VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Rusija, bez obzira na “poteškoće” u ukrajinskoj kampanji raspolaže veoma brojnim i moćnim oružanim snagama koje može da angažuje, kažu iz Bijiele kuće.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi kaže da su se Rusi suočili sa brojnim problemima u Ukrajini koje su sami stvorili.

    “To je nesumnjivo. Ali, to je još uvek veoma velika i izuzetno jaka moćna vojna sila. Gospodin (predsednik Rusije Vladimir Putin) raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti koje mogu biti upotrebljene ne samo u Ukrajini, nego potencijalno i drugde”, rekao je on na brifingu u Beloj kući.

    Kirbi je podsetio da je Ministarstvo odbrane okarakterisalo Rusiju kao akutnu pretnju i da je, po njegovom mišljenju, takva formulacija tačna.

    “Očigledno je da i dalje imaju vojsku koja je u stanju da nanese veliku štetu”, zaključio je Kirbi, prenosi Sputnjik.

  • NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    NASA ima novi datum za lansiranje rakete “Artemis”

    ​NASA odlaže sljedeći pokušaj lansiranja svoje mega mjesečeve rakete “Artemis”, u okviru lunarne misije, za još četiri dana, do 27. septembra, objavila je svemirska agencija.
    Lunarna misija Artemis ima novi datum za sljedeći pokušaj lansiranja, prethodno je lansiranje bilo zakazano za 23. septembar, prenio je CNN.

    Svemirska agencija i dalje radi na problemu sa raketom, nazvanom “Space Launć Sistem” ili “SLS”, koja je izazvala curenje dok je bila napajana super-ohlađenim tečnim vodonikom tokom posljednjeg pokušaja lansiranja u svemirskom centru Kenedi na Floridi.

    Tim misije je pomjerio prvi pokušaj lansiranja “Artemis” 29. avgusta zbog problema koji se pojavio tokom odzračivanja motora, koji hladi motore za lansiranje, za koji zvaničnici vjeruju da je nastao zbog neispravnog senzora.

    Period lansiranja, koji se očekuje 27. septembra, traje 70 minuta, kraće od 120-minutnog perioda dostupnog 23. septembra.

    Zvaničnici NASA rekli su da će svemirska agencija nastaviti da pruža informacije istočnom lancu, koji mora odobriti odustajanje da bi raketa ostala na lansirnoj platformi.

  • Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Glavna pažnja bila je posvećena situaciji oko Ukrajine u kontekstu ruske agresije.

    Putin je ustvrdio da ukrajinska vojska krši međunarodno humanitarno pravo kontinuiranim granatiranjem gradova Donbasa, “usljed čega stradaju civili i namjerno se nanosi šteta civilnoj infrastrukturi”, navode iz Kremlja.

    Kako se navodi u saopštenju njemačke vlade, njemački kancelar se založio za diplomatsko rješenje situacije u Ukrajini i upozorio da svi ruski koraci u pravcu aneksije neće ostati bez odgovora niti će biti priznati ni pod kojim okolnostima.

    Pored toga, Scholz se dotakao teme zarobljenih boraca. On je istakao potrebu da se prema njima postupa u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

    Njemački kancelar je pozvao da se osigura bezbjednost Zaporoške nuklearne elektrane i izbjegne eskalacija. Dvojica lidera su razgovarala sat i po i dogovorili se da nastave kontakte.

  • Evropska komisija namjerava da odustane od uvođenja gornje granice cijena ruskog gasa

    Evropska komisija namjerava da odustane od uvođenja gornje granice cijena ruskog gasa

    Evropska komisija namerava da odustane od uvođenja gornje granice cena ruskog gasa.

    Međutim, ne odustaje i od plana o uvođenju poreza na višak profita energetskih kompanija, navodi se u dokumentu koji je procurio u javnost.

    Predlog propisa u koji je Gardijan imao uvid ne sadrži ni ograničenje cene ruskog gasa niti uvoznog gasa, nakon što države članice prošle sedmice nisu mogle da se dogovore o ograničenjima.

    Očekuje se da će EU nametnuti dodatne poreze na visoke profite kompanija za fosilna goriva, uz posebno ograničenje prihoda proizvođača električne energije sa niskim sadržajem ugljenika.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da objavi evropski plan za suočavanje sa porastom cena električne energije u sredu u godišnjem govoru o stanju Unije.

    Konačni tekst bi mogao da bude promenjen, ali nacrt dokumenta otkriva sumnje EK u vezi sa dobijanjem dovoljno podrške od zemalja članica EU za postavljanje ograničenja cena na ruski gas kao odgovor na ono što naziva ruskim korišćenjem gasa kao oružja.

    Zemlje članice EU koje uvoze velike količine gasa iz Rusije, uključujući Mađarsku, Slovačku i Austriju, izjasnile su se protiv ograničenja cene ruskog gasa jer se plaše da bi Kremlj zaustavio sve tokove gasa, gurnuvši njihove zemlje u recesiju.

    Desetak zemalja, uključujući Francusku i Poljsku, želelo bi da se uvede ograničenje cena za sav uvezeni gas, što vide kao bolji način za obuzdavanje skoka cena.

    Holandija i Danska su oprezne u pogledu bilo kakvog ograničenja cena, dok Nemačka strahuje da bi ograničenje cene ruskog gasa izazvalo podele.

  • Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kabinet ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog objavio je nacrt “Kijevskog sporazuma o bezbednosti“, nacrta dokumenta o davanju međunarodnih garancija Kijevu.

    Kako se navodi, dokument su predstavili šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak i bivši generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmusen.

    U pripremi nacrta dokumenta učestvovali su zapadni stručnjaci, uključujući bivše i aktuelne političare i naučnike, preneo je Sputnjik.

    Uprkos ranije iznetim predlozima, ukrajinski dokument ne predviđa ni neutralni status Kijeva, i učešće Rusije kao garanta bezbednosti zemlje.

    “Bezbednosne garancije treba da budu potvrdne i jasno formulisane, one će opisivati niz obaveza koje preuzme grupa garanta zajedno sa Ukrajinom. One treba da budu obavezujuće za izvršavanje na osnovu bilateralnih sporazuma, ali objedinjeni u okviru zajedničkog dokumenta o strateškom partnerstvu pod nazivom Kijevski sporazum o bezbednosti“, navodi se u dokumentu.

    Kako je precizirano, sporazum može objediniti “glavnu grupu zemalja-saveznica i Ukrajinu“.

    “Ta grupa zemalja mogla bi da uključuje SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Poljsku, Italiju, Nemačku, Francusku, Australiju, Tursku, kao i zemlje Severne Evrope i baltičke zemlje, zemlje Centralne i Istočne Evrope“, navodi se u dokumentu.

    Ukrajinski nacrt bezbednosnih garancija predviđa strane investicije u vojno-industrijsku bazu Ukrajine, masovnu predaju oružja i obaveštajnih podataka.

    “Najveća bezbednosna garancija za Ukrajinu je njena sposobnost da se brani. Za to su potrebna dugoročna stabilna ulaganja u odbrambeno-industrijsku bazu Ukrajine, velika isporuka naoružanja i obaveštajna podrška od saveznika, intenzivne misije obuke i zajedničke vojne vežbe pod pokroviteljstvom EU i NATO“, precizirano je u dokumentu.

    Takođe, nacrt dokumenta predviđa obuke i vojne vežbe u Ukrajini uz angažovanje stranih instruktora i savetnika.

    “Koristeći nacionalne i multinacionalne vojne vežbe zemalja EU i NATO, ukrajinske Oružane snage će proći obuku po standardima NATO-a i u razmerama neophodnim za formiranje efikasnih snaga za odbranu svoje teritorije i rezervnih snaga“, ističe se u tekstu nacrta.

    “Bezbednosne garancije ne zamenjuju težnju Ukrajine da se pridruži NATO-u. Ta težnja je sadržana u ukrajinskom Ustavu i predstavlja suverenu odluku Ukrajine. Takođe Ukrajina stremi članstvu u EU. Članstvo u NATO-u i EU značajno će ojačati bezbednost Ukrajine u dugoročnoj perspektivi. Garancije, koje su danas skicirane, ni na koji način ne podrivaju taj cilj“, navodi se u dokumentu.

    Zemlje koje potpišu ukrajinske bezbednosne garancije biće dužne da pruže Ukrajini vojnu pomoć u slučaju agresije protiv nje, navodi se u nacrtu dokumenta.

    Nacrt bezbednosnih garancija takođe predviđa moguće učešće Japana i Južne Koreje koje mogu da podrže garancije koje nisu vojnog karaktera, zasnovane na sankcijama.

    “Paket garancija može uključivati regionalne bezbednosne sporazume u Crnom moru sa Turskom i drugim obalnim državama poput Rumunije i Bugarske“, ističe se u tekstu.

  • Srbija obezbjedila zamjenu za rusku naftu

    Srbija obezbjedila zamjenu za rusku naftu

    Ministarka Zorana MIhajlović izjavila je danas da je Srbija obezbedila zamenu za rusku naftu koju od 1. novembra nećemo moći da uvozimo zbog sankcija EU Rusiji.

    “Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, Kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta”, izjavila je ona za Tanjug.

    Ona je dodala da je prošle godine u strukturi našeg uvoza bilo samo 25 odsto ruske nafte, 20 odsto je činila nafta proizvedena u Srbiji, a ostatak je bila iračka Kirkuk nafta.

    “Kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta je bila prilično jeftina i NIS je više uvozio nju, tako da je u strukturi bilo 55 odsto ruske nafte. Oni već rade na tome, tu ne vidimo neki problem, prave se dogovori i ugovori, tako da ćemo mi svakako koristiti nerusku naftu, onako kako je predviđeno šestim paketom”, navela je Mihajlovićeva.

    Dodala je da za sada neće biti problema sa preradom nafte zbog činjnice da Rusi imaju većinsko vlasništvo nad NIS-om i Rafinerijom nafte u Pančevu, niti sa transportom sirove nafte naftovodom JANAF kroz Hrvatsku.

  • Da li će Novi Zeland postati republika?

    Da li će Novi Zeland postati republika?

    Novozelandska premijerka Jacinda Ardern izjavila je da Novi Zeland neće poduzeti nikakve mjere da postane republika u kratkom roku nakon smrti kraljice Elizabete II, iako se očekuje da zemlja na kraju to i postane.

    “Nikada nisam osjetila hitnost. Toliko je izazova sa kojima se suočavamo. Ovo je velika i značajna debata. Nemojte misliti da će se to dogoditi ili treba da se desi brzo”, rekao je Ardern novinarima u ponedeljak na pitanje da li će promjena monarha u Velikoj Britaniji potaknuti razgovore o republikanizmu u zemlji.

    Novi Zeland je jedno od 15 zemalja u kojima se britanski monarh smatra šefom države, uključujući Australiju i Kanadu, iako je ta uloga uglavnom ceremonijalna. Ali već neko vrijeme se vodi debata o tome da li ova pacifička nacija treba postanti republika, sa građaninom kao šefom države.

    “Vjerujem da će to biti ono kuda će Novi Zeland krenuti s vremenom. Vjerujem da će se to dogoditi u mom životu, ali ne vidim to kao kratkoročnu mjeru ili bilo šta što će uskoro biti na dnevnom redu”, rekla je Ardern.

    Novi Zeland će 26. septembra obilježiti smrt kraljice Elizabete II državnom ceremonijom i praznikom, rekla je Ardern. Ardern će predstavljati Novi Zeland, zajedno sa generalnim guvernerom, na kraljicinoj sahrani, a u srijedu će otputovati u London.

    Smrt kraljice Elizabete II je također ponovo pokrenula debate o budućnosti monarhije preko Tasmanskog mora u Australiji. Premijer Anthony Albanese, koji je ranije izrazio podršku republici, rekao je da njegova laburistička vlada neće tražiti referendum u svom prvom mandatu.

  • Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija je uhapsila jednog od menadžera fabrike aviona, pod sumnjom da je prenosio tajne vojne informacije Ukrajini, prenosi agencija RIA Novosti.

    Pozivajući se na federalnu bezbednosnu službu FSB, ta agencija navodi da je visoki službenik jednog od ruskih odbrambenih preduzeća osumnjičen je da je prosleđivao poverljive podatke Ukrajini.

    Dok je bio na poziciji direktora kvaliteta jedne avio-fabrike, imajući pristup tehničkoj dokumentaciji sa oznakom „strogo poverljivo“, stanovnik Podmoskovja je mobilnim telefonom fotografisao fragmente nacrta delova vojnih aviona“, objasnila je tajna služba.

    Kako se navodi, osumnjičeni je poslao ove slike državljaninu Ukrajine, koji je zaposlen u ukrajinskoj avio kompaniji u Odesi.

    U saopštenju se precizira da je osumnjičeni uhapšen i da je protiv njega pokrenut postupak za izdaju, krivično delo zbog kog mu preti moguća kazna od 20 godina zatvora, navodi RIA Novosti.

  • U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj je u avgustu skočio broj firmi u bankrotu, posle dva meseca opadajućeg trenda.

    Statističari su rekli da su vlasnici podneli 6,6 odsto više zahteva za stečaj nego u julu.

    Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) takođe pretpostavlja više bankrota, na osnovu najnovijih podataka, prenosi dpa.

    “Posle dugog perioda niske nesolventnosti, sada je preokret”, objasnio je prošle nedelje istraživač IVH Štefen Miler. Glavni razlozi su nagla poskupljenja, posebno energenata, i problemi u lancima snabdevanja.

    Međutim, nema naznaka talasa bankrota. Za šest meseci, okružni sudovi su prijavili 7.113 korporativnih insolventnosti, što je četiri odsto manje nego godinu dana ranije.

    Sudovi verovatna potraživanja poverilaca procenjuju na nešto manje od 8,2 milijarde evra. U prvoj polovini 2021. bila su znatno veća, oko 31,8 milijardi evra jer je bilo više krupnih slučajeva.

    Da spreči talas bankrota kao posledicu pandemije, država je privremeno suspendovala obavezu podnošenja zahteva za stečaj u slučaju prezaduženosti ili nelikvidnosti.

    Od 1. maja ove godine ponovo se primenjuje u potpunosti obaveza podnošenja zahteva za stečaj. Izuzeci su napravljeni do 31. januara 2022. za preduzeća koja su pretrpela štetu od nevremena i poplava prošlog leta. Prošle godine bilo je manje stečajeva preduzeća nego bilo kada od uvođenja propisa 1999.

  • Prekid vatre?

    Prekid vatre?

    Posle noći u kojoj je došlo do razmene vatre duž cele granice, mediji su preneli da je jutros dogovoren prekid vatre.

    Azerbejdžanski mediji izvestili su da su se Baku i Jerevan danas od 09:00 časova po lokalnom vremenu dogovorili o prekidu vatre u novom sukobu. “Postignut je sporazum o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana od danas od 09:00 sati po loklanom vremenu “, preneo je Sputnjik Azerbejdžan pozivajući se na svoje izvore, navodi ruska agencija.Tokom noći izbili su oružani sukobi na jermensko-azerbejdžanskoj granici, a strane se međusobno optužuju da su započele novo zaoštravanje.

    Jerevan je naveo da je azerbejdžanska vojska granatirala teritoriju Jermenije koristeći artiljeriju i bespilotne letelice.

    Baku je saopštio da je jermenska vojska pucala na položaje azerbejdžanskih trupa na granici, kada je došlo do sukoba.

    Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana optužilo je Jermeniju da namerava da poremeti mirovni proces.

    Obe strane su izvestile o žrtvama među pripadnicima svoje vojske, navodi agencija RIA Novosti.

    Premijer Jermenije Nikol Pašinjan razgovarao je noćas telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u vezi sa zaoštravanjem situacije na granici sa Azerbejdžanom, saopštila je pres-služba jermenske vlade.

    Jermenska strana takođe je razgovarala sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, koje su obavestili o situaciji na granici.

    Nakon toga Blinken je saopštio da su SAD duboko zabrinute zbog sukoba na granici Jermenije i Azerbejdžana i da pozivaju strane da hitno prekinu vatru.