VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin na forumu u Sankt Peterburgu o multipolarnom ekonomskom modelu

    Putin na forumu u Sankt Peterburgu o multipolarnom ekonomskom modelu

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin daće ocjene o situaciji u globalnoj politici i ekonomiji na plenarnoj sjednici 25. međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, rekao je novinarima pomoćnik ruskog predsjednika Јurij Ušakov.

    • Očekuje se da će predsjednik dati ocjene o trenutnoj situaciji u globalnoj ekonomiji i politici. Biće riječ o problemima sa kojima se trenutno suočava cijela svjetska ekonomija, nelojalna konkurencija među državama, trgovinski i finansijski ratovi, sankcije, ograničenja i tako dalje – rekao je Ušakov.

    On je naveo da će Putin izložiti svoju ocjenu formiranja multipolarnog ekonomskog modela, kao i mogućnosti i perspektiva otvaranja ovog procesa za igrače cjelokupnog globalnog tržišta.

    Veći dio Putinovog govora biće posvećen daljem ekonomskom razvoju zemlje, rekao je Ušakov.

    • Predsjednik će značajan dio izjave posvetiti zadacima sa kojima se Rusija suočava – podrške daljem ekonomskom razvoju zemlje, podsticanju domaćeg poslovanja, stvaranju uslova za udobno poslovanje i jačanju spoljnotrgovinskih i investicionih veza – zaključio je Ušakov, prenosi TASS.
  • Otvoren Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu; Učestvuje i Dodik

    Otvoren Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu; Učestvuje i Dodik

    U Sankt Peterburgu je otvoren Međunarodni ekonomski forum, na kojem će učestvovati i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

    Riječ je o jubilarnom 25. Međunarodnom ekonomskom forumu na kojem učestvuju državnici iz 70 zemalja.

    Forum svake godine prima predstavnike iz više od 140 zemalja i organizatori tvrde da ni ova godina neće biti izuzetak.

    Prisutno je oko 2.000 učesnika i 1.000 direktora kompanija.

    Plenarna sjednica foruma zakazana je za petak 17. juna, na kojoj će učestvovati ruski predsjednik Vladimir Putin, nakon čega je planirani susret Putina i Dodika.

    Predsjednik Rusije daće na plenarnoj sjednici 25. međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu ocjene o situaciji u globalnoj politici i ekonomiji, rekao je novinarima pomoćnik ruskog predsjednika Јurij Ušakov.

  • Stoltenberg: U odnosu NATO i Ukrajine fokus je na podršci

    Stoltenberg: U odnosu NATO i Ukrajine fokus je na podršci

    Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, ocijenio je danas da je u fokus Alijanse u odnosima sa Ukrajinom na podršci u borbi protiv “brutalne ruske invazije” i najavio nastavak opremanja ukrajinskih vojnih snaga ubojitim oružijem, uključujući i teško naoružanje i sisteme dalekog dometa.

    “Iako je Ukrajina pretendent na članstvo u NATO, fokus Alijanse je na pomoći u borbi protiv brutalne ruske invazije. Pomažemo im praktično, ubojitom i neubojitom opremom kao i u modernizacijom vojnih snaga, uključujući i tranziciju sa opreme iz sovjtskog perioda na modernu NATO opremu. To je naš fokus i ono što je najpotrebnije u našim odnosima sa Ukrajinom u ovom trenutku”, poručio je Stoltamebreg.

    Generalni skretar Alijanse je pred dvodnevni sastanak ministra odbrane NATO poručio da će se sa ukrajinskim ministrom odbrane razgovarati o tipovima potrebnog naoružanja i načinima isporuke, a za NATO samit, koji se održava krajem mjeseca u Madridu, najavio dogovor o sveobuhvatnom paketu pomoći Ukrajini.

    Stoltenberg je u Briselu ponovio da rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja najveću prijetnju evroatlanskoj bezbjednosti u posljednjim decenijama, optuživši Rusiju da je odgovorna za “smrt, razaranje i blobalne posljedice uključujući i krize u snabdijevanju hranom i energetikom”.

    “U ovako opasnom svijetu moramo da učinimo NATO snažnijim i da još više pomognemo našim partnerima. Donijećeemo odluke o dugoročnom pozicioniranju NATO kako bismo osigurali da možemo da odbranimo svaki dio teritorije saveznika u svakom trenutku i od svake prijetnje”, kaže Stoltenebrg.

    On je naveo da će, pored nastavka podrške Ukrajini i sopstvenog jačajanja, posebno na Istoku Evrope, NATO nastaviti da pruža praktičnu pomoć i drugim parnerima, uključujući i BiH i Gruziju.

  • “Rusija nije i neće priznati nezavisnost Kosova”

    “Rusija nije i neće priznati nezavisnost Kosova”

    Rusija nije priznala i neće priznati nezvisnost Kosova, koje je bi trebalo da ostane u sastavu Srbije.

    To je izjavio zamenik predsednika Državne dume Rusije Petar Olegović Tolstoj.

    Naglasio je da su i danas Srbi na Kosovu nasilno otrgnuti od svoje otadžbine.

    “Ako se vratimo na reči Vladimira Putina, koji je priznavanje nezavisnosti DNR i LNR uporedio s pravosudnim presedanom u odnosu na Kosovo, to je bilo rečeno da bi se pokazali dvojaki standardi i licemerje Zapada”, rekao je Tolstoj u intervjuu za Politiku.

    Srbi na Kosovu su, kako kaže, danas nasilno otrgnuti od svoje otadžbine, a dogadaji iz 1999. godine izazivaju duboku tugu, ne samo u srpskom narodu, već i među Rusima.

    “Nasilno razdvajanje države neprihvatljivo je s bilo koje tačke gledišta, ako ga nije pokrenuo sam narod i namera nije potvrdena na mirnom narodnom referendumu, kao što se desilo u slučaju ponovnog ujedinjena Krima sa Rusijom”, rekao je on i naglasio da zato Rusija neće priznati Kosovo.

    Posetu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koja nije realizovana i to što su Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija zatvorile nebo naziva detinjarijom.

    Žalosno je što se time zadaje udarac pre svega Srbiji kojoj je zapravo direktno uskraćeno vođenje suverene politike, rekao je praunuk jednog od najpoznatijih svetskih pisaca i ocenio da je to nečuveno i neprihvatljivo.

    Olegovič Tolstoj je na pitanje o ratu u Ukrajini, rekao da je “danas već jasno da je to bitka kolektivnog Zapada protiv Rusije, koja se vodi na teritoriji Ukrajine i na račun života Ukrajinaca”.

    Dodao je da je galvni razog denacifikacija , odnosno želja da se zausatvi širenje “smeđe kuge” u Ukrajni i zaaštiti rusko stanovništvo.

    “Dakle, ovo nije lokalni sukoh, već sukob dve različite civilizacije, različite ideologije”, rekao je on i ocenio da Ukrajina treba prva da bude inicijator mirovnih pregovora. Prema njegovim rečima, ako Kijev shvati celu katastrofu, sav cinizam onoga što se dešava, shvate da ih jednostavno iskorišćavaju, sve će se rešiti brzo i bez posrednika.

  • Javio se Vesli Klark: Hajde da ih napadnemo

    Javio se Vesli Klark: Hajde da ih napadnemo

    Ruska invazija na Ukrajinu neće biti zaustavljena bez intervencije NATO-a, ocenio je bivši komandant NATO-a u Evropi general Vesli Klark.

    Kako prenosi poljski portal TVP, Klark je rekao da bi zapadni lideri, trebalo da se prisete sukoba u Bosni, gde je intervencija Alijanse zaustavila rat.

    Klark je pozvao na intervenciju NATO-a tokom onlajn diskusije koju je u ponedeljak organizovao istraživački centar Atlantskog saveta o situaciji u Ukrajini. On je naveo da Rusija ima preveliku prednost u vatrenoj moći, a da oružje do Ukrajine stiže presporo i da ga ima premalo.

    “Pošto to ne možemo isporučiti i ne možemo tolerisati poraz Ukrajine od Rusije, gledajući odnos snaga i gubitaka, i činjenicu da nećemo isporučiti avione i obezbediti PVO, o čemu zaista razgovaramo?, upitao je Klark.

    On je trenutnu situaciju uporedio sa onim tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i agresije NATO.

    “Tek kada je Milošević shvatio da je došao do kraja onoga što može da uradi vojno, počeo je da želi diplomatsko rešenje. Čini mi se da moramo da razmišljamo o nezamislivom”, rekao je penzionisani američki vojnik.

    “Vreme je da se vratimo na lekcije koje smo naučili. Hajde da intervenišemo kod NATO. Hajde da to objavimo, hajde da uđemo tamo i kažemo Rusiji da stane, i hajde da je zaustavimo. Ne možemo je zaustaviti bez intervencije NATO”, dodao je Klark.

    Drugi učesnici diskusije, uključujući još jednog bivšeg komandanta NATO-a u Evropi, generala Fila Bridlava, takođe su ukazali na nedovoljnu pomoć Ukrajini, uključujući kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, postulirajući njeno povećanje.

    General Klark je bio vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) od 1997. do 2000. godine, a 1999. komandovao je NATO- agresijom na SRJ.

  • Medvedev: Ko kaže da će Ukrajina za dvije godine postojati

    Medvedev: Ko kaže da će Ukrajina za dvije godine postojati

    Zamjenik predsjednika ruskog Savjeta bezbjednosti Dmitrij Medvedev izrazio je sumnju da će Kijev u narednom periodu moći da ispunjava svoje ugovorne obaveze i doveo u pitanje samo postojanje ukrajinske države u budućnosti.

    “A ko je rekao da će za dvije godine Ukrajina uopšte postojati na mapi svijeta? Mada Amerikancima već nije stalo, oni su toliko uložili u antiruski projekat da im je sve ostalo sitnica”, napisao je Medvedev u svom Telegram kanalu, prenosi RIA Novosti.

    On je saopštio da je vidio objavu u kojoj se navodi da Ukrajina “želi da dobije tečni gas (LNG) od svojih inostranih partnera pod lizingom i plati ga za dvije godine”.

    Prema njegovim riječima, bez zapadnog tečnog gasa “Ukrajina će se ove zime prosto smrznuti”, navodi RIA Novosti.

  • Britanci objavili: Rusija kontroliše

    Britanci objavili: Rusija kontroliše

    Rusija kontroliše veći deo Severodonjecka, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.

    Kako zaključuju ova dominacija se dešva nakon mesec dana intenzivnih borbi koje su prouzrokovale „veliku kolateralnu štetu“ u strateški važnom gradu na istoku Ukrajine.

    U svom najnovijem izveštaju danas, ministarstvo je napomenulo da je „malo verovatno da je Rusija očekivala tako “snažan otpor“ ili “iscrpljujući sukob”.

    Britansko ministarstvo ukazalo je i na probleme „nekoliko stotina civila“ koji se kriju u podzemnim bunkerima hemijskog postrojenja Azot, zajedno sa ukrajinskim vojnicima.

    Rusija je saopštila da će danas omogućiti bezbednu evakuaciju civila i zatražila od ukrajinskih vojnika da polože oružje i predaju se, navodi BBC.

  • Antonov: Izjava Pentagona pokazuje nameru ka eskalaciji

    Antonov: Izjava Pentagona pokazuje nameru ka eskalaciji

    Kolin Kala o mogućnosti da se Kijevu povećaju isporuke višecevnih bacača raketa “Himars” može gledati kao na nameru Vašingtona da krene u pravcu dalje eskalacije situacije.

    Antonov je rekao da su takve izjave Kala izuzetno zabrinjavajuće, prenosi TAS S.

    On smatra da takve izjave samo potvrđuju da Amerikanci ne nameravaju da dođe do mirnog rešenja situacije.

    Pentagon je ranije saopštio da će SAD obezbediti Ukrajini četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti.

  • Više od 10.000 stanovnika Hersonske oblasti podnelo zahtev za rusko državljanstvo

    Više od 10.000 stanovnika Hersonske oblasti podnelo zahtev za rusko državljanstvo

    Broj stanovnika Hersonske oblasti koji žele da dobiju rusko državljanstvo i ruske pasoše svakim danom raste, tvrde danas moskovski mediji, pozivajući se na zvaničnike vojno-civilne administracije koju je u tom regionu uspostavila ruska strana nakon što je preuzela kontrolu na području tog grada na ušću reke Dnjepar u Crno more.

    U regionu je već podneto više od 10.000 zahteva za rusko državljanstvo, rekao je za RIA Novosti zamenik načelnika vojno-civilne administracije regiona Kiril Stremousov.

    On tvrdi da se „pasoši izdaju svakodnevno, ali da se redovi samo povećavaju“ i da su zato novouspostavljene vlasti povećale broj administrativnih centara za prijem dokumenata.

    Ruska vojska je preuzela kontrolu nad Hersonskom oblasti i Azovskim delom Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine i tim regionima su formirane civilno-vojne uprave, počelo je emitovanje ruskih TV kanala i radio stanice, a obnavljaju se trgovinske veze sa Krimom.

    Prvi stanovnici tog regiona su ruske pasoše dobili 11. juna, podeća agencija RIA Novosti.

  • “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    “Era ‘besplatnog novca’ je završena”

    Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je da rast prinosa na američke državne obveznice znači da je “era besplatnog novca” završena.

    Le Mer je rekao za tv stanicu Frans 2 da će Francusku koštati nekoliko milijardi evra da otplati dug tržištu po osnovu obveznica, što, kako je istakao, govori o tome koliko je važno držati se “uravnotežene i koherentne” fiskalne politike, prenosi Rojters.Akcije na američkoj berzi su pale u ponedeljak, pri čemu se glavni indeks S&P 500 nalazi na silaznom putu, odnosno na takozvanom “medveđem” tržištu, jer raste strah da će očekivano agresivno povećanje kamatne stope Federalnih rezervi gurnuti ekonomiju u recesiju.

    Evropska centralna banka (ECB) je poršle nedelje okončala svoj dugotrajni program podsticaja i saopštila da će sledećeg meseca podići svoje ključne kamatne stope prvi put od 2011. godine, nakon čega će uslediti potencijalno još veće povećanje u septembru.

    ECB, suočena sa rekordnom inflacijom u evrozoni od 8,1 posto koja i dalje raste, strahuje sada od širenja inflatornih uticaja koji bi mogli da izazovu teško zaustavljivu spiralu cene-plate, koja bi označila novu eru tvrdoglavo visokih cena.

    Podaci objavljeni prošlog meseca pokazuju da je francuska ekonomija neočekivano pala u prvom tromesešju, jer su potrošači smanjili kupovine zbog naglog skoka inflacije koja je u maju dostigla rekordno visoku stopu od 5,8 odsto na godišnjem nivou.

    Ipak, Le Mer je rekao da očekuje da će Francuska zabeležiti ekonomski rast u 2022. godini.