VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Više od 80 odsto Rusa vjeruje Putinu

    Više od 80 odsto Rusa vjeruje Putinu

    Više od 80 odsto Rusa iskazalo je povjerenje predsjedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, dok preko 70 odsto odobrava njegove rezultate rada, pokazuje nova anketa Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja.

    Prema istraživanju VCIOM-a sprovedenom ovog mjeseca, samo 14 odsto ruske populacije ne odobrava Putinov rad i rezultate kao predsjednika.

    Više od 80 odsto ispitanika reklo je da vjeruje Putinu, dok je 77 odsto reklo da odobrava njegov rad.

    Nepovjerenje ruskom lideru iskazalo je 16 odsto anketiranih.

    Istraživanje VCIOM-a sprovedeno je od 10. do 16. oktobra na uzorku od 1.600 građana Rusije starijih od 18 godina.

    Ranije ovog mjeseca, anketa koju je sprovela moskovska Fondacija za javno mnjenje od 30. septembra do 2. oktobra pokazala je da 80 odsto Rusa pozitivno ocjenjuje Putinov rad, a 78 odsto vjeruje ruskom lideru.

  • Rusija koristi dronove da smiri teroriste u Kijevu

    Rusija koristi dronove da smiri teroriste u Kijevu

    Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN da Rusija koristi bespilotne letelice i projektile visoke preciznosti u Ukrajini da smiri, kako je rekao, “teroriste u Kijevu”.

    “Osmogodišnje gorko iskustvo koje imaju stanovnici Donbasa jasno su nam stavili do znanja šta kijevski režim može da uradi, tako da je doneta odluka da se utiša militantni žar bezobzirnih terorista iz Kijeva. Veliki broj preciznih projektila i dronova napravljenih u Rusiji pogodili su pozamašan broj vojnih i infrastrukturnih objekata, što slabi kapacitet i potencijal režima Zelenskog”, rekao je Nebenzja, preneo je TAS S.

    On je rekao da Rusija “još čeka spisak žrtava iz Buče”.

    “Ponavljam da, uprkos svim podsetnicima, i dalje nismo dobili listu žrtava nameštaljke koju je Ukrajina sprovela u Buči u aprilu. To još jednom potvrđuje da kijevske vlasti nemaju ništa da podele kako bi dokazale njihove optužbe i navode”, dodao je Nebenzja.

  • EU odobrila 18 milijardi evra pomoći Ukrajini

    EU odobrila 18 milijardi evra pomoći Ukrajini

    Lideri EU danas su odobrili plan da se Ukrajini u narednoj godini obezbijedi 18 milijardi evra finansijske podrške.

    hemofram
    Prema planu usvojenom na samitu lidera EU u Briselu, evropski blok će mjesečno davati Ukrajini isti iznos kao i SAD.

    “Ukrajina je saopštila da im je potrebno između tri i četiri milijarde evra mjesečno da bi imali dovoljno resursa za osnovne potrebe”, rekla je predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Prema njenim riječima, taj iznos jednak je američkom uz dodatni novac iz međunarodnih finansijskih institucija.

    Fon der Lajenova je naglasila da je veoma važno da Ukrajina ima predvidiv i stabilan priliv prihoda. Ona je istakla da EU teži da obezbijedi oko 1,5 milijardi evra mjesečno, napominjući da bi taj iznos trebao biti “stabilan i pouzdan”.

    U saopštenju nakon samita, lideri EU potvrdili su da će biti uz Ukrajinu koliko to bude potrebno sa neprestanom, političkom, vojnom i ekonomskom podrškom.

  • Ukrajina: “Spremni smo da branimo do kraja”

    Ukrajina: “Spremni smo da branimo do kraja”

    Herson će postati tvrđava koju će vojska braniti do kraja, rekao je Kiril Stremousov, zamenik načelnika administracije Hersonske oblasti.

    “Situacija je zaista teška. Danas pripremamo grad Herson kao tvrđavu za odbranu i spremni smo da branimo do kraja. Naš zadatak je da spasavamo ljude, gradimo odbranu i štitimo grad”, rekao je on u video snimku na svom Telegram kanalu. Ukrajinske trupe grade snage u pravcu Hersona i Zaporožja za ofanzivu velikih razmera, piše ruska agencija RIA:

  • Ukrajinci potiskuju Ruse?

    Ukrajinci potiskuju Ruse?

    Ukrajinske snage nastavile su danas da pritiskaju ruske položaje u okupiranom Hersonu, gađajući Antonovski most preko reke Dnjepar.

    Ukrajinska vojska je potvrdila da je pogodila most Antonovski kod Hersona na jugu Ukrajine. Oko 2.000 sveže mobilisanih Rusa stiglo je u oblast Hersona “kako bi nadoknadili gubitke i ojačali jedinice na liniji fronta”, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.Podsetimo, antonovski most na glavnoj ruti od Krima do teritorija pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, pogođen je sinoć ali tek tokom lokalnog policijskog časa, da bi se izbegle civilne žrtve, rekla je portparolka operativne komande na jugu Ukrajine Natalija Humenjuk.

    Podvukla je da ukrajinske snage “ne napadaju civile i naselja” odgovarajući na sapštenje ruskih zvaničnika da su četiri civila poginula a 13 je ranjeno od ukrajinskog napada na most.

    Raniji ukrajinski napadi su onesposobili Antonivski most zbog čega ruske vlasti trajekima i preko pontonskih mostova snabdevaju svoje trupe u Hersonu, na zapadnoj obali Dnjepra. Te prelaze ukrajinska vojska redovno gađa raketama.

    Ruski zvaničnici pozvali su stanovnike da se evakuišu iz Hersona iz bezbednosnih razloga i da dozvole vojsci da gradi utvrđenja. Dok gradske službe prestaju da rade, 15.000 stanovnika od očekivanih 60.000 je već preseljeno iz grada i okoline.

    Herson s predratnih 284.000 stanovnika, bio je jedan od prvih gradova koje je Rusija zauzela kada je napala Ukrajinu, i najveći je grad kojeg ona drži. To je glavna meta obe strane zbog svojih ključnih industrija i velike rečne luke.

    Oblast Hersona, zajedno sa Luganskom, Donjeckom i Zaporožijom, nezakonito je Rusiji pripojio njen predsednik Vladimir Putin, iako nije sva teritorija pod ruskom kontrolom. Zatim je početkom ove nedelje proglasio ratno stanje u tim oblastima gde ukrajinske strane nanose udare ruskoj vojsci koja popušta.

    U oblasti Donjecka dve osobe su poginule u poslednja 24 sata kada su ruske snage topovima gađale grad Bahmut, rekao je regionalni guverner Pavlo Kirilenko. Ruske trupe ne mogu da napreduju ka tom gradu već više od mesec dana.

    Devet ljudi je ranjeno u dva ruska napada u gradu Harkovu na istoku zemlje, saopštio je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.

    Kremlj je danas insistirao da je ruski predsedik Vladimir Putin otvoren za pregovore “od samog početka” i “da se ništa nije promenilo” u tom pogledu.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Putin “pokušao da razgovara i sa NATO-om i sa Sjedinjenim Državama čak i pre specijalne vojne operacije” što je ruski naziv za rat u Ukrajini.

  • Komitet pozvao Trampa da svjedoči

    Komitet pozvao Trampa da svjedoči

    Komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa zadužen za istragu oko dešavanja na Kapitol hilu 6. januara prošle godine poslalo je nalog za svjedočenje i predaju dokumenata od bivšeg predsjednika Donalda Trampa.

    U pozivu se od Trampa traži da svjedoči 14. novembra ili nakon izbora za Kongres.

    Komitet je Trampu saopštio da traže odgovore o njegovim razgovorima sa bivšim savjetnikom za nacionalnu bezbjednost Majklom Flinom, predstavnikom Republikanske stranke iz Arizone Keli Vord, Rodžerom Stounom, advokatom Džon Istmenom i bivšim zvaničnikom Ministarstva pravosuđa Džefri Klarkom.

    Prilikom svjedočenja pred Komitetom, svi navedeni pozvali su se na Peti amandman koji im omogućava da se ne izjašnjavaju kako se ne bi diskriminasali.

    Od Trampa se traži i da preda određeni broj dokumenata do 4. novembra, uključujući bilo kakvu komunikaciju koju je imao sa pojedinim ekstremističkim organizacijama, poput “Ponosnih momaka” i “Čuvara zakletve” koji su učestvovali u nemirima 6. januara 2021. godine.

  • Eskobar pojasnio da SAD podržavaju evropski prijedlog rješenja za Kosovo

    Eskobar pojasnio da SAD podržavaju evropski prijedlog rješenja za Kosovo

    Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da nema rokova za dogovor Beograda i Prištine.

    On je rekao da mu nije poznato da francusko-njemački prijedlog zahtijeva rješenje u roku od nekoliko sedmica, ali da se traži ubrzanje napretka u dijalogu.

    Eskobar je za RTS potvrdio da SAD podržavaju evropski prijedlog rješenja za Kosovo, izrazivši očekivanje da će taj plan pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.

    – Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU. Kao prvo, nije na nama da postavljamo rokove, ali koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani – rekao je Eskobar.

    On tvrdi da nije tačno ni to da rješenje za Kosovo i Metohiju mora da bude doneseno do 24. februara, iako je u javnosti pominjano da će zapadne sile tražiti da se dogovor Beograda i Prištine postigne do datuma koji se poklapa sa godišnjicom izbijanja sukoba u Ukrajini.

  • Meloni prihvatila da bude premijer

    Meloni prihvatila da bude premijer

    Liderka stranke Braća Italije Ðorđa Meloni prihvatila je mandat za formiranje naredne italijanske vlade, izjavio je danas zvaničnik iz italijanskog predsjedništva Ugo Campeti.

    Ovim joj je otvoren put da postane prva žena premijer u svojoj zemlji, prenio je Rojters.

    Meloni je predvodila alijansu konzervativnih partija koja je pobedila na parlamentarnim izborima održanim 25. septembra.

    “Ðorđa Meloni je prihvatila mandat i predstavila svoju listu ministara”, rekao je Campeti novinarima nakon što je Meloni završila konsultacije sa predsjednikom Italije Serđom Matarelom u predsjedničkoj palati, prenosi Tanjug.

    Nova vlada će zvanično položiti zakletvu u subotu ujutro, nakon čega će sljedeće nedjelje poslanici glasati o povjerenju novoj vladi u oba doma parlamenta.

  • Sve spremno za “Grom 2022”

    Sve spremno za “Grom 2022”

    “Nuklearne” vojne vježbe ruske armije “Grom 2022” trebalo bi da budu održane ovih dan, kako su preneli zapadni mediji.

    Međutim, za sada nije jasno da li je to zaista tako. Podsjetimo, slične vežbe održane su samo nedelju dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, iako zapadni mediji najavljuju skori početak vojne vežbe, Rusija, prema utvrđenom dogovoru, još nije obavestila SAD o početku manevra, što je dužna da uradi.

    Prokremljanski portal Gazeta.ru piše da su 17. oktobra u Belgiji, Velikoj Britaniji i Severnom moru počeli “Stedfast podnevni manevri nuklearnih snaga NATO-a, u kojima učestvuju snage 14 država članica“, pa, dodaju, “Zapad očekuje od Rusije da odgovori svojim vežbama strateških nuklearnih snaga“.

    Manevre će lično “voditi” Vladimir Putin. Vojne vežbe, prema zapadnim obaveštajnim podacima, odvijaće se u vodama Barencovog i Karskog mora, gde je, kako piše Njuzvik, tzv. torpeda “sudnjeg dana“ – Posejdoni, kojima su opremljene ruske nuklearne podmornice. Vežba bi trebalo da traje nekoliko dana i obuhvatila bi područje od norveškog poluostrva Varanger do arhipelaga Novaja zemlja u Arktičkom okeanu.

    Vanredne okolnosti
    Međutim, zanimljivo je da estonski portal na ruskom jeziku Postimees.ee prenosi da, prema nekim njihovim podacima, vežba neće biti održana „u punom obimu“ jer navodno unutar Kremlja postoji oklevanje da se to uradi upravo u trenutku kada Vladimir Putin preti mogućim taktičkim nuklearnim napadom na Ukrajinu održana je jedna takva vežba.

    Postimees.ee navodi reči bivšeg profesora međunarodnih odnosa sa Moskovskog instituta Valerija Solovjova, koji kaže da je u okviru vežbe trebalo da budu izvedene „dve eksplozije sa nuklearnim punjenjem” – jedna na dnu Barencovog reke. More a drugi na podzemnom poligonu u Arhangelsku.

    Solovjov, međutim, tvrdi da se to neće dogoditi i da je toga svestan i Putin jer je reč o „vanrednim okolnostima” zbog kojih je to odloženo. U vanrednim okolnostima, smatra se nuklearnom pretnjom o kojoj se u Rusiji stalno govori.

    “NATO ima svoje planove, mi imamo svoje. Odgovori na vojne vežbe rivala su uobičajena stvar”, rekao je za Gazeta.ru Igor Korotčenko, urednik časopisa Nacionalna odbrana.

    Dodaje da u ovoj situaciji niko nikome ne preti, a koliko je neko spreman i obučen pokazuju manevri. Korotčenko smatra da je međunarodna situacija napeta zbog ruske “specijalne operacije u Ukrajini” i američkog mešanja u nju, a da nije toga, to bi bile “obične vojne vežbe” i ništa drugo. On smatra da je to više politička nego vojna tenzija.

  • Evropa je u panici

    Evropa je u panici

    Evropa je zabrinuta zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini.

    To bi zaista moglo da se dogodi nakon izbora za Kongres koji će se održati u novembru, a u kojima pobedu mogu da odnesu republikanci, piše list “Politiko”.

    Kako se navodi, Evropa je “svesna zabrinjavajuće realnosti” koja se svodi na to da bi uskoro mogla da izgubi glavnog sponzora među članicama NATO-a u Ukrajini.

    Iako vlade zapadnih zemalja pružaju Ukrajini rekordnu pomoć, podrška Vašingtona i dalje nadmašuje napore Evrope po tom pitanju. Na to ukazuju predstavnici Republikanske stranke koji tvrde da sukob u Ukrajini predstavlja veću opasnost za Evropu, nego za Vašington. Stoga smatraju da evropske zemlje same treba da povećaju isporuku vojne pomoći Ukrajini.

    “Naši saveznici bi trebalo da počnu sa rešavanjem problema u sopstvenom dvorištu, pre nego što zatraže od SAD velike investicije“, rekao je kongresmen, republikanac Tim Berčet, prenosi “Politiko”.

    Kako ocenjuje autor članka, “najdarežljiviji izvor pomoći Ukrajini bi 2023. godine mogao odjednom postati mnogo škrtiji”.

    Izbori za Predstavnički dom Kongresa na sredini predsedničkog mandata u SAD održaće se 8. novembra. Prema prognozama, republikanci bi mogli da dobiju većinu, što će im omogućiti da spreče sprovođenje predloga predsednika SAD Džoa Bajdena, člana Demokratske stranke, koji aktivno pruža pomoć Ukrajini.