VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Sastali se Putin i Erdogan: Ugovor uskoro stupa na snagu

    Četvrtina ruskog gasa koji stiže u Tursku biće plaćan u rubljima.

    To je saopštio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama ŠOS-a u Samarkandu, prenosi Sputnjik.

    “Spremni smo da značajno povećamo naše isporuke u Tursku u svim pravcima koji su za vas interesantni. I, kao što znate, naš ugovor o snabdevanju Turske prirodnim gasom, ruskog porekla, uz plaćanje 25 odsto ovih isporuka u ruskim rubljama, trebao bi da stupi na snagu u bliskoj budućnosti. Pitanja su, koliko sam razumeo, dogovorena”, rekao je Putin.

    Ruski predsednik je istakao da Ankara pouzdano ispunjava svoje obaveze po pitanju tranzita ruskog goriva.

    “Turska je postala jedan od najpouzdanijih pravaca za snabdevanje našim energentima, uključujući gasom, ne samo za sopstvene potrebe, već i za zemlje EU. Isporuke u Evropu “Turskim tokom” odvijaju se bez ikakvih prekida”, rekao je on.

    Pored toga, Putin je zahvalio kolegi na doprinosu koji je dao u realizaciji postignutih sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka. Ruski ekonomski operateri su dobili signal da mogu da izvoze proizvode preko turske teritorije.

    “Turska je u tom pogledu pouzdan partner i može da obezbedi pouzdane isporuke preko svoje teritorije u sve zemlje sveta, uključujući zemlje Azije, Latinske Amerike, Afrike, jer tamo uglavnom prodajemo“, rekao je Putin tokom sastanka.

    On je istakao tesnu koordinaciju Rusije i Turske o međunarodnim pitanjima.

  • Zelenskom dozvoljeno da se obrati Generalnoj skupštini UN

    Zelenskom dozvoljeno da se obrati Generalnoj skupštini UN

    Generalna skupština UN danas je glasanjem odlučila da dozvoli ukrajinskom predsjedniku Vladimiru Zelenskom da se sljedeće sedmice obrati ovom tijelu u formi snimljene poruke.
    Ovim je napravljen izuzetak od pravila da svi svjetski lideri govore lično pred Generalnom skupštinom UN.

    Tijelo koje ima 193 članice odobrilo je virtuelno obraćanje Zelenskog sa 101 glasom “za”, sedam “protiv” i 19 “uzdržanih”.

    U usvojenom dokumentu se napominje da se davanjem dozvole Zelenskom da dostavi snimljenu poruku koja će biti emitovana u sali Generalne skupštine ne postavlja presedan za buduće sjednice ovog tijela UN.

  • Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin ima novu ponudu za Zapad

    Putin je rekao da trenutno u evropskim lukama stoji oko 300.000 tona đubriva koje je Rusija spremna da besplatno pošalje zemljama u razvoju.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna da zemljama u razvoju pošalje više od 300 hiljada tona ruskog đubriva koje je zaglavljeno u evropskim lukama ako Evropa pristane da dodatno ublaži sankcije na ruski izvoz, prenosi Poslovni dnevnik.

    U sklopu svog govora na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, Putin je rekao da je Evropa samo delimično ukinula sankcije koje, kako navodi Rusija, onemogućuju prodaju i distribuciju ruskog đubriva širom sveta.

    Naveo je i da Rusija pozdravlja odluku Evropske unije da ublaži neke logističke sankcije za ruski izvoz, ali je i kritikovao EU da se ponaša sebično ukidajući sankcije samo kada je reč o njenim članicama.

    “Samo oni mogu da kupe naše đubrivo. A šta je sa zemljama u razvoju i onim najsiromašnijim?”, upitao je Putin na samitu.

    U sklopu dogovora s Ukrajinom, Turskom i Ujedinjenim nacijama koji je postignut u julu, Rusiji je dopušteno da prodaje svoje đubrivo na globalnom tržištu, ali morala je da ukine blokadu južnih ukrajinskih morskih luka i dopusti Ukrajini izvoz žitarica.

  • Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Putin uputio poruku: Skrećem vam pažnju, u Ukrajini se ne borimo s punim kapacitetima

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin održao je konferenciju za medije nakon drugog dana samita u Samarkandu te se osvrnuo na stanje i rat u Ukrajini.

    Tokom govora, Putin je rekao kako je do sada bilo nekoliko pokušaja da se izvedu teroristički naapdi na nuklearne objekte u Rusiji.

    “Rusija za sada uzdržano odgovara na ukrajinske udare na infrastrukturu i terorističke napade. U posljednje vrijeme, ruska vojska izvršila je nekoliko osjetljivih udara, pretpostavimo da su to upozorenja. Ako se situacija nastavi na ovaj način, naš odgovor će biti ozbiljniji”, rekao je Putin.

    Također, naglasio je kako, po ruskoj tvrdnji, specijalna vojna operacija ne podliježe prilagođavanju.

    “Generalni štab donosi operativne odluke tokom operacije, nešto što smatraju ključnim. Glavni cilj jeste ‘oslobađanje’ čitave teritorije Donbasa. Ovaj rad će se nastaviti uprkos pokušajima ukrajinskih kontraofanziva”, poručio je ruski lider.

    Između ostalog, pojasnio je kako se Rusija u Ukrajini ne bori u punom obimu.

    “Skrećem vam pažnju da se ne borimo s punom vojskom već samo s dijelom naših trupa koji je pod ugovorom. Dakle, ne žurimo što se toga tiče”, ističe Putin.

    Nakon toga, osvrnuo se i na sastanak s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, ali i na ukrajinske sigurnosne garancije.

    “Razgovarali smo u Istanbulu s vlastima iz Kijeva. Nakon toga, povukli smo trupe iz područja Kijeva kako bismo stvorili uslove za potpisivanje sporazuma. Ipak, vlasti u Kijevu su napustile sve sporazume i bacili ih u smeće. Što se sastanka tiče, prvi uslov je da se vlasti iz Kijeva slože s tim. Međutim, oni odbijaju. Zelenski je javno rekao da neće razgovarati s Rusijom”, pojasnio je prvi čovjek Rusije.

    Na kraju, osvrnuo se i na odnose sa Zapadom.

    “Činjenica je da su oni oduvijek težili raspadu naše zemlje. Jedino ostaje žal što se nekog trenutka pojavila ideja da se Ukrajina iskoristi za postizanje ovih ciljeva. Zaključak se prirodno nameće. Da bismo spriječili to, pokrenuli smo trupe 24. februara”, zaključio je Putin.

  • Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Ruski predsjednik Vladimir Putin demantovao je danas da je Rusija odgovorna za energetsku krizu u Evropi i istakao da EU treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje cjevovoda Sjeverni tok 2 ukoliko želi veću količinu gasa.

    Putin je u obraćanju novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu rekao da je za energetsku krizu odgovorna “zelena agenda” i insistirao da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Sve u svemu – ako imate potrebu, ako vam je teško, samo ukinite sankcije za Sjeverni tok 2, što je 55 milijardi metara kubnih gasa godišnje, samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin, prenosi Srna

    “Sjeverni tok dva”, koji je postavljen preko dna Baltičkog mora skoro paralelno sa Sjevernim tokom 1, izgrađen je prije godinu dana, ali je Njemačka odlučila da ga ne koristi samo nekoliko dana prije nego što je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini 24. februara.

  • Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kineska narodnooslobodilačka armija poslala je na Tajvan 43 aviona i pet ratnih brodova, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane u dnevnom izveštaju.

    Napominje se da je u vodama i vazdušnom prostoru oko Tajvana zabeleženo pet ratnih brodova i 43 aviona kineske narodnooslobodilačke armije.

    Dva lovca J-11, dva lovca SU-30 , 12 lovca J-16, dron BZK-005 RECCE, dva bombardera H-6 i vazdušni sistem ranog upozorenja KJ-500 prešli su takozvanu “srednju liniju” u Tajvanskom moreuzu i ušli u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane ostrva.

    Tajvan je poslao vazdušnu patrolu da prati situaciju, izdao je radio upozorenja i rasporedio protivvazdušne raketne sisteme, prenosi RIA.

    Situacija oko Tajvana je postala izuzetno napeta nakon posete ostrvu, početkom avgusta, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

    Kina, koja ovo ostrvo smatra jednom od svojih provincija, osudila je posetu Pelosi, videći taj potez kao podršku SAD tajvanskom separatizmu i održala velike vojne vežbe.

  • Sukobi među bivšim sovjetskim republikama

    Sukobi među bivšim sovjetskim republikama

    Ruski mediji javljaju o novim sukobima među sovjetskim republikama. Granične patrole iz Tadžikistana i Kirgistana otvorile su vatru u petak ujutro, nakon eskalacije napetosti početkom sedmice.

    Vojni dužnosnici iz Kirgistana optužili su Tadžikistan za “izdajnički napad na granicu i civilne objekte” i ustvrdili da se sporadični sukobi odvijaju “duž cijele granice”. Vlada u Biškeku, glavnom radu Kirgistana, navodno je naredila evakuaciju iz nekoliko graničnih područja.

    Tadžikistan tvrdi da su pripadnici granične patrole u Kirgistanu granatirali jednu od njihovih graničnih postaja minobacačima i optužili susjednu državu za neprovocirani “oružani napad” na nekoliko naselja.

    Nije bilo službene potvrde o bilo kakvim smrtnim slučajevima u posljednjoj razmjeni vatre iako mediji javljaju da je dosad u oružanom sukobu na granici živote izgubilo najmanje troje ljudi, a ozlijeđeno ih je 27.

    RT piše da napetosti povremeno rastu između ovih zemalja jer se ne mogu u potpunosti dogovoriti oko svoje 1.000 km duge granice.

    Dok Rusija nema zajedničku granicu ni s jednom, obje bivše sovjetske države dio su Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), pakta o uzajamnoj obrani analognog bloka NATO-a pod vodstvom SAD-a, sastavljenom od šest bivših sovjetskih republika, uključujući i Rusiju, Armeniju, Bjelorusiju i Kazahstan.

    Obje države imaju ruske vojne baze i održavaju bliske odnose s Moskvom koja je ove sedmice pozvala na prekid sukoba.

    Podsjetimo, ranije je eskalirala situacija i između Azerbajdžana i Armenije. Prema posljednjim informacijama iz Armenije, ove dvije države uspjele su dogovoriti primirje. No, iz Azerbajdžana nema još govora o primirju. Ove dvije države spore se oko teritorija Gorskog Karabaha.

  • NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    Pružajući podršku Ukrajini, većina država članica NATO znatno je iscrpila sopstvene zalihe oružja, priznao je generalni sekretar vojne alijanse.

    Jens Stoltenberg je pozvao odbrambenu industriju da pomogne da se popune proređeni arsenali.

    U intervjuu za Si-En-En, zvaničnik je pohvalio “jedinstvo bez presedana u podršci Ukrajini” svih država članica.

    Međutim, ovakva odbrambena pomoć Kijevu je do sada bila “uzimana iz naših postojećih zaliha, tako da su sada na izmaku”, upozorio je Stoltenberg.

    On je dodao da je jedan od prioriteta ove alijanse “dopuna tih zaliha”.

    “Stoga, jedan od glavnih fokusa u NATO jeste rad sa odbrambenom industrijom na povećanju proizvodnje”, dodao je on.

    Stoltenberg je rekao da će dodatna municija i oružje pomoći da se održi trenutni nivo podrške Ukrajini, istovremeno osiguravajući da države i dalje imaju na raspolaganju alate za “odvraćanje i odbranu”.

    Prema njegovim rečima, ovo pitanje će biti visoko na dnevnom redu sastanka ministara odbrane Alijanse u oktobru.

    Većina država članica NATO snabdeva Kijev oružjem i municijom otkako je Rusija započela vojnu operaciju krajem februara. Među najizdašnijim donatorima su SAD, Velika Britanija i Poljska.

    Ranije ovog meseca nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht izjavila je da je iz Berlina Ukrajini već “predata neverovatna količinu iz rezervi Bundesvera”.

    Ona je ipak dodala da su sada „dostigli granicu“ u pogledu onoga što mogu da pruže.

    Najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući vršioca dužnosti ambasadora zemlje u Berlinu Andreja Melnika, više puta su kritikovali nemačku vladu zbog njenog neaktivnosti.

    Kijev insistira na tome da Berlin treba da isporuči još više teškog naoružanja, uključujući moderne borbene tenkove.

  • Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je naglasila da je Rusija dosljedno ukazivala na to da se proces nad Mladićem u Hagu provodi uz zanemarivanje njegovih osnovnih prava kao optuženog, uključujući pravo na zdravlje i adekvatnu medicinsku pomoć.

    Zaharova ističe da zakonskim zastupnicima generala godinama nije dostavljanja puna i adekvatna medicinska informacija o njegovom zdravlju, nezavisna – u stvarnosti, a ne na papiru, da ljekarima nije dozvoljavan pristup Mladiću.

    Odbačena su i zauzimanja za privremeno oslobađanje optuženog radi liječenja u Rusiji i Srbiji, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Rusije.

    Zaharova ističe da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, koji završava poslove zloglasnog Haškog tribunala, snosi punu odgovornost za moguće posljedice takvih akcija.

    Ona je na jučerašnjem brifingu istakla da Rusija smatra da bi bilo ispravno da Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu oslobodi srpskog generala Ratka Mladića iz humanitarnih razloga.

    Iz Ministarstva inostranih poslova Rusije navode da su iz medija saznali o hospitalizaciji generala Mladića u Hagu zbog ubrzanog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

    Zdravstveno stanje nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se već više dana nalazi u bolnici u Hagu, najteže je do sada i on se prvi put od kada je u Holandiji žali na jake bolove i opštu slabost, rekao je ranije Srni generalov sin Darko Mladić.

  • Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da postoji velika potreba za ruskim đubrivom zbog krize na svjetskom tržištu.

    Radimo sve, sarađujemo sa SAD, radimo sa Evropskom unijom, sa drugim partnerima, kako bismo osigurali da ono što je stalno iznova rečeno, a to je da se sankcije ne odnose na hranu i đubriva, pretoči u stvarnost. Nama su jako potrebna ruska đubriva u trenutku kada vidimo određena kršenja na tržištu dubriva, rekao je Gutereš uoči 77. zaseanja Generalne skupštine UN koje počinje 20. septembra.

    Gutereš je dodao da u mnogim dijelovima svijeta ljudi ne siju ili ne obrađuju svu zemlju koju poseduju upravo zbog nedostatka đubriva.

    – Mi smo s našim ruskim kolegama uključeni u pregovore koji imaju za cilj izvoz ruskog amonijaka preko Ukrajine. Jedna od stvari koja je bila jasna je da će se time stvoriti uslovi da se program produži, posebno ako će biti koncipiran na način koji je od koristi objema zemljama – dodao je Gutereš.

    Na pitanje da li se boji da bi rat u Ukrajini mogao da potraje, kao u Siriji, Jemenu i Libiji, Gutereš je rekao da će biti potrebno neko vrijeme “da strane dođu do trenutka u kojem shvate potrebu za prekidom vatre i shvate potrebu za uspostavljanjem mira na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava”.