VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Moldavija “na korak” do rata?

    Moldavija “na korak” do rata?

    Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u samoj državi.

    Hoće li Putin, iako mu u Ukrajini ne ide sve od ruke, zaista da proširi rat i na tu malu postsovjetsku državu čije je ime podcrtao u svom izlizanom rokovniku o obnovi “ruske imperijalne moći”?

    Poslednjih dana u Moldaviji, tačnije rečeno u njenoj odmetnutoj proruskoj nepriznatoj (čak ni od Rusije) paradržavnoj tvorevini Pridnjestrovlje, koja se nalazi uz granicu s Ukrajinom (u dužini većoj od 400 km), došlo je do napetosti i nekoliko misterioznih napada i eksplozija, koje su mnogi protumačili kao pripremu za njeno uključivanje u rat, koji bi potom zahvatio celu Moldaviju, piše Jutarnji.

    Otkad je Rusija napala Ukrajinu, Moldavija se spominjala kao sledeći cilj Putinovih osvajačkih ambicija.

    Osvajanje obale

    Ruskivojni plan predviđao je osvajanje cele ukrajinske crnomorske obale i izlazak na granicu Moldavije i “fizičko” spajanje s Pridnjestrovljem, koje je nastalo još i pre raspada SSSR-a početkom 1990. godine, kada se tamo vodio i rat, u kojem je ruska vojska “pripomogla” njegovom nastajanju. Kada je početkom rata u Ukrajini beloruski proputinovski predsednik Aleksandar Lukašenko davao izjavu u generalštabu beloruske vojske, svi su uočili na karti iza njega kako jedan pravac ruskog napada s Crnog mora ide i na Moldaviju, navodi Jutarnji.

    Tada se govorilo da je to “omaška”, ali neposredno pred najavu ruske ofenzive na Donbas general Rustam Minekajev, v.d. zapovednika Središnjeg vojnog okruga, bez imalo uvijanja je rekao da “kontrola nad jugom Ukrajine jeste kopneno spajanje s Pridnjestrovljem”. Još je napomenuo da u Moldaviji ima “primera ugrožavanja ruskog i ruskojezičnog stanovništva”, što je posebno izazvalo uznemirenost jer su, između ostalog, takve “pretnje o ugroženosti Rusa” bile i povod i retorika koja se navodila kao “opravdanje” agresije na Ukrajinu.

    Pretnje samo potvrđuju da ako Putin uspe u svojim zamislima u Ukrajini, neće stati i zadovoljiti se time. Minekajevljeve izjave niko u ruskom ministarstvuobrane nije želeo da komentariše, ali ni da demantuje, premda je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova Lavrovljev zamenik Andrej Rudenko jasno rekao kako se “Moskva nada da se neće morati da se upliće i rešava još jedan regionalni sukob”, a kremaljski portparol Dmitrij Peskov je rekao da zasad nema razloga da se Vladimir Putin čuje s moldavskom predsednicom Majom Sandu.

    Samo dan pre nego što su ruski tenkovi počeli da prodiru u Ukrajinu iz Kremlja su se kleli da ne nameravaju nikoga da napadnu. General Minekajev je čak govorio da su Rusi u samom Pridnjestrovlju ugroženi, što je potpuni apsurd jer je tamo ruski jezik službeni, škole rade po ruskom obrazovanom sistemu, a većina stanovništva poseduje i rusko državljanstvo.

    I ruska amabasada u Kišinjevu objavila je da su u zemlji primetni “slučajevi diskriminacije na nacionalnoj, religijskoj (podsetimo da su Moldavci takođe pravoslavci, a na njenoj teritoriji “sukobljavaju” se Rumunska i Ruska pravoslavna crkva), jezičnoj i kulturnoj osnovi”, pa su otvorili posebne brojeve telefona i e-mailove na koje “ugroženi sunarodnici” mogu javiti o svim takvim slučajevima, nedaćama i problemima na koje nailaze, prenosi Jutarnji.

    Ruskog ambasadora Olega Vasnjecova pozvali su da objasni izjave ruskoga generala, ali je on moldavsku “notu” samo primio na znanje, ne ulazeći previše u objašnjenja generalovih otvorenih pretnji.

    U Moldaviji su se uzburkale strasti, podignuta je bojeva gotovost i u zemlji i u odmetnutom Pridnjestrovlju, a zemlja je, kako kažu neki analitičari – zahvaćena ratnom teskobom. Ali, bilo kako bilo, eskalacija nasilja u Pridnjestrovlju poklopila se s izjavama ruskog generala, jer samo koji dan nakon što je Minekajev zapretio Moldaviji, tamo je došlo do gužve – s dva projektila iz RPG-a pogođena je zgrada ministarstva sigurnosti u Tiraspolu, glavnom gradu paradržavne tvorevine, potom su kod sela Majak u vazduh dignuta i dva odašiljača preko kojih su emitovani ruski državni televizijski i radijski programi, a došlo je i do pucnjave i eksplozija u skladištu municije u ruskoj bazi u selu Kolbasna i pucnjave u bazi pridnjestrovske vojske u selu Parkani, ali za to nema pouzdanih informacija, piše Jutarnji.

    Nakon toga predsjednik fantomske države Pridnjestrovlje Vadim Krasnoselski podigao je stupanj bojeve gotovosti na najviši “crveni” nivo, postavio je vojne kontrolne punktove na “granici” s Moldavijom i otkazao najavljenu paradu 9. maja povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

    Proevropska moldavska predsednica Maja Sandu, koja je nakon pobede na izborima okrenula Moldaviju prema Evropi, stavivši kao glavni strateški cilj prijem u EU, rekla je na nacionalnom veću obrane da je do eskalacije u Pridnjestrovlju došlo zbog “sukoba tamošnjih suparničkih političkih struja” i da im je cilj destabilizacija Moldavije u čijoj se blizini vodi rat.

    Predsednica Sandu takođe je donela odluku da se pojačaju vojne i policijske snage uz liniju razgraničenja s Pridnjestrovljem, ali i uz granicu s Ukrajinom koju kontrolišu legalne i legitimne vlasti u Kišinjevu. U Moldaviji je inače od početka rata primljeno više od 250 hiljada ukrajinskih izbeglica, a predsednica Maja Sandu zabranila je javno isticanje i propagiranje ratnih ruskih simbola “Z” i “V”, kojima su oslikane mnoge zgrade u odmetnutom Pridnjestrovlju.

    Uznemirenost ne vlada samo u Moldaviji, već i u Rumuniji koja graniči s Moldavijom. Naime, ako izbiju sukobi u Moldaviji, rat dolazi na jugoistočne granice NATO-a. S obzirom na to da su stanovnici Moldavije u najvećem broju etnički Rumuni, pitanje je kako će reagovati Bukurešt, a eventualnim uvlačenjem Moldavije u rat zemlja postaje ruski poligon za destabilizaciju jugoistočnih zemalja EU i NATO-a – Rumunije, Bugarske i Grčke, a verojatno i celog Balkana.

    Moldavija, koju nazivaju i slepim crevom Europe ili maglovitim zaboravljenim područjem Starog kontinenta, zapravo bi mogla da postane veća pretnja Evropi od rata u Ukrajini. Kroz nju ne prolaze važni naftovodi i gasovodi, ali ako bi pala Putinu u ruke, postala bi važan poligon za destabilizaciju Evrope i, kako navode neki vojni analitičari, verovatnije područje mogućeg sukoba NATO-a i Rusije nego što je to Ukrajina.

  • Amerika tvrdi: Rusi napreduju

    Amerika tvrdi: Rusi napreduju

    Čini se da ruske snage napreduju ka Slavjansku i Baranivki, izjavio je danas visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane. On je dodao da Rusi “postepeno, neravnomerno i sporo“ napreduju jugoistočno i jugozapadno od grada Izjuma. “Ruske snage nastavljaju da koriste oružje dugog dometa”, dodao je on.

    “Ono što vidimo jeste da koriste artiljeriju i vazdušne udare kako bi napravili prostor za manevre kopnenih snaga. Napredovanje kopnenih snaga je stoga sporadično, pošto artiljerijski i vazdušni udari na ukrajinske snage nemaju efekat koji bi Rusi želeli. Ukrajinci još uvek postoje.” napadi sposobni da se odupru. Osim toga, plaše se da odu predaleko od svojih linija snabdevanja”, dodao je zvaničnik.

  • Premijerka Švedske: Integracija imigranata loša, moraćemo da donesemo teške odluke

    Premijerka Švedske: Integracija imigranata loša, moraćemo da donesemo teške odluke

    Odvajanje u švedskom društvu je otišlo predaleko, a integracija imigranata je previše loša, izjavila je premijer Švedske Magdalena Anderson.

    Ona je govorila u svjetlu nedavnih nereda, koji su se dogodili krajem ovog mjeseca, nakon što je antimuslimanski političar Rasmus Paludan najavio “turneju paljenja Kurana” tokom muslimanskog svetog mjeseca ramazana.

    Tokom nereda uhapšeno je nekoliko desetina ljudi, zapaljene su škole, a povrijeđeno je više od 100 policajaca u Švedskoj, gdje je tokom migrantske krize 2015. godine azil zatražilo oko 163.000 migranata.

    Komentarišući pomenute događaje na konferenciji za novinare, Andersonova je rekla da je “dozvoljeno segregaciji da ode predaleko” i da je to rezultiralo pojavi paralelnih društava u Švedskoj koja žive u potpuno različitim realnostima, javila je “Raša tudej”.

    Prema njenom mišljenju, integracija je previše loša jer je društvo bilo preslabo, a resursi za policiju i socijalne službe – nedovoljni.

    “Moraćemo da preispitamo ranije istine i donesemo teške odluke”, dodala je Andersenova.

    Ministar za integraciju i migraciju Anders Jigeman je na istoj konferenciji za novinare istakao da se problem kriminalnih grupa ne može riješiti bez rješavanja pitanja segregacije.

    On je najavio da švedska vlada planira da uvede dalje mjere jačanja policije i osiguravanja bolje kontrole ponašanja ugrožene omladine.

    “Svako ko dobije podršku, mora da ispuni i određena očekivanja”, naglasio je Jigeman.

  • Rusija: Pogođena ukrajinska vojna fabrika u Kijevu

    Rusija: Pogođena ukrajinska vojna fabrika u Kijevu

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su ruske snage uništile proizvodne pogone vojne fabrike Artjom u ukrajinskoj prestonici Kijevu sa visoko preciznim raketama dugog dometa.

    “Precizno oružje ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga velikog dometa eliminisalo je proizvodne pogone avio-kosmičkog postrojenja Artjom u Kijevu“, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, prenosi TAS S.

  • Kremlj: Predaja ruske imovine Kijevu opasan presedan

    Kremlj: Predaja ruske imovine Kijevu opasan presedan

    Odluka Sjedinjenih Američkih Država o konfiskaciji ruske imovine s ciljem da se pruži pomoć Ukrajini, predstavlja opasan presedan i pokušaj da se ozakoni eksproprijacija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To je opasan presedan koji predstavlja nedopustivo izvrtanje i kršenje svih pravnih normi. To nije ništa drugo do eksproprijacija privatne imovine i pokušaj da se to ozakoni na pseudo način“, rekao je Peskov novinarima, prenosi Sputnjik.

    Američki predsednik Džo Bajden zatražio je juče od Kongresa da odobri dodatna finansijska sredstva za pomoć Ukrajini u iznosu od 33 milijarde dolara. Kongresu je upućen i paket inicijativa o konfiskovanju imovine “ruskih oligarha“.

    Kako je precizirao, nacrt zakona će omogućiti zakonodavnim organima da po ubrzanom postupku zaplene imovinu Rusa, te da šalju sredstva u pomoć Ukrajini.

  • NATO jedinice već u Ukrajini

    NATO jedinice već u Ukrajini

    Vojne elitne jedinice NATO podržavaju Ukrajinu u borbi protiv ruske vojske, tvrdi nemački magazin „Fokus“.Specijalci iz Velike Britanije i SAD obučavaju ukrajinske vojnike, između ostalog, za korišćenje 3. 600 modernog protivtenkovskog oružja.

    Takođe ih obučavaju za sabotaču i vežbaju sa njima tehnike partizanske borbe.

    Britanci su najbrojniji u timu za obuku Ukrajinaca sa više od 100 elitnih vojnika specijalne jedinice SAS.

    Ti vojnici se, delom, nalaze u Ukrajini skriveno od 2014.godine nakon što je Rusija anektirala Krim.

    Oni obučavaju profesionalnu ukrajinsku vojsku i dobrovoljce. Takođe u Ukrajini su i pripadnici britanske mornaričke specijalne jedinice SBS, te i specijalni izviđači jedinice SRR.

    I SAD su u Ukrajinu poslali svoje specijalce – Zelene beretke obučavaju Ukrajince u gradskoj borbi, a „Nevi sils“ vrše obuku na jednom starom poligonu na zapadu zemlje.

    Za koordinaciju aktivnosti specijalaca SAD zadužena je komanda za Evropu u Štutgartu.

    Takođe britanski i američki elitni vojnici imaju i jedan specijalni zadatak, za koji su zadužene jedinice stacionirane u Litvaniji, a to je, da u slučaju potrebe evakuišu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

  • Šolc gubi podršku: Mijenja se raspoloženje Nijemaca po pitanju Rusije

    Šolc gubi podršku: Mijenja se raspoloženje Nijemaca po pitanju Rusije

    Promjena raspoloženja u Njemačkoj: trenutno 45 odsto Nijemaca podržava isporuku tenkova Ukrajini, a prije tri nedjelje ih je bilo znatno više – 55 odsto.

    Kancelar Olaf Šolc takođe gubi podršku naroda.

    Evo kako brzo sve može da se promijeni: Njemačka vlada je u srijedu, 27. aprila, promijenila kurs u ukrajinskom ratu i sada će ipak da isporuči tenkove Ukrajini. Politički pritisak je, izgleda, postao prevelik.

    S druge strane, stanovništvo s pravom glasa u Njemačkoj, sada znatno manje podržava isporuku teškog naoružanja nego početkom mjeseca. Na primjer: u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje za javni servis ARD vrši infratest dimap – za isporuku tenkova Ukrajini se izjasnilo 45 odsto ispitanih, a prije tri sedmice ih je bilo 55 odsto.

    Jasni zagovornici isporuka teškog naoružanja mogu se naći samo u redovima FDP (70% za : 25% protiv) i Zelenih (67% za : 25 % protiv). Dobra polovina pristalica demohrišćanske Unije je za ispouke (53 odsto), ali 42 odsto se tome protivi. Pristalice SPD su duboko podijeljene (45% je za : 46 % je protiv). Glasači AfD-a jasno odbacuju isporuke (12% je za :84 % je protiv).

    O razlozima promjene raspoloženja može se samo nagađati. Anketa početkom mjeseca (7. aprila ) obavljena je pod utiskom prvih izvještaja o navodnim ratnim zločinima Rusije u Buči i drugim predgrađima Kijeva.

    Tri nedjelje kasnije, slike užasa u Ukrajini su još uvijek sveprisutne, ali moguće je da se mnogi Nijemci brinu da bi slanje teškog naoružanja dovelo do eskalacije rata. Tu brigu je izrazio i kancelar Olaf Šolc,koji je rekao da želi da izbegne sve što bi moglo dovesti do dalje eskalacije rata.

    Čini se da su dva mjeseca od početka rata u Ukrajini 24. februara, mnogi ljudi u Njemačkoj između dvije vatre. S jedne strane, prema ovom reprezentativnom istraživanju, nema većine za isporuku teškog naoružanja, s druge strane, 52 odsto je za tvrđi kurs prema Rusiji.

    Kada je reč o vječitom pitanju energetske zavisnosti Njemačke od Rusije, savezna Vlada je odavno počela da traži druge liferante, ali istovremeno upozorava na negativne posljedice po njemačku privredu, koja je u mnogim oblastima zavisna od fosilnih goriva iz Rusije.

    Većina stanovništva očigledno razmišlja na isti način i zalaže se za postepeno ukidanje ruskog uvoza 54 odsto. Dok je 22 odsto za to da se uvoz gasa i nafte odmah zaustavi, 19 odsto Nijemaca je da se uvoz energenata iz Rusije nastavi.

  • Lukašenko o sankcijama “Zapad neće moći da baci Moskvu i Minsk na koljena”

    Lukašenko o sankcijama “Zapad neće moći da baci Moskvu i Minsk na koljena”

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da Zapad sankcijama neće uspjeti Minsk i Moskvu da baci na koljena.

    Lukašenko je, tokom razgovora sa građanima u Gomeljskoj oblasti, istakao da Bjelorusija i Rusija imaju dovoljno resursa, tehnologija i inteligencije, prenosi agencija Belta.

    Lukašenko je ponovio da pritisak sankcijama primorava na traženje novih mogućnosti.

    – Tržište je otvoreno, morate da se krećete, a ne da plačete – kazao je Lukašenko.

  • “Cilj Vašingtona produžetak sukoba radi slabljenja Rusije”

    “Cilj Vašingtona produžetak sukoba radi slabljenja Rusije”

    Cilj SAD je da se što je moguće više produži sukob u Ukrajini, kako bi se oslabila Rusija, saopštio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.

    On je rekao da, dok Evropa i međunarodna zajednica pozivaju na završetak sukoba, SAD nastavljaju da raspiruju tenzije i spremne su da se bore “do posljednjeg Ukrajinca”.

    – SAD nastavljaju da šalju Ukrajini novac i oružje. Istina je da cilj nije da se postigne mir, već da se nastave sukobi. Kao što sami kažu, njihov cilj je da se oslabi Rusija” -istakao je Džao.

    Džao je naglasio da “svijet zna odgovor na pitanja da li SAD donose mir ili rat, odnosno bezbjednost ili haos”, javio je TASS.

  • Oglasili se Kinezi: “Ne planiramo”

    Oglasili se Kinezi: “Ne planiramo”

    Oglasio se i kineski državni naftni i gasni gigant CNOOC.

    Naime, ova kompanija kaže da nema konkretnih planova za preuzimanje energetskih ulaganja u Rusiji koje su zapadne kompanije napustile nakon napada na Ukrajinu, prenosi Index.

    Britanski Telegraf je nedavno izvestio da je Šel u pregovorima sa CNOOC-om o prodaji udela u velikom polju tečnog prirodnog gasa u Rusiji.Međutim, šef finansija CNOOC-a, Sje Veiži, rekao je za Rojters: “Trenutno je sukob Rusije i Ukrajine u složenoj fazi. Pratimo situaciju i još nemamo nikakav konkretan plan ili akciju.”