VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ovo je osveta… Mir? Propušteno”

    “Ovo je osveta… Mir? Propušteno”

    Čečenski lider Ramzan Kadirov oglasio se danas na “Telegramu” povodom novih borbenih dejstava ruske vojske u Ukrajini.

    On je istakao da za pojačane raketne napade na ciljeve u Ukrajini postoji razlog.

    “Ovo što se dešava danas je osveta za hladnokrvno ubijanje i kasapljenje žene, dece i starih”, naveo je Kadirov na “Telegramu”.

    “Šansa za svaki mir je nepovratno propuštena zahvaljujući postupcima Volodimira Zelenskog i njegove zečje družine… Nijedna akcija u svijetu ne ostaje bez odgovora”, dodao je on.

  • Orban: “Onaj ko misli da će rat biti okončan rusko-ukrajinskim pregovorima, taj ne živi u ovom svijetu”

    Orban: “Onaj ko misli da će rat biti okončan rusko-ukrajinskim pregovorima, taj ne živi u ovom svijetu”

    Mir u Ukrajini moguć je samo na osnovu pregovora Rusije i SAD, rekao je mađarski premijer Viktor Orban u intervjuu nemačkom političkom magazinu “Ciceron”.

    “Primirje ne treba zaključiti između Rusije i Ukrajine, već između SAD i Ruske Federacije”, rekao je Orban.

    “Ko misli da će ovaj rat biti okončan rusko-ukrajinskim pregovorima, taj ne živi u ovom svetu. Realnost izgleda drugačije”, naglasio je mađarski premijer.

    On je istakao da Ukrajina može da se brani protiv Rusije samo zato što je vojno podržava SAD.

    “Rat je danas otvoren samo zato što su to želeli Amerikanci. Zbog toga moraju Amerikanci i Rusi da se dogovore i onda se rat završava”, uveren je Orban.

    Takođe je ocenio da američki predsednik Džo Bajden nije pravi pregovarač za američku stranu.

    “On je išao previše daleko”, smatra Orban dodajući da je Bajden rekao neke stvari o Vladimiru Putinu posle kojih je teško voditi pregovore.

    “Zvučaće možda brutalno što ću reći, ali nada u mir je Donald Tramp”, ocenio je on.

    Orban je, na pitanje šta misli da je razlog odluke Putina da napadne Ukrajinu, rekao da nerado odgovara na to pitanje, jer njega ne zanima Putin, već Mađarska, EU, i koji je evropski interes.

    “Ne znam zašto je započeo rat”, podvukao je on.

    Dodao je i da je i 2014. aneksijom Krima moglo doći do rata, ali je zahvaljujući pregovaračkom spretnošću tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel sprečen.

    Na pitanje da li bi aktuelni rat Merkelova mogla da spreči Orban je jasno odgovorio:

    “Sa Angelom Merkel danas ne bi imali rat u Ukrajini.”

  • “Najstrašnije je tek pred nama”

    “Najstrašnije je tek pred nama”

    Aleksander Gabujev, viši saradnik Karnegi međunarodne zadužbine za mir i poznavalac prilika u Rusiji napisao je analizu situacije u Ukrajini za Fajnenšel tajms.

    Prema njegovim rečima, posljednji ruski napadi na ukrajinske gradove tužan su podsetnik da su najstrašnije stranice ovog ružnog rata tek pred nama.

    “Ali oni takođe ukazuju na nešto dublje. Apetit Vladimira Putina za eskalacijom i emocionalnu prirodu njegovog donošenja odluka. Sa Ukrajinom koja sve više pobeđuje na konvencionalnom bojnom polju, odgovor Kremlja postaje sve nepredvidljiviji, neproporcionalniji i destruktivniji”, ističe Gabujev.

    On kaže i da jučerašnja snažna reakcija Kremlja sadrži dve značajne lekcije. Prvo, Rusija i dalje raspolaže ogromnim sredstvima kojima može da orkestrira eskalaciju. Druga lekcija je Putinova reakcija na ponižavajuće neuspehe. Daleko od toga da se povukao, on će navaliti još snažnije bez obaziranja na strateške posledice vlastitog delovanja.

    “Ove lekcije su sve važnije. Vojni dobici Ukrajine i nesposobnost Kremlja da im se suprotstavi na konvencionalni način mogli bi da dovedu Zapad na vrh eskalatorne lestvice u sukobu s jednom nuklearnom supersilom. S obzirom na Putinovu emotivnost, ovaj bi trenutak mogao da nastupi brzo i nepredvidivo, ostavljajući malo vremena Zapadu da se pripremi”, smatra dalje Gabujev.

    S obzirom na visoke uloge i emocije, prozor za diplomatiju će se verovatno otvoriti u najdramatičnijem trenutku: na primer, kada Putin počne zaista da povlači neke poteze sa svojim nuklearnim arsenalom, što će biti vidljivo NATO-u, ističe dalje.

    Tek tada bi ukrajinska i zapadna javnost mogle da budu uverene da postoji hitna potreba za pregovorima. Diplomatija će morati da uključi Bajdena, jer ga Kremlj smatra jedinim pravim šefom suprotstavljene koalicije.

  • Šveđani poručili Rusima: Nećemo da vam kažemo

    Šveđani poručili Rusima: Nećemo da vam kažemo

    Švedska neće podeliti sa Rusijom rezultate istrage u vezi sa eksplozijama koje su oštetile gasovode Severni tok 1 i 2, iako je većinski vlasnik ruska kompanija.

    Podsećanja radi, ruska kompanija Gaspromnjeft vlasnik je 51 odsto gasovoda, a ostatak čine nemačke, francuske i holandske kompanije.

    Premijerka Švedske Magdalena Anderson navela je da neće otkriti rezulate istrage ruskim vlastima, ali je navela da su pronađeni dokazi koji ukazuju na to da je reč o sabotaži.

    “U Švedskoj, naše preliminarne istrage su poverljive, što se primenjuje i u ovom slučaju”, navela je Anderson, a prenosi “Raša tudej”.

    Anderson je, sa druge strane, rekla da Rusije može, ukoliko želi. da provede sama svoju istragu na mestu gde su oštećeni gasovodi, objasnivši da su švedske vlasti sklonile zabranu prilaska oblasti.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je u ponedeljak da, uprkos tome što Rusiji nije dozvoljen pristup švedskoj istrazi, “svi znamo najviše profitira od ovog zločina”.

  • Šest kazni za Srbiju?

    Šest kazni za Srbiju?

    Evropa sprema šest kazni za Srbiju, ukoliko ne promeni stav o nastavku saradnje sa Rusijom, pišu mediji.

    Naša zemlja se suočava sa pretnjama o potpunoj izolaciji, povlačenju investicija sa Zapada i zatvaranja fabrika, blokada izvoza u evropske države, suspenzija pregovora sa Evropskom unijom, zatvaranjer briselske kase, pa čak i ponovno uvođenje viza, pišu “Novosti”.

    To su, kako navode pojedini sagovornici “Novosti”, crvene linije koje bi značile da je šteta neuvođenja sankcija Moskvi veća od koristi. Postoje i oni koji smatraju da nema veće koristi od podrške koju nam Rusi pružaju oko Kosova.

    Predsednik Aleksandar Vučić ukazao je na komplikovanu situaciju u kojoj se našla naša zemlja, u subotnjem obraćanju građanima. Zauzeo je stav da ćemo zadržati ovakvu politiku do “trenutka dok šteta koja se bude nanosila Srbiji ne bude toliko veća od svega drugog da ćemo morati da priznamo da je želja nekih da unište poziciju naše zemlje takva da moramo da prihvatimo neku drugačiju realnost”.

    Srbija je pod pritiskom da zauzme stranu kako spolja, tako i iznutra. Sve je i otvorenijih poziva iz državnog vrha da se pšrikljhučimo sankcijama Rusiji. Predsednik Vučić je takođe istakao da je pri donošenju odluka bitno da čuvamo i gradimo svoju zemlju.

    Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, navodi da bi prekid saradnje sa EU mogao da ima katastrofalne posledice, pre svega na našu privredu s obzirom da u zemlje Unije izveze 73 odsto svega što proizvede, te i da dovede do povlačenja kompanija u kojima radi

    “Po najgorem scenariju bio bi to praktično povratak u devedesete, jer bi suspenzija pregovora sa EU mogla da dovede i do ponovnog uvođenja viza i spustila bi rampu za brojne predpristupne fondove i za saradnju koju imamo u raznim oblastima, od zdravstva do obrazovanja”, kaže ona.

    Grubješićeva ukazuje da su i sa Rusijom naši odnosi razgranati u raznim segmentima, od kojih je energetika najvidljivija. U svetlu rešavanja kosovskog pitanja ostaje pozicija Rusije u Savetu bezbednosti UN gde ima pravo veta. Ona kaže da ne treba zanemariti i javno mnjenje koje je izrazito proruski orijentisano i protivi se uvođenju sankcija.

    Ognjen Karanović, predsednik Centra za društvenu stabilnost, kaže da se nažalost ne može isključiti scenario da bude presečen sav dotok energenata iz Rusije, a da ona bude marginalizovana u UN:

    “Ukoliko bi pozicija Srbije, koja je okružena zemljama NATO, postala neizdrživa, ako bi došlo do pretnje agresijom ili ekonomskom i političkom izolacijom, onda bi Srbija svakako primenila mere da zaštiti svoje nacionalne interese, ali to ne mora nužno da znači uvođenje sankcija. Prošlo je više od 230 dana a mi se nismo pridružili embargu, Srbija je jedina država koja se nalazi na putu EU koja to nije učinila, zbog poštovanja prema Rusiji i naših bratskih veza i zato što principijelno poštujemo međunarodno pravo. Da li ćemo biti suočeni sa nekom pretnjom koja bi mogla Srbiju da vrati desetinama godina unazad ne zavisi od nas, to se nalazi u rukama velikih sila. Niko ne želi disbalans odnosa sa Rusijom, ali Srbija će na prvom mestu gledati svoje interese”, zaključuje.

  • Kamikaze, rakete i eksplozije u Ukrajini – drugi dan

    Kamikaze, rakete i eksplozije u Ukrajini – drugi dan

    Kako su prenjeli ukrajinski mediji, u Kijevu i ostalim delovima zemlje jutros su se ponovo oglasile sirene za vazdušnu opasnost.

    Podsetimo, to se dešava dan nakon što je Kijev raketiran više puta, kako se pretpostavlja kao znak odmazde zbog eksplozije na Krimskom mostu.

    Prema poslednjim informacijama, u međuvremenu su se čule eksplozije u Odesi i Vinici.

    Ruski mediji prenose da je preko 10 raketa doletelo sa položaja iz Kaspijskoj jezera.

    Na društvenim mrežama pojavili su se snimci dronova kamikaza kako napadaju ciljeve u Ukrajini.

  • Srbija glasala protiv Rusije

    Srbija glasala protiv Rusije

    Generalna skupština UN izglasala odbijanje inicijative Rusije da se održi tajno glasanje o tome da li se osuđuje potez aneksije četiri regiona u Ukrajini.

    Među 107 država koje su se izjasnile da glasanje treba da bude javno bila je i Srbija, piše Blic.

    Generalna skupština odlučila je, sa 107 glasova za, da će održati javno glasanje, a ne tajno glasanje, o nacrtu rezolucije koja osuđuje ruske “takozvane nezakonite referendume” i “pokušaj nelegalne aneksije”.

    Diplomate su rekli da će glasanje o rezoluciji verovatno biti u sredu ili četvrtak.

    I sama Srbije je među 107 zemalja koje su na Generalnoj skupštini UN glasale protiv inicijative Rusije da se tajno glasa za rezoluciju koja osuđuje nelegalne referendume i pokušaj aneksije delova Ukrajine.

    Samo 13 zemalja protivilo se sinoć održavanju javnog glasanja o nacrtu rezolucije, još 39 zemalja je bilo uzdržano, a preostale zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, nisu glasale.

    Rusija je tvrdila da lobiranje Zapada znači da “može biti veoma teško ako se stavovi iznesu javno”.

    Tokom sastanka u ponedeljak, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja doveo je u pitanje pritisak da se osudi Moskva.

    “Kakve to veze ima sa mirom i bezbednošću ili pokušajem rešavanja sukoba? To je još jedan korak ka podeli i eskalaciji, što siguran sam da nije nešto potrebno apsolutnoj većini država u ovoj prostoriji”, kazao je Nebenzja.

    Nakon što je Generalna skupština sinoć odlučila da održi javno glasanje o nacrtu rezolucije, Rusija je odmah pokušala da natera telo da ponovo razmotri to pitanje, ali je to u velikoj većini bilo neuspešno.

    Moskva je prešla na aneksiju četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini – Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, nakon što je organizovala, kako je nazvala, referendume.

    Ukrajina i saveznici proglasili su glasanje nezakonitim i prinudnim. Nacrt rezolucije Generalne skupštine UN poziva države da ne priznaju potez Rusije i potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

  • Rusija razmatra druge opcije

    Rusija razmatra druge opcije

    Ruski dobavljači uglja mogli bi da preusmere trgovinske tokove negde drugde nakon što je EU obustavila kupovinu uglja iz zemlje.

    To je napisao zamenik premijera Aleksandar Novak u članku objavljenom u ponedeljak u časopisu Enerdži Polisi (Energy Policy), prenosi Raša tudej (RT).

    “Razmatra se mogućnost povećanja isporuka u azijsko-pacifičke zemlje, deo obima sa evropskog tržišta može se poslati železnicom do istočnih luka i graničnih prelaza”, napisao je Novak i dodao: “Tako se oko 25 miliona tona može preusmeriti sa zapada na istok, uključujući putem luka Azovsko-crnomorskog basena”.

    On je dodao da će ruska vlada, zajedno sa Ministarstvom saobraćaja, raditi na povećanju železničkog kapaciteta na Dalekom istoku i dostupnosti pomorskog transporta, kao i da će nastojati da se ubrza razvoj terminala za ugalj u perspektivnim izvoznim pravcima. Takođe će nastojati da smanji troškove i vreme transporta.

    Prema podacima Federalne carinske službe, kako navodi Novak, Rusija je prošle godine u EU izvezla 46,8 miliona tona termalnog uglja i 3,6 miliona tona koksnog uglja, što je predstavljalo približno 35% ukupnog uvoza bloka. On je ukazao da je u poslednjih deset godina taj udeo značajno porastao, a uprkos deklarisanju smanjenja zavisnosti od ruskih energenata, zemlje EU su zapravo samo povećale svoje oslanjanje.

    “Zbog toga su danas potrošači kako u EU tako i u drugim zemljama prinuđeni da hitno traže nove dobavljače uglja, narušavajući postojeću ravnotežu i razbijajući trajne lance snabdevanja, što dovodi do dodatnih finansijskih troškova za transport, povećane potražnje, haosa na tržištu i rasta cena”, naveo je Novak u svom članku pod naslovom: “Industrija uglja 21. veka: pad ili renesansa”.

  • Ukrajina u mraku

    Ukrajina u mraku

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj izjavio je da je snabdevanje električnom energijom prekinuto skoro u celoj zemlji.

    On je dodao da su planirana hitna isključenja u četiri oblasti, uključujući Kijevskoj.

    “Desetine raketa pogodile su objekte energetske infrastrukture u 11 oblasti i Kijevu. Snabdevanje električnom energijom je prekidu u gotovo celoj zemlji. U osam regiona postoje problemi sa vodosnabdevanjem… Raspored havarijskih isključenja uveden je u Kijevu, Kijevskoj, Černigovskoj, Čerkaskoj i Žitomirskoj oblasti”, napisao je Šmigalj na svom Telegram kanalu.

    Prema podacima Nacionalne policije Ukrajine, u napadu je oštećeno 29 kritičnih infrastrukturnih objekata.

  • “Totalni rat”

    “Totalni rat”

    Nakon što je u eksploziji u subotu uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u osvetu.

    U ponedeljak su ukrajinsku prestonicu Kijev pogodile najmanje četiri rakete, što je prvi napad na Kijev za nekoliko meseci.

    U napadu na Ševčenkovski okrug u Kijevu poginulo je desetak osoba, a oko 60 je povređeno.

    Rad metroa u Kijevu je obustavljen na svim linijama, a podzemne stanice rade kao skloništa.

    Takođe, već u noći sa subote na nedelju je u snažnom granatiranju jugoistočnog ukrajinskog grada Zaporožja ubijeno najmanje 17 civila, a nekoliko desetina je povređeno.

    Napad u ponedeljak na Kijev i niz drugih većih gradova viđen je kao ruska odmazda za napad na Krimski odnosno Kerčki most.

    Kerčki most je ključna putna i železnička ruta koja spaja Krim sa kopnenom Rusijom. Iako Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na mostu, ruski nacionalisti su već zatražili osvetu, što je potvrdio i guverner Kima Sergej Aksjonov.

    “Situacija je neugodna, ali nije fatalna. Naravno, emocije su proradile i postoji zdrava želja za osvetom”, rekao je on.
    Ruski predsednik Vladimir Putin u subotu je potpisao dekret o pojačanim bezbednosnim merama na mostu i infrastrukturi koja opskrbljuje Krim strujom i gasom i naredio istragu.

    Na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u nedelju uveče, šef Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrjukin rekao je da ukrajinske specijalne snage stoje iza terorističkog napada, a za saučešnike su imali ruske državljane i strance. Bastrjukin je dodao da je kriminalna istraga pokrenuta, a da su identifikovani osumnjičeni uz operativnu podršku Federalne službe bezbednosti (FSB).

    Putin je rekao da je napad izveo kijevski režim i da je cilj bio da se uništi vitalna ruska civilna infrastruktura.


    Pojedini ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i ekstremno oštro jer će u suprotnom pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama, piše “Jutarnji list”.

    Propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri mesecima predlažu “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodovodnih i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog naoružanja.

    “Ukrajina mora da bude bačena u mračni srednji vek. Mostovi, brane, železnice, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju da budu uništeni”, poručio je Vladimir Solovjev, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.

    Oglasio se i Dmitrij Medvedev.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije izjavio je u ponedeljak da Moskva mora da odgovori na teroristički napad na Krimski most tako što će likvidirati odgovorne teroriste “kao što je to slučaj u celom svetu”, preneo je TASS.

    “To očekuju ruski građani”, rekao je Medvedev, koji je napad u kojem su poginule tri osobe pripisao “propaloj ukrajinskoj državi”.

    Napadi na civile
    Iako je Kremlj rekao da ne targetira civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli da postanu norma.

    Nekoliko sati nakon eksplozije Kremlj je imenovao novog generala, Sergeja Surovikina, za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. On je poznat kao nemilosrdan vođa kratkog fitilja, brutalan čak i za standarde ruske vojske, pa je malo verovatno da će pokazati puno milosti prema civilima, ukazuje “Jutarnji list”.

    Taktički preokret
    Rusi su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od istoimene najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom u gradu Energodaru. Taj napad, u kojem su ubijene i povređene desetine ljudi, označava veliki preokret u taktici Moskve.

    Nakon što su ukrajinske snage početkom septembra počele ponovno da zauzimaju delove okupirane teritorije, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.

    Udari označavaju novu fazu u ratu, u kojoj Rusija targetira civile daleko od prve linije, seje strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom proteklog meseca rusko topništvo pogodilo je elektrane u Harkovu, Zmijovu, Pavlogradu i Kremenčuku, zbog čega su stotine hiljada ljudi u istočnim i središnjim delovima Ukrajine ostale bez struje.

    Ruske trupe takođe su uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, te su u više navrata ostavile celu severoistočnu regiju Harkov bez struje i vode.

    U napadima na civilne ciljeve uključili su se i dronovi-kamikaze koje je Rusija kupila od Irana.


    Napadi na infrastrukturu
    Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ih je imala neku vojnu svrhu, navodi ukrajinsko ministarstvo infrastrukture.

    Rusija u poslednjih mjesec dana gađa civilnu infrastrukturu što ukazuje na taktičku promenu pokrenutu nakon niza poraza, piše “Jutarnji list”.

    “Moskva očito nije u stanju, u dogledno vreme, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavajući kritičnu infrastrukturu. Ti napadi imaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

    Širom Ukrajine radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada sprovode vežbe o tome kako se nositi sa napadima raznih vrsta. Kako se zima približava, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane za slučaj da gasovodi budu pogođeni i snabdevaju skloništa generatorima.