Skoro svakog dana ukrajinski predsednik Zelenski traži moćnije oružje od Zapada.
Sada su neke zemlje, uključujući SAD i Nemačku, najavile da će isporučiti još sistema naoružanja. Evo ko šta isporučuje…
Bitka za Donbas se može dobiti samo teškim naoružanjem – to je konsenzus među vojnim stručnjacima. Da bi smanjili brojčanu nadmoć ruske vojske u tom pogledu, zapadni saveznici Ukrajine su već isporučili hiljade komada oružja sa municijom. Ali jedno je jasno: zemlja se ne može braniti bez daljih isporuka oružja.
Istovremeno, NATO ne želi da rizikuje rat sa Rusijom. Moskva je već više puta naglašavala da se isporuke oružja takođe mogu računati kao napad – posebno ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Zato države koje podržavaju Ukrajinu veoma pažljivo vagaju koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji.
Amerika
To je ponovo postalo jasno krajem maja, kada je predsednik SAD najavio da će udovoljiti zahtevu vlade u Kijevu da se ukrajinskim oružanim snagama isporuče mobilni raketni bacači.
Konkretno se verovatno radilo o višecevnim raketnim bacačima tipa MLRS (Multiple Launch Rocket System) ili lakšoj verziji HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System). Obe platforme su pokretne i mogu da ispaljuju veći broj različitih raketa. Glavna razlika je u tome što je kod HIMARS-a raketni bacač montiran na oklopni kamion umesto na gusenično vozilo. Iako ovo ograničava mobilnost van puteva, vozila sa gumama troše znatno manje goriva. Prednost je i to što je za trećinu lakši i može da se transportuje avionom. Oba sistema su sposobna da ispaljuju rakete srednjeg dometa, od nekoliko stotina kilometara.
Međutim, američka vlada je odbila da isporuči ovo naoružanje. Umesto toga, ukrajinske oružane snage treba da dobiju rakete maksimalnog dometa od 80 kilometara. Cilj je da se odbije ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Osim toga, trebalo bi da Ukrajina iz SAD dobije i radarski sistem za protivartiljerijsku odbranu. Američka vlada kaže da se Ukrajina obavezala da neće koristiti oružje za napad na rusku teritoriju.
Od početka ruskog napada, SAD su daleko najveći liferant oružja Ukrajini. Konkretno, prenosivi raketni sistem Džavelin (za protivtenkovske) i Stinger (protiv vazdušnih ciljeva) verovatno su dali odlučujući doprinos blokiranju ruske invazije u ranoj fazi. SAD i druge zemlje NATO su takođe isporučile jurišne helikoptere i haubice kalibra 155 milimetara za borbu u Donbasu. Predviđeno je da se isporuči još jedinica ovih sistema naoružanja.
Nemačka
Ukrajina i NATO partneri optužuju Nemačku da okleva u isporukama oružja. Iz Berlina pak poručuju da se savezna vlada veoma precizno pridržava internih NATO sporazuma. Činjenica je da je Nemačka do sada isporučila Ukrajini hiljade komada oružja poput pušaka, mina i protivtenkovskih, bunkerskih i vazdušnih raketnih bacača – uključujući nekoliko miliona bojeve municije – ali ne i teško naoružanje.
Pre nekoliko nedelja, savezna vlada je obećala isporuku 50 povučenih protivavionskih tenkova Gepard i sedam samohodnih haubica 2000 (Pancerhaubica 2000). Za razliku od poljskih haubica koje vuku vozila, one mogu nezavisno da menjaju položaj nakon svakog hica.
Kancelar Olaf Šolc je sada najavio isporuku najsavremenijeg sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i radara za praćenje. Pored toga, Nemačka će takođe obezbediti četiri višecevna bacača raketa iz zaliha Bundesvera.
Jedan od problema sa snabdevanjem zapadnog oružja je taj što ga ukrajinski vojnici uglavnom ne poznaju. Iako je kratak brifing dovoljan za jednostavnije uređaje, stručnjaci kažu da obuka za složenije sisteme, kao što je tenk tipa Gepard, može trajati nekoliko nedelja ili čak meseci. To je jedan od razloga zašto Nemačka učestvuje u takozvanim „kružnim razmenama”. Na primer, Češka, Slovenija i Grčka isporučuju Ukrajini tenkove i oklopne transportere sovetskog tipa, a zauzvrat dobijaju modele „Marder” i „Leopard 2” iz zaliha Bundesvera.
Danska
No, ne vode se borbe samo oko Donbasa. Ruska Crnomorska flota takođe vrši opsadu jugozapadne obale Ukrajine. Ukrajina je do sada Odesu i druge primorske gradove štitila pre svega morskim minama. Međutim, obala je uglavnom nezaštićena od invazije sa mora, pošto sama Ukrajina nema značajniju mornaricu.
Protivbrodske rakete tipa Harpun za sve vremenske prilike, koje je obećala Danska, značajno bi poboljšale šanse za odbranu ukrajinske obale Crnog mora. To bi čak moglo da prekine pomorsku blokadu koja u velikoj meri odsijeca Ukrajinu od svetskih tržišta.
Velika Britanija
Britanska vlada je, kako je saopšteno, isporučila čitav niz sistema naoružanja Ukrajini. Ovo uključuje različite vođene rakete, poput Dževelina i Stingera, koje, nakon kratke obuke, mogu da koriste pešadinci protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva. Ali i teži raketni sistemi koji se mogu lansirati sa vozila ili sa zemlje, takođe su otišli u ruke ukrajinske vojske.
Prema rečima ministra odbrane Džejmsa Hepija, Ukrajini treba da budu isporučene i „stotine” projektila Brimstone-1, koji mogu da unište tenkove, artiljerijske položaje, ali i lake oklopne čamce. Pored toga, tu je i 120 oklopnih transportera tipa Mastif sa jakim protivminskim oklopom i malim transportnim dronom za snabdevanje pozicija na frontu hranom i municijom.
Češka
Navodi se da je Češka već isporučila Ukrajini nepoznat broj oklopnih transportera i borbenih tenkova, višecevnih raketnih bacača i haubica, a možda i borbenih helikoptera sovjetskog tipa. I očigledno zemlja želi da isporuči više teškog naoružanja. Kontinuitet je važan, izjavila je krajem maja ministarka odbrane Jana Černočova.
Ostali
Iz različitih izvora se saznaje da i brojne druge zemlje planiraju da isporuče Ukrajini artiljerijske sisteme, uključujući desetine hiljada metaka artiljerijske municije kalibra 155 mm, uključujući Kanadu, Italiju, Grčku, Norvešku i Poljsku. Kao i Nemačka, Holandija želi da isporuči nekoliko samohodnih haubica 2000.
