VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lajčak: EU želi da se pronađu rješenja kako bi se izbjegla eskalacija

    Lajčak: EU želi da se pronađu rješenja kako bi se izbjegla eskalacija

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak izjavio je danas, poslije susreta sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, da EU želi da se pobrine da se pronađu rješenja koja će značiti izbjegavanje tenzija i eskalaciju situacije na terenu.

    Imali smo korisne razgovore i oni će biti nastavljeni, rekao je Lajčak koji je u Prištinu doputovao bez prethodne najave.

    Lajčak je dodao i da iznenađen izjavom predsjednika Srbije o “nekom novom okviru dijaloga”.

    On je rekao dodao da je sa Kurtijem razgovarao o nastavku dijaloga i o pripremama za naredni sastanak na najvišem nivou.

    Lajčak je naveo da je šefom prištinske delegacije za dijalog Besnikom Bislimijem razgovarao i o aktuelnim pitanjima slobode kretanja, nestalim osobama i energetici.

  • Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Američki proizvođači nafte i gasa iz škriljaca izdali su upozorenje.

    Oni, naime, tvrde da ne mogu u dovoljnoj meri da povećaju proizvodnju kako bi pomogli Evropi da se izbori sa energetskom krizom tokom predstojeće zime, piše Fajnenšel Tajms.

    Bez obzira što su cene nafte pale u poslednje vreme, situacija na tržištu može da se promeni početkom decembra kada počne da važi evropski embargo na kupovinu ruske nafte.

    Ministarka finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen upozorila je ove nedelje da stupanje na snagu embarga može da isprovocira skok cena nafte. Stručnjaci pretpostavljaju da bi cene ponovo mogle da porastu preko 100 dolara po barelu, prenosi Sputnjik.

    SAD su povećale izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa u Evropu, iako predstavnici te ekonomske oblasti ističu da su obimi isporuke u ovom momentu već blizu maksimuma, dok će, istovremeno, proizvodnja nafte u zemlji ove godine biti manja od republičke prognoze okvirno za milion barela dnevno.

    Spasa – nema

    Vil Vanlo, direktor fonda za direktne investicije Quantum Energy Partners, jednog od najvećih investitora u sektoru škriljaca, ocenio je da Sjedinjene Države ne mogu naglo da povećaju proizvodnju. Prema njegovim rečima, trenutni obim proizvodnje je takav kakav je.

    “Spasa nema. Ni kad je u pitanju nafta, ni kad je u pitanju gas”, dodao je Vanlo.

    Glavni izvršni direktor Pioneer Natural Resources Co. Skot Šefild smatra da američki proizvođači škriljaca neće moći značajno da povećaju proizvodnju.

    “Ne pokrećemo nove platforme za bušenje i ne vidim da bi neko drugi to mogao da radi”, naglasio je Šefild.

    On pretpostavlja da bi cene nafte ove zime mogle da porastu iznad 120 dolara po barelu.

    Prema rečima direktora fonda za direktne investicije Kimmeridge Energy Bena Dela, akcionari nisu spremni da daju zeleno svetlo naftnim kompanijama za naglo povećanje proizvodnje, jer to zahteva nove investicije. Investitori preferiraju da kompanije proizvode manje, ali sa većom dobiti.

    “Manje povećanje isporuka nafte i gasa iz SAD u najskorije vreme neće promeniti situaciju na svetskom nivou”, ocenio je šef privatne kompanije za proizvodnju nafte Greenlake Energy Ventures.

    Prema podacima američkog Ministarstva energetike, proizvodnja u SAD je pre pandemije koronavirusa dostigla 13 miliona barela dnevno, da bi zatim naglo pala i do ovog momenta se nije vratila na nivo od pre krize. Prošle nedelje je iznosila 12, 1 milion barela dnevno.

  • Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da podrška Ukrajini skupo košta, ali da je sloboda “neprocjenjiva”, komentarišući velike cijene energenata i inflaciju u Evropi.

    Ona je dodala za Rojters da “sankcije EU Rusiji imaju veliki i vidljiv uticaj”.

    Fon der Lajen je treći put od početka rata boravila u Kijevu, a danas se susrela sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je istakla da “sloboda, međunarodni mir, demokratija” nemaju cijenu.

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.

  • Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Ruska Federacija smatra da bi Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove iz humanitarnih razloga trebalo da pusti na slobodu ratnog komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, generala Ratka Mladića.
    Na Tviter nalogu Ministarstva inostranih poslova Rusije navedeno je da su upoznati sa izvještajima medija o hospitalizaciji Mladića u Hagu zbog naglog pogoršanja njegovog zdravlja.

    “Smatramo da bi prava odluka za Rezidualni mehanizam bila oslobađanje Mladića iz humanitarnih razloga”, naveli su iz MIP-a Rusije.

    Zdravstveno stanje generala Mladića ponovo se pogoršalo, pa je prije deset dana zbog jakih bolova i opšte slabosti prebačen u civilnu bolnicu u Hagu, odakle je u četvrtak, 8. septembra, vraćen u zatvorsku bolnicu u Tribunalu.

  • Švedska premijerka podnijela ostavku

    Švedska premijerka podnijela ostavku

    Švedska premijerka iz partije socijaldemokrata Magdalena Anderson podnijela je danas ostavku nakon poraza na parlamentarnim izborima, na kojima je desničarski blok osvojio većinu.

    Ostvarilo se da koalicija lijevog centra Magdalene Anderson tijesno izgubi od bloka desničarskih stranaka, 176 prema 173 mjesta, s 99 odsto prebrojanih glasova.

    Očekuje se da će čelnik Umjerene stranke Ulf Kristerson formirati vladu.

    Blok uključuje Švedske demokrate, krajnje desnu stranku koja je vodila kampanju protiv sve češćih ubistava bandi.

    Konačni rezultat tek treba biti potvrđen nakon ponovnog brojanja glasova, što je standardna praksa u Švedskoj.

    Gospođa Anderson prihvatila je poraz na konferenciji za novinare u srijedu.

    Ona je danas službeno podnijela ostavku.

    “U Saboru imaju jedno ili dva mjesta u prednosti. To je mala većina, ali je većina” rekla je Anderson.

    Bliskom izbornom kampanjom dominirale su bande, pitanja imigracije i integracije, kao i skokovite cijene električne energije.

  • Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Kremlj je danas saopštio da aktuelna ambicija Ukrajine da se pridruži NATO-u predstavlja bezbjednosnu prijetnju Rusiji i ističe neophodnost za Moskvu da sprovede “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je ideja članstva Kijeva u Alijansi “glavna prijetnja” Rusiji koja ističe “relevantnost i hitnu potrebu da osiguramo bezbjednost i naše nacionalne interese”.

    Moskva je ranije tražila pravne garancije da Ukrajina nikad neće biti primljena u NATO

  • Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin, nažalost, izgleda još nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, komentarišući telefonski razgovor koji je sa Putinom imao dan ranije.

    Šolc je rekao da je i dalje važno da se Putinu naglasi da Rusija mora da se povuče iz Ukrajine, prenio je Rojters.

    U jučerašnjem 90-minutnom telefonskom razgovoru, Šolc je pozvao Putina da pronađe diplomatsko rješenje za sukob u Ukrajini zasnovano na prekidu vatre i potpunom povlačenju ruskih trupa što je prije moguće.

    Kako je naveo portparol njemačke vlade Štefen Hebeštrajt, Šolc je upozorio da bilo kakvi koraci Rusije ka aneksiji teritorija neće proći bez odgovora i neće biti priznati ni pod kakvim uslovima

    Prenio je da je Šolc istakao potrebu da se osigura bezbjednost nukelarne elektrane Zaporožje.

    Prema rečima portparola, nemački kancelar je apelovao na Putina da Rusija nastavi da u potpunosti primenjuje sporazum o izvozu ukrjainskog žita koji su podržale Ujedinjene nacije.

  • Kremlj odbio navode

    Kremlj odbio navode

    Rojters je objavio da je glavni izaslanik Vladimira Putina za Ukrajinu rekao ruskom lideru kada je počeo rat da je postigao privremeni sporazum sa Kijevom.

    Izaslanik je, prema pisanju Rojtersa, tvrdio da je sto sporazum koji će zadovoljiti zahtev Rusije da Ukrajina ostane van NATO-a, ali je Putin to odbio i nastavio sa pohod.

    Rojters piše da je izaslanik rođen u Ukrajini Dmitrij Kozak rekao Putinu da veruje da je sporazum koji je postigao otklonio potrebu da Rusija nastavi svoju okupaciju Ukrajine velikih razmera, prema svedočenju trojice ljudi bliskih ruskom rukovodstvu.

    Rojters je prvi izvestio o Kozakovoj preporuci Putinu da usvoji sporazum.

    Putin je pre rata više puta tvrdio da se NATO i njegova vojna infrastruktura približavaju ruskim granicama prihvatanjem novih članica iz istočne Evrope, a da se alijansa sada sprema da uvede i Ukrajinu. Putin je javno rekao da to predstavlja egzistencijalnu pretnju Rusiji, što ga je navelo da reaguje.

    Kremlj: To nema veze sa realnošću
    Ali uprkos ranijoj podršci razgovorima, Putin je jasno stavio do znanja kada mu je Kozakov dogovor predstavljen da ustupci o kojima je pregovarao njegov pomoćnik nisu otišli ​​dovoljno daleko i da je proširio svoje ciljeve na pripajanje delova ukrajinske teritorije, rekli su izvori.

    Dogovor je odbijen, a 24. februara je počeo rat u Ukrajini.

    Upitan da prokomentariše saznanja Rojtersa, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao:

    “To nema apsolutno nikakve veze sa realnošću. Tako nešto se nikada nije dogodilo. To je apsolutno netačna informacija.”

    Treba napomenuti da je u novembru 2021. Peskov opisao optužbe da se Rusija sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu kao “šuplju i neosnovanu” izmišljotinu zapadnih medija.

  • Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Ministru vanjskih poslova Rusije Sergeju Lavrovu i određenom broju članova delegacije koju on predvodi, odobrene su vize za ulazak u Sjedinjene Američke Države kako bi prisustvovali Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

    “Vize su date Lavrovu i velikom broju članova delegacije”, navodi se u saopštenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije.

    Moskva je od Washingtona zatražila vize za 56 osoba, navodi se u pismu ruskog ambasadora u UN-u Vasilija Nebenzije od 2. septembra generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guteresu. Ruski diplomatski izvor rekao je u utorak da su Sjedinjene Američke Države odobrile 24 vize, prenosi Reuters.

    Nebenzia je u svom pismu također naveo da avionska posada Lavrovovog aviona nije dobila vize. Nije odmah bilo jasno da li je Washington dao vize za rusku posadu ili bi se od Lavrova očekivalo da leti komercijalnim avio kompanijama za New York.

    Prema “sporazumu o sjedištu” UN-a iz 1947. godine, Sjedinjene Američke Države su općenito dužne dozvoliti pristup Ujedinjenim narodima stranim diplomatama, no Washington tvrdi da može uskratiti vize iz sigurnosnih, terorističkih i vanjskopolitičkih razloga.

    Ujedinjene nacije su ranije ovog mjeseca saopštile da razgovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama o ruskim vizama.

    Ministarstvo očekuje izdavanje viza i ostalim članovima delegacije kao i ubrzano rješavanje logističkih pitanja, imajući na umu da “restrikcije zbog ilegalnih sankcija SAD-a blokiraju logistički dolazak ruskih predstavnika na sjednicu Generalne skupštine”, navodi se u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

    Rusija već sedmicama kritikuje SAD zbog neizdavanja viza članovima ruske delegacije u svrhu učestvovanja u radu Generalne skupštine UN-a. Sastanak na visokom nivou Generalne skupštine UN-a počinje 20. septembra.

    Kremlj je u utorak saopćio da SAD krši svoje obaveze time što nisu izdali vize cijeloj ruskoj delegaciji i rekao da će pozvati Ujedinjene nacije i Sjedinjene Američe Države na odgovornost za tu situaciju.

    Sjedinjene Američke Države saopštile su ranije ovog mjeseca da ozbiljno shvaćaju svoje obaveze kao zemlja domaćin UN-a i da su podaci o vizama povjerljivi prema američkom zakonu, tako da ne mogu komentirati pojedinačne slučajeve.