VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bukte varnice između 2 pokretačke sile EU

    Bukte varnice između 2 pokretačke sile EU

    Poslije pojačanih tenzija u odnosima Njemačke i Francuske, kancelar Olaf Šolc i predsjednik Emanuel Makron na sastanku u Parizu u srijedu imaju priliku da poprave odnose dvije zemlje koje su pokretačka snaga Evropske unije.

    Dok su ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza naglasili razlike između dvije zemlje, u Francuskoj postoji dublja zabrinutost da se Berlin sve više okreće ka istoku Evrope, što bi moglo da poveća dominaciju Njemačke, pišu svjetski mediji, prenosi Blic.

    Кrhki odnosi
    Između Pariza i Berlina se uvijek mogu očekivati trzavice kada novi lideri preuzimaju vlast, ali deset mjeseci nakon što je Šolc postao njemački kancelar, odnos dvije zemlje koji je u srcu EU krhkiji nego što je ikada bio, ocjenjuje Tajms.

    Ruska invazija na Ukrajinu i energetska kriza samo su zaoštrili razlike, razbijajući nade da će, kako piše londonski list, doći do resetovanja poslije godina nategnutog partnerstva između kancelarke Angele Merkel i predsjednika Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Makrona.

    Šolc u srijedu dolazi u Jelisejsku palatu u pokušaju da umiri Makrona nakon, ističe Tajms, ljutite francuske reakcije na niz njemačkih inicijativa, s kulminacijom u paketu Berlina od 200 milijardi evra za ublažavanje posledica skoka cijene energije po svoje stanovništvo i kompanije, što bi moglo da poremeti tržište EU.

    Makron je na samitu EU prošle nedjelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da “nije dobro ni za Evropu ni za Njemačku da se ona sama izoluje” protiv ograničenja cijene gasa. On je potom, nakon što je u Briselu postignut kompromis, ublažio svoje izjave, rekavši da je normalno da dvije zemlje nemaju uvijek iste stavove.

    Rat u Ukrajini i revitalizacija NATO su zasad potopili Makronov projekat evropske “strateške autonomije” sa sopstvenom vojskom. Šolcova vlada, ističe list, preferira NATO i naljutila je Pariz izbjegavanjem zajedničkih projekata raketne odbrane, kao i izgradnje budućeg evropskog borbenog aviona i tenka.

    Gasovod BarMar
    Кomentatori u Francuskoj su zabrinuti da se težište Evrope pomjera ka istoku, nakon što je Njemačka počela da popravlja odnose sa susjedima iz bivšeg sovjetskog bloka koje je zanemarivala dok je razvijala komercijalne veze sa Rusijom, ukazuje Tajms.

    Evropska politika kao fudbal
    Na prošlonedjeljnom samitu evropskih lidera francuski predsjednik je nadigrao Šolca, primoravši njemačkog kancelara na defanzivu, ali ostaje uzvratni meč, ističe Politiko.

    Makron je na početku samita rekao novinarima da je Berlin “izolovan” u svom protivljenju privremenom ograničenju cijene gasa, što je Francuska zagovarala kao način da se obuzda energetska kriza u EU i, ukazuje Politiko, izolovani Nijemci su na kraju pustili. Francuski predsjednik je takođe iskoristio samit u Briselu da sruši nade Nemačke u izgradnju gasovoda Midkat za koji se Berlin nadao da bi preko Španije i Francuske mogao da dovede dodatni gas iz sjeverne Afrike.

    Umjesto Midkata, Francuska, Španija i Portugal su najavile “koridor zelene energije” između Barselone i Marseja, podmorski gasovod BarMar. Teorijsko vrijeme svakako dobija ono što želi – Španci i Portugalci bolje energetske veze sa ostatkom EU, a njemački gasovod – ali je problem u vremenu. Njemačka želi nešto što bi moglo da dovede gas za osam ili devet mjeseci, dok je projekat BarMar tek u povoju.

    Francuska je pobijedila u toj utakmici, ali je revanš već planiran za ovu nedjelju kada Šolc dolazi u Pariz, ističe Politiko, dodajući da Makron, taktičar koji uživa u političkim poenima, ne može da garantuje pobjedu u revanšu protiv svog kolege.

    Кada se razgovor vrati na odbrambena pitanja, Pariz bi mogao da bude u defanzivi, posebno u očima Amerike koja poziva Evropljane da pojačaju odbranu pred prijetnjom iz Rusije.

    Francuska će, piše portal, vjerovatno zaostati za Berlinom koji je počeo da ozbiljno povećava izdvajanja na odbranu. Njemački vojni budžet od 50 milijardi evra, koji će biti dopunjen specijalnim fondom od 100 milijardi evra za naoružanje, veći je od francuske 44 milijarde evra. Šolc se uz to obavezao da će ispuniti cilj NATO za odvajanje najmanje dva odsto BDP na odbranu, što bi dugoročno moglo da znači 80 milijardi evra.

    Tako da će, zaključuje Politiko, evropska politika vjerovatno završiti kao fudbal – 22 čoveka jure loptu 90 minuta i, na kraju, Nijemci pobjede.

    Dublje brige Francuske
    S druge strane, ocjenjuje Fajnenšl tajms, sastanak Šolca i Makrona je prilika da se uspostavi odnos dvije zemlje. Tenzije između Francuske i Njemačke ogoljene na samitu EU izazvale su zabrinutost da dvije zemlje neće moći da prevaziđu svoje razlike kao u prošlosti, ukazuje britanski list, ističući da spor oko ograničenja cijene gasa samo jedan u nizu.

    Berlin i Pariz bi obično bili u bliskoj koordinaciji uoči samita i njihova usaglašena pozicija bi bila mapa puta za EU. Ali, ovog puta nije bilo takve diplomatije pošto su se dvije zemlje sukobile oko niza pitanja.

    Razmjere nesloge otkrivene su takođe prošle nedjelje kada je odložen zajednički sastanak francuskog i nemačkog kabineta, koji je trebalo da se održi 26. oktobra. Zvaničnici su okrivili tijesne rasporede ministara, ali su obje strane privatno priznale da su potrebni dodatni razgovori.

    Umjesto toga, Makron i Šolc će imati radni ručak u Parizu s malom grupom pomoćnika. Glavne teme bi trebalo da budu pitanja odbrane i energetike, mada je izvor iz Jelisejske palate rekao da Pariz želi da širi diskusiju za usaglašavanje zajedničke vizije francusko-njemačkih odnosa.

    Mada se kao izvor tenzija navodi ruska invazija na Ukrajinu, koja je dovela francusku i njemačku ekonomiju pod ogroman pritisak, u Parizu postoji dublja zabrinutost od kratkoročnih briga oko ruskog rata i njegovog ekonomskog uticaja. Sumnje se uvlače u sveukupne odnose Francuske s Njemačkom, kako raste strah da Berlin želi da pomjeri svoj fokus na istoku, što bi dugoročno moglo da ojača dominaciju Njemačke u Evropi.

    – Francuzi se brinu da će Njemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana, nego Francuska – rekao je Džejkob Ros, naučni saradnik u Njemačkom savjetu za spoljne odnose.

  • Kremlj priznao: Imamo probleme

    Kremlj priznao: Imamo probleme

    Kremlj je danas priznao da ruska vojska ima problema sa opremom, na šta je nedavno aludirao ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Svi ste čuli šta je predsednik rekao na sastanku Koordinacionog saveta. Zaista je bilo problema sa opremom”, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Prema njegovim rečima, neki od problema i dalje postoje, ali se rešavaju.

    “Preduzimaju se mere za otklanjanje ovih problema”, rekao je Peskov.

    Podsetimo, Putin je juče rekao da “oprema ruskih vojnika mora biti moderna i efikasna” kako bi se ispunili zahtevi ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.

    On je takođe pozvao rusku vladu da “ubrza donošenje odluka” o proizvodnji vojne opreme.

  • Traži se hitan sastanak s Vučićem

    Srbi sa KiM zatražili hitan sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

    “U ime srpskog naroda sa Kosova i Metohije, a u odnosu na najavu Aljbina Kurtija da će 1. novembra početi sa otimanjem imovine naših građana i vozila sa srpskim registarskim oznakama, mi politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije tražimo hitan sastanak sa predsednikom Aleksandrom Vučićem”, saopštili su iz Srpske liste.

    “Najave nasilnih akcija protiv našeg naroda od strane Aljbina Kurtija, posebno na severu Kosova i Metohije, izazivaju strah i neizvesnost te je potrebno da se najhitnije sastanemo i dogovorimo kako da se sačuva mir i sigurnost građana, ali i vitalni interesi našeg naroda, jer je svima jasno da naš narod ne pristaje na jednostrane poteze Prištine koji ima za cilj progon svega što je srpsko sa ovih prostora”, navodi se u saopštenju.

    “Poslednje izjave Aljbina Kurtija jasno ukazuju da u Prištini ne postoji volja za pronalaženjem rešenja i kompromisa, već isključivo želja za izazivanjem krize i tenzija, posebno na severu Kosova i Metohije. Srpski narod na Kosovu i Metohiji veruje svojoj državi Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću da ćemo zajedno odgovoriti svim izazovima koji su pred nama”, zaključuju iz Srpske liste.

  • Kina: Ne odbacujemo upotrebu vojne sile po pitanju Tajvana

    Kina: Ne odbacujemo upotrebu vojne sile po pitanju Tajvana

    Vlasti u Pekingu ne odbacuju mogućost upotrebe vojne sile za ponovno ujedinjenje Tajvana sa Kinom, saopšteno je danas iz Kancelariji za poslove Tajvana.

    “Ne obećavamo da ćemo se uzdržati od upotrebe vojne sile. Kina zadržava pravo da iskoristi sva neophodna sredstva (za konačno ujedinjenje sa Tajvanom)”, naglasio je predstavnik Kancelarije na konferenciji za novinare.

    Istovremeno, zvaničnik je napomenuo da je Peking posvećen mirnom ujedinjenju sa Tajvanom i da će ostati odan principu “jedna zemlja, dva sistema”.

    “Kina ima nepromenljiv i jasan stav o Tajvanu“, dodao je on.

    Tajvanom upravlja lokalna administracija od 1949. godine, kada su preostale snage generala Čang Kaj Šeka (1887-1975) poražene u Kineskom građanskom ratu i našle utočište na tom ostrvu.

    Tajvan je zadržao zastavu i nekoliko drugih simbola Republike Kine iz vremena koje je prethodilo dolasku komunista na vlast.

    Prema zvaničnom stavu Kine, koji podržava većina zemalja, uključujući Rusiju, ostrvo Tajvan je jedna od kineskih provincija, navodi ruska agencija.

  • Početak zime će izmjeniti tok rata u Ukrajini

    Početak zime će izmjeniti tok rata u Ukrajini

    Vol strit džurnal, u opširnoj analizi, najavljuje da će početak zime izmeniti tok rata u Ukrajini, zbog niskih temperatura i kraćih dana.

    “Bliži se zima u ukrajinskoj stepi. Kako temperature padaju, slede talasi hladne kiše što rastvaraju asfalt i polja, pretvarajući ih u blato koje zapljuskuje ljude i opremu. Zatim dolaze duboki mraz i sneg koji stvrdnjavaju tlo, ali ga čine težim za borbu”, navodi na početku teksta Vol strit džurnal.

    Hladnoća, zimski uslovi, kraći dan…sve to uticaće i na moral i zdravlje trupa, umanjiće delotvornost oružja i senzora za prikupljanje obaveštajnih podataka i umnožiće logističke poteškoće za vojnike koji će biti na linijama.

    “Kopneni rat je uopšteno vrlo težak. Zimsko ratovanje je dvostruki izazov”, potvrdio je za Vols strit džurnal Mikola Bjeliškov, istraživač na Nacionalnom institutu za strateške studije u Kijevu koji podržava ukrajinska vlada.

    Prema Bjeliškovu, pokrenuti veliku ofanzivu na 15 stepeni ispod nule biće izazov za obe strane,a na to treba dodati i da je Rusija uništila dronovima ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije i toplane.

    Slično misli i Ben Beri, stručnjak za kopneno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu. “Ali ako se bilo koja strana želi da se bori, može nastaviti da se bori”, rekao je on.

    Ukrajina je već pozvala zapad da im pomogne u zalihama za zimu, a ta pomoć već je počela da stiže.

    Ništa drugačije nije ni na drugoj, ruskoj strani, jer Rusija dovodi pojačanja, često loše obučena, sastavljena uglavnom od mobilizovanih ljudi.

    Zapadni zvaničnici veruju da će Ukrajina biti bolje opremljena od Rusa, a njeni su vojnici takođe bolje motivisani.

    Ipak, pošto je rat u istočnoj Ukrajini u većem delu artiljerijski , u okviru kog se ukrajinske trupe brzo premeštaju s lokacije na lokaciju znajući da će Rusija gađati mesto s kojeg su ispaljene granate, na snegu će tragovi ukrajinskih vozila biti vidljivi ruskim bespilotnim letelicama, pomoću kojih će moći da utvrde kuda su se vojnici prebacili. Ako vojnici zapale vatru da se ugreju, biće još uočljiviji.

    Najteži uslovi biće u novembru i decembru – deo razdoblja koje Rusi zovu “rasputica”, vreme kada se putevi natope blatom i postaju neprohodne.

    Ruska strana kaže da će “general Zima” i njegov kolega “general Blato” stati na stranu Rusije kao što su to činili u prošlim vekovima kako bi odbili Napoleonove i Hitlerove snage od Moskve. Ipak, ovaj je put Rusija napadačka vojska, a ne odbrambena.

    Ukrajinska strana se međutim veoma dobro pripremila, bar tako tvrde. Vojnicima su već sada dali po dva para čizama I dosta čarapa. U rovove su ukopali peći, a stalno im stiže pomoć sa Zapada.

    Jedanukrajinski general čak tvrdi da će Rusi više patiti. “Samo u reklamama ruska oprema radi na minus 20 stepeni”, uveren je on.

    Značajno je pomenuti da su ruski vojni blogeri počeli kampanju prikupljanja pomoći ruskim vojnicima na frontu, apelujući da im se donira topla odeća, čarape, ćebad… što možda bolje govori o pravom stanju stvari na frontu, uprkos tome što su Putina vodali po kampovima i pokazivali mu zimsku opremu za vojsku.

  • Rusija je podnjela žalbu protiv SAD i Ukrajine

    Rusija je podnjela žalbu protiv SAD i Ukrajine

    Rusija je podnjela zvaničnu žalbu protiv SAD i Ukrajine zbog aktivnosti američkih vojno-bioloških laboratorija u Ukrajini.”U skladu sa članom šest Konvencije o biološkom oružju, Rusija upućuje Savetu bezbednosti zvaničnu žalbu koja uključuje sve moguće dokaze koji potvrdjuju njenu opravdanost i ponovo traži da se 27. oktobra 2022. godine održi sednica SB UN kako bi se razmotrio priloženi nacrt rezolucije”, navodi se u pismu u koji je Sputnjik imao uvid.

    Nacrt rezolucije koji podnosi Rusija ima za cilj formiranje komisije za istragu optužbi protiv SAD i Ukrajine koje se tiču njihovog poštovanja obaveza u okviru Konvencije o biološkom oružju u kontekstu aktivnosti bioloških laboratorija na teritoriji Ukrajine.

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja traži da se svi članovi SB odmah obaveste o toj inicijativi.

    Moskva takođe očekuje da će komisija moći da razjasni u kojoj meri Vašington i Kijev ispunjavaju svoje obaveze prema Konvenciji o biološkom oružju u vezi vojno-bioloških aktivnosti SAD na teritoriji Ukrajine.

    Takođe, se zahteva da se SB podnese izveštaj sa preporukama do 30. novembra 2022. godine i da se zemlje potpisnice Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja zaliha bakteirološkog i toksičnog oružja informišu o rezultatima istrage na konferenciji koja će se održati od 28. novembra do 16. decembra u Ženevi.

    Član šest Konvencije o biološkom oružju glasi da “svaka država potpisnica Konvencije, koja konstatuje da neka druga država potpisnica krši obaveze koji proističu iz odredbi Konvencije, može podneti žalbu SB UN”.

  • Putin: Potreban plan za potrebe ruskih snaga u Ukrajini

    Putin: Potreban plan za potrebe ruskih snaga u Ukrajini

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je potrebno izraditi plan za zadovoljavanje potreba snaga uključenih u specijalnu operaciju.

    “Moramo da se fokusiramo na realnu situaciju, stvarne potrebe u različitim oblastima, mora da postoji jasan plan”, rekao je on na sastanku sa vladinim Koordinacionim savjetom za zadovoljavanje potreba trupa, prenijele su RIA Novosti.

    On je zamolio sve da se uključe u sadržajan rad u novom formatu.

    “Ako budemo radili u okviru standardnih birokratskih procedura, krijući se iza formalnosti, nećemo dobiti željeni rezultat ni u jednom pravcu. A upravo da bismo sve riješili brže i efikasnije stvorili smo takav mehanizam kao što je Koordinacioni savjet”, istakao je Putin.

    Prema njegovim riječima, to se ne može učiniti bez široke i duboke koordinacije između svih oblasti djelovanja, svih struktura, svih ministarstava, resora i bloka moći i ekonomskog bloka i ruskih regiona.

    “Neophodno je povećati konkurenciju: treba da se pojave novi proizvođači, efikasni i moderno opremljeni, spremni da rade u pravom, novom formatu i proizvode pravi kvalitet ovog ili onog proizvoda. To važi i za medicinu, odnosi se i na sektor građevinarstva u najširem smislu riječi”, naveo je Putin.

    Predsjednik Rusije je naglasio da oprema, koju ruski vojnici koriste u specijalnoj vojnoj operaciji, mora biti moderna, udobna i efikasna, prenio je Spunjik.

    “Oprema, specijalna sredstva i druga specijalna oprema mora biti moderna, udobna i efikasna i u svakom pravcu treba definisati jasan i konkretan plan rada”, rekao je on.

    Putin je skrenuo pažnju da proizvođači moraju direktno da dobiju povratnu informaciju o svojim proizvodima i njihovoj efikasnosti.

    Kako je pojasnio predsjednik Rusije, to se ne odnosi samo na kompanije, njihove rukovodioce ili eksperte.

    “Poštovane kolege, to se tiče i članova našeg Savjeta. Potrebno je da dobijate informacije iz prve ruke. Znam, da dio vas to već čini, a ja bih zamolio da se ta praksa nastavi i proširi”, kazao je Putin u obraćanju učesnicima Koordinacionog savjeta.

  • Šta su “prljave bombe” na koje upozoravaju i Moskva i Kijev

    Šta su “prljave bombe” na koje upozoravaju i Moskva i Kijev

    Ukrajina i Rusija nastavljaju međusobne optužbe da druga strana planira da napravi ili upotrebi “prljavu bombu” na teritoriji Ukrajine.

    Rusija traži pomoć od generalnog sekretara UN-a. Pozivaju ga da spreči Ukrajinu da izvede provokaciju. Tvrde da je plan Kijeva da upotrebi “prljavu bombu”, a da za to optuži Rusiju. NATO sve demantuje.

    “Prljava bomba” nikada do sada nije upotrebljena, pa su sva saznanja samo na nivou teorije. A teorija kaže – nije atomsko oružje. Ipak, u zavisnosti od snage eksplozije i stepena radioaktivnosti, prilično velika područja mogla bi da postanu opasna po život, upozoravaju stručnjaci.

    “Ideja je vrlo jednostavna, da se koristi klasična eksplozivna naprava unutar koje se umesto nekog drugog štetnog punjenja ubaci radioaktivni materijal, što ima za efekat da prilikom eksplozije na veliku zapreminu bude razbacan taj radioaktivni materijal”, objašnjava fizičar i novinar Slobodan Bubnjević, autor portala “Nauka kroz priče”.

    Kako kaže, ne vidi se jasno kakvu svrhu u ratnim dejstvima ima naprava koja koristi klasično konvencionalno eksplozivno punjenje i nanosi štetu ljudima i tehnici, kao bilo koje drugo oružje, a pritom je zatrovana radioaktivnim materijalom i dovodi do trajnih posljedica na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

    Ukrajina, Sjedinjene Države, Britanija i Francuska odbacile su tvrdnje Moskve da bi Kijev aktivirao takvu radioaktivnu napravu u Ukrajini i za to okrivio Rusiju. Moskva je spremna i da pruži detaljna objašnjenja o pripremama Ukrajine.

    “Ovaj pristup je daleko od ozbiljnog. To je pristup koji je neprihvatljiv s obzirom na ozbiljnost opasnosti o kojoj govorimo. Ostavljamo to na savjesti telefonskih sagovornika i onih koji su davali izjave. I još jednom naglašavamo veliku opasnost koja leži u sprovođenju samih planova koje Ukrajinci imaju, a vezanih za ‘prljavu bombu'”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    U međuvremenu, u Ukrajinu su stigli stručnjaci iz međunarodne atomske agencije, koji na dvije lokacije proveravaju ruske navode.

    “Informacija o tzv. ‘prljavoj bombi’ se pojavila neposredno pred početak ruske operacije u Ukrajini, ona je između ostalog bila i jedan od povoda koji je pomenut za započinjanje ovih operacija. Nešto kasnije su nekakvi drugi povodi upotrebljavani”, kaže profesor Filozofskog fakulteta, istoričar Aleksandar Životić za RTS.

    Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je zadržala nuklearno naoružanje, ali ga se ubrzo jednim međunarodnim sporazumom odrekla.

    “Neposredno pred početak ovog sukoba jedan od ukrajinskih ministara je govorio o tome da je velika greška što se Ukrajina odrekla svog nuklearnog potencijala i da ona može pristupiti njegovom ponovnom izgrađivanju”, dodaje Životić.

    O “prljavim bombama” u javnosti se govorilo i ranije. Međutim, prvenstveno su bile tretirane kao teroristička pretnja. Policije u Gruziji i Hongongu su 2003. godine u kratkom razmaku zaplijenile dvije ilegalne pošiljke radioaktivnih supstanci koje su mogle da se koriste za pravljenje “prljave” auto-bombe.

  • Rusi se spremaju za najtežu bitku?

    Rusi se spremaju za najtežu bitku?

    Zamenik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič saopštio je da se ruske snage pripremaju za “najtežu bitku” u strateški važnom južnom regionu Hersona.

    “Sa Hersonom je sve jasno. Rusi dovlače rezerve, jačaju svoju grupaciju tamo. To znači da ne planiraju da se povuku. Naprotiv, najteža bitka vodiće se za Herson”, rekao je Arestovič juče u videu koji je objavljen na društvenoj mreži Telegram.

    Jurij Sobolevski ukrajinski regionalni zamenik za Herson rekao je da vlasti koje je postavila Moskva vrše sve veči pritisak na stanovnike grada da se evakuišu.

    Ruske vlasti su ranije pozvale stanovnike Hersonske oblasti da se evakuišu i saopštile da Ukrajina planira ofanzivu na tu oblast.

    Od četiri oblasti koje su objavile prisajedinjenje u septembru sa Rusijom, Hersonska je verovatno strateški najvažniji, ocenjuje Gardijan.

    Ona povezuje jedini kopneni put do poluostrva Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine i ušće reke Dnjepar.

  • “Postoji potencijal da Tuski tok bude proširen prema potrebi”

    “Postoji potencijal da Tuski tok bude proširen prema potrebi”

    Postoji potencijal da gasovod “Turski tok” bude proširen prema potrebi, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
    “Sa Turskom nas povezuje jedan od sada najvećih gasovodnih sistema “Turski tok” koji ima ozbiljan potencijal da, prema potrebi, bude proširen”, rekao je Peskov, javlja “Sputnjik”.

    Gasovod “Turski tok” postavljen je duž dna Crnog mora od Rusije do obale Turske. Dalje ide kopneni tranzitni krak do granice sa susjednim zemljama, odakle se gas već izvozi u Grčku, Bugarsku, Sjevernu Makedoniju i Srbiju.

    Propusni kapacitet gasovoda dužine 930 kilometara iznosi 31,5 milijardi metara kubnih gasa godišnje.