VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    U svome obraćanju u utorak naveče, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je kako je do sada oslobođeno oko 8.000 kilometara kvadratnih teritorije Ukrajine, većina u regiji Harkova.

    Zelenski je rekao i kako se trenutno na oslobođenim teritorijama provode stabilizacijske mjere i da su iste kompletirane na oko polovice oslobođene teritorije.

    Takođe, predsjednik Ukrajine je rekao kao se radi na okupljanju međunarodne podrške za sigurnu Ukrajinu u budućnosti.

    “Već smo zajedno s našim partnerima izgradili moćnu antiratnu koaliciju koja uključuje desetke različitih zemalja. A sada radimo na tome da najmoćnije države koje nam već pomažu pretvorimo u koaliciju mira koja će trajati zauvijek”, rekao je Zelenski.

    Uticajni američki Institut za istraživanje rada (ISW) je u svojoj posljednjoj analizi naveo da je Rusija po prvi put od početka invazije na Ukrajinu otvoreno priznala poraz.

    “Dužnosnici Kremlja i propagandisti državnih medija opširno raspravljaju o razlozima ruskog poraza u Harkovskoj oblasti, što je značajna promjena u odnosu na njihov prethodni obrazac izvještavanja o preuveličanim ili izmišljenim ruskim uspjesima s ograničenim detaljima. Kremlj nikada nije priznao da je Rusija poražena oko Kijeva ili, kasnije, kod Zmijskog otoka, okarakteriziravši povlačenje iz Kijeva kao odluku da se kao prioritet stavi ‘oslobađanje’ Donbasa, a povlačenje sa Zmijskog otoka kao “‘gestu dobre volje'”, navodi se u izvještaju ISW-a.

    Kremlj sada radi da očisti Putina od bilo kakve krivice za poraz, a odgovornost se prebacuje na neinformisane Putinove savjetnike. Takođe, ISW navodi da će poraz u Harkovu, ruske vlasti pokušati iskoristiti da provedu prikrivenu mobilizaciju.

  • Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Sjedinjene Države razmatraju opcije za uvođenje sankcija Kini kako bi je odvratile od napada na Tajvan, javlja Rojters.

    Istovremeno je EU pod diplomatskim pritiskom sa Tajvana da to uradi, prenosi britanska agencija reči izvora upoznatih sa diskusijama koje se vode.

    Njihovi izvori navode da su namere Vašingtona i odvojeno lobiranje Tajvana kod izaslanika EU još uvek u ranoj fazi – kao reakcija na strah od kineske invazije koji je narasta paralelno sa eskalacijom vojnih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

    U oba slučaja, ideja je da te sankcije prevaziđu mere koje su već preduzete na Zapadu da se ograniče trgovina i investicije sa Kinom kada su u pitanju tehnologije poput kompjuterskih čipova i telekomunikaciona oprema.

    Izvori Rojtersa ne navode detalje o tome šta se tačno razmatra ali pominjanje sankcija protiv druge ekonomije sveta i jednog od najvažnijih činilaca svetskih lanaca nabavke upitno je zbog izvodljivosti same akcije.

    “Potencijalno uvođenje sankcija Kini daleko je kompleksnije pitanje od usankcija protiv Rusije, kada se uzmu u obzir izuzetna povezanos Amerike i saveznika sa kineskom ekonomijom“, kaže Nazak Nikaktar, nekadašnji viši zvaničnik američkog Ministarstva trgovine.

  • Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše Politika.

    Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

    Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

    Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

    Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

    Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

    Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

    Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

    Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

    „Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet”, naglasio je Zelenski.

    Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

    Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

    Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

    Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

    Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

    Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan” zbog „ratnih uslova”.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

    Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

    Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

    Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

    Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

    Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

    Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

    Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

    Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

  • Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Rusija, bez obzira na “poteškoće” u ukrajinskoj kampanji raspolaže veoma brojnim i moćnim oružanim snagama koje može da angažuje, kažu iz Bijiele kuće.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi kaže da su se Rusi suočili sa brojnim problemima u Ukrajini koje su sami stvorili.

    “To je nesumnjivo. Ali, to je još uvek veoma velika i izuzetno jaka moćna vojna sila. Gospodin (predsednik Rusije Vladimir Putin) raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti koje mogu biti upotrebljene ne samo u Ukrajini, nego potencijalno i drugde”, rekao je on na brifingu u Beloj kući.

    Kirbi je podsetio da je Ministarstvo odbrane okarakterisalo Rusiju kao akutnu pretnju i da je, po njegovom mišljenju, takva formulacija tačna.

    “Očigledno je da i dalje imaju vojsku koja je u stanju da nanese veliku štetu”, zaključio je Kirbi, prenosi Sputnjik.

  • NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    ​NASA odlaže sljedeći pokušaj lansiranja svoje mega mjesečeve rakete “Artemis”, u okviru lunarne misije, za još četiri dana, do 27. septembra, objavila je svemirska agencija.
    Lunarna misija Artemis ima novi datum za sljedeći pokušaj lansiranja, prethodno je lansiranje bilo zakazano za 23. septembar, prenio je CNN.

    Svemirska agencija i dalje radi na problemu sa raketom, nazvanom “Space Launć Sistem” ili “SLS”, koja je izazvala curenje dok je bila napajana super-ohlađenim tečnim vodonikom tokom posljednjeg pokušaja lansiranja u svemirskom centru Kenedi na Floridi.

    Tim misije je pomjerio prvi pokušaj lansiranja “Artemis” 29. avgusta zbog problema koji se pojavio tokom odzračivanja motora, koji hladi motore za lansiranje, za koji zvaničnici vjeruju da je nastao zbog neispravnog senzora.

    Period lansiranja, koji se očekuje 27. septembra, traje 70 minuta, kraće od 120-minutnog perioda dostupnog 23. septembra.

    Zvaničnici NASA rekli su da će svemirska agencija nastaviti da pruža informacije istočnom lancu, koji mora odobriti odustajanje da bi raketa ostala na lansirnoj platformi.

  • Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Glavna pažnja bila je posvećena situaciji oko Ukrajine u kontekstu ruske agresije.

    Putin je ustvrdio da ukrajinska vojska krši međunarodno humanitarno pravo kontinuiranim granatiranjem gradova Donbasa, “usljed čega stradaju civili i namjerno se nanosi šteta civilnoj infrastrukturi”, navode iz Kremlja.

    Kako se navodi u saopštenju njemačke vlade, njemački kancelar se založio za diplomatsko rješenje situacije u Ukrajini i upozorio da svi ruski koraci u pravcu aneksije neće ostati bez odgovora niti će biti priznati ni pod kojim okolnostima.

    Pored toga, Scholz se dotakao teme zarobljenih boraca. On je istakao potrebu da se prema njima postupa u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

    Njemački kancelar je pozvao da se osigura bezbjednost Zaporoške nuklearne elektrane i izbjegne eskalacija. Dvojica lidera su razgovarala sat i po i dogovorili se da nastave kontakte.

  • Evropska komisija namjerava da odustane od uvođenja gornje granice cijena ruskog gasa

    Evropska komisija namjerava da odustane od uvođenja gornje granice cijena ruskog gasa

    Evropska komisija namerava da odustane od uvođenja gornje granice cena ruskog gasa.

    Međutim, ne odustaje i od plana o uvođenju poreza na višak profita energetskih kompanija, navodi se u dokumentu koji je procurio u javnost.

    Predlog propisa u koji je Gardijan imao uvid ne sadrži ni ograničenje cene ruskog gasa niti uvoznog gasa, nakon što države članice prošle sedmice nisu mogle da se dogovore o ograničenjima.

    Očekuje se da će EU nametnuti dodatne poreze na visoke profite kompanija za fosilna goriva, uz posebno ograničenje prihoda proizvođača električne energije sa niskim sadržajem ugljenika.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da objavi evropski plan za suočavanje sa porastom cena električne energije u sredu u godišnjem govoru o stanju Unije.

    Konačni tekst bi mogao da bude promenjen, ali nacrt dokumenta otkriva sumnje EK u vezi sa dobijanjem dovoljno podrške od zemalja članica EU za postavljanje ograničenja cena na ruski gas kao odgovor na ono što naziva ruskim korišćenjem gasa kao oružja.

    Zemlje članice EU koje uvoze velike količine gasa iz Rusije, uključujući Mađarsku, Slovačku i Austriju, izjasnile su se protiv ograničenja cene ruskog gasa jer se plaše da bi Kremlj zaustavio sve tokove gasa, gurnuvši njihove zemlje u recesiju.

    Desetak zemalja, uključujući Francusku i Poljsku, želelo bi da se uvede ograničenje cena za sav uvezeni gas, što vide kao bolji način za obuzdavanje skoka cena.

    Holandija i Danska su oprezne u pogledu bilo kakvog ograničenja cena, dok Nemačka strahuje da bi ograničenje cene ruskog gasa izazvalo podele.

  • Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kabinet ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog objavio je nacrt “Kijevskog sporazuma o bezbednosti“, nacrta dokumenta o davanju međunarodnih garancija Kijevu.

    Kako se navodi, dokument su predstavili šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak i bivši generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmusen.

    U pripremi nacrta dokumenta učestvovali su zapadni stručnjaci, uključujući bivše i aktuelne političare i naučnike, preneo je Sputnjik.

    Uprkos ranije iznetim predlozima, ukrajinski dokument ne predviđa ni neutralni status Kijeva, i učešće Rusije kao garanta bezbednosti zemlje.

    “Bezbednosne garancije treba da budu potvrdne i jasno formulisane, one će opisivati niz obaveza koje preuzme grupa garanta zajedno sa Ukrajinom. One treba da budu obavezujuće za izvršavanje na osnovu bilateralnih sporazuma, ali objedinjeni u okviru zajedničkog dokumenta o strateškom partnerstvu pod nazivom Kijevski sporazum o bezbednosti“, navodi se u dokumentu.

    Kako je precizirano, sporazum može objediniti “glavnu grupu zemalja-saveznica i Ukrajinu“.

    “Ta grupa zemalja mogla bi da uključuje SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Poljsku, Italiju, Nemačku, Francusku, Australiju, Tursku, kao i zemlje Severne Evrope i baltičke zemlje, zemlje Centralne i Istočne Evrope“, navodi se u dokumentu.

    Ukrajinski nacrt bezbednosnih garancija predviđa strane investicije u vojno-industrijsku bazu Ukrajine, masovnu predaju oružja i obaveštajnih podataka.

    “Najveća bezbednosna garancija za Ukrajinu je njena sposobnost da se brani. Za to su potrebna dugoročna stabilna ulaganja u odbrambeno-industrijsku bazu Ukrajine, velika isporuka naoružanja i obaveštajna podrška od saveznika, intenzivne misije obuke i zajedničke vojne vežbe pod pokroviteljstvom EU i NATO“, precizirano je u dokumentu.

    Takođe, nacrt dokumenta predviđa obuke i vojne vežbe u Ukrajini uz angažovanje stranih instruktora i savetnika.

    “Koristeći nacionalne i multinacionalne vojne vežbe zemalja EU i NATO, ukrajinske Oružane snage će proći obuku po standardima NATO-a i u razmerama neophodnim za formiranje efikasnih snaga za odbranu svoje teritorije i rezervnih snaga“, ističe se u tekstu nacrta.

    “Bezbednosne garancije ne zamenjuju težnju Ukrajine da se pridruži NATO-u. Ta težnja je sadržana u ukrajinskom Ustavu i predstavlja suverenu odluku Ukrajine. Takođe Ukrajina stremi članstvu u EU. Članstvo u NATO-u i EU značajno će ojačati bezbednost Ukrajine u dugoročnoj perspektivi. Garancije, koje su danas skicirane, ni na koji način ne podrivaju taj cilj“, navodi se u dokumentu.

    Zemlje koje potpišu ukrajinske bezbednosne garancije biće dužne da pruže Ukrajini vojnu pomoć u slučaju agresije protiv nje, navodi se u nacrtu dokumenta.

    Nacrt bezbednosnih garancija takođe predviđa moguće učešće Japana i Južne Koreje koje mogu da podrže garancije koje nisu vojnog karaktera, zasnovane na sankcijama.

    “Paket garancija može uključivati regionalne bezbednosne sporazume u Crnom moru sa Turskom i drugim obalnim državama poput Rumunije i Bugarske“, ističe se u tekstu.

  • Srbija obezbjedila zamjenu za rusku naftu

    Srbija obezbjedila zamjenu za rusku naftu

    Ministarka Zorana MIhajlović izjavila je danas da je Srbija obezbedila zamenu za rusku naftu koju od 1. novembra nećemo moći da uvozimo zbog sankcija EU Rusiji.

    “Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, Kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta”, izjavila je ona za Tanjug.

    Ona je dodala da je prošle godine u strukturi našeg uvoza bilo samo 25 odsto ruske nafte, 20 odsto je činila nafta proizvedena u Srbiji, a ostatak je bila iračka Kirkuk nafta.

    “Kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta je bila prilično jeftina i NIS je više uvozio nju, tako da je u strukturi bilo 55 odsto ruske nafte. Oni već rade na tome, tu ne vidimo neki problem, prave se dogovori i ugovori, tako da ćemo mi svakako koristiti nerusku naftu, onako kako je predviđeno šestim paketom”, navela je Mihajlovićeva.

    Dodala je da za sada neće biti problema sa preradom nafte zbog činjnice da Rusi imaju većinsko vlasništvo nad NIS-om i Rafinerijom nafte u Pančevu, niti sa transportom sirove nafte naftovodom JANAF kroz Hrvatsku.

  • Da li će Novi Zeland postati republika?

    Da li će Novi Zeland postati republika?

    Novozelandska premijerka Jacinda Ardern izjavila je da Novi Zeland neće poduzeti nikakve mjere da postane republika u kratkom roku nakon smrti kraljice Elizabete II, iako se očekuje da zemlja na kraju to i postane.

    “Nikada nisam osjetila hitnost. Toliko je izazova sa kojima se suočavamo. Ovo je velika i značajna debata. Nemojte misliti da će se to dogoditi ili treba da se desi brzo”, rekao je Ardern novinarima u ponedeljak na pitanje da li će promjena monarha u Velikoj Britaniji potaknuti razgovore o republikanizmu u zemlji.

    Novi Zeland je jedno od 15 zemalja u kojima se britanski monarh smatra šefom države, uključujući Australiju i Kanadu, iako je ta uloga uglavnom ceremonijalna. Ali već neko vrijeme se vodi debata o tome da li ova pacifička nacija treba postanti republika, sa građaninom kao šefom države.

    “Vjerujem da će to biti ono kuda će Novi Zeland krenuti s vremenom. Vjerujem da će se to dogoditi u mom životu, ali ne vidim to kao kratkoročnu mjeru ili bilo šta što će uskoro biti na dnevnom redu”, rekla je Ardern.

    Novi Zeland će 26. septembra obilježiti smrt kraljice Elizabete II državnom ceremonijom i praznikom, rekla je Ardern. Ardern će predstavljati Novi Zeland, zajedno sa generalnim guvernerom, na kraljicinoj sahrani, a u srijedu će otputovati u London.

    Smrt kraljice Elizabete II je također ponovo pokrenula debate o budućnosti monarhije preko Tasmanskog mora u Australiji. Premijer Anthony Albanese, koji je ranije izrazio podršku republici, rekao je da njegova laburistička vlada neće tražiti referendum u svom prvom mandatu.