VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Sukob u Ukrajini može se rešiti u roku od nedelju dana, sve zavisi od pozicije SAD i Velike Britanije, izjavio je predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    “Sve zavisi od SAD i Velike Britanije. Ako shvatite i složite se da sutra treba da se sjedne za pregovarački sto i da se dogovori, verujte mi, u roku od nedelju dana ćemo se dogovoriti“, rekao je Lukašenko.

    Istovremeno je pozvao da se zaustavi sukob u Ukrajini.

    “Rat je uvijek loš. Nedavno sam rekao da je svet sada preokupiran problemom i traži odgovor na pitanje ko je kriv. Kasnije ćemo utvrditi ko je kriv. Hajde da zaustavimo rat i da se dogovorimo, a onda ćemo rešavati ko je u pravu, a ko nije“, poručio je Lukašenko.

    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob
    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob na teritoriji Ukrajine, pogotovo što to ne traži ni Rusija, izjavio je Lukašenko.

    “Niti smo koga ubijali u Ukrajini, niti ćemo. Prvo, niko od nas ne traži da učestvujemo u operaciji, u ovom slučaju Rusija, i mi ne nameravamo da se tamo mešamo. Uvek smo govorili i govorimo o tome, ali nas, očigledno, ne žele da saslušaju i čuju“, rekao je Lukašenko u intervjuu za američku kompaniju “En-Bi-Si“, prenela je agencija “Belta“.

    On je dodao da Belorusija na svaki mogući način podržava Rusiju.

    “Naša podrška je u tome da ne budu narušene naše granice sa Poljskom i Litvanijom i da se ruske trupe ne napadnu s leđa preko Belorusije. U početku je bilo tako. Danas se naše učešće (u specijalnoj operaciji) svodi na to da lečimo Ruse i Ukrajince, hranimo Ruse i Ukrajince i u velikoj meri dajemo utočište izbeglicama iz Ukrajine. Dnevno nam dolazi po 400-500 ljudi. Tretiramo ih potpuno ravnopravno. Eto, to je naše učešće“, rekao je beloruski lider.

    Ranije je Lukašenko izjavio da je Poljska glavni inicijator upotrebe nuklearnog oružja, te da ona provocira SAD na akcije.

  • Microsoftove “pametne” naočale nisu zadovoljile na testovima u američkoj vojsci

    Microsoftove “pametne” naočale nisu zadovoljile na testovima u američkoj vojsci

    Američka vojska je 2021. godine potpisala ugovor s Microsoftom vrijedan 22 milijarde dolara, koji se odnosi na nabavku “pametnih” naočala namijenjenih vojnicima.

    Godinu dana nakon potpisivanja ugovora, program pametnih naočala je u problemima zbog odgađanja i perfrmansi jer su “pale” na četiri od šest ttestiranja koje je provela američka vojska.

    Vojska je prvobitno potpisala ugovor s Microsoftom 2018. godine vrijedan 480 miliona dolara kako bi kompanija razvila prototip naprednih pametnih naočala pod naivom Integrated Visual Augmentation System ili kraće IVAS. Iako su naočale izgledom slične Microsoftovim HoloLens naočalama komercijalno dostupnim na tržištu, vojska je zahtijevala da IVAS bude još napredniji. Preciznije, želja vojske je da Microsoft integriše nekoliko tehnologija u jednu platformu kako bi ih vojnici mogli koristiti tokom obuke, vježbe i borbe. Naočale su morale imati noćni vid visoke rezolucije i termalne senzore kako bi se povećala svijest vojnika o situaciji i cilju, dok bi mogućnost mašinskog učenja u kombinaciji s AR tehnologijom trebala pružiti stvarno okruženje za trening. Prema dogovoru, Microsoft treba isporučiti 120.000 IVAS headsetova u periodu od 10 godina, a ukupna cijena ugovora iznosi 22 milijarde dolara.

    Međutim u nedavno održanoj operativnoj demonstraciji, uređaj je “zakazao” u četiri od šest evaluacijskih događaja, navodi se u internom izvještaju američke vojske, a čije je dijelove objavio Business Insider. Jedan od glavnih nedostataka uređaja bio je sjaj njegovog ekrana koji je bio vidljiv s nekoliko stotina metara udaljenosti. To bi moglo upozoriti neprijatelje i odati lokaciju američkih vojnika dovodeći ih u životnu opasnost.

    Drugi problem je ograničeno vidno polje i periferni vid kada se nose IVAS naočale, kao i ograničenost kretanja vojnika s obzirom na veličinu i težinu uređaja.

    Microsoft je navodno očekivao negativan izvještaj testiranja zbog problema s performansama u uvjetima lošeg osvjetljenja. I HoloLens naočale tek trebaju doživjeti komercijalni uspjeh, a kompanija je ostala bez vrhunskih talenata nakon što je Facebook otkrio svoje planove razvoja metaverzuma prošle godine.

    Uprkos lošim prvim rezultatima, američka vojska i dalje planira kupiti IVAS, a glasnogovornik vojske je za Business Insider čak rekao da je “test bio uspješan”. Rezultati testiranja su pokazali gdje je potrebno napraviti poboljšanja na koje će se Microsoft sada fokusirati.

    Američka vojska je posvećena cilju da svoje vojnike opremi najmodernijom i pouzdanom opremom. Microsoft planira započeti ispruku oko 5.000 primjeraka headseta IVAS američkoj vojsci.

  • Ruski gigant tužio Vladu Njemačke

    Ruski gigant tužio Vladu Njemačke

    Najveća ruska naftna kompanija Rosnjeft pokrenula je tužbu protiv Vlade Njemačke zbog zapljene podružnica u toj zemlji.

    Rosnjeft tvrdi da je odluka Njemačke da imenuje stečajne upravnike u Rosnjeftu Njemačka, koji upravlja svom imovinom kompanije, uključujući tri rafinerije nafte, nepravedna s obzirom na to da je kompanija uvek ispunjavala svoje obaveze isporuke nafte, javlja Anadolu Agency (AA).

    S tim u vezi, ruska kompanija podnela je tužbu Federalnom upravnom sudu (BVerwG) u Lajpcigu protiv nemačkog Ministarstva ekonomije i zaštite klime, prenosi portal biznisinfo.ba.

    Njemačka vlada je 16. septembra imenovala stečajnog upravnika u Rosnjeftu Nemačka, podružnici Rosnjefta u zemlji, opravdavajući to energetskom krizom u zemlji.

    Kontrola nad rafinerijom PCK u Švetu, glavnim dobavljačem dizela i benzina za Berlin, takođe je data Saveznoj mrežnoj agenciji (Bundesnetzagentur), koja je ranije kupila udeo Rosnjefta Nemačke u rafineriji MiRo u gradu Karlsrue i rafineriji Bajernojl u Fohburgu.

  • Bjelorusija upozorila Ukrajinu

    Bjelorusija upozorila Ukrajinu

    Predsednik bjeloruskog komiteta za državnu granicu izjavio je da bi ukrajinska strana trebalo da povuče svoje vojnike.

    On je dodao i da Ukrajina ne bi trebalo da raspoređuje naoružane strane misije na tom području, preneo je danas TASS.

    Ukrajina treba da smanji broj vojnika na granici sa Bjelorusijom i na tom području treba da budu samo graničari da bi se smanjili preduslovi za sukob na granici, istakao je Lapo u petak, a saopštila je pres služba komiteta za državnu granicu.

    Bjeloruski graničari su sposobni da odgovore na sve eventualne provokacije iz susednih država, a granica sa Ukrajinom zahteva posebnu pažnju jer tu postoji veliki broj ilegalnih prelazaka, tako da je dolazilo do provokacija, naglasio je Lapo.

    Beloruski komitet za državnu granicu saopštio je da je povećao broj graničnih patrola i tehničkih sredstava.

  • U eksploziji poginulo 28 rudara

    U eksploziji poginulo 28 rudara

    Najmanje 28 ljudi je poginulo, a desetine je i dalje blokirano ispod zemlje nakon eksplozije u rudniku uglja u provinciji Bartin, na sjeveru Turske.

    Oko 110 ljudi bilo je u rudniku u trenutku eksplozije koja se dogodila juče. Više od polovine rudara u tom trenutku bilo je na dubini od oko 300 metara i niže.

    Ministar zdravlja Turske Fahretin Kodža rekao je da je 11 ljudi spaseno i oni su prebačeni u bolnice.

    Ekipe hitne pomoći radile su cijelu noć kopajući kroz kamen pokušavajući da dođu do preživjelih.

    Vjeruje se da se eksplozija dogodila na oko 300 metara dubine.

    “Oko 49 ljudi radilo je u tom trenutku u rizičnoj zoni na dubini između 300 i 350 metara. Iz tog dijela rudnika evakuacija je nemoguća”, rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    Uzrok nesreće nije poznat, a lokalno tužilaštvo pokrenulo je istragu.

    Turski ministar energetike rekao je da postoje prve indicije da je eksploziju izazvao metan, prenosi BBC.

  • Rusi napali Zaporožje

    Rusi napali Zaporožje

    Ruske snage jutros su ponovo raketirale grad Zaporožje, saopštio je načelnik regionalne vojne administracije Oleksandr Staruh.

    Istovremeno, sekretar Gradskog veća Zaporožja Anatolij Kurtev izjavio je da su pogođeni infrastrukturni objekti, prenosi Unian.

    Nakon napada došlo je do požara, utvrđuje se da li ima povređenih.

    Šef regionalne vojne uprave Oleksij Kuleba naveo je da Rusi jutros rraketirale naselje u Kijevskoj oblasti.

    Naveo je da su spasioci na terenu i da prema prvim informacijama nema povređenih, prenosi Unian.

    Kuleba je dodao da je upozorenje na napad iz vazduha još na snazi i pozvao građane da ne napuštaju skloništa.

  • Medvedev: Rusija će masovno proizvoditi bespilotne letjelice

    Medvedev: Rusija će masovno proizvoditi bespilotne letjelice

    Rusija će pokrenuti masovnu proizvodnju bespilotnih letelica, jer su se pokazale veoma efikasnim u vojnoj operaciji u Ukrajini, rekao je danas zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev.

    On je istakao da su se bespilotne letelice (UAV) dokazale u savremenim sukobima i da je njihovo korishćenje u ratu u Ukrajini “hitna potreba”, prenosi Tas s.

    “Rusija tek treba da pokrene masovnu proizvodnju bespilotnih letelica različitih tipova”, rekao je Medvedev

    On je istakao da je izvršena posebna inspekcija Specijalnog tehnološkog centra LLC u Sankt Peterburgu, koji je po državnom odbrambenom nalogu ispitao bespilotne letelice “Orlan”.

    Dodaje se da je na forumu “Armija – 2022” u avgustu Ministarstvo odbrane Rusije potpisalo ugovore za nabavku dronova “Orlan”, “Inokhodets” i “Eleron”, kao i s pomenutim tehnološkim centrom za proizvodnju sistema opremljenih bespilotnim letelicama Orlan-10 i Orlan-30.

  • Srbiji prijeti uvođenje viza za EU

    Srbiji prijeti uvođenje viza za EU

    Vizna politika Beograda u petak je bila na meti oštrih kritika na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske nije (EU), a Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije, izjavila je da u slučaju neusklađivanja sa Unijom nije isključena suspenzija bezviznog režima za državljane Srbije.

    EU optužuje Beograd da doprinosi naglom porastu dolazaka migranata u EU preko Zapadnog Balkana.

    “Nadam se da će Srbija i druge partnerske zemlje Zapadnog Balkana sarađivati sa nama i uskladiti svoju viznu politiku sa EU”, rekla je Johansonova.

    Državljani Srbije imaju bezvizni režim za putovanje u EU, ali EU insistira da se ove zemlje usklade sa evropskom viznom politikom. U suprotnom, EU bi mogla da odluči da suspenduje ovu šemu izuzeća od viza za državljane Srbije.

    “Naravno da to nije nešto što mogu da isključim”, rekla je Johansonova.

    Sa zapadnobalkanske rute tokom devet mjeseci zabilježeno je više od 106.000 neregularnih ulazaka u EU, što je povećanje od 170 odsto u odnosu na isti period prošle godine, podaci su agencije Fronteks.

    Rutu su koristili uglavnom sirijski, avganistanski i turski migranti. Ali Komisija bilježi povećanje dolazaka i sa Kube, iz Indije, Burundija, Tunisa.

    “Mnogi od njih moraju biti vraćeni u svoje zemlje porijekla, ali takođe moramo da osiguramo da ovi tokovi budu zaustavljeni”, rekla je Johansonova.

    Austrija i Belgija se posebno žale da moraju da se nose sa neviđenim brojem dolazaka tražilaca azila od krize 2015-2016.

    Komisija ovo povećanje djelimično objašnjava činjenicom da zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija, imaju viznu politiku koja nije usklađena sa politikom EU. Te države izuzimaju državljane trećih zemalja iz viznog režima i oni onda mogu lakše da pređu u EU.

    Srbiji, zemlji kandidatu za EU od 2012, posebno se zamjera, prenosi AFP.

    I Nensi Fezer, njemačka ministarka unutrašnjih poslova, kritikovala je viznu politiku Beograda, navodeći da se ona sastoji u izuzeću građana “onih država koje ne priznaju Kosovo”.

    Johansonova bi sljedeće nedjelje trebalo da se sastane sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, a zatim u Pragu.

  • Trasova pravi zaokret od 180 stepeni

    Trasova pravi zaokret od 180 stepeni

    Britanska premijerka Liz Tras izjavila je danas da će uvek delati u nacionanom interesu i da je njen prioritet da obezbedi ekonomsku stabilnost Britaniji.

    “Želim da obezbedim niske poreze, visoke plate, visok rast ekonomije. To je posao koji treba da uradim, za koji me je izabrala moja stranka i ta misija ostaje”, rekla je ona na konferenciji za novinare samo nekoliko sati nakon što je smenila ministra finansija Kvasija Kvartenga, izveštava Rojters.

    Tras je navela da će britanski porez na dobit preduzeća biti povećan na 25 odsto, preokrenuvši za 180 stepeni raniji plan vlade o smanjenju poreza.

    Ranijim planom “mini-budžeta”, koji je njena vlada predstavlila 23. septembra, bilo je predviđeno zamrzavanje korporativnog poreza na 19 procenata i niz drugih poreskih rezova, što je izazvalo turbulencije na finansijskim tržištima.

    “Jasno je da su neki delovi našeg mini-budžeta išli dalje i brže nego što su tržišta očekivala. Zato način na koji sada ispunjavamo našu misiju mora da se promeni. Moramo da delujemo sada da bismo uverili tržišta u našu fiskalnu disciplinu. Zbog toga sam odlučila da zadržim povećanje poreza na dobit koje je planirala prethodna vlada”, navela je Liz Tras.

    Taj potez će povećati britanske javne finansije za 18 milijardi funti (20 milijardi dolara), napominje Rojters.

    .Premijerka je dodala je da će potrošnja britanske vlade rasti sporije nego što se ranije planiralo, u okviru napora da se udeo duga u bruto domaćem proizvodi smanji tokom srednjoročnog perioda.

    “Kontrolisaćemo državni sektor kako bismo osigurali da se novac poreskih obveznika uvek dobro troši. Naš javni sektor će postati efikasniji pružajući usluge svetske klase Britancima, i potrošnja će rasti sporijim tempom nego što je prvobitno planirano”, rekla je Tras.

    Povodom imenovanja bivseg šefa diplomatije DŽeremija Hanta za novog ministra finansija, naglasila je da je reč o jednom od najiskusnijih i najcenjenijih ličnosti među ministarima u vladi i među članovima parlamenta koji deli njena uverenja i ambicije za napredak zemlje.

    “On će dostaviti srednjoročni fiskalni plan krajem ovog meseca. Sagledaće podršku koju pružamo u vidu pomoći porodicama i preduzećima, uključujući garantovanu cenu energije koja će zaštitit ljude od većih računa za energiju ove zime”, najavila je Liz Tras.

  • Rusija preusmjerava naftu ka tri kontinenta

    Rusija preusmjerava naftu ka tri kontinenta

    Rusija će preusmeriti isporuke nafte ne samo u azijske zemlje već i u Afriku i Latinsku Ameriku, izjavio je Aleksandar Novak na forumu Ruska energetska nedelja.

    Što se tiče preusmeravanja, veći deo naše nafte biće usmeren ka azijsko-pacifičkom regionu, ka Indijiu, Pakistanu i drugime zemljama na tom pravcu. Konkretno, ka zemljama Afrike i Latinske Amerike, odnosno ka onima kojima su potrebni naši energetski resursi“, rekao je Novak, prenosi Tas.

    On je takođe najavio proširenje ruskih lučkih kapaciteta.”Kada je reč o transportu, tu su luke i naftovodi. Embargo se ne odnosi na isporuke naftovodima, već samo na morski transport. Bez obzira na to, svi naši logistički centri koji se trenutno koriste biće i dalje u upotrebi i biće prošireni. Planiramo da proširimo kapacitete luka Ust-Luga, Novorosijsk i u Primorskom regionu za oko 40 miliona metričkih tona; što je prilično veliki obim”, rekao je Novak.