VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija odlučila se za kupovinu vakcina i antivirusnih pilula za borbu protiv majmunskih boginja, virusa koji je endemski u Africi i obično rijedak na drugim mjestima, izjavio je koordinator za vakcine Švedske Richard Bergstrom.

    “Nakon nekoliko sastanaka odlučeno je da ćemo kupiti i vakcinu i antivirusne pilule”, naveo je.

    Kako je saopćeno, EU će kupiti vakcine Imvanex kompanije Bavarian Nordic i antivirusne pilule Tecovirimat kompanije Siga Technologies, prenosi Al Jazeera.

    Bergstrom je rekao da EU još nije potpisala ugovor ni sa jednom firmom, ali da će to ubrzo uraditi.

    “Trebalo bi da imamo gotov ugovor za sedam dana i možda neke ograničene isporuke u junu”, naveo je on.

    Imvanex je vakcina protiv malih boginja, koje su slične majmunskim boginjama.

    Zdravstveni zvaničnici širom svijeta su od početka maja pratili više od 200 sumnjivih i potvrđenih slučajeva obično blage virusne infekcije u 19 zemalja.

    Varijanta majmunskih boginja povezana sa trenutnom epidemijom ima stopu smrtnosti od oko jedan posto, a do sada nije zabilježen nijedan smrtni slučaj.

  • Žena upucala napadača na zabavi u Zapadnoj Virdžiniji

    Žena upucala napadača na zabavi u Zapadnoj Virdžiniji

    Jedna naoružana žena je usmrtila muškarca koji je pucao na goste na jednoj zabavi u Zapadnoj Virdžiniji.

    Usaopštenju policije se navodi da je žena, koja je i sama bila gost na zabavi, svojom reakcijom zaustavila potencijalni masakr jer je izvadila pištolj i ubila napadača koji je otvorio vatru iz poluautomatske puške na goste, saopštila je policija, prenosi BBC.

    Portparol policije Toni Hejzelet rekao je da je brza reakcija žene spasila živote.

    Ovaj događaj podudara se nacionalnom debatom o oružju nakon pucnjave u školi u Teksasu, u kojoj je napadač usmrtio 19 učenika i dvije nastavnice.

  • Ukrajina traži od Njemačke da blokira Sjeverni tok 1, predlaže alternativu

    Ukrajina traži od Njemačke da blokira Sjeverni tok 1, predlaže alternativu

    Generalni direktor kompanije “GTS Operator Ukrajine”, Sergej Makogon, izjavio je danas da je zatražio od njemačke vlade da isključi gasovod Sjeverni tok 1.

    Umesto toga predložio je snabdevanje gasom preko ukrajinskog sistema za prenos gasa.”Zajedno sa Naftogasom uputili smo apel nemačkom Ministarstvu ekonomije i nemačkom regulatoru vezan za obustavu Severnog toka – 1. Ovo je gasovod koji trenutno radi…Vidimo da razlozi na osnovu kojih je Severni tok – 1 izuzetak, u ovom trenutku više ne odgovaraju stvarnosti. I zahtevamo da nemačka vlada preispita ove izuzetke i zapravo obustavi ili značajno ograniči isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1”, rekao je Makogon za televiziju Ukrajina 24.

    On je naveo da sada ima dovoljno slobodnih kapaciteta za transport gasa iz Ruske Federacije, uključujući i ukrajinski sistem, koji je, prema njegovim rečima, spreman da transportuje ruski gas evropskim potrošačima umesto preko Severnog toka 1.

    Makogon smatra da će isporuke ruskog gasa preko ukrajinskog sistema za prenos gasa moći da spasu taj sistem od uništenja tokom neprijateljstava, prenela je agencija RIA Novosti.

    Savetnica ministra energetike Ukrajine Olena Zerkal izjavila je ranije, u kontekstu nespremnosti Budimpešte da odustane od ruske nafte, da Kijev ima polugu pritiska na Mađarsku u vidu naftovoda Družba koji prolazi kroz ukrajinsku teritoriju, sa kojim bi, prema njenim rečima, nešto moglo da se dogodi.

    Zemlje EU uvele su pet paketa sankcija protiv Ruske Federacije zbog situacije u Ukrajini.

    U okviru predstojećeg šestog paketa, EU razmatra mogućnost uvođenja embarga na rusku naftu.

    Neke zemlje EU, posebno Mađarska, blokiraju njegovo usvajanje iz straha od negativnog uticaja ovog koraka na njenu ekonomiju.

  • “Rusija se može zaustaviti samo silom”

    “Rusija se može zaustaviti samo silom”

    Savetnik ukrajinskog predsednika i pregovarač sa Rusijom Mihail Podoljak izjavio je danas da se ne može verovati bilo kakvom dogovoru sa Moskvom.

    On smatra da se ruska invazija može zaustaviti samo silom.

    “Bilo kakav sporazum sa Rusijom nije vredan ni pare. Da li je moguće pregovarati sa državom koja uvek cinično i propagandistički laže”, napisao je Podoljak na Telegramu, prenosi Rojters.

    Rusija i Ukrajina se uzajamno okrivljuju za zastoj u pregovorima.

    Kremlj je juče saopštio da krivi Ukrajinu zbog činjenice da su mirovni pregovori dve zemlje zamrznuti, navodeći da nije jasno šta Kijev želi.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je da ukrajinsko rukovodstvo konstantno daje kontradiktorne izjave.

    “To nam ne dozvoljava da u potpunosti razumemo šta ukrajinska strana zaista želi”, dodao je on, prenosi Rojters.

    S druge strane, zvaničnici u Kijevu okrivljuju Rusiju za nedostatak napretka.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je predsednik Vladimir Putin jedini ruski zvaničnik s kojim je spreman da se sastane kako bi razgovarao o tome kako da se okonča rat.

  • Zbog rata nema pšenice

    Zbog rata nema pšenice

    Egipat, koji je među najvećim svetskim uvoznicima žita, nastoji da izvuče što god više može iz lokalne žetve.

    Naime, Egiptu je onemogućen većim delom uvoz pšenice preko Crnog mora zbog ruskog napada na Ukrajinu, pa ne preza ni od prisilnog državnog otkupa pod pretnjom novčanih kazni i zatvora ratarima.

    Egipatska vlada subvencioniše hleb za više od 70 miliona od ukupna 103 miliona stanovnika pa je postavila ambiciozan cilj da prikupi šest miliona tona domaće pšenice u ovoj godini, dve trećine više nego lane i pre dve godine.

    Radnici u silosima rade prekovremeno. “Trebali bismo da odemo s posla u 16 sati, ali ove godine radimo i do ponoći”, rekao je jedan od njih.

    Poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, prenosi Indeks.

    Nakon sporog početka, poljoprivrednici i zvaničnici kažu da žetva ide dobro, ali i farmeri i vlada su još uvek pod pritiskom.

    Egipatski program subvencionisanja hrane zahteva oko devet miliona tona pšenice godišnje. Prošle godine Vlada je uvezla 4,7 miliona tona, većinom iz Rusije i Ukrajine, a do sada je uvezla oko 1,9 miliona tona za isporuke u ovoj godini. Oko 300 hiljada tona ostalo je u Ukrajini.

    U nastojanju da poveća zalihe pšenice, egipatska vlada je odredila da poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, u odnosu na 40 posto koliko je kupovala prošle godine. Onima koji se toga ne drže prete novčane kazne, pa čak i zatvor.

    Tim su propisima poljoprivrednici sprečeni da zadrže većinu roda, a trgovci da prodaju pšenicu na otvorenom tržištu.

    Reakcije poljoprivrednika

    Vlada je podigla nabavnu cenu za 22 posto u odnosu na prošlu godinu, unutar raspona od 311 do 318.40 dolara po toni, ali to je još uvek znatno ispod cena na međunarodnim tržištima. Neki poljoprivrednici smatraju da su cene preniske, s obzirom na rastuće ulazne troškove i troškove rada.

    U Banhi, severno od Kaira, 59-godišnji farmer Ahmed Samir kaže da je ove godine posejao manje pšenice, zbog visokih cena rada i drugih ulaznih troškova. Oko dve trećine svoje pšenice planira da proda državi, a ostatak zadrži za potrošnju u domaćinstvu.

    Uprkos nezadovoljstvu, neki poljoprivrednici kažu da je prodaja državi prikladna i jamči dohodak onima koji su u dugovima ili im brzo treba novac. Vlada je od četvrtka nabavila tri miliona tona iz lokalnih žetvi, za isporuke do jula.

    Veći izazov za vladu mogla bi biti trgovina s mogućim trećim stranama, koju pokušava da ograniče. Ona zahteva od poljoprivrednika da traže dozvolu za prodaju pšenice na tržištu nakon što ispune svoje kvote.

    Međunarodne cene pšenice, obično niže od onih za egipatsku pšenicu, porasle su na oko 450 dolara po toni, u odnosu na 318 dolara po toni u Egiptu, što je trgovce ohrabrilo da kupuju lokalnu pšenicu.

  • Konašenkov: Zauzeli smo Liman

    Konašenkov: Zauzeli smo Liman

    Naselje Krasni Liman u Donjeckoj Narodnoj Republici potpuno je oslobođeno od ukrajinskih nacionalista, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ovu izjavu dao je zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. “Kao rezultat zajedničkih dejstava jedinica narodne milicije Donjecke Narodne Republike i ruskih oružanih snaga, grad Krasni Liman je potpuno oslobođen od ukrajinskih nacionalista”, rekao je on. 27. maja je saopšteno da je grupacija trupa DNR i LNR, uz vatrenu podršku Oružanih snaga Rusije, “oslobodila i uspostavila punu kontrolu nad 220 naselja, uključujući Krasni Liman”.

  • Iran zaplijenio dva grčka naftna tankera kao odgovor na američke akcije

    Iran zaplijenio dva grčka naftna tankera kao odgovor na američke akcije

    Pripadnici iranske republikanske garde spustili su se iz helikoptera i zaplijenili dva grčka naftna tankera u perzijskom zaljevu, kao odgovor na saradnju Grčke sa SAD-om prilikom zaplijene iranskog tankera u Sredozemnom moru.

    Kako su se pregovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine našli u zastoju, Iran ali i njegovi protivnici pokazuju da se ne libe koristiti silu kako bi zaštitili svoje interese. Iranci su zaplijenili tankere “Prudent Warrior” i “Delta Poseidon”

    Iransko ministarstvo obrane izvijestilo je u srijedu o “nesreći” u svom vrlo sigurnom kompleksu Parchin, u kojoj je jedan inženjer poginuo, a drugi ranjen. New York Times izvijestio je u petak da se radilo o napadu pomoću kvadrokopterskih samoubilačkih dronova.

    Napad je odgovarao obrascu izraelskih operacija protiv iranske vojne i nuklearne infrastrukture. U izvještaju se navodi da je napad dronom bio usmjeren na objekt u kojem Iran razvija vlastitu tehnologiju drona.

    Zapljena grčkih tankera bila je prva takva akcija u nekoliko mjeseci u Zaljevu. Grčki ministar vanjskih uputio je protest iranskom ambasadoru u Atini zbog “nasilnog preuzimanja dvaju brodova pod grčkom zastavom” u Perzijskom zaljevu.

    Grci su ovo nazvali čistim aktom piratstva i pozvali na hitno puštanje brodova i njihove posade.

  • Rusi zauzeli veći dio strateški važnog grada Liman dok je 10 hiljada njihovih vojnika u Lugansku

    Rusi zauzeli veći dio strateški važnog grada Liman dok je 10 hiljada njihovih vojnika u Lugansku

    Ruske snage su zauzele veći dio grada Liman, u vjerovatno preliminarnoj operaciji za narednu fazu njihove ofanzive na Donbas, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

    U svom posljednjem izvještaju, Britanci navode da je Liman strateški željeznički čvor i pristupna tačka važnim željezničkim i cestovnim mostovima preko rijeke Siverskyy Donets.

    “U narednim danima, ruske jedinice u tom području će vjerovatno dati prednost forsiranju prelaska rijeke. Za sada, glavni napori Rusije vjerovatno ostaju 40 kilometara istočno, oko džepa Sieverodonetsk, ali mostobran u blizini Limana bi Rusiji dao prednost u potencijalnoj sljedećoj fazi ofanzive na Donbas, kada će vjerovatno nastojati da napreduje prema ključnim ukrajinskim gradovi dublje u Donjeckoj oblasti, Slavjansk i Kramatorsk”, navodi se.

    Denis Pušilin, šef samoproglašene Narodne Republike Donjeck koju podržava Rusija, rekao je u četvrtak da će se referendum održati ako Rusija zauzme cijeli Donjeck i Lugansk.

    Guverner ukrajinske oblasti Lugansk, Serhiy Gaidai, rekao je da se u istočnom regionu nalazi oko 10.000 ruskih vojnika, prenosi Reuters.

    “Ovo su (jedinice) koje su stalno u regiji Lugansk, koje pokušavaju da napadnu i pokušavaju ostvariti dobitke u bilo kojem smjeru”, rekao je Gaidai na ukrajinskoj televiziji.

  • “Zapad se nece osećati bezbedno ako Rusija pobjedi u Ukrajini”

    “Zapad se nece osećati bezbedno ako Rusija pobjedi u Ukrajini”

    Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras izjavila je danas da se zapadne zemlje neće osećati bezbedno ako Rusija uspe u Ukrajini.

    “Moramo osigurati da Ukrajina dobije ovu veliku borbu za slobodu”, rekla je ona u govoru tokom posete Pragu, preneo je TAS S.

    Ona je navela da Rusija deluje ne samo protiv ukrajinskog naroda već i protiv slobode, suvereniteta i vladavine prava u zapadnim zemljama.

    “Ako on (predsednik Rusije Vladimir Putin) uspe u Ukrajini, nikada se više nećemo osećati bezbedno”, rekla je ona, prema kopiji govora koju je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije.

    Britanska ministarka spoljnih poslova je ponovila da smirivanje nije rešenje u ovoj situaciji.

    “Moramo odgovoriti snagom. Smirivanje ne može biti odgovor”, rekla je ona.

  • Rusko povlačenje iz Luganska

    Rusko povlačenje iz Luganska

    Dok ruske trupe napreduju ka istoku, ukrajinske snage će možda morati da se povuku iz poslednjeg džepa koji kontrolišu u regionu Luganska kako bi izbegle da budu zarobljene, rekao je danas jedan ukrajinski zvaničnik.

    Povlačenje ukrajinskih snaga moglo bi da približi ruskog predsednika Vladimira Putina cilju da u potpunosti zauzme regione Luganska i Donjecka na istoku Ukrajine, navodi Rojters.

    Ruske snage su napredovale u ove dve oblasti u Donbasu, potpuno sravnivši neke gradove sa zemljom, izveštava britanska agencija.

    Guverner Luganska Serhij Gajdaj rekao je da su ruske trupe ušle u Sevjerodonjeck, najveći grad Donbasa koji još uvek drži Ukrajina, nakon što su danima pokušavali da tamo zarobe ukrajinske snage, ali je dodao da ruske snage neće moći da zauzmu oblast Luganska “kao što su analitičari predviđali”.

    “Imaćemo dovoljno snage i resursa da se odbranimo. Međutim, moguće je da ćemo morati da se povučemo, da ne bismo bili opkoljeni”, rekao je Gajdai na Telegramu.