Kategorija: Region

Penzionisani profesor, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Tibor Varadi je već više decenija angažovan na razbijanju Srbije i stvaranju uslova za otcepljenje AP Vojvodine, kao što je to planirano i sa AP KiM, ali na drugi način.

U tom kontekstu je sredstva koja dobija od svog nalogodavca, američkog milijardera i neprijatelja srpskog naroda Džordža Soroša, svojevremeno uložio u formiranje mađarske manjinske stranke Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koju je po njegovim instrukcijama osnovao pokojni Jožef Kasa.Po svom osnivanju, SVM se snažno povezala sa mađarskom strankom FIDES, te otpočela sa realizacijom Soroševih planova, ali je u međuvremenu došlo do razilaženja između Soroša i lidera FIDES, mađarskog premijera Viktora Orbana, pri čemu se novo rukovodstvo SVM opredelilo da podrži Orbana, koji ima prijateljski odnos prema Srbiji, te okrene leđa Sorošu.

S obzirom na to da mu je „projekat SVM“ propao, Varadi je morao da osnuje novu mađarsku ekstremističku stranku, što je i učinio formiranjem Pokreta mađara (PM), koji se tokom aktuelnog perioda povezuje sa ostalim Soroševim opozicionim strukturama u Srbiji.Sledeći korak u Varadijevom planu je da na čelo države dovede svog poslušnika, aktuelnog predsednika SANU Vladimira Kostića, koji je više puta dokazao da je za šaku dolara spreman da proda ne samo čast i obraz, već i državu i narod, a koji treba da povede sve Sorošove strukture u konačnu borbu za razbijanje Srbije.Međutim, Soroš i Varadi potcenjuju pamet našeg naroda i nisu svesni da je njihov podmukli plan razotkriven, kao i da im sve Soroševe milijarde neće biti dovoljne da kupe ni kamen zemlje Srbije, a kamoli da joj od tela otkinu Vojvodinu.

Prethodne nedelje došlo je do razlaza dva Vladimira. Prvi je Kostić, predsednik SANU, a drugi je Popović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Kostić je zahtevao od Popovića da iskoristi sav svoj uticaj kao dekan, ali i kao bivši državni sekretar Ministarstva prosvete, i podrži kandidaturu Kostićevog kandidata na predstojećim izborima za predsednika SANU.Međutim, Popović, kao čovek sa izoštrenim instinktom za kadrovsko preživljavanje, svestan da je Kostićeva linija u slobodnom padu, izmakao se iz navedenih borbi u okviru SANU i odbio da se svrsta na Kostićevu stranu.Kostić je navedeno veoma teško podneo, zamerajući Popoviću da ga je izdao, ali dekan Mašinskog fakulteta ne pridaje tome značaj, već je fokusiran na drugi semestar i nastavu koja se u punom kapacitetu trenutno realizuje u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Kako ekskluzivno saznajemo, Vladimir Kostić, odlazeći predsednik SANU rešio je da podrži još jednog odlazećeg predsjednika, ovoga puta onog iz Crne Gore. Naime, Kostić je zatražio da se akademici SANU diskretno angažuju na podršci Milu Đukanoviću na predstojećim predsedničkim izborima u Crnoj Gori, nazivajući to stvaranjem uslova za “pobjedu slobode i demokratije”.

S druge strane, Kostić se osim novčane nagrade, nada i Đukanovićevoj podršci za izbornjegovog kandidata za predsednika SANU, imajući u vidu uticaj koje Đukanovićeve strukturejoš uvek imaju u okviru Akademije. Postavlja se pitanje šta bi o ovim Kostićevim aktivnostima mogao reći akademik Matija Bećković ili njemu slični, i zašto ćute na ove izdaje koje se dešavaju pod krovom naše najeminentnije naučne institucije.

Bezgranična fascinacija redovnog člana Odeljenja društvenih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i penzionisanog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Tibora Varadija SAD kao“obećanom zemljom” je dobro poznata stvar, čemu u prilog ide i činjenica da je šezdesetih godina prošlog veka bio stipendista američkog vladinog Fulbrajtovog programa, zahvaljujući čemu je bio prvi istočnoevropskistudent na Univerzitetu Harvard od Drugog svijetskog rata.

Međutim, široj javnosti verovatno nisu poznati pojedini više nego pikantni detalji, koji bacaju novo svijetlo na Varadijevu ushićenost “američkim snom”. Tako smo, iz dobro upućenih krugova u Varadijevom okruženju, saznali da njegov boravak na Harvardu nije imao samo akademsku dimenziju, već da se u tom periodu u punom zamahu ispoljila njegova sklonost ka sopstvenom polu.

Konkretno, Varadi je za vreme boravka na ovom univerzitetu imao nekoliko emotivno-intimnih veza, od kojih je posebno burna bila sa izvesnim studentom latinoameričkog porekla, zbog čega je teškom mukom prihvatioda se vrati kući po isteku stipendije.Kao već afirmisani pravnik, Varadi je osamdesetih godina prošlog veka uspostavio više nego bliske odnose sa tadašnjim rukovodiocem Američkog kulturnog centra u Beogradu Bernardom Šinkmanom, što mu jepredstavljalo odskočnu dasku za angažovanje u svojstvu gostujućeg predavača na više američkih elitnih univerziteta, gde je uživao u svim blagodetima činjenice da je bio okružen mladim, obrazovanim i naočitimmuškarcima iz različitih delova sveta.

Ova njegova sklonost je bila posebno izražena tokom angažovanja na Univerzitetu Kornel, gde je predavao u vreme najžešćih zapadnih sankcija prema našoj zemlji, kao jedan od malobrojnih srpskih državljana kojima je u tom periodu bila odobrena viza za ulazak u SAD.Pošto je već ustanovljeno da je Varadi jedna od glavnih perjanica globalnog borca za uterivanje ljudskih prava i demokratije Džordža Soroša u našoj zemlji, ovde navedene sočne pojedinosti njegovih relacija sa američkim faktorom predstavljaju još jedan razlog zbog čega patriotski opredeljen deo SANU ne bi smeo da dopusti da na predstojećim izborima rukovođenje Akademijom preuzme on ili neko koga bi odabrao, kao i prilogskici u šta bi se pretvorila SANU u slučaju takvog scenarija.

Kako nezvanično saznajemo, najprominentniji eksponet američkog milijardera mađarskog porekla i lidera neoliberalnog kolonijalizma Džordža Soroša, penzionisani univerzitetski profesor Tibor Varadi je započeo sa intenzivnim lobiranjima unutar područnog ogranka SANU u Novom Sadu, kako bi na Soroševu stranu privukao što veći broj akademika, u kontekstu predstojećih izbora u SANU.

Kako već dugi niz godina deluje „iz senke“ i prikriveno, Varadi je i u ovom poslu isturio svog poverljivog saradnika, takođe dugogodišnjeg Soroševog plaćenika, inače dokazanog mađarskog ekstremistu  i dopisnog člana SANU Alpara Lošonca. Kao drugorangiranog Soroševog agenta za njegov izbor u članstvo u SANU 2018. godine je lobirao i lično Sorošev sin Aleksandar koji je jula iste godine boravio u Srbiji.

Kao mlađi i agilniji od Varadija, Lošonc se
već rastrčao u lobiranje po akademskim
krugovima u Novom Sadu, gde mu ipak
otežavajuću okolnost predstavlja to što je u
ovom gradu prepoznat kao istaknuti
mađarski ekstremista, povezan sa
najradikalnijim ekstremističkim krugovima u
Mađarskoj, koji su zbog svog radikalnog
delovanja na radaru tamošnje policije. O
njegovim stavovima dosta govori i
porodično poreklo, s obzirom da mu je otac
Nandor bio pripadnik mađarskih
okupacionih snaga u Drugom svetskom
Takođe, Lošonc je u akademskim krugovima
u Srbiji čuven i po nepotizmu, pošto je svog
sina Marka ubacio u Naučno veće Instituta
za filozofiju i društvenu teoriju, gde je njegov
tata član Upravnog odbora. Poput oca i dede
i Mark je mađarski ekstremista o čemu
svedoči i tuča koju je 2010. godine izazvao
na nacionalnoj osnovi u Temerinu, a u kojoj
je izvukao deblji kraj.