VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    “Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija”

    Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode,rekao je danas Žozep Borelj.

    “Naše sankcije nisu usmerene na hranu, ni na đubriva. Svi koji žele da kupuju rusku hranu i đubriva mogu to da rade, nema prepreka. Dakle, mogu da posluju, mogu da kupuju, mogu da transferišu, mogu da se osiguraju“, rekao je šef za spoljnu politiku Evropske unije novinarima.

    Borelj je to izjavio uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU, posvećenog nalaženju načina za deblokadu ukrajinskog žita koje stoji u crnomorskim lukama zbog vojnog sukoba u toj zemlji.

    Međutim, kako prenosi Raša tudej, sankcije EU odnose se na rusko brodarstvo, što sprečava isporuke žita i đubriva iz zemlje na globalno tržište. To je, po oceni ovog medija, dovelo do rastuće prehrambene krize, pri čemu su cene pšenice dostigle rekordno visoke nivoe.

    Prema rečima Borelja: “Posledice krize u Ukrajini postaju veoma opasne, ne samo za Ukrajinu, već za ceo svet“.

    “Moram ponovo da upozorim na opasnost od velike gladi u svetu, posebno u Africi. Rat je taj koji izaziva poskupljenja i oskudicu energije i hrane. Podržavamo napore Ujedinjenih nacija za deblokadu izvoza iz Ukrajine“, rekao je on.

  • Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska nudi rutu za izvoz žita iz Ukrajine

    Mađarska je ponudila svoju teritoriju kao potencijalnu rutu za izvoz ukrajinskih žitarica, usljed problema sa uobičajenim rutama preko Crnog mora zbog ratnih dešavanja u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    “Ponudili smo da pustimo preko mađarske teritorije i omogućimo prolazak bilo koje isporuke hrane ka raznim dijelovima svijeta iz Ukrajine, prije svega ka Sjevernoj Africi i Bliskom istoku”, naveo je Sijarto.

    Sijarto, koji je iznio prijedlog na sastanku ministara spoljnih poslova EU, nije saopštio detalje o količini žitarica koju bi Ukrajina mogla da izveze preko Mađarske, ali je istakao da bi za to mogla biti upotrijebljena dva logistička središta na istočnoj granici, javio je Rojters.

    “U slučaju da bilo koja vrsta žitarica ili drugi proizvodi trebaju da budu izvezeni iz Ukrajine na Bliski istok ili u Sjevernu Afriku kroz Mađarsku, to se može dogoditi brzo. Željeznički pristup lukama u Jugoistočnoj Evropi iz Mađarske je brz”, naglasio je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, Mađarska je ponudila i prevozne kapacitete za ukrajinske žitarice.

    Ministar spoljnih poslova napomenuo je i da Mađarska ne očekuje ometanje isporuka ruskog gasa, nakon što u aprilu nije pristala da plaća gas Rusiji u rubljama.

  • Boris Džonson hospitalizovan

    Boris Džonson hospitalizovan

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson oporavlja se nakon manje operacije nosa, saopštio je Dauning strit.

    Operacija je bila kratka i pod opštom anestezijom.

    Portparol Džonsona rekao je novinarima da je britanski premijer bio pod opštom anestezijom, preosi Rojters.

    Kako je precizirao, Džonson je otišao jutros oko šest sati u bolnicu, a vratio se u Dauning strit nešto poslije 10 časova.

    Džonsonov portparol je rekao da će se vratiti na posao u utorak u zavisnosti od toga “kako se bude osjećao”, ali se ipak očekuje da će prisustvovati sastanku šefova vlada Komonvelta u Ruandi tokom ove nedjelje.

  • Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    Stoltenberg: Ukrajini dugoročna podrška od strane NATO i EU

    EU i NATO će nastaviti da pružaju dugoročnu podršku Ukrajini usljed sukoba, izjavio je generalni sekretar Alijanske Jens Stoltenberg.

    “Zadovoljstvo je da dočekam predsjednika Evropske komisije Ursulu fon der Lajen pred samit NATO-a u Madridu sljedeće sedmice. NATO i EU stoje uz Ukrajince, dok oni nastavljaju da se brane. Nastavićemo da podržavamo našeg bliskog partnera Ukrajinu na duže staze”, napisao je Stoltenberg na Twitteru.

    Stoltenberg i Fon der Lajenova sastali su se u sjedištu NATO-a u Briselu pred samit lidera u Madridu 29. i 30. juna, gdje se očekuje da će Alijansa usvojiti novi Strateški koncept koji odražava ključne bezbjednosne politike i izazove za narednu deceniju.

  • Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Javili se nakon ruskog ultimatuma

    Nakon svojevrsnog ultimatuma koji je Rusija uputila Litvaniji zbog transportne blokade Kalinjingrada, oglasila se i Litvanija.

    Naime, litvanski ministar spoljnih poslova izjavio je danas da je njegova zemlja takvu odluku donela nakon konsultacija i nakon što je za to dobila odobrenje od Evropske komisije.Gabrijelijus Landsbergis je na samitu šefova diplomatija zemalja članica EU rekao da je njegova zemlja počev od 17. juna zabranila železnički tranzit sve robe iz Rusije koja je pod sankcijama EU, preko svoje teritorije.

    “Ova odluka je doneta nakon konsultacija sa Evropskom komisijom i implementirana je pod vođstvom EK”, objasnio je Landsberg.

    Načelnik kaljiningradskog regiona upozorio je još prošle sedmice da zvanični Viljnus planira da prekine sav železnički trazit ruske robe kroz svoju teritoriju, a iz Moskve je danas saopšteno da “ako EU ne ispravi situaciju sa transportnom blokadom Kalinjingrada, zvanična Moskva će morati sama da reši taj problem”.

    “Evropska unija, ako odmah ne ispravi bezobrazluk Vilnjusa, sama će za nas dezavuisati legitimnost svih dokumenata o članstvu Litvanije u EU i odrešiće nam ruke da rešimo tranzitni problem Kalinjingrada koji je stvorila Litvanija na bilo koji način koji izaberemo”, naveo je ruski zvaničnik.

  • Njemačka ozbiljno uzdrmana: Opet rekordno dizanje cena

    Njemačka ozbiljno uzdrmana: Opet rekordno dizanje cena

    Njemački proizvođači su, usled posledica rata u Ukrajini, u maju ponovo rekordno podigli cene svojih proizvoda.

    Proizvođačka cijena porasla je u prosjeku za 33,6 odsto.”To je najveći rast u odnosu na prošlu godinu od početka vođenja evidencije 1949. godine. Proizvođačka cijena je od decembra prošle godine svakog mjeseca beležila nove rekorde”, saopštio je Statistički zavod.

    Ekonomisti su očekivali rast od 33,5 odsto, a proizvođačka cena je samo od aprila na maj porasla za 1,6 odsto.

    Proizvođačka cena je prvi faktor koji utiče na ukupnu inflaciju, jer se radi o ceni proizvoda pre dalje prerade ili puštanja u prodaju.

    Trenutno je stopa inflacije u Njemačkoj na 7,9 odsto, što je najveća vrednost od zime 1973/1974 godine.

    Uzrok poskupljenja proizvodnje je skok cijena energenata.

    Tako je cena gasa za industriju skočila za 210,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.


    Izvršni direktor njemačkog energetskog koncerna RWE Markus Kreber računa da će visoke cene gasa i struje ostati još više godina.

    “Te cene će ostati još tri do pet godina”, objasnio je on za dnevnik “Zidojče cajtung”.

    Kreber je kazao da je potrebno vremena za stvaranje novih kapaciteta, kao i dok druge države mogu da isporučuju dodatne energente.

    Pozdravio je nameru ministra privrede Njemačke Roberta Habeka da reaktivira elektrane na ugalj, kako bi se štedeo gas.

    “Svuda tamo gde se može preći na drugi energent, to treba uraditi”, podvukao je on.

    Prema njegovim rečima, smanjenje isporuke gasa iz Rusije već ima negativne posledice.

    “I mi dobijamo jasno manje nego što je dogovorena količina”, ističe šef RWE dodajući da koncern zbog toga mora gas da kupuje po jasno višim cenama na tržištu.

    Dok ne vjeruje u nastavak rada poslednje nuklearne elektrane u Njemačkoj duže od kraja ove godine, Kreber ističe da RWE planira proširenje svojih kopova uglja Garcvajler 2.

  • “Nedelja je bila brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji”

    “Nedelja je bila brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji”

    Indeksi na Vol stritu prošle nedelje su se spustili na najniže nivoe u poslednjih godinu i po dana.

    Za američko akcionarsko tržište, ekonomija SAD već je u recesiji.”Nedelja je bla brutalna. Da vam kažem, mi smo u recesiji. Ovo je umerena recesija, nije još zvanično proglašena, ali u prvom polugodištu imaćemo negativni rast BDP-a”, izjavio je za CNBC Džeremi Sigel, profesor na poslovnoj školi Vorton komentarišući događanja na Vol stritu.

    Ispod 30.000 bodova

    Iako je kretanje terminskih ugovora u petak sugerisalo rast vodećih deoničkih indeksa, to nije odveć promenilo činjenicu da su protekle nedelje cene deonica oštro pale. Zaključno do četvrtka indeks S&P 500 oslabio je šest odsto na nedeljnom nivou, što je njegov najlošiji nedeljni rezultat od marta 2020. godine, piše Poslovni dnevnik.

    Svih 11 sektora koji čine taj indeks beleže pad od najmanje 15 odsto u odnosu na rekordne vrednosti. Dau Džons pao je u četvrtak ispod 30.000 bodova što je njegov najniži nivo od januara prošle godine.

    To merilo do prošlog četvrtka je beležilo 4,7 odsto nedeljnog pada što znači da je od 12 proteklih nedelja slabljenje zabeležio u njih 11. Još je teža situacija sa tehnološkim Nasdakom koji je do četvrtka zabeležio pad veći od šest odsto.

    Novi (stari) razlog za brigu investitori vide u činjenici da centralne banke u svetu zbog visoke inflacije podižu kamatne stope, a zbog toga rastu rizici od recesije. U sredu je američka centralna banka povećala kamatne stope za čak 0,75 postotnih bodova, što je najveće jednokratno povećanje cene novca još od 1994. godine.

    Stoga se sada kreću u rasponu od 1,5 do 1,75 odsto, što je njihov najviši nivo od marta 2020. godine i izbijanja korona-krize.

    A slede i dalja povećanja kamata, s obzirom da se inflacija kreće na najvišim nivoima u 40 godina, iznad 8,5 odsto, pa bi, prema procenama Fedovih čelnika, krajem godine kamate mogle dosegnuti i 3,4 odsto, najviši nivo od 2008. godine.

    Nema mekanog prizemljenja

    Čelnici Feda smatraju da će ekonomija, uprkos oštrom povećanju kamata, izbeći recesiju, ali su znatno smanjili procene rasta privrede u ovoj godini – sa prethodnih 2,8 na 1,7 odsto. Ali, nisu svi uvereni da će Fed uspeti da “mekano prizemlji” ekonomiju.

    Analitičari Vels fargo banke smatraju da sada postoji 50 odsto šansi da će uskoro doći do recesije. I mnoge druge banke, uključujući Dojče banku i Morgan Stenli, upozoravaju da rastu rizici od recesije.

    “O tome sada ulagači razmišljaju – kolika je mogućnost recesije i hoće li zarade kompanija biti u skladu s procenama analitičara ili će pasti”, kaže Tom Hejnlin, strateg u kompaniji “U.S. Bank Wealth Management’s Ascent Private Wealth Group”.

    Dan nakon Feda, kamate je povećala i švajcarska centralna banka, prvi put nakon 15 godina, poručivši time kako je manje brine jačanje švajcarske valute, a više visoka inflacija.

    Kamate je, već petu nedelju zaredom, u četvrtak povećala i britanska centralna banka. Zbog svega toga, S&P 500 indeks na gubitku je od početka godine oko 23 odsto.

  • Marin le Pen se povlači

    Marin le Pen se povlači

    Predsjednica Nacionalnog okupljanja Marin le Pen najavila je danas će se povući sa čela te stranke, kako bi se posvetila vođenju poslaničke grupe u novom sazivu francuskog parlamenta.

    Le Pen je to rekla za BFM TV nakon što je njena desničarska partija ostvarila istorijski rezultat s osvojenih 89 poslaničkih mjesta na juče održanom drugom krugu parlamentarnih izbora.

    Na parlamentarnim izborima koalicija “Zajedno” francuskog predsjednika Emanuela Makrona nije uspjela da zadrži apsolutnu većinu u donjem domu.

    Umjesto potrebnih 289 mandata, “Zajedno” dobio je 245 mandata u parlamentu koji broji 577 mjesta, dok je ljevičarskoj koaliciji “Nupes” Žan-Lik Melanšona pripao 131 mandat.

  • “Ako EU odmah ne ispravi taj bezobrazluk, Rusija će imati odrešene ruke da ga sama reši”

    “Ako EU odmah ne ispravi taj bezobrazluk, Rusija će imati odrešene ruke da ga sama reši”

    Ako EU ne ispravi situaciju sa transportnom blokadom Kalinjingrada, sama će se odreći dokumenata za Rusku Federaciju o članstvu Litvanije u EU, kažu iz Moskve.

    U tom slučaju Moskva će imati slobodne ruke da reši problem na bilo koji način, rekao je Andrej Klimov, predsednik Komiteta za zaštitu državnog suvereniteta Saveta Federacije.

    “Evropska unija, ako odmah ne ispravi bezobrazluk Vilnjusa, sama će za nas dezavuisati legitimnost svih dokumenata o članstvu Litvanije u EU i odrešiće nam ruke da rešimo tranzitni problem Kalinjingrada koji je stvorila Litvanija na bilo koji način koji izaberemo”, napisao je političar na svom kanalu na Telegramu.

    On je napomenuo da je Litvanija, povodom 20. godišnjice Zajedničke izjave o tranzitu između Kalinjingradske oblasti i ostatka Ruske Federacije između Rusije i Evropske unije, odlučila da jednostrano zaustavi skoro polovinu tereta koji prolazi železnicom kroz zemlju u kalinjingradskom pravcu.

    “Time je Vilnjus izbacio fotelju na kojoj sedi svih ovih godina kao država članica EU”, napisao je senator.

    Podsetimo, Litvanske železnice obavestile su Kalinjingradske železnice da od 18. juna obustavljaju tranzit određene robe koja je pod sankcijama EU.

    On je napomenuo da je Litvanija, povodom 20. godišnjice Zajedničke izjave o tranzitu između Kalinjingradske oblasti i ostatka Ruske Federacije između Rusije i Evropske unije, odlučila da jednostrano zaustavi skoro polovinu tereta koji prolazi železnicom kroz zemlju u kalinjingradskom pravcu.

    “Time je Vilnjus izbacio fotelju na kojoj sedi svih ovih godina kao država članica EU”, napisao je senator.

    Podsetimo, Litvanske železnice obavestile su Kalinjingradske železnice da od 18. juna obustavljaju tranzit određene robe koja je pod sankcijama EU.

  • The Telegraph: Bajden nije uspio kao predsjednik, sramota Amerike na svjetskoj sceni

    The Telegraph: Bajden nije uspio kao predsjednik, sramota Amerike na svjetskoj sceni

    Džozef Bajden nije uspio kao predsjednik i donio je SAD najgora vremena u istoriji, piše britanski “The Telegraph”.

    “Predsjedništvo Bajdena se po mnogo čemu nazvati najviše amaterskim u modernoj američkoj istoriji – sramota na svjetskoj sceni, katastrofalno povlačenje trupa iz Avganistana i potpuna noćna mora u unutrašnjim poslovima zemlje. Bijela kuća je u potpunom haosu, na momente nivo gotovo komične nekompetentnosti ima izrazito satiričan prizvuk”, piše list.

    Autor članka Nil Gardnier napominje da američki lider izgleda sve izolovanije i zbunjenije za govornicom. Kao primjer list navodi nedavno Bajdenovo pojavljivanje na ratnom brodu “USS Ajova” u luci Los Anđeles.

    “Arogantni Bajden zvučao je nesuvislo i izgledalo je kao da je potpuno van kontakta sa američkim porodicama. Teško je povjerovati da se lider slobodnog svijeta obraća naciji na takav način u vrijeme ekonomskih poteškoća”, navodi list.

    Prema ocjeni lista, SAD su u “slobodnom padu”, privreda ide u recesiju, a nagli pad na berzi briše trilione dolara sa američkih penzionih računa.

    “Možda je najtužniji prizor danas zapanjujući pad naše supersile. Osjećaj malaksalosti u SAD je opipljiv. Javnost ima malo povjerenja u vođstvo Džozefa Bajdena, koji sve više postaje negirajući predsjednik, ljutito se obrušavajući na svoje kritičare i odbijajući da preuzme bilo kakvu odgovornost za sve opasniju situaciju u zemlji”, piše list.

    Bajdenov ukupni rejting dostiže jedva 40 odsto, što ga čini jednim od najlošije popularnih predsjednika u modernoj američkoj istoriji.