VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Novi rat? Puca se duž granice

    Novi rat? Puca se duž granice

    Eksplozije koje se pripisuju artiljeriji i dronovima prijavili su stanovnici Vardenisa, Jermuka, Gorisa i Tateva – gradova unutar same Jermenije.

    Jermenija je za napad okrivila susjedni Azerbejdžan.

    Puca se “duž cele linije jermensko-azerbejdžanske granice”, a vlada u Jerevanu je sazvala hitan sastanak, javljaju lokalni mediji.

    Jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska Azerbejdžana koristila tešku artiljeriju i da se koriste i dronovi.

    Bespilotna letelica turske proizvodnje Bajraktar ​​navodno je oborena iznad Vardenisa, koji se nalazi u severnoj Jermeniji i nije u blizini spornog regiona Nagorno Karabah.

    Jermenija potvrdila; već se obratili Rusiji
    Jermenija je potvrdila rano jutros da su jedinice oružanih snaga Azerbejdžana otvorile intenzivnu vatru u pravcu više jermenskih gradova koristeći artiljeriju, velikokalibarsko i lako streljačko naoružanje, prenosi TASS.

    Vlada Jermenije se već obratila Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Savetu bezbednosti UN u vezi sa sukobima na granici sa Azerbejdžanom, rekao je za TASS vladin zvaničnik iz pres službe. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje. “Zbog hitnih mera koje su naše jedinice preduzele da odmah spreče ove aktivnosti, došlo je do oružanog sukoba“, navodi se u saopštenju ministarstva. Takođe je saopšteno da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije, a Jerevan nije izvestio o žrtvama, ali je rečeno da su sukobi nastavljeni tokom noći, prenosi Rojters. Vlada u Jerevanu saopštila je da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na ODKB, bezbednosni blok koji predvodi Rusija, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, preneo je Interfaks. Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao je francuskog predsednika Emanuela Makrona i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da razgovaraju o situaciji. Blinken je pozvao na hitan prekid neprijateljstava za koje svaka strana okrivljuje onu drugu.

    Vlada Azerbejdžana saopštila je da je Jermenija “počela široke provokacije” protiv azerbejdžanskih oružanih snaga, koje su odgovorile “intenzivnom vatrom” na jermenske položaje.

    Ministarstvo odbrane u Bakuu saopštilo je da ima žrtava na azerbejdžanskoj strani. Azerbejdžan je takođe naveo da je bilo gubitaka među ljudstvom i vojnom opremom armenskih oružanih snaga.

    Sukobi predstavljaju veliku eskalaciju tenzija između dve kavkaske zemlje.

    Azerbejdžan je napao Nagorno-Karabah početkom avgusta nakon što je optužio Jermeniju da je prekršila primirje iz 2020. godine i zahtevao potpunu “demilitarizaciju” oblasti naseljene etničkim Jermenima – i izazvao osudu Rusije, koja je garant primirja.

    Sukob je prvi put izbio krajem 1980-ih ,kada su jermenske snage zauzele oblasti u blizini Nagorno-Karabaha, međunarodno priznate kao teritorija Azerbejdžana, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom, navodi Rojters. Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020. godine, koje su okončane primirjem uz posredovanje Rusije i povratkom hiljada stanovnika u svoje domove iz kojih su pobegli. Lideri obe zemlje su se od tada nekoliko puta sastajali da bi sklopili sporazum namenjen uspostavljanju trajnog mira, navodi britanska agencija.

  • Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht odbacila je zahteve da se Kijev snabdeva glavnim borbenim tenkovima Leopard 2.

    Ministarka je napomenula da nijedna druga država do sada nije isporučila Kijevu borbena vozila pešadije ili glavne borbene tenkove zapadne proizvodnje, i insistirala da Njemačka “neće preduzeti takvu akciju jednostrano”, kako citira Rojters.Njeni komentari su usledili nakon što je šef njemačkog komiteta za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman insistirala da Berlin ima obavezu da pomogne očuvanju demokratije u Ukrajini. “Nemačka mora odmah da odigra svoju ulogu u uspesima Ukrajine i snabdeva zaštićena vozila — borbeno vozilo pešadije Marder i glavni borbeni tenk Leopard 2”, rekla je ona novinskoj agenciji DPA u nedelju, otvarajući Nemački savet za spoljnu politiku. Lambreht je ranije rekla da je nemačka vojna pomoć Ukrajini dostigla svoj limit i da će Berlin sada tražiti druge načine da podrži kijevske snage. “Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu, a predali smo neverovatan iznos iz rezervi Bundesvera. Ali u ovom trenutku sasvim jasno kažem da smo dostigli granicu”, rekao je Lambreht nemačkom parlamentu prošle nedelje. Ona je istakla da Nemačka ne može više da poklanja svoje oružje ako želi da zadrži sposobnost da se brani. Ministarka je dodala da postoje i drugi načini na koji Berlin može pomoći Ukrajini, a to je korišćenje takozvane kružne razmene, preko koje Nemačka drugim zemljama EU daje novo oružje u zamenu za staro, koje se potom šalje Ukrajini. Lambreht je rekla da je Nemačka već napredovala u tom pogledu, zaključivši takve razmene sa Češkom i Slovačkom. Nemačka je snabdevala Kijev raznim oružjem od početka sukoba u Ukrajini u februaru. Berlin je Ukrajini isporučio protivvazdušne raketne sisteme Stinger, samohodne haubice Pancerhaubitze 2000, tenkove za protivvazdušne topove Gepard i drugo oružje.

  • Putin ljut, smjenjen “krivac” za katastrofu

    Putin ljut, smjenjen “krivac” za katastrofu

    Ukrajinska vojno-obaveštajna služba tvrdi da je predsednik Rusije smenio generala Romana Berdnikova, koji je komandovao ruskom vojskom na zapadnom delu ratišta.

    Kako se naovid, general je smenjen nakon povlačenja ruske vojske iz regiona Harkiv, i to samo 17 dana provedenih na toj dužnosti. Kao razlog smene navode se razorni porazi naneseni Rusima u ofanzivi ukrajinskih snaga.

    Ukrajinci navode i da je zamena za Berdnikova general-pukovnik Aleksaander Lapin, zapovednik grupe armija Centar, koji će sada preuzeti odgovornost i za centralnu i za zapadnu komandu ruske vojske.

    Iz drugih izvora nije bilo potvrde tove tvrdnje, piše INdex.hr ali i podseća da su se u junu pojavljivale infomacije, takođe iz ukrajinskih izvora, da je Berdnikov ubijen u akciji.

    Zapadni izvori tvrde da su ruski vojnici “bukvalno pobegli sa svojih položaja”, ostavivši čak i svoju odeću dok su bežali od ukrajinske vojske koja je napredovala u oblasti Harkova na sjeveroistoku zemlje”.

  • EU traži dio profita

    EU traži dio profita

    Evropska komisija namerava da zatraži od kompanija za fosilna goriva koje budu profitirale od skoka cena energenata da daju finansijski doprinos.

    Na taj koraqk odlučila se kako bi pomogli građanima i privredi da se izbore sa rastućim troškovima energije, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

    Predlog koji bi Brisel trebalo da predstavi ove nedelje, predviđao bi da zemlje Evropske unije uvedu “solidarni doprinos” za kompanije koje ove godine prijave profit od prodaje fosilnih goriva.

    Kompanije za naftu, gas, ugalj i rafinerije morale bi da daju finansijski doprinos na osnovu “oporezivog viška dobiti ostvarenog u fiskalnoj 2022. godini”, prema nacrtu koji bi još, kako se navodi, mogao da bude izmenjen.

    Dodaje se da bi tim privremenim planom bila prikupljena finansijska sredstva koja bi pomogla vladama za finansiranje mera koje mogu pomoći u ublažavanju energetske krize u Evropi.

    Kako se ističe tu bi trabalo da bude uključena i podrška domaćinstvima i preduzećima koja se suočavaju s visokim računima za energiju, zatim i pomoć energetski intenzivnim industrijama, pa smanjenje potrošnje energije u EU i povećanje samostalnosti Evrope u pogledu energetskih zaliha.

    “Solidarni doprinosi opravdani su činjenicom da takve kompanije ostvaruju neočekivane viškove profita, koji nastaju usled nepredviđenih okolnosti”, navodi se u nacrtu predloga.

    Navodi se da vanredna energetska situacija, izazvana ratom u Ukrajini, znači da će tu meru usvojiti većina država članica, to jest da neće zahtevati jednoglasno odobrenje 27 zemalja Evropske unije.

  • Lukašenko odobrio nacrt

    Lukašenko odobrio nacrt

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko odobrio je nacrt međuvladinog sporazuma sa Rusijom o saradnji u transportu robe preko ruskih luka.

    To je objavljeno na zvaničnom državnom sajtu Pravo.by.

    U saopštenju se navodi da je odobreni nacrt osnova za pregovore o sporazumu o saradnji u oblasti transporta određenih vrsta tereta koridorima kroz teritorije Bjelorusije i Rusije.

    Dodaje se da je Ministarstvo saobraćaja Belorusije ovlašćeno da vodi pregovore i potpiše odgovarajući sporazum, prenosi RIA Novosti.

    Ranije je bjeloruski premijer Roman Golovčenko najavio da Minsk i Moskva nameravaju da potpišu sporazum o tranzitu beloruskog spoljnotrgovinskog tereta preko ruskih luka.

    Lukašenko je u avgustu 2020. najavio moguću preorijentaciju trgovinskih tokova sa baltičkih luka na druge pravce.

  • “Naši ultimatumi su dječje zagrijavanje, slijedi potpuna kapitulacija Kijeva”

    “Naši ultimatumi su dječje zagrijavanje, slijedi potpuna kapitulacija Kijeva”

    Trenutačno pregovaračko stajalište Rusije o Ukrajini nije ništa drugo nego “dječje zagrijavanje” prije budućih zahtjeva za potpunom predajom kijevskog režima, napisao je u ponedjeljak na svom Telegram kanalu zamjenik predsjednika Vijeća sigurnosti Rusije, Dmitrij Medvedev.

    Skrenuo je pozornost na riječi ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je najavio da odbija voditi dijalog s onima koji postavljaju ultimatume.

    “Sadašnji ‘ultimatumi‘ su dječje zagrijavanje naspram zahtjevima u budućnosti. I on ih zna: potpuna kapitulacija kijevskog režima pod uvjetima Rusije”, upozorio je Medvedev, prenosi ruski Tass.
    Ranije je Zelenski rekao da u ovom trenutku nije spreman pregovarati s Moskvom.

    “To je moj princip, ne razgovaram s onima koji postavljaju ultimatume”, rekao je u intervjuu za CNN.

    Prema njegovim riječima, Ruska Federacija navodno nema želju pregovarati na konstruktivan način. Zelenski je potvrdno odgovorio i na pitanje hoće li se “boriti do kraja” i dodao da bi sporazum između dviju zemalja mogao biti sklopljen nakon što Rusija napusti ukrajinske teritorije, ne precizirajući na što misli.

  • Putin: “Ekonomski blickrig protiv Rusije nije uspio”

    Putin: “Ekonomski blickrig protiv Rusije nije uspio”

    Rusija se suočava sa finansijskom i tehnološkom agresijom, ali ekonomski blickrig protiv zemlje nije uspeo, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin

    “Želim još jednom da naglasim da se Rusija samouvereno nosi sa spoljnim pritiscima, odnosno sa finansijskom i tehnološkom agresijom nekih zemalja. Taktika ekonomskog blickriga, naleta na koji su računali, nije proradila, to je već očigledno svima, pa i njima”, istakao je ruski lider na sastanku o ekonomskim pitanjima.

    Putin je dodao i da su postupci neprijateljskih zapadnih zemalja protiv Rusije neprofesionalni, impulsivni i nepredvidivi, prenosi Sputnjik.

    “Vidimo da su postupci naših, najblaže rečeno, zlonamernika u poslednje vreme u velikoj meri nepredvidivi i impulsivni. Očigledno su neprofesionalni i zbog toga impulsivni, što znači da treba još više da radimo prema svojoj logici i zadržimo inicijativu”, objasnio je on.

    On je dodao da dinamika ključnih ekonomskih pokazatelja sugeriše da se ruska ekonomija postepeno stabilizuje.

    “Mesečna dinamika ključnih pokazatelja takođe ukazuje na to da se ekonomija postepeno stabilizuje i kreće trajektorijom rasta”, precizirao je Putin.

    On je primetio da se preduzeća vraćaju u normalan ritam rada.

    Ruski lider smatra da bezuslovni prioritet Rusije treba da budu usmerenost na razvoj i realizacija nacionalnih projekata u interesima građana.

    On je dodao da je istovremeno neophodno formirati sve uslove za restrukturiranje ekonomije u cilju realizacije velikih tehnoloških projekata i razvoja infrastrukture u regionima.

    Putin je takođe ocenio da je proces dedolarizacije neizbežan.

    Prema njegovim rečima, budžet Rusije je u boljem stanju, nego što je to slučaj u mnogim zemljama G20 i BRIKS.

    “Operativno usvajanje opštih antikriznih mera, ostvarena stabilnost, otpornost ruske ekonomije na spoljne izazove, umnogome su rezultat naše odgovorne makroekonomske politike tokom prethodnih godina, zato je i stanje ruskog budžeta trenutno značajno bolje nego u ekonomijama većine zemalja G20 i kod naših prijatelja u zemljama BRIKS-a”, zaključio je Putin.

  • Predaja?

    Nakon velike kontraofanzive na istoku Ukrajine, vojska je saopštila da je došlo do pomaka i na jugu, kod Hersona.

    Ukrajina je tamo pre nekoliko nedelja pokrenula kontraofanzivu, koja ide veoma sporo i sa mnogo žrtava na obe strane.

    Natalija Humenjuk, portparolka južne komande ukrajinske vojske, rekla je da neki ruski vojnici pokušavaju da pregovaraju o predaji ukrajinskim snagama u blizini Hersona.

    Više detalja nije poznato, a ne zna se ni o koliko vojnika je riječ.

  • Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Srbija je na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno.

    Odnosno, prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta.

    Državni sekretarijat SAD-a svake godine od 2008. ocenjuje fiskalnu transparentnost zemalja širom sveta a kao parametre za ocenu efikasnosti u javnom informisanju o finansijskim pitanjima zemlje uzimaju se dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

    Ministar finansija Siniša Mali ocenio je izveštaj kao rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama.

    “To su odlične vesti i pokazuju nam da uspešno vođenje javnih finansija ne znači samo dobro upravljanje novcem građana, već taj proces mora biti i apsolutno transparentan jer građani moraju znati na šta se troši njihov novac i učestvovati u tome mehanizmima za to predviđenim”, rekao je Mali nakon objavljivanja Izveštaja.

    Kako je navedeno u Izveštaju, gotovo polovina posmatranih zemalja nije ispunila zahtevane kriterijume, odnosno 69 zemalja od ukupno 141 je u ovim procesima ocenjeno nedovoljno transparentno, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

    Prema rečima Malog, ovo nije samo jedan u nizu finansijskih izveštaja bez daljih efekata, već su ovo i parametri na osnovu kojih investitori biraju u koje će zemlje ulagati.

    “Ovakvi izveštaju crtaju investicione mape kapitalu, a u 21. veku privući novac u svoju zemlju je najvažnija borba. Mi smo na dobrom putu i moramo održati nivo direktnih stranih investicija na visokom nivou kako bismo što bezbolnije prebrodili godine koje stižu”, rekao je Mali.

    On je zaključio da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo kraju.

  • Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj je saopštio da će “Rusija ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije u Ukrajini”, prenosi Rojters.

    Ovo je rekao portparol Kremlja Dimitrij Peskov komentarišući situaciju na ratištu, gde su tokom vikenda zabeleženi značajni ukrajinski pomaci u oblasti Harkova.

    On je rekao da Kremlj ne planira da pregovara sa Ukrajinom. “

    Ne vidimo perspektive za razgovore, niti osnovu za njih”, rekao je Peskov.