VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropska komisija pokrenula nikad korišteni postupak protiv Mađarske

    Evropska komisija pokrenula nikad korišteni postupak protiv Mađarske

    Evropska komisija pokrenula je u utorak nikad korišteni postupak protiv Mađarske koji bi mogao dovesti do toga da se mađarskoj vladi oduzme sredstva EU zbog nedovoljne borbe protiv korupcije i kršenja demokratskih standarda.

    Taj potez uslijedio je dva dana nakon što je mađarski premijer Viktor Orban ponovno pobijedio na izborima velikom većinom, tvrdeći svoju pobjedu kao pobjedu nad liberalnim vrijednostima koje brani Brisel, piše AFP.

    “Evropska komisija sada će poslati pismo službene obavijesti za pokretanje mehanizma uslovljavanja”, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uz aplauz na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu u Francuskoj.

    Posljednji sukob s Mađarskom vezan je za njen sistem javne nabavke, sukob interesa i korupciju i mogao bi dovesti do toga da Budimpešta izgubi novac EU ako ga podrži kvalifikovana većina od 27 država članica.

    Orbanov šef kabineta Gergelj Guljaš pozvao je Evropsku komisiju da na izborima “ne kažnjava mađarske glasače jer su na izborima izrazili mišljenje koje nije po ukusu Brisela”.

    “Briesl griješi. Komisija mora prihvatiti osnovna pravila demokratije”, dodoa je on.

    Guljaš je pozvao Evropsku uniju da se “vrati zdravom razumu i dijalogu”.

    Redovno kritikovan od EU zbog podrivanja vladavine prava, Orban je u svom pobjedničkom govoru napao “briselske birokrate”, nakon što je obezbijedio četvrti mandat.

  • Američki general upozorio Kongres o mogućnosti šireg međunarodnog konflikta

    Američki general upozorio Kongres o mogućnosti šireg međunarodnog konflikta

    Najviši američki vojni časnik Mark Milley rekao je zastupnicima u utorak da svijet postaje sve nestabilniji i da se potencijal za značajan međunarodni sukob povećava, a ne smanjuje, prenosi CNN.

    Predsjedavajući Združenog štaba načelnika general Mark Milley i ministar obrane Lloyd Austin pojavili su se pred Odborom za oružane snage Kongresa u svom prvom svjedočenju nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

    Dvojica čelnika Pentagona rekli su da su prijetnje Rusije i Kine i dalje značajne, a branili su način na koji SAD pristupa ratu i šalje oružje Ukrajini.

    Milley je rekao da je ruska invazija na Ukrajinu najveća prijetnja miru i sigurnosti Evrope, a moguće i svijeta koju je on vidio u njegove 42 godine služenja u američkoj vojsci, no dodao je kako je ohrabrujuće vidjeti da se svijet okuplja oko pitanja Ukrajine.

    “Ruska invazija na Ukrajinu prijeti potkopati ne samo evropski mir i stabilnost, već i globalni mir i stabilnost za koje su se moji roditelji i generacije Amerikanaca tako teško borili kako bi odbranili”, rekao je Milley.

    “Sada se suočavamo s dvije globalne sile – Kinom i Rusijom. Svaka sa značajnim vojnim sposobnostima, a obje namjeravaju iz temelja promijeniti pravila trenutnog globalnog poretka”, dodao je Milley.

    Smatra kako ulazimo u svijet koji postaje sve nestabilniji i da se potencijal za značajne međunarodne sukobe samo povećava, a ne smanjuje.

    Zastupnici u Kongresu usmjerili su svoju pažnju na raspravu o oružju koje se isporučivalo Ukrajini te postavljali pitanja može li se učiniti više na tom planu jer Ukrajina nastavlja tražiti dodatnu pomoć u naoružanju.

    Predsjedavajući Odbora za oružane snage Kongresa Adam Smith istakao je kako je jedno od najvećih pitanja to da li se može učiniti više.

    “Kako možemo biti sigurni da činimo apsolutno sve što možemo da im pomognemo?”, upitao je članove Odbora Smith.

    SAD će podržati uspostavljanje stalne vojne baze u istočnim zemljama NATO-a kao što su Poljska ili države Baltika kako bi pomogle odvratiti Rusiju.

    NATO još uvijek raspravlja o tome na koji način bi trebao pojačati svoju stalnu prisutnost u istočnoj Evropi.

    Zastupnici u američkom Kongresu smatraju da sankcije imaju vrlo slabe rezultate u odvraćanju agresije, ali da su uspjele nametnuti značajne troškove Rusiji.

    Smatraju da su procjene Pentagona da će Rusija za nekoliko dana preplaviti Ukrajinu bile su potpuno pogrešne.

  • Putin: “Zapad krivi Rusiju za svoje greške”

    Putin: “Zapad krivi Rusiju za svoje greške”

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da zapadni partneri pokušavaju da okrive Rusiju za svoje greške u ekonomskoj politici.

    Kako je naveo, Zapad takođe pokušava da reši problem u energetskom sektoru na račun Rusije tako što pokušava da nacionalizuje rusku imovinu, preneo je Sputnik International.

    Mehanizam nacionalizacije imovine nije dostupan samo evropskim političarima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, komentarišući planove za neprijateljske korake protiv imovine Gasproma, prenose ruski mediji.

    “Dakle, idemo daleko. Neka niko ne zaboravi da je ovo oružje sa dve oštrice”, rekao je on.

    Krajem marta je objavljeno da nemačke vlasti razmatraju mogućnost nacionalizacije imovine ruskih naftnih i gasnih državnih kompanija i njihovih filijala u zemlji Nemačka vlada želi da spreči rizik od masovnog prekida snabdevanja električnom energijom u slučaju poteškoća za ove kompanije, koje su od sistemskog značaja za Nemačku.

    Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov rekao je ranije da bi plan za nacionalizaciju nemačkih filijala Gasproma i Rosnjefta kršio sva međunarodna pravila.

    “Takav plan bi veoma ozbiljno narušio međunarodno pravo i sva zamisliva i nezamisliva pravila i zakone. Zato ćemo ga najpažljivije pratiti. Smatramo, naravno, čak i proučavanje samog pitanja neprihvatljivim”, rekao je Peskov.

    Putin je govorio i o situaciji na globalnom tržištu hrane.

    “Kao što znate, situacija na globalnom tržištu hrane postala je osetno komplikovanija u poslednje dve godine”, rekao je Putin. “Greške u ekonomskoj, energetskoj i politici koja se tiče hrane dovele su do oštrog rasta cena hrane u razvijenim zemljama širom sveta pre dve godine. A u poslednjih nekoliko nedelja situacija se samo pogoršala.”

  • Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Stoltenberg: NATO je naučio lekciju iz Ukrajine, uradićemo više za BiH

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO saveza, rekao je danas na pres-konferenciji da je NATO odlučan u namjeri da uputi više oružja u Ukrajini i uradi više za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Stoltenberg je poručio da je NATO naučio lekciju iz Ukrajine o tome da je potrebno pomoći državama koje nisu u NATO ili Evropskoj uniji. NATO će razmisliti kako pomoći tim državama i razmotriti šta može uraditi za Bosnu i Hercegovinu i Gruziju.

    Naglasio je kako će NATO Ukrajini isporučiti još više oružja te da će učiniti više za partnere kao što su Bosna i Hercegovina i Gruzija, države koje su ranjive na ruske prijetnje i utIcaj, prenose mediji.

    “Govorimo o naprednim sistemima naoružanja. Govorimo, na primjer, o protivoklopnom sistemu javelin i drugom protivtenkovskom oružju”, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi agencija Rojters.

    Dodao je da će se na sastanku razgovarati i o municiji, medicinskim zalihama i “high-end” sistemima naoružanja.

    Takođe je rekao da bi saveznici Alijanse poželjeli dobrodošlicu Finskoj i Švedskoj u NATO, ukoliko one odluče da se pridruže.

    “Naravno, na njima je da odluče, ali ako se prijave, očekujem da će ih dočekati 30 saveznika”, poručio je Stoltenberg.

    NATO neće priznati rusku okupaciju u Ukrajini, a posebno okupaciju Krima, naglasio je Stoltenberg jasan stav NATO saveza po ovom pitanju.

    Stoltenberg je pres-konferenciju održao pred sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO koji će biti održan 6. i 7. aprila u Briselu.

  • Zelenski se obratio Savjetu bezbjednosti UN

    Zelenski se obratio Savjetu bezbjednosti UN

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je danas Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija da traži punu odgovornost za akcije Rusije u Ukrajini i pruži bezbjednosne garancije toj zemlji.

    Zelenski tvrdi da su u Ukrajini počinjeni “najužasniji ratni zločini” od Drugog svjetskog rata, prenosi Rojters.

    On je rekao da Ukrajina ima dokaze, kao što su satelitski snimci, koji pokazuju šta se stvarno dogodilo tokom napada u Buči i dodao da može da sprovede potpunu i transparentnu istragu, dodaje Si-En-En.

    On tvrdi da nema zločina koji Rusi nisu počinili u Buči.

    Zelenski je članovima Savjeta bezbjednosti rekao da “imamo posla sa državom koja veto u SB UN pretvara u pravo na smrt”, prenosi Rojters.

    On je naveo da Rusija želi da pretvori Ukrajinu u “tihe robove”, prenosi Rojters.

    Zelenski je rekao da ruska vojska i oni koji su davali naređenja ruskim vojnicima moraju da budu izvedeni pred lice pravde i da im se sudi za ratne zločine.

    On je pozvao na reforme radi “efikasnijih Ujedinjenih nacija”.

  • Stižu prvi EU tenkovi u Ukrajinu

    Stižu prvi EU tenkovi u Ukrajinu

    Češka je poslala u Ukrajinu nekoliko tenkova T-72 i borbenih vozila pešadije BVP-1, javlja Rojters pozivajući se na izvor iz češkog odbrambenog sektora.

    On je na taj način potvrdio navode češke televizije, koja je objavila na Tviteru snimke voza sa pet tenkova i pet borbenih vozila.

    Kako se navodi, pošiljka je poklon koji je dogovoren sa NATO saveznicima.

    Televizija je navela da je tu informaciju potvrdio šef odbora za evropske poslove donjeg doma češkog parlamenta Ondrej Benešik, koji je Rojtersu rekao da je to saznao od stručnjaka za odbranu iz njegove Hrišćansko-demokratske partije.

    Izvor Rojtersa iz češkog odbrambenog sektora je, takođe, potvrdio da su tenkovi i borbena vozila poslati u Ukrajinu, ali je odbio da govori o detaljima pošiljke iz bezbednosnih razloga.

    Češka ministarka odbrane Jana Černohova rekla je poslanicima da neće ni potvrditi ni negirati detalje o češkoj pomoći Ukrajini.

    “Mogu jedino da vas uverim da Češka Republika pomaže Ukrajini koliko može i da će nastaviti da pomaže vojnom opremom, kako lakom tako i teškom”, navela je ona.

  • NATO: Rusija će potpuno zauzeti istok

    NATO: Rusija će potpuno zauzeti istok

    Rusija ne odustaje od ofanzive u Ukrajini, ali će pokušati da se ponovo fokusira na potpuno zauzimanje regiona Donbasa u narednim nedeljama, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    “Sada vidimo značajno pomeranje ruskih trupa od Kijeva da bi se pregrupisale, ponovo naoružale i ponovo snabdele i pomerile fokus na istok,” rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare, prenosi agencija Rojters.

    “U narednim nedeljama očekujemo dalji ruski pritisak u istočnoj i južnoj Ukrajini u pokušaju da zauzmu ceo Donbas i da stvore kopneni most ka okupiranom Krimu”, rekao je Stoltenberg pre sastanka ministara spoljnih poslova NATO.

  • Ekolozi traže od EU da prestane promovisati upotrebu plina na Zapadnom Balkanu

    Ekolozi traže od EU da prestane promovisati upotrebu plina na Zapadnom Balkanu

    Organizacije za zaštitu okoliša iz regije traže od Evropske unije da prestane, kako su naveli, promovisati upotrebu plina na Zapadnom Balkanu.

    Zahtjev su istakli u pismu koji su uputili predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen. Poručili su da EU mnogo više zavisi od ovog energenta nego Zapadni Balkan.

    “Srbija i dijelovi Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine koriste ruski plin, uglavnom za grijanje. Albanija, Kosovo i Crna Gora uopšte nemaju gasne mreže”, napomenuli su.

    Prema riječima ekologa, uprkos tome što se Zapadni Balkan obavezao na postepeno ukidanje upotrebe fosilnih goriva do 2050., Komisija je posljednjih godina aktivno podsticala na potrošnju plina, i to uglavnom preko Južnog gasnog koridora iz Azerbejdžana. Naglasili su da je to bio slučaj, iako je 20 posto projekta gasnog polja Shah Deniz u vlasništvu ruske kompanije Lukoil.

    Spomenutim pismom su od EU zatražili da poveća investicije u održivu energiju za koju su istakli da je zanemarena u regiji.

    “Promovisanje povećane upotrebe zemnog gasa na Zapadnom Balkanu u ovoj fazi globalne klimatske krize je neodgovorno i kontraproduktivno. Pošto smo se obavezali na dekarbonizaciju svih sektora, što podrazumijeva i sektore grijanja i transporta, naša niska ovisnost o plinu kao energentu je prednost, a ne problem. Nova gasna infrastruktura, čiju izgradnju promovišu i naši političari, dodatno će ometati neophodni ubrzani razvoj obnovljivih izvora i zasigurno će završiti kao ‘nasukana imovina'”, rekao je Denis Žiško iz Arhus centra Tuzla.

    Potpisnici pisma su 36 organizacija za zaštitu okoliša.

  • Njemačka ukida karantin

    Njemačka ukida karantin

    U Njemačkoj će od 1. maja karantin zbog infekcije korona virusom biti uglavnom neobavezujući.

    Ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da inficirani od 1.maja više neće morati u izilaciju.

    Karantin će, kako je dodao, biti samo na dobrovoljnoj osnovi.

    Lauterbah je objasnio da će Ministarstvo izdati samo preporuku da osobe zaražene koronom budu u izolaciji pet dana.

    Međutim, predviđen je i jedan izuzetak, a to su medicinski radnici, za koje će važiti trenutna pravila o karantinu, a to je da moraju u izolaciju, iz koje mogu da se “oslobode” nakon pet dana testiranjem.

  • Peskov: Sastanak Zelenski – Putin moguć, ali postoji uslov

    Peskov: Sastanak Zelenski – Putin moguć, ali postoji uslov

    Moskva ne isključuje mogućnost susreta ruskog i ukrajinskog predsjednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, ali upozorava da se on može organizovati tek nakon što delegacije zemalja u pregovorima usaglase odgovarajući dokument, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je to rekao komentarišući izjavu ukrajinskog predsjednika da možda neće on lično razgovati sa Putinom, prenosi agencija TAS S.

    Upitan da li se može reći da je pregovarački proces između ruske i ukrajinske delegacije pod znakom pitanja, Peskov se uzdržao od komentara.

    “I dalje radije ne dijelimo ove informacije”, poručio je on.