VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Njemački kancelar Olaf Šolc ponovo je izrazio rezerve Njemačke prema planu Evropske unije da ograniči cijenu gasa.

    Rekao je da takav limit može da vodi manjim isporukama gasa u Evropu, piše dpa.”Olaka trenutna rešenja ne postoje. Ne možemo, na primer, tek tako da intervenišemo sa cijenama gasa, pa da onda u Evropu bude isporučeno premalo gasa”, rekao je Šolc u sredu u parlamentu.

    Kancelar je rekao da je i za dogovor unutar EU o “plafonu” cene gasa važno da se to shvati.

    Savet EU na nivou ministara energetike je u utorak nastavio da radi na sporazumu o ograničavanju cene gasa, a Šolc je kazao da očekuje dobar i pragmatičan dogovor.

    Članice EU, između ostalog i zbog primedbi Nemačke, ponovo nisu uspele da se dogovore o evropskom “plafonu” za cenu gasa. Nemački ministar privrede Robert Habek (Habeck) rekao je da je na vanrednom sastanku ministara energetike postignut napredak u nekim tehničkim pitanjima i u vezi sa strukturom mehanizma limitiranja cene.

    Otvoreno je ostalo pitanje maksimalne cene, što treba da se reši na sledećem sastanku ministara u ponedeljak, rekao je Habek.

    Evropska komisija je, posle pritiska većeg broja članica EU, predložila da pod određenim uslovima cenu gasa, koji se prodaje na holandskoj virtuelnoj gasnoj berzi TTF, ograniči na maksimalno 275 evra za megavat čas.

    Šolc je u Bundestagu istakao i veliki napredak u energetskoj bezbednosti. Nema, rekao je, boljeg dokaza za to od puštanja u rad plutajućeg terminala za tečni gas kod Vilhelmshafena u subotu. Uskoro će, dodao je, biti još terminala.

    Kancelar se zahvalio radnicima i inženjerima koji su u rekordnom roku obavili “tako izvanredan posao”. “I njima možemo da zahvalimo što ove godine dobro prolazimo kroz zimu”, rekao je Šolc.

  • Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Predsjednik Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta /MKCK/ Mirjana Spoljarić Eger rekla je danas da postoji mogućnost velike razmjene zarobljenika u konfliktu Ukrajine i Rusije.
    “Kada je riječ o razmjeni svi za sve, to se dešavalo u poršlosti i to je poznata praksa. Moguće je da se to desi i u međunarodnom konfliktu Rusije i Ukrajine”, rekla je novinarima Spoljarić Egerova.
    Ona je dodala da je to mogućnost i nešto što mogu da preduzmu obje strane, ali je odbila da saopšti više detalja.

  • Borelj priznao: U EU nema jednoglasne podrške

    Borelj priznao: U EU nema jednoglasne podrške

    Šef Evropske diplomatije Žozep Borelj priznao je da stvaranje nema jednoglasne podrške u EU za stvaranje nekakvoh specijalnog međunarodnog suda za Ukrajinu.

    On je istakao da je “apsolutno tačno da u borbi protiv nekažnjivosti moramo da radimo više”, ali nije objavio svoje dalje planove u ovom pravcu.

    “Postoji polemika da li nam je potrebno još nešto pored Međunarodnog krivičnog suda kako bismo se borili protiv nekažnjivosti u Ukrajini. Ja sam zajedno sa EK izneo predlog ministrima (inostranih poslova na sastanku 12. decembra) i razmotrili smo ga, istina bez konkretnog rezultata. Možda će se formirati još nešto, ovo je interesantna diskusija, koja nije dala konkretan odgovor”, rekao je Borelj u govoru na forumu o ljudskim pravima u Briselu.

    Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov komentarisao je da je očigledno da su pokušaji formiranja međunarodnog suda o dejstvima Rusije u Ukrajini nelegitimni. On je dodao da čak iako bude formiran, Moskva neće snositi nikakve posledice zbog toga.

    Krajem novembra šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Evropska komisija predložila da se formira specijalni međunarodni sud za Ukrajinu pod okriljem UN za istragu i krivično gonjenje ruske agresije.

  • Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija se po prvi put pojavila kao najveći snabdevač naftom Indiji, zamenivši Irak.

    To se desilo jer su rafinerije prošlog meseca kupovale naftu iz Moskve u strahu da bi gornja granica cena od 5. decembra mogla da udari na zalihe i uguši puteve plaćanja, pokazali su podaci dobijeni iz trgovinskih izvora, prenosi Rojters.Indijski uvoz nafte iz Rusije porastao je peti mesec zaredom, na ukupno 908.000 barela dnevno (bpd) u novembru, što je 4% više u odnosu na oktobar, pokazuju podaci.

    G7, Australija i 27 zemalja Evropske unije ograničile su cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu, počevši od 5. decembra, u pokušaju Zapada da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.

    Ruska nafta je činila oko 23% ukupnog uvoza Indije od oko 4 miliona barela dnevno u novembru, pokazuju podaci.

    Ukupan uvoz Indije u novembru opao je za 11% u odnosu na oktobar zbog nižih kupovina indijske rafinerije Naiara Enerdži koju podržava Rusija, koja je tokom meseca zatvorila svoju rafineriju od 400.000 bpd radi održavanja, pokazuju podaci.

    Indija, koja je retko kupovala rusku naftu zbog skupe logistike, postala je drugi najveći naručilac ruske nafte posle Kine, pošto su rafinerije otkupile sirovu naftu po sniženju.

    Prošlog meseca indijski uvoz nafte iz Iraka opao je na najniži nivo od septembra 2020, dok je uvoz iz Saudijske Arabije pao na najniži nivo u poslednjih 14 meseci, pokazuju podaci.

    Indijske rafinerije koje su prvobitno bile oprezne kada je u pitanju naručivanje ruske nafte za utovar nakon 5. decembra, nastavile su kupovine iz Moskve pošto sankcije dozvoljavaju direktno plaćanje ruske nafte, rekli su izvori.

    Tokom perioda od aprila do novembra, prvih osam meseci ove godine, Irak je nastavljao da bude najveći snabdevač naftom Indiji, a sledile su Saudijska Arabija i Rusija, koja je bila spustila UAE na četvrtu poziciju.

  • Njemačka ne može ispuniti obaveze prema NATO

    Njemačka ne može ispuniti obaveze prema NATO

    Ministarka odbrane Njemačke Kristina Lambreht priznala je da Bundesver trenutno ne može u potpunosti da ispunjava svoje obaveze u okviru NATO, piše “Špigl”. Taj njemački list je objavio, pozivajući se na poverljivi izveštaj Komiteta za odbranu, da se u dokumentu navodi da je u ovom momentu spremnost za izvršavanje zadataka Alijanse, kao što je, na primer, jačanje njenog istočnog krila, u principu, obezbeđena, iako “delimično i sa ograničenjima”.Pored toga, u izveštaju se navodi da nemačka vojska ima problem sa raspoređivanjem NATO snaga za brzo reagovanje tokom sledeće godine.

    Kao primer ističe se prisustvo kontingenta Severnoatlantske alijanse u Litvaniji, gde Bundesver, zajedno sa drugim NATO partnerima, formira takozvanu borbenu brigadu.

    Pored toga, “Špigl” ističe da mogu da nastanu problemi sa raspoređivanjem snaga Bundesvera i u Slovačkoj.

    Nedostaci Oružanih snaga Nemačke koji se pominju u izveštaju, ne tiču se samo misija u inostranstvu. Oni postoje i kad je u pitanju bezbednost vazdušnog prostora iznad Nemačke. Konkretno, postoje značajni znaci zastarelosti kopnenih sistema, uključujući radare za vazdušni prostor, vazdušne radiostanice ili softver za komandne punktove.

    Mada bi “zastareli sistemi” obezbedili operativnu gotovost, u izveštaju upozoravaju da bi se u budućnosti mogla očekivati “povećana učestalost kvarova” u radu tehnike.

    Prethodno je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht bila na udaru opozicije i koalicionih partnera.

    Nemački “Velt” tvrdi da nemačka vojska ima municije za samo par sati borbe, dok “Politiko” navodi kako je ministar finansija Kristijan Lidner odbio zahtev Lambrehtove za novac kojim bi municija bila kupljena.

  • Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija nije dobila nijedan predlog za “božićni prekid vatre” u Ukrajini, saopštio je Kremlj. Takođe, zvanična Moskva odgovorila je i na slanje “Patriota”.

    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Rusiju da počne sa povlačenjem trupa do Božića kao prvi korak ka mirovnom sporazumu.Portparol Kremlja je odgovorio na pitanje o isporukama američkih PVO sistema Patriot Ukrajini, rekavši da će “Patriot” biti legitimna meta ruskih snaga, ukoliko SAD isporučee to oružje u okviru vojne pomoći Kijevu.

    Peskov rekao je da će Patrioti definitivno biti meta Rusije, ali da neće da komentariše nepotvrđene medijske izveštaje o slanju tog oružja, preneo je Tass.

    Nije jasno koliko će raketnih sistema biti poslato, ali tipična baterija ovog oružja uključuje radarski set koji detektuje i prati ciljeve, kompjutere, energetske sisteme, stanicu za aktiviranje raketa i do osam lansera, od kojih svaki sadrži četiri rakete.

    Ukrajina je zatražila od SAD da pošalju napredni sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji je veoma efikasan u presretanju balističkih i krstarećih projektila i kako bi se odbranila od ruskih raketnih i napada dronovima, podseća britanski nacionalni servis.

    Rusi ponovo napali Herson
    Šef regionalne vojne uprave u Hersonu izjavio je da su Rusi granatirali 42 puta ovu regiju tokom proteklog dana.

    “Neprijatelj je ponovo granatirao stambena područja Hersona. Napadači su pogodili jahtaški klub, školu, sportski objekat, te privatne i stambene zgrade. Nažalost, ima civilnih žrtava. Ruski okupatori su ubili jednu osobu, a još jedan stanovnik regije je ranjen”, rekao je Januševič.

  • Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva sa zabrinutošću prati dešavanja na Kosovu i Metohije, destabilizacija u regionu negativno utiče na bezbjednost drevnih pravoslavnih manastira koji se tamo nalaze, rekao je za Sputnjik protojerej Nikolaj Balašov, savjetnik patrijarha moskovskog i cijele Rusije Kirila.

    • Pratimo sa pažnjom i zabrinutošću, molimo se za našu braću i sestre. Naravno, destabilizacija velikih razmjera koja je trenutno primjetna neizbježno podriva bezjbednost drevnih manastira koji se nalaze na Kosmetu – rekao je Balašov.

    Situacija na sjeveru KiM je eskalirala nakon hapšenja bivšeg pripadnika prištinske policije Dejana Pantića.

    Sjever KiM je blokiran što od strane građana, što od strane policije. Srbi protestuju već peti dan, a škole na sjeveru neće raditi do daljnjeg.

    Prištinska policija zabranila je prolaz i vozilima i pješacima na administrativnim prelazima Јarinje i Brnjak.

  • Inflacija u Velikoj Britaniji pala sa 41-godišnjeg maksimuma

    Inflacija u Velikoj Britaniji pala sa 41-godišnjeg maksimuma

    Inflacija u Britaniji je pala u novembru sa 41-godišnjeg maksimuma na 10,7 posto sa oktobarskih 11,1 odsto, što je oštriji pad nego što se očekivalo, objavila je danas Nacionalna kancelarija za statistiku (ONS).

    Ekonomisti koje je anketirao Rojters prognozirali su da će stopa inflacije pasti na 10,9 procenata.

    Bazna inflacija, koja isključuje cijene energije, hrane, alkohola i duvana, i koju neki ekonomisti smatraju boljim pokazateljem dugoročnog trenda cijena, skliznula je na 6,3 odsto u novembru u odnosu 6,5 posto u oktobru.

    Međutim, inflacija u britanskom uslužnom sektoru, za koju neki zvaničnici u Banci Engleske (BoE) misle da pokazuje stepen u kojem kompanije prenose pritisak na plate, nije pala sa 30-godišnjeg maksimuma od 6,3 procenta zabilježenog u oktobru.

    “Cijene i dalje rastu, ali manje nego u isto vrijeme prošle godine, a najupečatljiviji primjer za to su cijene motornih goriva”, rekao je Grant Ficner, glavni ekonomista ONS-a.

    BoE se bori sa inflacijom koja je daleko iznad ciljanih 2,0 posto i zbog koje je oštro podigla ključnu kamatu u posljednjih 12 mjeseci.

    Ekonomisti očekuju da će BoE na sutrašnjoj sjednici ponovo povećati referentnu kamatnu stopu na 3,5 procenata sa sadašnjih 3,0 odsto, čak iako je inflacija naizgled dostigla vrhunac i donijela malo olakšanje domaćinstvima,koja pritiska rast troškova života.

    BoE je prošlog mjeseca saopštila da se Britanija suočava s dugom recesijom i da je malo vjerovatno da će se inflacija vratiti na cilj do početka 2024, a Kancelarija za budžetsku odgovornost je upozorila na najveći pritisak na životni standard od kada je 1950-ih počela da se vodi ta evidencija.

    Nakon najnovijih podataka o inflaciji, ministar finansija Džeremi Hant je izjavio da je “od vitalnog značaja donošenje teških odluka koje su potrebne za suzbijanje inflacije”.

    Britaniju inače potresa talas štrajkova, posebno u javnom sektoru u kojem plate zaposlenih ne prate one u privatnom sektoru ili rast cijena. Hant je rekao da bi velika povećanja plata u javnom sektoru usporila tempo pada inflacije, navodi Rojters.

  • Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Klička je rano jutros izvijestio o višestrukim eksplozijama u glavnom gradu Ukrajine, prvi takav put poslije nekoliko sedmica od posljednje eksplozije u ovom gradu.

    Kličko je u objavi na Telegramu napisao da je došlo do eksplozija u centralnoj četvrti glavnog grada u kojoj se nalaze mnoge vladine agencije i zgrade. Pogođene su dvije administrativne zgrade, kažu vlasti, ali za sada nije poznato da li ima žrtava.

    Kijevski sistemi protivzračne odbrane oborili su u srijedu 10 ruskih bespilotnih letelica, rekao je gradonačelnik, dok su SAD blizu finalizacije planova za slanje svog PVO sistema Patriot u Ukrajinu, što je potencijalno ključni potez u sukobu. Gradonačelnik Kličko rekao je da su sistemi protivzračne odbrane oborili 10 dronova iranske proizvodnje Shahed i da je došlo do eksplozija u centralnom okrugu Ševčenkovski.

    Kijevska administracija je saopštila da su, prema preliminarnim informacijama, oštećene dvije administrativne zgrade u Ševčenkovskom i da se razjašnjavaju informacije o potencijalnim žrtvama.

  • Lajčak: Barikade ukloniti dogovorom, a ne buldožerima

    Lajčak: Barikade ukloniti dogovorom, a ne buldožerima

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je, poslije sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, da je najboljie da se barikade na sjeveru KiM uklone političkim dogovorima, a ne buldožerima.

    “Ja sam diplomata, za mene su politički dogovori najbolji način za uklanjanje barikada, a ne buldožeri“, izjavio je Lajčak nakon sastanka na kome je pored njega i Kurtija učestvovao i specijalni izaslanik predsjednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, navode Reporteri, a prenosi Tanjug.

    Lajčak je rekao da će se nakon ovog sastanka sastati i sa predstavnicima KFOR-a i EULEKS-a.

    ”Imao sam dugu diskusiju sa Kurtijem. Detalje neću iznositi u javnost, jer sam usred misije i posjetu regionu nastavljam u Beogradu. Sastaću sa komandantima KFOR-a i EULEKS-a, da vidim njihovu procjenu situacije na terenu, a onda ćemo pokušati da pronađemo moguća rješenja za situaciju na sjeveru”, kazao je Lajčak.

    Ističe da tenzije na KiM nikome ne pomažu.

    “Mislim da niko normalan nije zadovoljan ovakvom situacijom na sjeveru“, zaključio je Lajčak.