Hrvatski premijer Andrej Plenković razgovarao je u sinoć telefonom sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i prenio podršku Hrvatske njegovoj zemlji.
Plenković je na Tviteru naveo da je uoči samita lidera članica EU izrazio Zelenskom podršku Hrvatske u nastojanju Ukrajine da dobije status kandidata za članstvo u EU.
“Žalimo zbog brojnih nevinih žrtava rata te nastavljamo da pomažemo Ukrajini, koja danas brani svoju slobodu i vrijednosti cijele Evrope”, objavio je Plenković.
Nakon što je Više javno tužilaštvo objavilo rezultate toksikoloških analiza tijela Mateja Periša koji su pokazali prisustvo toksičnih koncentracija amfetamina u krvi i organima, uz prisustvo etil alkohola, takođe, u uzorku kose je identifikovan kokain i benzoilekgonin u tragovima, njegov otac Nenad Periš dao je potresnu izjavu.
“Žao mi je što kamere nisu radile, a Matej je tajnu odnio u grob. Ne znam šta se dogodilo u ‘Gotiku’, ne znam zbog čega je uzeo narkotike, zašto je izašao i trčao. Mislim da je bio nesrećan slučaj. On je bio sportista… Vjerujem tužilaštvu i svima vam hvala”, rekao je Nenad Periš za Telegraf.rs.
Podsjetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da nema osnova sumnje da je smrt hrvatskog državljanina Mateja Periša (27) posljedica izvršenja krivičnog djela, imajući u vidu sve okolnosti od njegovog nestanka u noći 30 i 31. decembra 2021. godine, izvršene provjere, do pronalaska njegovog tijela, 18. maja u rijeci Dunav, kod Ade Huje.
Tijelo je zatečeno u fazi odmaklih postmortalnih promjena.
Okolnosti koje su prethodile nestanku Mateja Periša, izjava lica koja su prije nestanka bila u njegovom društvu, uz izvršene provjere i obdukcioni nalaz ne ukazuju da je njegova smrt povezana sa bilo kojim vidom nasilja.
Naime, obdukcijom koju je po nalogu Višeg javnog tužilštva u Beogradu obavio Institut za sudsku medicinu konstatovano je da na tijelu Mateja Periša nema povreda kostiju glave, vrata, trupa ni udova.
Istovremeno, rezultati toksikoloških analiza su pokazali prisustvo toksičnih koncentracija amfetamina u krvi i organima, uz prisustvo etil alkohola. Takođe, u uzorku kose je identifikovan kokain i benzoilekgonin u tragovima.
Komisijsko vještačenje obavila su tri vještaka, ljekara specijalista sudske medicine.
Podsjećamo da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije su od trenutka prijave nestanka Periša intenzivno tragali za njim i preduzimali sve mjere i radnje u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, kako bi pronašli Mateja Periša i rasvijetlili sve činjenice i okolnosti njegovog nestanka.
Na pronalasku Mateja Periša bili su angažovani pripadnici Policijske uprave za grad Beograd, Ronilačke jedinice Žandarmerije, Uprave kriminalističke policije, Policijske ispostave za bezbjednost na rijekama, kao i sve policijske stanice na teritoriji grada Beograda.
Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da nema osnova sumnje da je smrt hrvatskog državljanina Mateja Periša (27) posljedica izvršenja krivičnog djela, imajući u vidu sve okolnosti od njegovog nestanka u noći između 30. i 31. decembra 2021. godine, izvršene provjere, do pronalaska njegovog tijela, 18. maja u reci Dunav, kod Ade Huje.
Kako se navodi u saopštenju, tijelo je zatečeno u fazi odmaklih postmortalnih promjena.
Okolnosti koje su prethodile nestanku Mateja Periša, izjava lica koja su prije nestanka bila u njegovom društvu, uz izvršene provjere i obdukcioni nalaz ne ukazuju da je njegova smrt povezana sa bilo kojim vidom nasilja, piše Euronews.
Naime, obdukcijom koju je po nalogu Višeg javnog tužilštva u Beogradu obavio Institut za sudsku medicinu konstatovano je da na tijelu Mateja Periša nema povreda kostiju glave, vrata, trupa ni udova.
“Istovremeno, rezultati toksikoloških analiza su pokazali prisustvo toksičnih koncentracija amfetamina u krvi i organima, uz prisustvo etil alkohola. Takođe, u uzorku kose je identifikovan kokain i benzoilekgonin u tragovima”, navodi se u saopštenju.
Komisijsko vještačenje obavila su tri vještaka, ljekara specijalista sudske medicine.
“Podsećamo da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije su od trenutka prijave nestanka Periša intenzivno tragali za njim i preduzimali sve mere i radnje u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, kako bi pronašli Mateja Periša i rasvetlili sve činjenice i okolnosti njegovog nestanka”, navodi Više javno tužilaštvo.
Na pronalasku Mateja Periša bili su angažovani pripadnici Policijske uprave za grad Beograd, Ronilačke jedinice Žandarmerije, Uprave kriminalističke policije, Policijske ispostave za bezbednost na rekama, kao i sve policijske stanice na teritoriji grada Beograda.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin obišao je danas u Marseju pripadnike Helikopterske jedinice MUP-a Srbije.
Ove jedinice se nalaze na letačkoj obuci za upravljanje helikopterom “Super Puma”. Vulin se potom sastao i sa najvišim rukovodiocima kompanije Erbas.
Vulin je istakao da “zahvaljujući odgovornom upravljanju našom državom od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, MUP može da se pohvali najsnažnijom helikopterskom flotom na čitavom Balkanu”, te da u Srbiju uskoro stižu tri nove “Super Pume”.
“Veoma brzo, tri ‘Super Pume’ će doći u našu Srbiju. Srbija sa najsavremenijim i verovatno najboljim helikopterom na svetu u svojoj klasi, samo pokazuje koliko je ojačala i koliko je osnažila”, saopštio je Vulin.
“Predsednik Aleksandar Vučić kada je preuzeo brigu i odgovornost za upravljanje Srbijom nije mogao da se pohvali ovakvom helikopterskom flotom, a evo sada nakon nekoliko godina njegovog mandata i njegove brige o našoj zemlji, možemo da kažemo da i Ministarstvo unutrašnjih poslova ima bez svake sumnje najsnažniju helikoptersku flotu na čitavom Balkanu”, poručio je Vulin.
On je objasnio da će “Super Pume” biti opremljene vedrima za gašenje požara, imaće dvostruku namenu, baš kao što svaki naš helikopter može da posluži i u odbrani zemlje kada je to potrebno.
“Naši piloti i naši mehaničari su prošli sve obuke i čim helikopteri stignu u Srbiju, a biće to veoma brzo, moći će da ih koriste”, rekao je Vulin.
Treba, kako kaže, da budemo ponosni na Srbiju kakva je danas, jer “ovo ni mnogo bogatiji i razvijeniji od nas ne mogu da obezbede za sebe”.
“Ovo je dokaz kada se nešto planira, kada se nešto radi razmišljajući unapred, kako jedna zemlja napreduje i uostalom kako Ministarstvo unutrašnjih poslova napreduje“, istakao je ministar policije.
Ovom prilikom, Vulin se sastao s najvišim predstavnicima kompanije Erbas sa kojima je i obišao pogon za proizvodnju najnovijih helikoptera, kao i deo u kojem se odvija program “Super Puma”.
Komandant Helikopterske jedinice MUP-a Nenad Nedić istakao je da je zahvaljujući odnosu državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem prema MUP-u, helikopterska flota izuzetno modernizovana, kao i da je “Super Puma” tip helikoptera koji daleko premašuje kapacitete ostalih helikoptera koje MUP ima u svojoj floti.
“Danas prisustvujemo završetku letačke obuke pilotskog sastava za novi tip helikoptera za Helikoptersku jedinicu MUP-a i kao što vidite ovo samo predstavlja završetak modernizacije flote koja je počela od pre nekoliko godina, zahvaljujući odnosu državnog rukovodstva prema samoj jedinici i prema celom Ministarstvu”, rekao je Nedić.
On je kazao da ono što izdvaja trenutno helikopter jeste da će svojim kapacitetima daleko nadmašiti kapacitete starih helikoptera, koji su ponavljam još uvek u upotrebi i uvek su operativni da posluže i u različitim operacijama spasavanja i gašenja požara.
“Ovaj helikopter se izdvaja po tome što će operativnost same jedinice, a samog Ministarstva daleko povećati, jer kapacitet podvesnog vedra koje iznosi 4,5 tona daleko premašuje one kapacitete koje je Ministarstvo nekada imalo“, poručio je Nedić.
Komandant Nedić je istakao da je “Super Puma” najbolji tip helikoptera u svojoj klasi.
“Definitivno možemo reći da predstavlja najbolji tip helikoptera koji se nalazi u svojoj klasi. Daleko premašuje sve kapacitete ostalih helikoptera koji se trenutno nalaze u floti samom činjenicom da kapacitet ljudi koji može da se smesti u njega jeste 22 osobe i ponavljam samo podvesno vedro koje iznosi čak 4,5 tone, dok na primer i podvesna kuka može prevesti teret težine do pet tona”, objasnio je Nedić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom.
On je, kako se navodi u saopštenju iz Kancelarije za saradnju s medijima predsednika Srbije, Borelja obavestio da će sutra u podne biti objavljena zajednička odluka Srbije, Albanije i Severne Makedonije o eventualnom učešću na samitu EU i Zapadnog Balkana u Briselu.Vučić je “uoči predstojećeg Samita EU i Zapadnog Balkana u Briselu, obavestio visokog predstavnika Borela da je jutros razgovarao sa premijerima Albanije i Severne Makedonije Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, kao i o postignutom dogovoru da, nakon konsultacija sa vladama i savetničkim timovima, sutra u podne bude objavljena zajednička odluka o eventualnom učešću na tom skupu”.
U telefonskom razgovoru s predsednikom, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Borelj izrazio je zadovoljstvo zbog napretka ostvarenog u dijalogu Beograda i Prištine na sastanku glavnih pregovarača i specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka, koji su usvojili mapu puta u primeni sporazuma o energetici.
Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za dijalog kao jedini način rešavanja otvorenih pitanja i postizanja održivog dogovora u korist svakodnevnog života Srba i Albanaca, kao i mira i stabilnosti u regionu.
Završena je sednica Skupština grada Beograda na kojoj je izabran novi gradonačelnik.
Aleksandar Šapić izabran za gradonačelnika Beograda.Za izbor Šapića, prvog sa liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, glasalo je 57 odbornika.
Glasanje je bilo tajno, a od ukupno 110 odbornika, glasalo je njih 57.
Opozicioni odbornici nisu učestvovali u glasanju za nove gradske čelnike.
Tajnim glasanjem, prozivkom, izabrana je i zamenica gradonačelnika Vesna Vidović, kao i 13 članova Gradskog veća koje je Šapić predložio.
Učiniću sve da poverenje sugrađana koji su glasali za listu oko SNS ne prokockam, da ga radom opravdam i da ih ni na jedan način ne razočaram, poručio je danas u Skupštini grada novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Nakon što je izabran za prvog čoveka prestonice, on je u obraćanju odbornicima, rekao da želi da Beograd bude “grad pobednik, grad šampion”.
“Želim da sa ove govornice poručim da ću se jednako boriti za interese svih Beograđana i da je moja obaveza da budem pravedan gradonačelnik bez obzira na bilo čiju političku nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost”, poručio je Šapića.
Predstavio je, kako je rekao, “dnevni red”, sa samo jednom tačkom, koja će, kaže, uvek biti iznad svih i koju nikada ne smeju da smetnu sa uma i zaborave, a ona se zove Beograd.
Šapić je istakao da vreme koje proživljamo, ratne, ekonomske i političke krize ne bi trebalo da bude nešto što će nas uplašiti i naglasio da će pitanja snabdevanja energenata, pitanje grejanje, javnog prevoza biti najvažnija pitanja na koje ćemo morati da imamo pravi odgovor.
“Sve gradske službe moraće da rade više i bolje nego do sada”, istakao je novi gradonačelnik.
Rekao je da nema odustajanja kada je reč o metrou, obilaznici, novom Savskom mostu, tunelu od Karađorđeve, Topčiderskom tunelu, unutrašnjem magistralnom prstenu, fabrikama o prečišćavanju otpadnih voda.
“Nema odustajanja ni od brige za stare, mlade, socijalno ugrožene, kućne ljubimce…, kao ni od efikasnije i transparentnije, gradske uprave, kao ni od bezbednosti naše dece”, naglasio je Šapić.
Dodao je da želi da podstiče različitosti, da još više otvara Beograda i da ga čini mestom u kome će se svako osećati kao kod kuće.
“Takav grad, širok, otvoren, različit, topao, grad za sve i grad svih, jesta grad koji ću da zastupam i branim”, rekao je Šapić.
Dodao je da je njegova biografija uglavnom poznata Beograđanima i da će deo svoje biografije iskoristiti, a to je da se u sportu stalno takmičio, ali da mu to nije bilo dovoljno, već da je uvek težio da bude prvi, pravi i najbolji i da nikada ne odustaje od zadatog cilja.
“To isto želim i ovom gradu”, poručio je Šapić i dodao da želi da Beograd bude grad pobednik, grad koji se bori.
“Želim grad najbolji od svih, želim grad šampiona”, rekao je novi gradonačelnik i podsetio je da nikada nije odustajao, iako je nekada tako delovalo.
Dodao je da je u takvim trenucima menjao oblik borbe, pojačavao fokus i koncentraciju na jasno željeni cilj.
Šapić je rekao da nikada nije krio da mu je želja da bude gradonačelnik i da mu je to veliki cilj i izazov.
Iako, kako je rekao, ne smatra da je to posebna prednost, istakao je da je rođen u Beogradu, ali da je zbog sporta kojim se bavio trećinu života proveo van njega.
Istakao je da poznaje grad, sva njegova naselja, istoriju.
“Zato znam i da je on život i znam život u ovom gradu. I ljude. Ljude koje je ovaj grad pravio, da bi baš oni taj isti grad i bili . Gradeći ga i čineći ga većim, lepšim i boljim. Grad su ljudi i ljudi su grad”, poručio je prvi čovek Beograda.
Dodao je da posebno da želi da se obrati članovima SNS koji moraju da budu svesni odgovornosti na svima nama i koliko ovoga puta niko od nas nema pravo ni na najmanju grešku.
On im je poručio da nisu dobili mandat da bi u njemu uživali, već da bi radili i da se ugledaju na čoveka koga smatra prvim ideologom i utemeljivačem nove srpske politike i tvorcem savremene Srbije kakvu danas poznajemo.
“Srbija koja je ponosna, ali ne i gorda. Srbije koja otvorena i spremna svakome da pomogne, ali koja, pre svega, brine o sebi i svom narodu. Srbija koja je najveći garant mira i stabilnosti na ovim prostorima”, rekao je Šapić.
Kako je rekao, raditi više od njega i biti efikasniji, nije baš tako lako.
“Ali danas, u ovom vremenu, punom izazova i svih nedaća koje nosi, ne truditi se koliko i on, izdaja je same ideje naše organizacije, suštine onoga što treba da budemo, a kakvo je vreme i ove zemlje, ovoga grada i svakog glasa koji smo na izborima dobili”, istakao je Šapić.
On je naveo i da će njegova vrata uvek biti otvorena za sve građane, a on spreman da čuje sve konstruktivne predloge.
Kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić upitao je danas na sednici Skupštine grada, nakon tvrdnji opozicije da nema adekvatno obrazovanje da vodi grad, da mu kažu ko je kvalifikovaniji od njega za tu funkciju, imajući u vidu da je tri mandata bio na čelu Novog Beograda, a dve godine pomoćnik gradonačelnika.
“Ko je kvalifikovanij od mene da vodi grad imajući u vidu 13 godina koje sam proveo na čelu grada i Novog Beograda?”, upitao je Šapić, koji je za predsednika opštine Novi Beograda prvi put izabran 2012. godine a 2010. i 2011. bio pomoćnik gradonačelnika.
Šapić je rekao da će možda biti najgori gradonačelnik, ali da se nada da se to ipak neće destiti.
“Ako možete, recite ko je kvalifikovaniji od mene, i koja je to škola koju bi trebalo završiti pa da u nju pošaljemo ljude da se školuju kako bi jednog dana preuzeli vođenje grada”, upitao je Šapić tokom višečasovne rasprave u kojoj su predstavnici opozicionih partija rekli da neće podržati njegovu kandiaturu za gradonačelnika i kontinuitet politke SNS u Beogradu.
Odgovarajući na komentare predstavnice koalicije Moramo, naglasio je da je spreman da pomogne akademskoj zajednici i naglasio da očekuje predloge koji će unaprediti njihov položaj.
“Ako mi date predlog, vrlo rado ću pomoći”, rekao je Šapić na komentar Jelene Vasiljević, koja je rekla da koalicija Moramo mora da pozdravi opredeljenje vladajuće koalicije da na čelo grada postavlja ljude sa doktoratom i da veruje da ta činjenica može da pomogne položaju akademske zajednice i u borbi protiv pošasti lažnih diploma.
Pitala je i kako Grad misli da radi na razvoju intelektulane industrije ako se zna da se minimalna sredstva izdvajaju za nauku.
Šapić je naglasio da intelektualna industirja ne obuhvata samo naučnike već sve ljude koji se bave intelektualnim radom, a da se u Srbiju tokom korone iz inostranstva upravo vratilo više od 2.000 mladih koji su usmereni na IT sektor.
On je na komentare predstavnika opozicije da želi da ruši Stari savski most, rekao da Grad želi da napravi bolji, funkcionalniji most, koji neće usporavati razvoj grada.
Na kritike opozicije zbog stavova oko gondole naglasio je da će je grad izgraditi ukoliko stigne odobrenje nadležnih.
“Ako na tom mestu ne može da se gradi, nećemo je graditi, jer ne smemo da ugrozimo kulturno dobro Kalemegdan”, rekao je Šapić.
Takođe, na temu navoda da je glasao protiv toga da metro prolazi kroz Novi Beograd, dodao je da to nije tačno i da će metro imati četiri stanice na Novom Beogradu.
Na kritike da je Savski nasip u lošem stanju, a život Novobeograđana ugrožen, rekao je da se takvim netačnim tvrdnjama izaziva uznemirenje građana.
Rekao je i da je tamo do 2013. izgrađeno 75 odsto objekata, ali da je on više puta sam rekao da je to nemoguće sprečiti i da je problem u zakonu.
Na opaske mnogih predstavnika opozicije, među kojima je bila i Milica Stamenkovski Ðurđević, i pitanja zašto je prišao naprednjacima, Šapić je rekao da nije čuo da mu neko zamera nešto što je uradio, već to što je promenio organizaciju.
Dodao je da ni Milica Đurđević ne može o tome da mu govori, jer je bila član SRS zajedno sa mnogim članovima SNS.
“Nisam se ni mirio, ni svađao sa SNS, poltike su nam se spojile”, rekao je Šapić.
Opozicija napustila sednicu
Tokom rasprave u Skupštini grada Beograda o predlogu da novi gradonačelnik prestonice bude Aleksandar Šapić, odbornici vladajuće većine, SNS-a i SPS-a, najavili su podršku predlogu, kako bi se nastavili započeti projekti, dok iz opozicije kažu da za njega neće glasati, uz zamerke na Šapićev račun.
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević podsetio je na rezultate postignute u gradu, kao i na projekte koji tek predstoje, i pozvao odbornike da glasaju za Aleksandra Šapića.
“Hajde da izaberemo Šapića i nastavimo da se borimo za naš grad”, rekao je Nikodijević i dodao da će SPS apsolutno podržati Šapica i tim koji je predložio.
Dodao je da se izborom Šapića nastavlja politika započeta izborom gradonačelnika Siniše Malog.
“Ponosni smo na politiku koji smo tada počeli da vodimo i na rezultate ostvarene sa Malim i Zoranom Radojičićem, zahvaljujući čemu smo i dobili podršku na izborima”, rekao je Nikodijević.
Odbornik SNS Dragoslav Šolak rekao je da je Šapić sa nepunih 14 godina političke karijere pokazao da je spreman da bude lider, a kao jedan od najboljh sportista naše zemlje dokazao da je oduvek bio timski igrač.
Sa druge strane, opozicija zamera Šapiću što je prešao u SNS, iako je, kažu, rekao da sa njima neće sarađivati, ali i to što, kako su naveli, ništa nije uradio povodom divlje gradnje na Savskom nasipu.
Šefica odborničke grupe “Ujedinjeni” Mila Popović rekla je da oni neće glasati za Šapića jer će to biti politika kontinuiteta, a umesto Vesića, kaže, sprovodiće je Šapić.
Šef odbornika DS Filip Tatalović rekao je da oni neće glasati za Šapića i zbog plana metroa koji je, kako je rekao, “van zdravog razuma”, ali i zbog drugih stvari.
Predsednik odborničke grupe “Moramo” Dobrica Veselinović rekao je da je Šapić “bahatom gradnjom” na Bežanijskoj kosi pokazao da nije “dobar komšija, a zamerio mu je i da nije dostavio svoju biografiju, kao ni plan i program razvoja grada”.
Tvrdi i da Šapić ni o čemu neće odlučivati sam, već će to, kaže, činiti centrala SNS umesto njega.
Šapić je replicirao da njegova namera nije bila da predstavi plan i program, da će to učiniti ako bude izabran i da je želeo da predstavi ljude sa kojim će sarađivati u Beogradu.
Šef odbornika SNS Aleksandar Mirković ocenio je da je ružno i maliciozno reći da Šapić neće odlučivati, već da će to činiti centrala SNS.
Šef odbornika koalicije “Nada” rekao je da, za razliku od drugih, nema ništa lično protiv Šapića, ali da neće glasati za njega zato što predstavlja kontinuitet u ovom gradu.
Odbornici Narodne stranke ni ovog puta neće učestvovati u glasanju, a šef odbornika Miloš Pavlović rekao je da vlasti zamera to što nije, kaže, uspela da poboljša kvalitet života građana i da obezbedi razvoj grada.
Milica Ðurđević Stamenkovski iz Zavetnika rekla je da ne vidi nijedan politički projekat koji opravdava Šapićev izbor za gradonačelnika.
Šef odborničke grupe SNS Aleksandar Mirković poručio je opoziciji da ima kratko pamćenje, jer su se, kako je rekao, svi u opoziciji međusobno svađali a sada su se ujedinili da bi, kako je rekao, uzeli vlast u Beogradu i bogatili se.
Predstavnica Dveri Radmila Vasić rekla je da koalicija Patriotski blok takođe neće glasati za Šapića, ali da nemaju ništa lično protiv njega, ali da imaju kritike na račun dosadašnje vlasti, koju će on nastaviti.
Podršku Šapiću najavio je samostalni odbornik Vuk Stanić, koji je izbačen iz dela POKS-a koji vodi Vojislav Mihailović, obrazlažući je time da je Šapić od Novog Beograda napravio najbolju opštinu u Srbiji, a da je promenio stranku zato što je, kaže, SNS rešila da od svoje stranke napravi Real Madrid i dovede najbolje igrače.
Radojičić: Velika čast
Na dnevnom redu sednice je, pored izbora gradonačelnika, i izbor njegovog zamenika, kao i članova Gradskog veća.
Sednice je počela potvrđivanjem ostavki šest odbornika, da bi odmah bila proglašena pauza od 20 minuta, zbog pripreme potvrde mandata. Ostavke su podneli dosadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić iz SNS-a, Robert Kozma sa liste “Moramo”, Dušan Stojiljković i Mladen Kočica sa liste “Zavetnici”, Vladeta Janković sa liste “Ujedinjeni za pobedu Begrada” i Rade Basta sa liste SPS- JS.
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević saopštio je da početku sednice prisustvuje i dosadašnji gradonačelnik Zoran Radojičić, kojem je zahvalio na saradnji i poručio mu da može biti ponosan na sve što je uradio za grad.
Radojičić je zahvalio Beograđanima, prethodnom sazivu skupštine i ljudima u gradskoj upravi. “Bila mi je velika čast da budem četiri godine na mestu gradonačelnika, a budućem gradonačelniku bih poželeo uspešan rad, puno uspeha, čeka ga puno izazova ali verujem da će vredno i uporno raditi u interesu Beograda. Hvala svima puno i bila mi je stvarno velika, velika čast”, rekao je Radojičić.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, posle pauze koja je trajala više od 40 minuta, predložio je Aleksandra Šapića za gradonačelnika Beograda, a nakon što je Šapić predložio članove gradskog veća, ponovo je određena pauza od 20 minuta za upoznavanje sa predlozima.
Nikodijević je rekao da Šapićevu biografiju svi znaju, da je on proslavljeni srpski vaterpolista, jedan od najuspešnijih srpskih sportista u istoriju, i osvajač brojnih medalja, ali da ga za gradonačelnika ipak kandiduje ono što je radio kao predsednik opštine Novi Beograd.
“Ono što je Aleksandar Šapić imao kao svoj program i viziju za Novi Beograd kandidovalo ga je za gradonačelnika, to je pre svega neposredna komunikacija sa građanima i posvećenost rešavaju dnevnih problemaljudi, preoblema najstarijih, podsticanje dece da se bave sportom, a na kraju krajeva on je bio i prvi na listi ‘Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i logično je da ga izaberemo’, rekao je Nikodijević i pozvao odbornike da podrže predlog.
Kandidat za gradonačelnika Aleksandar Šapić pročitao je kratke biografije članova gradskog veća, odnosno svojih budućih najbližih saradnika. Za zamenicu gradonačelnika Šapić je predložio Vesnu Vidović, rođenu 1989. godine, master vaspitačicu koja je radila u predškolskoj ustanovi “Savski venac”, bila je odbornik u Skupštini grada od 2018. i tada se zalagala za socijalna pitanja i rodnu ravnopravnost.
Šapić je istakao da će Vesni Vidović ovo biti jedan od prvih zadataka i da će joj on pomoći jer oni koji vaspitavaju našu decu treba da se osećaju dostojanstvenije. Za članove Gradskog veća Šapić je predložio diplomiranog menadžera Miloša Dangubića, sportskog menadžera Zorana Adamovića, Stevana Marušića koji je završio master na FON-u, predsednika Fudbalskog saveza Mladenovca i narodnog poslanika Gorana Spasojevića, Borisa Bursaća doktora FPN, narodnog poslanika master ekonomistu Vuka Mirčetića.
Predložena je i dosadašnja državna sekretarka u Ministarstvu za demografiju Aleksandra Čamugić, građevinski inženjer Marija leković, dugogodišnji profesor Mašinskog fakulteta Nebojša Petrović, sudija u penziji Ružica Belanović, master pravnik Igor Mušić, diplomirana mendžerka u kulturi Violeta Filip i inženjer i nekadašnji načelnik Komunalne policije Slobodan Šolević.
Šapić je pozvao odbornike da podrže njegov predlog za svojevrsnu “gradsku vladu” i izrazio nadu da će novi većnici preuzeti odgovornost i da će ukoliko budu izabrani “umeti da budu na visini zadatka”. U nastavku sednice očekuje se rasprava o predlozima.
Predsedništvo SNS je u četvrtak, većinom glasova, usvojilo predlog Gradskog odbora stranke u Beogradu da Šapić bude kandidat za gradonačelnika.
Predlog za zamenika gradonačelnika je Vesna Vidović, takođe iz SNS.
“Dobili smo većinsku podršku građana Beograda na izborima, dobili poverenje za sledeći mandat da vodimo dalje Beograd. Smatramo da će njih dvoje funkcionisati kao dobar tim”, obrazložila je tada predlog stranke potpredsednica SNS Ana Brnabić.
Ona je najavila i da su izvesne izmene u Gradskom veću i sekretarijatima.
Hrvatski predsjednik Zoran Milanović ponovio je danas da BiH treba dati status kandidata za Evropsku uniju, kao i Ukrajini, koja je, prema njegovom mišljenju, u mnogo težem položaju od BiH.
Kako je ocijenio Milanović, drugačiji postupak bi “nalikovao sadizmu”, prenosi Hina.
“Јa sam za to da se cijeloj BiH, ne samo Hrvatima u BiH, da taj signal da su dobrodošli, jer će biti jako teško objasniti, da ne kažem nemoguće objasniti kako to da Ukrajina i Moldovija mogu biti kandidati u teškom stanju u kojem se nalaze, mnogo težem nego BiH, a BiH ne može”, poručio je Milanović.
Evropska komisija, koja nikad do sada nije takvom brzinom objavila mišljenje o nekoj kandidaturi za članstvo, preporučila je u petak državama članicama da odobre status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju.
Hrvatski predsjednik je ocenio da Evropska komisija nije takvu odluku donijela na sopstvenu inicijativu.
“Komisija u takvim stvarima nije autonomna, to je tehničko birokratsko tijelo i neko drugi – francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kanclear Olaf Šolc, bilo ko, odlučio je ili su se uskladili da se nastupi na takav jedan otvoren, prijateljski način prema Ukrajini i Moldaviji”, poručio je Milanović.
On je ukazao da Hrvatska ne može nikako da dopusti da se iz tog kruga izostavi BiH kao kandidat.
“Ako im sada ne damo status kandidata, onda ih praktično ne percipiramo kao državu”, rekao je Milanović.
Dodao je da očekuje od hrvatske vlade i premijera da se zauzmu za to pitanje.
Mađarski premijer Viktor Orban podržava davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji, ali smatra da bi status trebali dobiti i Gruzija, Bosna i Hercegovina.
Ovo je rekao zamjenik državnog sekretara u kabinetu premijera Bertalan Havasi, prenosi Hirado.hu.
“Viktor Orban se složio s prijedlogom EU da se Ukrajini i Moldaviji dodijeli status kandidata za članstvo u EU. Međutim, dodao je da Mađarska, zajedno s još nekoliko zemalja članica, smatra da bi Gruzija i BiH trebalo da dobiju članstvo istim tempom”, saopćeno je.
Danas je i predsjednik Hrvatske Zoran Milanović kazao da bi trebalo dodijeliti kandidatski status Bosni i Hercegovini jer bi sve drugo predstavljalo “sadizam”.
Osim toga danas se održava sjednica ministara vanjskih poslova EU na kojoj je Slovenija predstavila plan kako podržati Bosnu i Hercegovinu i dodijeliti joj kandidatski status.
Skupština grada Beograda izabrala je Aleksandra Šapića za novog gradonačelnika.
Za izbor Šapića, prvog sa liste “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, glasalo je 57 odbornika.
Glasanje je bilo tajno, a od ukupno 110 odbornika, glasalo je njih 57.
Opozicioni odbornici nisu učestvovali u glasanju za nove gradske čelnike.
Tajnim glasanjem, prozivkom, izabrana je i zamjenica gradonačelnika Vesna Vidović, kao i 13 članova Gradskog vijeća koje je Šapić predložio.
Predsjednik crnogorske vlade Dritan Abazović rekao je danas da strahuje od krize, kako hrane, tako i energenata, koja će nastupiti na jesen, uz apel građanima da budu odgovorni i štede gorivo i električnu energiju.
“Nije ovo apel da promijene navike, ali jednostavno sve na svijetu čeka teška godina, i ona neće zaobići ni Crnu Goru. Vjerujem da ćemo i tu situaciju prevazići”, rekao je Abazović, prenijeli su podgorički mediji.
Abazović je novinarima u Vili Gorica, poslije razgovora s finskim kolegom, rekao da građani treba da prihvate činjenicu da Vlada radi sve što je u njenoj mogućnosti, ali da ne može da zaustavi rat u Evropi.
“Ne samo da ćemo imati krizu energenata, već i krizu hrane. I ozbiljne zemlje ozbiljno razmišljaju o tome. Preduzećemo sve mjere, i sad ih preuzimamo. Imali smo već inicijativu za akciznu politiku”, rekao je Abazović.