VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin pokreće “sjeverni front”?

    Putin pokreće “sjeverni front”?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da pokrene očajnički napad na Ukrajinu iz Bjelorusije, ocenjuju stručnjaci. Postoje strahovi da bi Putin mogao da pokrene novi, sjeverni front, kako ukrajinske snage stežu obruč oko njegove armije na jugu. Ruski predsednik već je koristio susednu Bjelorusiju kao teren za invaziju na Ukrajinu. S druge strane, predsednik Bjelorusije Aleksander Lukašenko do sada se opirao pritiscima da se više uključi u razorni sukob.

    Ali, Ukrajina je upozorila da verovatnoća od novog napada sa severa sada raste jer Putin, kako piše “San”, gomila 9.000 vojnika na bjeloruskoj granici.

    Prošle nedelje je Lukašenko rekao da su on i Putin formirali nove vojne snage od 70.000 bjeloruskih vojnika i do 15.000 ruskih. Skoro 170 borbenih tenkova, 200 oklopnih transportera, artiljerije i aviona pristiže u njegovu zemlju u okviru “udruženih snaga”.

    Do eskalacije je došlo u trenutku kad Putin pokušava da povrati kontrolu nad svojom invazijom dok se njegova vojska potiskuje na svim frontovima pred ukrajinskim snagama. Kako ukrajinske snage nastavljaju svoju kontraofanzivu, započetu u septembru, sve su bliže crnomorskom gradu dok su Rusi potisnuti nazad – za poslednjih nekoliko nedelja čak do 30 kilometara, navodi “Blic”.

    Penzionisani američki general Majk Lajons izjavio je da bi otvaranje novog fronta na sjeveru primoralo Kijev da prerasporedi vojnike da brane granicu a Putinu dalo prostora da uzvrati na jugu i istoku.

    Lajons je upozorio da bi novi front na severu Ukrajine mogao da otvori i novu borbu za prestonicu Kijev, iz čije su se okoline Rusi povukli još u aprilu, nakon neuspeha da je zauzmu, i preusmerili se na istok.

    “Otvaranje tog drugog fronta bilo bi važno jer bi primoralo ukrajinsku vojsku da odgovori nekim nivoom snaga”, rekao je Lajons CNN-u.

    “Govori se o zajedničkoj operativnoj grupi između beloruskih i ruskih snaga, pa ako uzmete 15.000 ruskih vojnika i dovedete ih u Belorusiju i kombinujete sa njihovom vojskom od 20-25.000, dobijate tamo ogromnih 40.000 vojnika”, istakao je on.

    Britansko Ministarstvo odbrane ocenilo je da je komešanje vojnih aktivnosti u Belorusiji “verovatno pokušaj demonstracije rusko-beloruske solidarnosti” čiji je cilj da se Ukrajina ubedi da preusmeri svoje snage da čuvaju severnu granicu. Ali Lajons je upozorio da bi Lukašenko mogao da se suoči sa pobunom ako se njegova vojska uključi u rusku invaziju.

    “Lukašenko podržava Putina, ali bjeloruski narod ne podržava ovaj rat. Mogli bi da imaju iste unutrašnje probleme i lako dođe do svrgavanja (vlasti) u toj zemlji”, istakao je on.

    Sem Lajonsa, mnogi drugi zvaničnici i stručnjaci su upozorili da bi takav potez Lukašenka predstavljao veliki rizik.

    “To bi bilo samoubilački, veoma loša ideja, ali ko zna šta bi mogli da urade”, rekao je “Njujork tajmsu” Valerij Kavaleuski, bivši beloruski diplomata.

    Ministar odbrane Letonije Artis Pabriks ocenio je da Lukašenko “pokušava da manevriše u sve užem prostoru”.

    “Putin očigledno pokušava da više uvuče Bjelorusiju u svoj rat protiv Ukrajine, ali Lukašenko razume da bi to bio kraj njegovog vremena ako bi to uradio”, istakao je Pabriks.

  • Ukrajini dodatnih 500 miliona dolara pomoći

    Ukrajini dodatnih 500 miliona dolara pomoći

    Svjetska banka saopštila je danas da je isplatila dodatnih 500 miliona dolara kako bi pomogla Ukrajini da ispuni hitne potrebe za potrošnjom, koje su nastale zbog rata koji je u toku.
    Kako se navodi, finansiranje od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, glavnog ogranka banke, podržano je sa 500 miliona dolara garancija zajma iz Velike Britanije koje je objavljeno 30. septembra, prenio je Rojters.

    “Ruska invazija nastavlja da izaziva masovno uništavanje infrastrukture Ukrajine – uključujući vodovodne, kanalizacione i električne mreže, baš kada se približava zima, dodatno ugrožavajući ukrajinski narod”, saopštio je predsjednik Svjetske banke Dejvid Malpas.

    Kako se navodi, novi dio finansiranja koji je danas isplaćen biće iskorišćen za održavanje državnih usluga.

    “Čvrsto podržavamo ukrajinski narod dok se suočava sa ovom krizom bez premca”, navodi se u saopštenju.

    Svjetska banka je mobilisala ukupno 13 milijardi dolara za hitno finansiranje za Ukrajinu, od čega je 11,4 milijarde dolara u potpunosti isplaćeno.

    U izvještaju koji su u septembru objavili Svjetska banka, Evropska komisija i vlada u Kijevu, navodi se da je ruski napad prouzrokovao preko 97 milijardi dolara direktne štete do 1. juna, te da bi obnova Ukrajine mogla da košta skoro 350 milijardi dolara.

  • “Biće to akt nuklearnog terorizma”

    “Biće to akt nuklearnog terorizma”

    Ukoliko Kijev upotrebi “prljavu bombu”, Moskva će to oceniti kao akt nuklearnog terorizma, navodi se u pismu ruskog predstavnika u UN Vasilija Nebenzje.

    Pismo je, kako prenosi Sputnjik, upućeno generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, u čiju sadržinu je portal imao uvid. U pismu se navodi da Kijev može izvršiti provokaciju uz podršku zapadnih država.

    “Naše ministarstvo odbrane je takođe dobilo informaciju da ova provokacija može biti sprovedena uz podršku zapadnih država“, navodi se u pismu.
    Rusija apeluje na zapadne zemlje da utiču na kijevski režim kako bi on odustao od planova za primenu “prljave bombe”. Ističe se i da će ovakvi planovi imati teške posledice i prouzrokovaće ogromne gubitke među stanovništvom.

    Nebenzja u pismu navodi da Moskva takođe “poziva generalnog sekretara da učini sve što je u njegovoj moći da spreči sprovođenje ovog gnusnog zločina”.

    U pismu se pored toga ističe da Rusija nije i ne planira da primeni nuklearno oružje u Ukrajini. “Mogućnost takve primene nisu pominjale ni ruske vlasti, ni Ministarstvo odbrane”, ocenjuje Nebenzja.

    Rusija je za danas tražila da Savet bezbednosti UN razmotri provokaciju uz primenu “prljave bombe” koju Kijev priprema.

    Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov razgovarao je telefonom sa predsednikom Komiteta načelnika štabova Oružanih snaga SAD Markom Milijem zbog mogućnosti da Ukrajina upotrebi “prljavu bombu”.

    Prethodno je načelnik snaga za radijacionu, hemijsku i biološku odbranu Oružanih snaga Ruske Federacije, general-potpukovnik Igor Kirilov izjavio da je Ministarstvo odbrane Rusije stavilo u pripravnost snage i sredstva za slučaj eksplodiranja “prljave bombe” Ukrajine.

    Ranije je i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izrazio zabrinutost u razgovoru sa svojim kolegama iz SAD, Francuske i Turske zbog moguće upotrebe “prljave bombe” od strane Kijeva.

  • Raskol u Kremlju?

    Raskol u Kremlju?

    Aneksija četiri ukrajinske oblasti od strane ruskog predsednika Vladimira Putina izazvala je raskol unutar Kremlja, koji će se verovatno intenzivirati.

    Elite u Kremlju uglavnom nisu podržale Putinovu odluku o aneksiji Hersonske, Zaporoške, Donjecke i Luganjske oblasti. Telegram kanali povezani s grupom “Vagner” također su primetili pojavu frakcija unutar Kremlja.

    Finansijer te grupe Jevgenij Prigožin stalno govori o frakcioniranju unutar Kremlja, čak je izričito naveo da je on deo frakcije “rat do pobede”. On, kako avode mediji, nastavlja da prikuplja moć i uspostavlja vojnu strukturu paralelnu s ruskim oružanim snagama, što bi moglo predstavljati pretnju Putinovoj vladavini – barem unutar informacionog prostora.

    Ruski vojni blogeri izvestili su da Prigožin sponzoriše formiranje dobrovoljačke jedinice koju je regrutovao ruski ratni zločinac i bivši pripadnik Federalne službe bezbednosti (FSB) Igor Girkin (Strelkov). Girkin je strastveni kritičar ruskog višeg vojnog zapovedništva i istaknuta figura među ruskim ultranacionalistima.

    Prigožin ima jedinstveno povoljan položaj u ruskoj državnoj strukturi i informacionom prostoru koji mu omogućuje da lakše proširi svoje biračko telo u Rusiji od osramoćenog ruskog višeg vojnog zapovedništva.

    Međutim, Putin zavisi od “Vagnerovih” snaga u Bahmutu i verovatno pokušava da umiri Prigožina, uprkos činjenici da Prigožin potkopava konvencionalnu rusku vojsku.

    Prigožin se naizgled distancirao od čečenskog vođe Ramzana Kadirova, nakon što su njihove zajedničke kritike ruskog višeg vojnog zapovedništva 1. oktobra privukle veliku požnju. Ovaj retorički zaokret može ukazivati ​i ​na to da Kadirov gubi uticaj i položaj, te da se može bojati da će izgubiti kontrolu nad Republikom Čečenijom.

  • Šest zemalja EU je povećalo izvoz u Rusiju – prednjače Hrvatska i Slovenija

    Šest zemalja EU je povećalo izvoz u Rusiju – prednjače Hrvatska i Slovenija

    U julu je šest zemalja Evropske unije povećalo izvoz robe u Rusiju na godišnjem nivou, dok je uvoz ruske robe povećan u 16 ​​zemalja EU.

    To pokazuju proračuni RIA Novosti na osnovu podataka ruskih nacionalnih statističkih agencija, prenosi Jutarnji list.Neke od njih su više puta povećale uvoz robe iz Rusije: Slovenija (6 puta), Kipar (3,4 puta), Češka (3,1 puta), Grčka (3 puta) i Italija (2,2 puta), zatim Austrija (za 12%), Belgija (89%), Bugarska (95%), Mađarska (77%), Nemačka (10%), Španija (68%), Luksemburg (16%), Holandija (15%), Rumunija (9% ), Slovačka (21%) i Hrvatska (2%).

    Istovremeno, osam zemalja EU je na mesečnom nivou povećalo izvoz u Rusiju. Najveći rast zabeležen je u Rumuniji (78%), Litvaniji (28%) i Holandiji (21%). Povećane su i isporuke belgijske, bugarske, španske, slovenačke i hrvatske robe, navode RIA Novosti.

    Prema analizi agencije, u julu su izvoz predvodile Hrvatska, koja je Rusiji isporučila robu za oko 18,4 miliona evra, i Slovenija (98 miliona evra), što je za 59 odsto i 56 odsto više nego prošle godine.

    Estonija (16%), Bugarska (10%), Austrija (5%) i Letonija (1%) takođe su povećale izvoz robe na godišnjem nivou. Ostale zemlje bloka smanjile su izvoz robe u Rusiju: najviše su pale isporuke sa Kipra (-99%), Luksemburga (-82%), Francuske (-76%), Švedske (-75%) i Češke (-70%) ).

    Uvoz ruskih proizvoda u julu je porastao na mesečnom nivou u devet zemalja, uključujući rast od osam puta na Kipru i 1,7 puta u Grčkoj.

    Pored toga, u odnosu na jun, kupovinu su povećale Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Finska, Češka i Švedska.

  • Zaharova: Spremni da pojasnimo o pripremama Kijeva za provokaciju upotrebom “prljave bombe”

    Zaharova: Spremni da pojasnimo o pripremama Kijeva za provokaciju upotrebom “prljave bombe”

    Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, izjavila je danas da je Moskva spremna da svim zainteresovanim stranama pruži detaljna pojašnjenja o pripremama Kijeva za provokaciju upotrebom “prljave bombe”.

    hemofram
    “U ponedjeljak na to pitanje je u potpunosti odgovorio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je prokomentarisao situaciju. On je ukazao na određeno interesovanje inostranih stručnjaka i rekao da smo spremni da uspostavimo odgovarajući kontakt. Želimo da svima jasno stavimo do znanja da smo spremni da odgovorimo na sva pitanja i da ćemo pružiti potrebne odgovore”, rekla je Zaharova za Prvi kanal i dodala da je Rusija više puta ponavljala ovaj stav, prenijela je agencija TASS.

    Kako je navela, ono što je potrebno da sada urade Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska jeste da odlože sve svoje planove i da sjednu i pregledaju materijale koje je Rusija pominjala u telefonskim pozivima, kao i da analiziraju informacije u javnosti.

    “Anglosaksonski duet je stvorio još jedno čudovište koje trenutno gura svijet na najopasniju ivicu”, rekla je Zaharova.

    Kazala je da je kontinuirano ukrajinsko granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje direktan dokaz njihove “nuklearne ucjene”.

    Lavrov je juče rekao da će pitanje rizika da Kijev upotrebi “prljavu bombu” biti na dnevnom redu sastanka Savjeta bezbjednosti UN.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu prenio je u telefonskim razgovorima sa kolegama iz Francuske i Turske zabrinutost zbog “mogućih provokacija Ukrajine upotrebom prljave bombe”, saopštilo je u nedjelju rusko Ministarstvo odbrane.

    “Prljave bombe” su napravljene od konvencionalnih eksplozivnih sredstava, ali je njihovo jezgro obavijeno radioaktivnim materijalom.

  • Sunak otkrio svoj prvi cilj

    Sunak otkrio svoj prvi cilj

    Riš0i Sunak, koji bi trebao biti prvi britanski premijer indijskog porijekla, nedavno je rekao da želi promijeniti odnos Ujedinjenog Kraljevstva i Indije kako bi postao više dvosmjerna razmjena koja otvara lak pristup britanskim studentima i kompanijama u Indija.

    Obraćajući se skupu članova britansko-indijske konzervativne stranke u avgustu, 42-godišnji torijevac indijskog porijekla rođen u Ujedinjenom Kraljevstvu za Ričmond u Jorkširu obećao je provesti zemlju kroz “teška vremena” inflacije i izgraditi bolju, sigurniju Britaniju.

    Većina u navijačkoj masi bila je kategorična da Sunakovo indijansko porijeklo i etnička manjina nemaju nikakvu ulogu u takmičenju za mjesto britanskog premijera.

    Tokom događaja koji je organizovala organizacija dijaspore Konzervativni prijatelji Indije (CFIN) u sjevernom Londonu, bivši je kancelar pozdravio okupljene i napomenuo da treba most između dviju nacija.

    “Znamo da je odnos Ujedinjenog Kraljevstva i Indije važan. Mi predstavljamo živi most između naše dvije zemlje”, rekao je Sunak, odgovarajući na pitanje potpredsjednice CFIN-a, Rine Ranger o bilateralnim vezama.

  • Stoltenberg: Saveznici iz NATO odbacuju tvrdnje Rusije

    Stoltenberg: Saveznici iz NATO odbacuju tvrdnje Rusije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da saveznici odbacuju navode Rusije da se Ukrajina sprema da upotrijebi “prljavu bombu” na sopstvenoj teritoriji.

    On je rekao da je upravo o tome razgovarao sa američkim ministrom odbrane Lojdom Ostinom i njegovim britanskim kolegom Benom Volasom, prenio je Rojters.

    “NATO saveznici odbacuju navode. Rusija to ne smije da koristi kao izgovor za eskalaciju”, istakao je Stoltenberg.

  • Zelenski kritikovao Izraelce

    Zelenski kritikovao Izraelce

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski kritikovao je neutralnost Izraela tokom ruske invazije na njegovu zemlju, navodeći da je to za rezultat dalo savezništvo Rusije i Irana, koje se manifesovalo kroz isporuku iranskih dronova ruskoj vojsci.
    – Takav savez jednostavno ne bi postojao da su vaši političari donijeli ispravnu odluku u to vrijeme. A mi smo je tražili – rekao je Zelenski.

    Zelenski smatra kako je izraelska odluka o tome da ne ometa Kremlj 2014. godine tokom ruske aneksije Krima omogućila zbližavanje Rusije i Irana.

    Ovaj komentar Zelenskog došao je nekoliko dana prije održavanja parlamentarnih izbora u Izraelu, koji su zakazani za 1. novembar.

  • Ubijene žena i tinejdžerka, 6 ranjenih, policija likvidirala napadača

    Ubijene žena i tinejdžerka, 6 ranjenih, policija likvidirala napadača

    Dvije osobe su ubijene, a šest je ranjeno u današnjoj pucnjavi u srednjoj školi u američkom gradu Sent Luisu, saopštila je lokalna policija.

    Policijski komesar Majkl Sek rekao je da su među žrtvama žena i tinejdžerka.

    Policija je uspjela da ubije napadača, za koga se pretpostavlja da ima oko 20 godina.

    Pucnjava se dogodila nešto poslije 9 časova u srednjoj školi, nakon čega su se učenici zabarikadirali i sakrili u učionicama, a neki su iskakali kroz prozore i bježali na sigurno, preneo je AP.

    Policija je dobila poziv nakon što je napadač pokušao da uđe u zaključanu školsku zgradu.

    Sek je odbio da kaže kako je uspeo da uđe napadač koji je bio naoružan pištoljem sa dugom cijevi.

    Policajci su odmah stigli na mjesto pucnjave, locirali napadača i ubili ga nakon razmjene vatre s njim, dodao je komesar.

    Sek nije htio da kaže imena žrtava, a nije rekao ni da li je ubijena žena bila učiteljica.

    Ranjene osobe su hospitalizovane, pri čemu su neke zadobile povrede od vatrenog oružja, a druge su pogodili šrapneli.