VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rama: Otkriveno veliko nalazište nafte i gasa u Albaniji

    Rama: Otkriveno veliko nalazište nafte i gasa u Albaniji

    Albanski premijer Edi Rama saopštio je da se nada da će uskoro moći da izađe u javnost sa više detalja o veoma važnom otkriću gasa i nafte u Albaniji koja će “uticati na budućnost zemlje i energetsku budućnost Evrope”.

    “Nadamo se da ćemo uskoro moći da podijelimo sa našom javnosti, regionalno i šire, veoma važno otkriće do kojeg holandska kompanija “Šel” dolazi u našoj zemlji. Oni o brojkama trenutno nerado govore. Znaci pokazuju da smo možda blizu veoma važnog otkrića gasa i nafte pod zemljom, što će uticati na budućnost naše zemlje, ali će takođe igrati ulogu u energetskoj budućnosti Evrope”, rekao je Rama, prenio je “Albenijen dejli njuz”.

    Rama je ovo saopštio u razgovoru sa holandskim privrednicima koji trenutno posluju u Albaniji, kao i sa potencijalnim novim investitorima zainteresovanim da prošire svoje poslovanje u ovoj zemlji, prenio je Tanjug.

  • Šojgu: Zapad do sada isporučio Kijevu više od 28.000 tona naoružanja

    Šojgu: Zapad do sada isporučio Kijevu više od 28.000 tona naoružanja

    Zapad je do sada Ukrajini isporučio više od 28.000 tona vojnog tereta, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu na savjetovanju u resornom ministarstvu.

    Prema njegovim riječima, kolektivni Zapad nastavlja masovno da isporučuje naoružanje kijevskom režimu, u nadi da će tako produžiti trajanje sukoba u Ukrajini.

    „Dio tog naoružanja koje Zapad isporučuje Ukrajini odlazi na Bliski istok, a djelimično dospjeva i na crno tržište“, upozorio je ruski ministar.

    On je, takođe, istakao da je u proteklih deset dana likvidirano 170 stranih plaćenika, a da je 99 njih odbilo da i dalje učestvuje u borbenim dejstvima i napustilo teritoriju Ukrajine.

    Sergej Šojgu je, takođe, obavijestio predstavnike vojnog resora, da je opasnost od mina u luci Marijupolja potpuno otklonjena i da su formirana dva bezbedna koridora za isplovljavanje brodova u Crno i Azovsko more.

    „Realizuje se kompleks mjera za zaštitu bezbjednosti plovidbe brodova u akvatorijama Crnog i Azovskog mora. Formirali smo dva humanitarna koridora za kretanje civilnih brodova. Potpuno je otklonjena opasnost od mina u akvatoriji luke Marijupolj“, rekao je ministar.

    On je dodao da je do sada provjereno više od 3.700 hektara u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, pronađeno je i demontirano 46.379 eksplozivnih naprava.

    Ministar odbrane Rusije je naglasio da će se specijalna vojna operacija u Ukrajini nastaviti dok ne budu potpuno ispunjeni svi postavljeni zadaci, a da je njen prioritet da se sačuvaju životi i zdravlje ruskih vojnika i bezbjednost civilnog stanovništva.

    On je naglasio da se regruti ne upućuju u zonu sprovođenja specijalne vojne operacije.

  • NASA optužila Kinu da želi preuzeti Mjesec kao dio vojnog programa

    NASA optužila Kinu da želi preuzeti Mjesec kao dio vojnog programa

    Kina je u ponedjeljak odbacila kao neodgovornu optužbu direktora NASA-e da bi Kina mogla “preuzeti” Mjesec kao dio vojnog programa, rekavši da je uvijek pozivala na izgradnju zajednice nacija u svemiru.

    Kina je pojačala tempo svog svemirskog programa u protekloj deceniji, s fokusom na istraživanje Mjeseca. Prvo je sletjela na Mjesec bez posade 2013. i očekuje da će lansirati rakete dovoljno moćne da pošalju astronaute na Mjesec krajem ove decenije.

    “Moramo biti veoma zabrinuti što Kina slijeće na Mjesec i govori: ‘Sada je naše, a vi se sklonite'”, rekao je administrator NASA-e Bill Nelson za njemački list Bild u intervjuu objavljenom u subotu.

    Šef američke svemirske agencije rekao je da je kineski svemirski program vojni program i da je Kina ukrala ideje i tehnologiju od drugih.

    “Ovo nije prvi put da je šef američke Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir ignorisao činjenice i neodgovorno govorio o Kini”, rekao je Zhao Lijian, glasnogovornik kineskog ministarstva vanjskih poslova.

    “Američka strana je konstantno konstruisala klevetničku kampanju protiv normalnih i razumnih napora Kine u svemiru, a Kina se odlučno protivi takvim neodgovornim primjedbama.”

    Kina je uvijek promovisala izgradnju zajedničke budućnosti za čovječanstvo u svemiru i protivila se njenoj naoružavanju i svakoj trci u naoružanju u svemiru, rekao je on.

    NASA, u okviru svog programa Artemis, planira poslati misiju s posadom u orbitu Mjeseca 2024. godine i sletjeti s posadom u blizini južnog pola Mjeseca do 2025. godine.

    Kina planira misije bez posade do južnog pola Mjeseca ove decenije.

  • “Treći svijetski rat je počeo – mir je iluzija”

    “Treći svijetski rat je počeo – mir je iluzija”

    Nade u mirovni sporazum s Vladimirom Putinom su “puke iluzije” rekla je za britanski Telegraf Julija Timošenko, vođa Narandžaste revolucije u Ukrajini 2004.

    Timošenko, koja je došla na vlast kao premijerka za vreme prve ukrajinske pobune protiv Kremlja, upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se Vladimiru Putinu prepustio deo teritorije Ukrajine, ruskog predsednika samo podstakao na dalje otimanje zemlje.

    Jedino rešenje, smatra Timošenko, je “dokrajčiti” ga potpunim uništenjem ruske vojske, usprkos evidentnom rastu broja poginulih ukrajinskih vojnika, piše Telegraf.

    Kako navodi britanski list, njene primedve su neka vrsta ukora zapadnim liderima koji su nagovestili da bi odustajanje od delova Donbasa bio kompromis neophodan za mir.

    Francuska i Nemačka su otvorene prema ideji prepuštanja Rusiji dela ukrajinske teritorije, uprkos oštrim komentarima posle samita G7 kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da “Rusija ne može i ne sme da pobedi”.

    Timošenko strahuje da će, kako ekonomska cena sukoba za Evropu raste, sve popularnija biti inicijativa da se Kijev gurne prema mirovnom sporazumu.

    “Iznenađena sam da neke zemlje nastavljaju da zastupaju politiku popuštanja Putinu. To je neprihvatljivo za celu Ukrajinu. Mirovni sporazum je iluzija, jedini izlaz je pobeda u borbi. Svaki mirovni sporazum biće prvi korak prema sledećem ratu”, poručila je ona.

    Timošenko je dodala da, uprkos gubicima, Putin želi da produži rat u nadi da će se na kraju pojaviti podele unutar NATO. Ona je podržala apele ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da Zapad Ukrajini pošalje što više projektila kako bi se odnos snaga u Donbasu donekle uravnotežio.

    Ovih dana u Donbasu ukrajinske snage navodno gube do 100 vojnika dnevno.


    Politička karijera Julije Timošenko vrlo dobro ocrtava nestabilni postsovjetski put Ukrajine, razdoblje razdeljeno unutrašnjim sukobima, kao i intervencijama Moskve, piše Telegraf.

    Godine 2004. Timošenko je učestvovala u Narandžastoj revoluciji, koja je dovela do masovnih uličnih protesta kojima su poništeni izbori namešteni u korist proruskog kandidata Viktora Janukoviča.

    Timošenko je tada prozvana slovenskom “Jovankom Orleankom”, a njene pletenice kopirane su na svetskim modnim pistama.

    Međutim, Narandžasta revolucija brzo je prerasla u unutrašnje sukobe, omogućivši Janukoviču da preuzme vlast 2010. godine.

    Timošenko je tada osuđena na sedam godina zatvora pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za optužbe je rekla da su politički motivisane, a oslobođena je nakon druge prozapadne pobune u Ukrajini 2014. godine, kada je Janukovič pobegao u Rusiju.

    Timošenko je izgubila od Zelenskog na izborima 2019. godine, ali mu je pružila podršku nakon ruske invazije u februaru.

    Bivša ukrajinska premijerka smatra da je vrlo verovatno da će Rusija pokušati da zauzme i druge susedne države, pre svega Moldaviju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan kao i skandinavske i baltičke zemlje.

    “Moj savet tim zemljama bio bi da ne gube vreme i da počnu da grade jake oružane snage i postanu članice NATO-a ako već nisu”, rekla je ona.

    Timošenko takođe veruje da je Putin spreman da upotrevi nuklearno oružje.

    “Spreman je da pređe sve linije i igra protiv svih pravila, to je izvor njegove snage”, poručila je Timošenko.

  • “Krećemo… “

    “Krećemo… “

    Guverner Luganske oblasti izjavio da, nakon pada te oblasti u ruke ruske vojske, Ukrajina planira kontraofanzivu.

    Prema njegovim rečima, ukrajinske snage su sada zauzele nove odbrambene položaje u regionu Donjeck, u kojoj i dalje kontrolišu velike gradove. Uz to, planiraju i da pokrenu kontraofanzivu na jugu zemlje.

    Guverner Luganska Serhij Hajdaj je nakon višenedeljne bitke za Lisičansk, grad čijim je osvajanjem Rusija preuzela kontrolu nad Lugansom regijom, rekao da je ta bitka omogućila ukrajinskim snagama da utvrde položaje u Donjecku kako bi “tamo otežali Rusima situaciju”.

    Hajdaj je još jednom zamolio ukrajinske saveznike na Zapadu da pošalju još oružja, dodavši da će ukrajinska vojska pokrenuti kontranapad čim bude imala dovoljno oružja velikog dometa.

    “Ruska taktika će biti ista. Prvo će pucati na sve artiljerijom, ali biće im teško da osvojr teritoriju”, rekao je Hajdaj.

    Oleksij Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da se Ukrajina nada da će pokrenuti ofanzivu na jugu zemlje.

    “Ovo je zadnja pobeda Rusa na ukrajinskoj teritoriji. Ovo su bili gradovi srednje veličine (Severodonjeck i Lisičansk, op.a.), a za to im je trebalo vreme od 4. aprila do 4. jula, to je 90 dana. Toliko gubitaka…”, rekao je Arestovič.

    “Zauzimanje gradova na istoku znači da je 60% ruskih snaga sad skoncentrirano tamo i biće im teško da ih preusmere na jug, a više nema snaga koje mogu dovesti iz Rusije. Platili su visoku cenu za Severodonjeck i Lisičansk”, rekao je savetnik Zelenskog.

    A predsednik Zelenski sinoć je rekao da ukrajinske snage nastavljaju da se bore usprkos povlačenju iz Lisičanska. “Naše oružane snage odgovaraju, uzvraćaju udarce i uništavaju ofanzivni potencijal okupatora iz dana u dan. Moramo ih slomiti. To će biti težak zadatak koji iziskuje vreme i nadljudske napore. Ali nemamo alternative”, rekao je Zelenski.

  • Evroparlamentarci podržali ulazak Hrvatske u evrozonu, Ilčić kritičan

    Evroparlamentarci podržali ulazak Hrvatske u evrozonu, Ilčić kritičan

    U Evropskom parlamentu se juče raspravljalo o uvođenju eura u Hrvatskoj od 1. januara 2023. godine.

    Lideri država članica EU-a 24. juna su podržali preporuku o ulasku Hrvatske u eurozonu. Prije pristupanja Komisija o tome objavljuje preporuku, Evropski parlament o preporuci daje svoje mišljenje, a nakon toga konačnu odluku donose države članice.

    U raspravi održanoj na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu, kao i na glasanju na Odboru EP-a ekonomsku i monetarnu politiku u junu, pokazalo se da pristupanje Hrvatske eurozoni podržavaju najveći zastupnički klubovi. Negativno se tome izjašnjavaju samo dva desna kluba, Identitet i demokratija (ID) te Evropski konzervativci i reformisti (ECR), tradicionalno skeptični prema europskim integracijama.

    Kako piše Hina, rumunski eurozastupnik Siegfried Muresan je otvarajući raspravu rekao da se gotovo niko u parlamentu ne protivi ulasku Hrvatske u eurozonu. Međutim, jeste bilo nekih protivljenja.

    Istaknuo je kako će uvođenjem eura u Hrvatskoj i Evropska unija biti jača te da će biti jednostavnije putovati, poslovati i investirati.

    Povjerenik Evropske komisije za privredu Paolo Gentiloni također je pozvao eurozastupnike da pruže “političku podršku za uvođenje eura u Hrvatskoj” i nazvao to “historijskim korakom za Hrvatsku, koja je još do prije 30 godina bila u ratu”.

    S Gentilonijem se složila Margarida Markes (Marques) u ime kluba socijaldemokrata S&D, zatim i Georgios Kirtsos (Kyrtsos), iz kluba liberala Renew.

    Podsjetivši na rastuću inflaciju i pad privrede u EU-u, predstavnica desničarskog kluba ID France Jamet je, međutim, postavila pitanje “zašto se usred ovih teškoća, ukrajinske krize i covida dozvoljava Hrvatskoj da usvoji jedinstvenu valutu?”.

    • Ta zemlja nije ispunila niti jednu od 17 preporuka radne grupe za sprečavanje korupcije Vijeća Evrope – tvrdi Jamet.
    • Samo će pridonijeti ogromnoj ekonomskoj rupi koja je sve veća usred EU. Prve žrtve bit će mala i srednja poduzeća koje ćete odbaciti bez oklijevanja. Treba stati na kraj tom euru za koji se pokazuje da radi protiv naroda. Ne znam je li hrvatski narod dobio priliku nešto reći o tome – rekla je ona u raspravi.

    U kritici širenja eura zatim joj se pridružio hrvatski europarlamentarac Ladislav Ilčić (ECR) rekavši da vladajući u Hrvatskoj nisu o tome željeli raspravljati niti provesti referendum.

    Ustvrdio je da uvođenje eura nije “puno dobra donijelo” južnim članicama Unije.

    • Nismo ikada koristili prednost vlastite valute jer je za federaliste svih boja jedini politički cilj integracija Hrvatske u neku evropsku superdržavu – rekao je Ilčić.
  • Uhapšen napadač koji je ubio šest osoba na proslavi Dana nezavisnosti u SAD-u

    Uhapšen napadač koji je ubio šest osoba na proslavi Dana nezavisnosti u SAD-u

    Američka policija uhapsila je osumnjičenog za pucnjavu na proslavi Dana nezavisnosti u čikaškom predgrađu Highland Park, prilikom čega je najmanje šest osoba ubijeno.

    Nakon kratke potjere priveden je Robert E Crimo III, star 22 godine. Prvo se govorilo kako je osoba od interesa u istrazi pucnjave, a zatim je istaknuto i kako vjeruju da je riječ o počiniocu.

    Napadač je inače otvorio vatru na paradi oko 10:15 po lokalnom vremenu, samo nekoliko minuta nakon što je počela proslava Dana nezavisnosti SAD-a. On je iz puške pucao sa krova na okupljene na paradi.

    Tom prilikom je ubio šest osoba, a povrijedio više desetina ljudi.


    Ne postoje nikakve naznake o motivu pucnjave, a kompanije poput Facebooka i YouTubea su uklonile sve naloge napadača s obzirom na to da je putem njih objavljivao i promovisao svoju rep muziku.

    Ovaj fizički prepoznatljivi mršavi bradati muškarac sa tetovažama na tijelu, ranije je snimao vlastitu muziku pod umjetničkim imenom “Awake the Rapper”.

    Prvu pjesmu je objavio 2016. godine, međutim privremeno je prestao zbog toga što su se navodno pojavili brojni profili sa takvim imenom. Zatim je 2020. objavio pjesmu naziva “In my Honda” što mnogi povezuju s tim da je uhapšen dok je vozio srebrnu Hondu.

    On je također objavljivao videosnimke uz svoje pjesme na kojima je nasilje u fokusu. Na jednom od animiranih snimaka nacrtan je muškarac sa puškom u ruci i pancirkom, a ilustracija aludira i na ubistvo druge osobe.

    Uznemirujuće ilustracije koje je objavljivao Crimo, na Twitteru je objavila novinarka USA Todaya Monique O. Madam, a snimci su obrisani nakon što je reper uhapšen, odnosno postojali su na Twitteru sve donedavno uprkos nasilnom sadržaju.

    Masovne pucnjave su ogroman problem u SAD-u, a od početka ove godine se vjeruje da je svake sedmice bila po jedna. Posljednja u nizu je ova u Ilinoisu.

    Guverner Ilinoisa Jay Robert Pritzker upozorio je da masovna pucnjava postaju “američka tradicija”.

    “Biće ljudi koji će reći da danas nije taj dan, da sada nije vrijeme da se priča o oružju. Kažem vam da nema boljeg dana i boljeg vremena od sada i ovdje “, rekao je demokratski guverner.

    Predsjednik Biden obećao je da će se nastaviti boriti protiv “epidemije nasilja oružjem” u zemlji. Prošle sedmice, predsjednik je potpisao prvi značajan savezni zakon o sigurnosti oružja u gotovo 30 godina.

  • Liz Tras: Rusija da nadoknadi štetu koju je nanela Ukrajini

    Liz Tras: Rusija da nadoknadi štetu koju je nanela Ukrajini

    Rusija treba da pomogne u nadoknadi štete koju je nanela Ukrajini tokom “užasnog rata”, a zvaničnom Kijevu je takođe potrebna pomoć da oživi svoju narušenu ekonomiju, izjavila je danas britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras na marginama konferencije o oporavku Ukrajine, koja se održava u Luganu, prenosi Rojters.

  • Kijev pregovara sa Turskom

    Kijev pregovara sa Turskom

    Ukrajina vodi razgovore sa Turskom i Ujedinjenim nacijama (UN) kako bi obezbedila garancije za izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Sada se vode razgovori sa Turskom i UN o bezbednosti žitarica koje napuštaju naše luke”, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare sa premijerkom Švedske Magdalenom Anderson, prenosi Rojters

    On je istakao da veoma važno da neko, osim Rusije u koju Kijev nema poverenja, garantuje sigurnost brodova koji transportuju žitarice u neku zemlju.

    Zelenski je rekao da po tom pitanju Ukrajina sarađuje “direktno” sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom i naglasio da ta organizacija “igra vodeću ulogu, ali ne kao moderator”.

  • Zapad gaji iluzije

    Zapad gaji iluzije

    Veliki otpor ukrajinskog naroda izazvao je divljenje celog sveta, ali Zapad ne sme da gaji iluzije.

    Bez jasne promene u politici SAD, NATO-a i EU, Ukrajina neće pobediti, piše američki stručnjak za nacionalnu bezbednost Ričard Huker u svojoj analizi.Svaka strategija počinje jednostavnim pitanjem: šta je politički cilj? Ovde je odgovor jasan. Ukrajina nastoji da povrati svoju nacionalnu teritoriju i nanese odlučujući poraz ruskoj vojsci koji će okončati agresiju te zemlje i obezbediti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet.

    “Politički ciljevi SAD, NATO-a i EU su, međutim, daleko manje jasni. Ukrajini nisu potrebne strane trupe da bi pobedila. Ono što joj je potrebno je ekonomska, politička i vojna pomoć Zapada, a do sada joj nije obezbeđeno ono što joj je obećano”, piše Huker.

    Na ekonomskom planu, Ukrajina je praktično ostala bez izlaza na more zbog ruske kontrole Crnog mora. Zemlja nije u mogućnosti da izvozi pšenicu i druge proizvode od kojih zavisi njena privreda.

    Amerika i Evropa su uvele sankcije Rusiji, ali zbog zavisnosti od ruskog gasa EU nastavlja da Moskvi svake nedelje šalje milijardi dolara. Sve dok Evropa nastavi da finansira rusku agresiju, rat će se nastaviti.

    Ukrajina hitno želi da se integriše sa Zapadom kako bi izbegla apsorpciju u Rusku Federaciju.

    Lideri EU su Ukrajini nedavno dali status zvaničnog kandidata, ali Francuska i Nemačka odlažu “brzo” članstvo u EU iz straha da će naljutiti ruskog lidera Vladimira Putina.

    Sa svoje strane, SAD su objavile dugačku listu mera koje neće preduzeti u sukobu, umirujući Putina i olakšavajući Rusiji planiranje sledećih koraka. Od početka o ukrajinskom članstvu u NATO-u nije bilo govora. Politički lideri su ostvarili veliki deo “jedinstva” koje je transatlantska zajednica pokazala u suprotstavljanju Putinu od početka rata, ali stvarnost u Кijevu mora izgledati sasvim drugačije.

    U vojnom smislu, Zapad je učinio mnogo da ojača odbranu Ukrajine, obezbeđujući količine protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa, kao i artiljerijske haubice i municiju. Značajna finansijska pomoć, dronovi i navodna razmena obaveštajnih podataka ojačali su odbranu Ukrajine od Кijeva i Harkova.

    Istovremeno, Bajdenova administracija i ključni evropski lideri povukli su čvrstu liniju odbijanjem da pošalju borbene avione, tenkove i raketnu artiljeriju velikog dometa osim u nominalnim količinama. Posledica toga je da je Ukrajini uskraćena mogućnost da vodi prave ofanzivne operacije ili čak da uspešno brani svoju teritoriju.

    Ukrajina ne može da pobedi sve dok joj nedostaju ove sposobnosti, smatra analitičar i saradnik Atlantskog saveta. Savremeni rat visokog intenziteta zahteva vazdušnu snagu i vatrenu moć velikog dometa. Bez njih, Ukrajina je osuđena na zamrznuti konflikt i verovatan gubitak Luganske i Donjecke oblasti zajedno sa okupiranom teritorijom na jugu zemlje koja je povezana sa Кrimom.

    Dosadašnji sukob je razotkrio iznenađujuće nedostatke ruskih snaga u kombinovanom ratovanju, logistici, obaveštajnim i vazdušnim operacijama. Međutim, takvi nedostaci nisu trajni. Naprotiv, Rusija već pokazuje sposobnost da uči i prilagođava se.

    Zapadne nade da će Putin pasti ili odustati su takođe iluzorne. Njegov rejting je i dalje visok i nedavno je potvrdio ambiciju Rusije da povrati bivše teritorije koje su nekada pripadale Ruskoj imperiji.

    Barem od svog čuvenog govora 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je bio jasan i dosledan u svom neprijateljstvu prema Zapadu i svojoj ambiciji da povrati rusku “veličinu”. Posle Gruzije, Кrima, Donbasa, Sirije, a sada i Ukrajine, treba mu verovati na reč.

    U svom javnom diskursu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u više navrata potvrdio da Ukrajina neće dozvoliti drugim silama da je primoraju na dogovoreno rešenje kojim bi Rusiji ustupili kontrolu nad okupiranim teritorijama. Time bi Ukrajina ostala ekonomski osakaćena država.

    Ali realnost je da Ukrajina ne može da preživi bez jake spoljne podrške. Uskraćujući Ukrajini ono što joj je potrebno da pobedi, Zapad će primorati Zelenskog da sedne za pregovarački sto i da Putinu teritorijalne dobiti koje su mu potrebne da bi pobedio. Tako se ovo završava.

    Mnogi tvrde da će strah od NATO-a odvratiti Putina od dalje agresije. Ali Putinovi sopstveni postupci i retorika pobijaju tu pretpostavku.

    Iznad svega, rat u Ukrajini je naučio Putina da će NATO i EU učiniti sve da izbegnu suočavanje sa njim. U tome leži prava opasnost.