VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski: SAD spremaju još 45 milijardi dolara za Ukrajinu

    Zelenski: SAD spremaju još 45 milijardi dolara za Ukrajinu

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je danas ukrajinskim ambasadorima da SAD sprema dodatnih 45 milijardi dolara za Ukrajinu i globalnu bezbjednost.

    Zelenski se ponovo obratio javnosti iz Kijeva nakon povratka iz Vašingtona i obećao pobjedu u ratu sa Rusijom, a ukrajinskim ambasadorima nagovijestio je da SAD spremaju još jedan paket pomoći Ukrajini u iznosu od 45 milijardi dolara, prenosi AP.

    Ukrajinski predsjednik zahvalio je i Holandiji na obećanoj pomoći od 2,65 milijardi dolara, koja će u 2023. biti uložena u obnavljanje uništene infrastrukture i kupovinu vojne opreme, prenio je Tanjug.

  • Pucnjava u najvećem tržnom centru u SAD, ubijen 19-godišnjak

    Pucnjava u najvećem tržnom centru u SAD, ubijen 19-godišnjak

    Јedan tinejdžer je ubijen kasno sinoć tokom pucnjave u najvećem američkom tržnom centru u Blumingtonu, u Minesoti, u kojem se u trenutku vatrenog okršaja našao veliki broj kupaca uoči božićnih praznika.

    Policija je bliokirala objekat na sat vremena zbog čega su se uspaničeni ljudi skrivali po prodavnicama.

    Šef policije Blumingtona Buker Hodžis rekao je da je žrtva 19-godišnji mladić, da se incident po svemu sudeći dogodio zbog sukoba dvije grupe, kao i da je u jednom trenutku neko potegao pištolj i više puta pucao u žrtvu.

    Prema njegovim riječima cijeli incident je trajao oko 30 sekundi.

    Hodžis je pozvao napadače i ostale učesnike u sukobu da se prijave policiji i upozorio ljude koji su se zadesili na mjestu incidenta da ne pomažu osumnjičenima da izbjegnu hapšenje.

    “Ako neko pomogne ovim ljudima na bilo koji način, završiće u zatvorima”, poručio je Hodžis.

    Očekuje se da će tržni centar danas ponovo biti otvoren, ali će prodavnica Nordstrom u kojoj se dogodio incident ostati zatvorena, rekao je Hodžis.

  • Evropska komisija blokirala 22 milijarde evra namijenjenih Mađarskoj

    Evropska komisija blokirala 22 milijarde evra namijenjenih Mađarskoj

    Evropska komisija blokirala je 22 milijarde evra koje je Mađarska trebalo da dobije iz evropskih fondova za koheziju, prenosi Rojters.

    Prema informacijama agencije, to se desilo nakon što su EK i Budimpešta potpisale sporazum o partnerstvu.

    Sporazum detaljno opisuje kako će se trošiti novac iz budžeta Evropske unije u okviru operativnih programa koji su predloženi zemlji.

    • Evropska komisija smatra da određeni uslov iz Povelje o ljudskim pravima EU još nije ispunjen. To znači da EK ne može da kompenzuje troškove Mađarskoj. Nastavićemo da radimo sa mađarskim vlastima na prevazilaženju ove situacije – citira Rojters izjavu evropskog komesara za koheziju i reforme Elize Fereire.

    Izdanje navodi da Mađarska može da dobije jedan i po odsto sredstava u okviru preliminarnog finansiranja, kao i dio iznosa u gotovom novcu u vidu tehničke pomoći.

    EK je sredinom septembra predložila da se aktivira poseban mehanizam uslovnosti kako bi se budžet EU zaštitio “od kršenja principa vladavine prava u Mađarskoj”. To je značilo zamrzavanje oko 7,5 milijardi evra za finansiranje Budimpešte.

    Na kraju, EK je odlučila da zadrži prvobitni predlog o obustavi 65 odsto obaveza, iako je mađarski premijer Viktor Orban izjavljivao da je Budimpešta ispunila čitav spisak zahtjeva, koji su se ticali mjera za borbu protiv korupcije, povećane transparentnosti državnih kupovina i jačanje nezavisnosti sudstva.

    Orban je istakao da je EK nastavila da blokira sredstva, jer želi da utiče na stav Mađarske o migraciji, seksualnom obrazovanju i sankcijama, ali da Budimpešta ne namjerava da mijenja svoj stav.

  • Ping od Putina tražio da se izjasni o sukobu u Ukrajini

    Ping od Putina tražio da se izjasni o sukobu u Ukrajini

    Kineski predsednik Si Đinping je navodno zatražio od ruskog lidera Vladimira Putina da pismeno objasni kako i kada namerava da okonča rat sa Ukrajinom.

    Si je navodno tražio od Putina da mu da konkretan datum do kojeg namerava da prekine krvavi sukob, i navodno je zapretio da će prekinuti svaku komunikaciju sa njim ako ne dobije odgovor, piše Dejli Mejl.

    Na Telegram kanalu General SVR, koji navodno stoji iza bivšeg ruskog generala, navodi se i da je Dmitrij Medvedev, bliski Putinov saradnik, otputovao u Peking “kao poštar” da bi preneo odgovor Siju.

    U pismu se dalje tvrdi da će kineski lider biti spreman za telefonski razgovor sa Putinom ili eventualnu posetu Moskvi samo ako dobije pismena objašnjenja ili obećanja.

    Iz Kine stiže zvanično saopštenje u kojem se navodi da je Medvedev predao pismo Siju u kojem prenosi prijateljske pozdrave i dobre želje kineskom lideru.

  • “Kijev i Vašington su se izjasnili, žele rat”

    Ruski ambasador u SAD Anatolij Antolov izjavio je da je poseta ukrajinskog predsednika Vašingtonu jasno stavila do znanja da SAD i Ukrajina žele rat, a ne mir.

    On je u intervjuu za TAS S naveo da je Zelenski prilikom gostovanja u SAD pokazao servilnost i spremnost da nastavi sukob ruskog i ukrajinskog naroda. ”Svi smo videli pozorišnu predstavu u kojoj je ukrajinski predsednik imao svoju ulogu.

    Došao je ovde da moli za novac i oružje i stalno govorio o posvećenosti demokratskim idealima i spremnosti da podredi interese svoje zemlje politici Vašingtona”, rekao je Antolov. Ambasador je ocenio da postoji visok rizik od direktnog sukoba Rusije i SAD.

    ”Niko više ne krije pravi cilj Bele kuće u vezi sa Rusijom. Politički komentatori se slažu da se američki proksi rat protiv Rusije na teritoriji Ukrajine mora intezivirati. Podsećam, proksi ratov vode tuđe ruke. Upravo to rade Amerikanci na ukrajinskoj teritoriji”, naveo je on.

  • “Mirovni sporazum Zelenskog? Ne znamo ništa o tome “

    “Mirovni sporazum Zelenskog? Ne znamo ništa o tome “

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva ne zna ništa o novom “mirovnom planu” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    Peskov je na brifingu za novinare ukazao da sve o čemu je do sada Zelenski govorio bilo bez uzimanja u obzir stvarnog stanja stvari.

    Podsetimo, američki list „Volstrit džornal“ objavio je, pozivajući se na izvore u evropskim i ukrajinskim diplomatskim krugovima, da saradnici Zelenskog dorađuju njegov plan za mirno rešavanje krize u Ukrajini od deset tačaka i da plan treba da bude predstavljen u februaru.

    Zelenski je u novembru rekao da Kijev ima svoj “plan za postizanje mira” koji se sastoji od 10 tačaka. Među njima su osiguravanje nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po formuli “svi za sve”, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, „povlačenje ruskih snaga“, prekid borbenih dejstava.

    Takođe je rekao da Kijev neće pristati na potpisivanje novog Minskog sporazuma.

  • Drama u Parizu – ima mrtvih

    Drama u Parizu – ima mrtvih

    Dvoje ljudi je poginulo, a četvoro povređeno u pucnjavi u centru Pariza, kada je muškarac u šezdesetim goinama otvorio vatru na pešake.

    Televizija prenosi da je napadač uhapšen, a da je policija pozvala javnost da se drži podalje od dela grada u kojem je došlo do pucnjave. Policajci su postavili bezbednosnu ogradu, a hitne službe su na licu mesta.

  • Desilo se prvi put… “Rat”

    Desilo se prvi put… “Rat”

    Ruski predsednik Vladimir Putin uradio je na jučerašnjoj konferenciji nešto što nije od početka sukoba u Ukrajini.

    Naime, on je po prvi put upotrebio reč “rat” umesto termina “specijalna vojna intervencija”.Kritičari Vladimira Putina kažu da je upotreba reči “rat” za opisivanje sukoba u Ukrajini zapravo nezakonita u Rusiji od marta, kada je ruski lider potpisao zakon o cenzuri prema kojem je širenje “lažnih” informacija o invaziji zločin, kažnjiv. do 15 godina zatvora.svako ko je osuđen.

    “Naš cilj nije da okrenemo točak vojnog sukoba, već, naprotiv, da okončamo ovaj rat”, rekao je Putin novinarima u Moskvi nakon što je prisustvovao sastanku Državnog saveta za omladinsku politiku.

    “To je ono čemu smo težili i trudićemo se i dalje”, istakao je on.

    Američki zvaničnik rekao je za Si-En-En da je njihova početna procena bila da Putin to nije namerno rekao i da je verovatno bio lapsus. Međutim, zvaničnici će pažljivo pratiti šta će se unutar Kremlja govoriti o tom pitanju u narednim danima.

  • Zaharova o kandidatskom statusu BiH: Institucionalizacija neokolonijalne politike

    Zaharova o kandidatskom statusu BiH: Institucionalizacija neokolonijalne politike

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova poručila je da je očigledno da Zapad, odlukom o dodjeli kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini, oduzima pravo stanovnicima BiH da samostalno grade svoj unutrašnji život.

    “U kontekstu trenutne situacije u svijetu i ekspanzionističke linije Zapada, očigledno je da je prilikom donošenja ove odluke u prvi plan je stavljen zadatak potpunog geopolitičkog osvajanja regiona, institucionalizacije neokolonijalne politike koja se ovdje vodi godinama. Riječ je o oduzimanju prava stanovnicima Bosne i Hercegovine da samostalno grade svoj unutrašnji život te da biraju partnere po vlastitom nahođenju i želji”, rekla je Zaharova i dodala:

    “Ovo nije pretjerivanje. EU je odavno pretvorila pretpristupne i pristupne pregovore u instrument ekonomske i političke prisile. Isto vidimo i u drugim zemljama ovog regiona. ‘Fokusne’ države ne učestvuju u izradi briselskih odluka. Oni su grubo i kategorično prisiljeni da se ‘automatski’ pridruže svim spoljnopolitičkim izjavama EU i odlukama o sankcijama”.

    Zaharova je dodala da je Rusija privržena zaštiti temeljnih principa Dejtonskog sporazuma.

    “Ističemo naš principijelni interes za jačanjem raznovrsnih partnerstava sa prijateljskom Bosnom i Hercegovinom, njenim entitetima i narodima. Potvrđujemo našu privrženost zaštiti temeljnih principa Dejtonskog sporazuma kao osnove za obezbjeđenje mira, sigurnosti i stabilnosti na Balkanu. Namjeravamo nastaviti s radom u cilju oslobađanja suverene i nezavisne Bosne i Hercegovine od zastarjelog režima vanjskog protektorata, o čemu redovno dajemo odgovarajuća objašnjenja”, zaključila je Zaharova.

  • Evo šta bi Rusija mogla da uradi sa naftom

    Evo šta bi Rusija mogla da uradi sa naftom

    Rusija bi mogla da smanji proizvodnju nafte za 5-7% početkom 2023. kao odgovor na ograničenja cena svoje sirove nafte i naftnih derivata.

    To je rekao potpredsednik vlade Aleksandar Novak za državnu televiziju u petak, prenosi Rojters. Navodeći po prvi put ruski odgovor na ograničenja cena koje je Zapad uveo, Novak je rekao da bi smanjenje moglo iznositi 500.000-700.000 barela dnevno.

    Evropska unija, zemlje G7 i Australija uvele su od 5. decembra ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu, pored embarga EU na uvoz ruske sirove nafte morem i sličnih obećanja Sjedinjenih Država, Kanade, Japana i Britanije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u četvrtak da će početkom sledeće nedelje izdati dekret u kojem će se detaljno opisati akcije Moskve kao odgovor na ograničenje cena.

    Novak je rekao da će uredbom biti zabranjena prodaja nafte i naftnih derivata zemljama koje se priključe limitu cena i kompanijama koje zahtevaju njegovo poštovanje.