VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • U Ukrajinu otislo oko 200 plaćenika sa Balkana, poginulo 74

    U Ukrajinu otislo oko 200 plaćenika sa Balkana, poginulo 74

    Od početka rata u Ukrajinu su sa Zapadnog Balkana stigla 204 strana plaćenika od kojih su 74 poginula, 79 ih je još na ratištu, a 51 je napustio Ukrajinu, podaci su ruskog Ministarstva odbrane.

    Iz Bosne i Hercegovine u Ukrajinu je otišlo 167 plaćenika od kojih je 51 poginuo, sa Kosova je otišlo 156 a poginuo 61 plaćenik, iz Albanije je otišlo 150 plaćenika a život su izgubila 42 borca. Iz Crne Gore su u Ukrajinu stigla dva plaćenika od kojih je jedan poginuo.

    Prema tim podacima, kako navodi skopski portal Plusinfo, u Ukrajini je registrovano 79 plaćenika iz Severne Makedonije od kojih je 21 poginuo.

    U Ukrajinu je do sada stiglo skoro 7.000 stranih plaćenika od kojih je oko 2.000 poginulo, navodi rusko ministarstvo.

  • Putin poručio Dodiku da zna njegov stav o sankcijama

    Putin poručio Dodiku da zna njegov stav o sankcijama

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin poručio je srpskom članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine da postoje određene poteškoće sa pristupanjem BiH sankcijama, ali da zna Dodikov stav koji visoko cijeni, navedeno je na sajtu Kremlja.

    “Nažalost, u sadašnjim uslovima sa Bosnom i Hercegovinom imamo određenih poteškoća u vezi sa pristupanjem sankcijama, ali znamo vaš stav i visoko ga cijenimo. Uprkos svim poteškoćama, odnosi se nastavljaju i razvijaće se, posebno sa onima koji žele da održe ove odnose. A koliko ja znam, Vi ste jedan od tih ljudi”, rekao je Putin.

    Ruski predsjednik je poručio i da su razvili dobre odnose od kada je Dodik “na čelu Republike Srpske i u sadašnjem svojstvu”.

    “Hvala vam što ste došli na forum u Sankt Peterburgu. Nadam se da vam je bilo korisno, zanimljivo. Drago nam je da vas vidimo. Dobrodošli”, zaključio je Putin.

  • Eskobar bez dileme: Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio EU

    Eskobar bez dileme: Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio EU

    Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio Evropske unije, izjavio je danas u Ohridu specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
    Eskobar, koji prisustvuje Prespanskom forumu, je najvažnijim ocijenio pitanje evropskog proširenja, prenosi RTK2.

    – Kada govorimo o izazovima zapadnog Balkana, njih je mnogo, ali moramo da se fokusiramo na mogućnosti koje imamo ovdje. Moramo da idemo naprijed sa pitanjima sa kojima se suočavamo u regionu – rekao je Eskobar.

    Američki diplomata je rekao da je zapadni Balkan geografski usklađen sa svim ostalim standardima i trebalo bi da bude dio EU i prilika za nove generacije.

    On je, govoreći o inicijativi “Otvoreni Balkan”, rekao da ta inicijativa sve dok je usmjerena ka evropskim integracijama, “oni su tu da je podrže”.

  • “Rusija ne ometa izvoz hrane”

    “Rusija ne ometa izvoz hrane”

    Rusija ne ometa izvoz hrane iz Ukrajine, već vlasti u Kijevu onemogućavaju teretne brodove da napuste luke u Crnom moru, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

    “Rusija ne pokušava da ometa ukrajinski izvoz hrane. Mi veoma dobro razumemo važnost obnavljanja snabdevanja država kojima je to potrebno. Ali polazak trgovačkih brodova iz crnomorskih luka ometaju akcije kijevskih vlasti”, rekao je Antonov za časopis The National Interest.

    Ambasador je naveo da je odluka vlasti iz Kijeva “da se postavi oko 420 mina” i dodao da im “zbog zastarele konstrukcije često otpadaju sidra, što samo povećava njihovu opasnost”.

  • Ukrajina dobila “DA”

    Ukrajina dobila “DA”

    Kako se i očekivalo, Evropska komisija je dala zeleno svijetlo da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

    Evropska komisija je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

    Od Gruzije će biti zatraženo da ispuni određene uslove pre nego što dobije taj status, preneo je danas Rojters.Evropska komisija predlaže da se Ukrajini da status kandidata za članstvo u EU, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da to podrazumeva i da Ukrajina sprovodi niz reformi.

    “Ukrajina je jasno pokazala težnju i odlučnost zemlje da živi u skladu sa evropskim vrednostima i standardima”, rekla je ona novinarima u Briselu.

    Ona je navela i da je Ukrajina već primenila oko 70 odsto pravila normi i standarda EU, ali da ipak ostaje da se uradi važan posao u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i oligarha i osnovnih prava.

    “Proces je zasnovan na zaslugama, tako da proces u potpunosti zavisi od Ukrajine”, naglasila je Ursula fon der Lajen.

    Tokom davanja izjave za javnost, Ursula fon der Lajen je nosila boje Ukrajine, žuti sako preko plave košulje, navodi britanska agencija.

    Rojters podseća da se pojedine zemlje EU, među kojima Holandija i Danska, protive da još zemalja dobije status kandidata za članstvo, a da je zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog juče dobio podršku Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije, čiji su lideri posetili Kijev.

  • Bajden: “Dva Amerikanca nestala u Ukrajini”

    Bajden: “Dva Amerikanca nestala u Ukrajini”

    Američki predsednik Džo Bajden rekao je da su ga zvaničnici obavestili o dvojici Amerikanaca koji su nestali u Ukrajini, ali da ne znaju gde se nalaze.

    Veruje se da su ruske snage zarobile vojne veterane Aleksa Drukea i Endija Hujna u oblasti Harkova.

    Njihove porodice se nisu čule za njih od 9. juna.

    Juče su Sjedinjene Države saopštile da su upoznate sa izveštajima da je treći američki državljanin nestao nakon što je otputovao u Ukrajinu.

  • “Nudimo vam pokretanje velike operacije”

    “Nudimo vam pokretanje velike operacije”

    Britanski premijer Džonson potvrdio da je stigao u Kijev, izjavio da je srećan što se vratio.

    Zelenski je potvrdio Džonsonovu posetu Ukrajini, rekavši da mu je “drago što može da poželi dobrodošlicu mom prijatelju nazad u Kijev”, objavio je novinar TAJMS-a.

    Džonson je danas trebalo da učestvuje na velikom samitu u Donkasteru, ali je u poslednjem trenutku otkazao i otišao u Kijev. On je danas popodne trebalo da održi govor poslanicima konzervativaca, odbornicima i poslovnim liderima u Donkasteru.

    Kako prenosi Skaj njuz, Džonson je bio prvi lider jedne članice G7 koja je posetila Kijev u aprilu.

    Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je tada saopštilo: “Želimo da poželimo dobrodošlicu Borisu Džonsonu u Kijev. Budite hrabri, kao Boris. Budite hrabri, kao Ukrajina.””Velika Britanija je ponudila da pokrene veliku operaciju obuke za ukrajinske oružane snage, sa potencijalom za obuku hiljada vojnika“, saopštila je Džonsonova kancelarija.

  • Počela predaja Ukrajinaca?

    Počela predaja Ukrajinaca?

    Andrej Maročko, oficir Narodne milicije LNR, kaže da neće izveštavati o broju onih koji su se predali i njihovim jedinicama kako bi zaštitio njihove rođake.

    “U toku specijalne operacije na teritoriji preduzeća Azot u gradu Severodonjecku, zaista, neka ukrajinska vojska je donela ispravnu odluku i počela da se predaje”, rekao je Maročko.

    On je napomenuo da broj i pripadnost jedinicama onih koji su se predali još neće biti saopšteni. Činjenica je da odredi sada aktivno rade na teritoriji preduzeća. Takođe, rođaci onih koji su se predali mogu biti proganjani na teritoriji Ukrajine.

    Maročko je istakao da specijalna vojna operacija napreduje po planu.

    U međuvremenu, DNR je najavila suzbijanje šest vatrenih tačaka, odakle su Oružane snage Ukrajine gađale Donjeck.

  • Putin: Moskvi ne smeta učlanjivanje Ukrajine u EU

    Putin: Moskvi ne smeta učlanjivanje Ukrajine u EU

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da nema ništa protiv pridruživanja Ukrajine EU, nakon odluke Evropske komisije da podrži težnje Kijeva za učlanjenje u blok.

    “Nemamo ništa protiv toga. To nije vojni blok. Svaka država ima pravo da se prodruži ekonomskim savezima”, rekao je Putin na pitanje o izgledima Ukrajine za učlanjenje u EU.

    Putin je tokom sjednice sa pitanjima i odgovorima naglasio da Rusija očekuje obnovu odnosa sa Ukrajinom nakon specijalne vojne operacije u toj zemlji.

    “Situacija će se, prije ili kasnije, vratiti u normalu”, istakao je Putin.

    Rusija se godinama bunila zbog pokušaja Ukrajine da uđe u NATO, a to pitanje preraslo je u veliki spor između Moskve i Zapada.

    Prije nego što je naredio slanje nekoliko desetina hiljada vojnika u Ukrajinu krajem februara, Putin je zatražio pravne garancije od SAD da ukrajinska država neće biti primljena u NATO.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je ranije danas da Kremlj pažljivo prati napore Ukrajine da postane članica EU, posebno u svjetlu pojačane saradnje članica Unije na polju odbrane.

    “To pitanje zahtijeva našu pojačanu pažnju, jer smo svi svjesni intenziviranja diskusija u Evropi na temu jačanja odbrambene komponente EU”, rekao je Peskov novinarima.

    Obraćajući se učesnicima Svjetskog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Putin je postavio pitanje koliko je “preporučljivo” za EU da dozvoli članstvo Ukrajini, rekavši da će Kijevu biti potrebni ogromni ekonomski podsticaji koje druge članice bloka možda neće htjeti da daju.

    Evropska komisija predložila je danas da EU proglasi Ukrajinu i Moldaviju kandidatima za članstvo u EU, dok je od Gruzije zatraženo da ispuni određene uslove prije nego što dobije isti status.

  • Kako izgleda kineski nosač aviona o kojem je Zapad mesecima brujao?

    Kina je u petak objavila da je njena Narodna oslobodilačka vojska upotpunila svoj ratni arsenal trećim, najmodernijim dosad ratnim brodom.Radi se o nosaču s kojeg avioni uzleću premoćnim katapult sistemom. Reč je o masivnoj vojnoj bazi smeštenoj na ogromnom brodu koja nosaču ratnih aviona omogućuje dugotrajan boravak u morima na velikoj udaljenosti od Kine u slučaju potrebe ratnog delovanja.”Fujian” je prvi kineski nosač aviona s katapult sistemom u potpunosti dizajniran i sagrađen u Kini, a ime je dobio po Fujianu, južnoj provinciji udaljenoj 128 kilometara od Tajvana. Prethodna dva nosača aviona nose imena po provincijama Liaoning na severoistoku i Shandong na istoku, a oba lansiraju avione starijim ski-džamp stilom.

    Razlika se ogleda u sposobnosti da s nosača opremljenih katapult sistemom uz pomoć brodske opreme mogu uzletati teži avioni, opterećeni s više naoružanja i goriva, nego što je to izvodljivo sa nosača opremljenih ski-džamp sistemom gde avion mora da koristi sopstvenu snagu da bi dosegao potrebnu brzinu za uzletanje s broda. To znači da sa Fujiana brže mogu uzletati razni avioni, nego što je dosad Kini bilo na raspolaganju s prethodna dva nosača aviona.

    Kina se vojnim ponosom pohvalila baš usred novih tenzija sa SAD oko samoproglašenog demokratskog Tajvana poslednjih nedelja u kojima je bilo mnoštvo demonstriranja vojnom snagom, a gde je američki predsednik Džo Bajden pokušavao da učvrsti veze s partnerima u azijsko-pacifičkom području kako bi parirao rastućoj kineskoj ekonomskoj i vojnoj snazi.

    Kina se s ovim nosačem izjednačila u tehničkim mogućnostima, iako ne i u brojnosti, sa SAD. SAD, naime, raspolažu s 11 nosača aviona, tri još gradi, a 55 ih je povukla iz upotrebe.

    Prošle godine je sklopljen pakt između SAD, Velike Britanije i Australije nazvan AUKUS, a kojim su se tri države dogovorile da razmenjuju vojne informacije i tehnološka dostignuća u cilju ostvarenja bliskog obrambenog partnerstva u Aziji.

    Dodatno, prošlogodišnja vojna pomorska vežba u kojoj su učestvovale SAD, Japan, Australija i Indija, održana pod nazivom Kvad (Quad), samo je raspirila kinesku nervozu, prenosi Jutarnji list.

    Kao dodatak sistemu za lansiranje, objavila je kineska državna novinska agencija Xinhua, novi nosač će imati nosivost od 80.000 tona, dok će stabilizacijske i navigacijske testove obaviti naknadno.

    Brod, u stvari, još nije u potpunosti funkcionalan, američko ministarstvo odbrane očekuje da će taj stupanj dosegnuti najranije tokom sledeće godine, ako ne 2024, a tada će biti opremljen najnovijim kineskim sistemima upravljanja i navigacije.

    Shandong nosač bio je porinut u more 2017. godine, ali su mu bile potrebne pune dve godine pre nego što je opremljen na nivo pune funkcionalnosti, pa se očekuje da bi se isto moglo dogoditi i pri opremanju Fujiana.

    Pokazalo se, naime, da oprema na dosadašnja dva nosača koji su Kini na raspolaganju, a opremljeni su ruskom tehnologijom, zaostaju za američkim suparnicima. Zanimljivo je da prvi kineski nosač aviona Liaoning potiče iz sovjetske ere, kupljen je 1989. od Ukrajine, a obnovljen je, osavremenjen i stavljen u funkciju pre deset godina, 2012. godine.

    Kinezima koji upravo razvijaju najveću mornaričku silu na svetu izuzetno je stalo da nosač ima elektromagnetni lansirni katapult sistem i biće potrebno vreme da se zahtevni sistem instalira, testira i uspostavi puna upotrebljivost broda.

    Poređenja radi, američki nosači aviona opremljeni katapult sistemom lansiranja aviona imaju duže piste za poletanje, što je Amerikancima u startu davalo prednost u odnosu na ski-džamp sistem sa laganom i malom rampom za uzletanje tek lakših vojnih aviona, koji se moraju oslanjati isključivo na snagu sopstvenih aviona koje su dosad imali Kinezi.

    Dodatno, svi američki nosači kreću se na nuklearni pogon, a za kineski Fujian se pretpostavlja da će koristiti klasično gorivo što američke brodove čini naprednijima u odnosu na kineski jer im omogućava veću mobilnost i dosezanje većih udaljenosti, ali čini se da Kini to nije naročito važno jer je većina njenih interesa u obližnjim morima, procenjuju analitičari. Njen “003”, kako ga već zovu, dovoljan je da zabrine SAD i stvarno isprepada Tajvan, prenosi Jutarnji list.