Kategorija: Politika

Kristijan Šmit izdao je autentično tumačenje odluke iz jula prošle godine koje se odnose na izmjene Zakona o finanisranju institucija BiH.

Odluka ostaje obavezujuća

Tumačenjem se naglašava da ta odluka ostaje obavezujuća i da se sve njene odredbe moraju provesti, a iz samog dokumenta vidljivo je da je Ministarstvo finansija i trezora BiH “odugovlačilo” sa isplatom novca, u prvom redu CIK-u BiH kojem je Šmit “osigurao” 112,5 miliona KM za nove tehnologije.

“Odlukom se nadalje obavezuje i ovlašćuje ministar finansija i trezora BiH da sva neutrošena sredstva osigrana ovom Odlukom prenese u fiskalnu 2026. godinu i obezbijedi njihovu dostupnost za namijenjenu svrhu tokom cijele 2026. godine. Neizvršenje prenosa sredstava od strane ministra bez odlaganja, odnosno u roku od jednog dana od dana objavljivanja ovog Autentičnog tumačenja na zvaničnoj internet stranici Kancelarije visokog predstavnika, direktno podrazumijeva obavezu i ovlašćenje zamjenika ministra da taj prenos izvrši bez odlaganja”, piše u Autentičnom tumačenju odluke Šmita koja se odnosila na izmjene i dopune Zakona o finansiranju institucija BiH.

Spor Ministarstva finansija i CIK-a

Iz tumačenja kojeg potpisije Šmit, vidljivo je da je bilo prepiske na relaciji Ministarstvo finansija i trezora BiH – CIK, a suština problema je u tome da je novac obezbjeđen za 2025. godinu, i Srđan Amidžić, ministar finansija i trezora BiH ne želi da ga isplati u 2026. godini.

“Odlukom se izričito predviđa višegodišnji finansijski okvir koji obuhvata fiskalnu 2025. i fiskalnu 2026. godinu, u potpunosti usklađen s Vremenskim okvirom implementacije sadržanim u Studiji izvodljivosti, kojim se utvrđuju faze i rokovi za obje fiskalne godine radi osiguranja operativne spremnosti za održavanje Opštih izbora u oktobru 2026. godine”, piše u tumačenju koje je objavljeno juče poslijepodne.

Sredstva moraju biti dostupna tokom cijele 2026.

Dalje, navedeno je “sredstva osiguarana u skladu sa ovom Odlukom doznačena su namjenski i moraju ostati na raspolaganju Centralnoj izbornoj komisiji BiH tokom cijele fisklane 2026. godine”.

“Nalog ili bilo koji drugi akt potpisan od strane ministra finansija i trezora ili zamjenika ministra finansija i trezora u svrhu izvršenja prethodno navedenih obaveza smatraće se pravno dovoljnim za njegovo potpuno izvršenje. Provođenje takvog naloga ili bilo kojeg drugog akta neće biti uslovljena bilo kakvim dodatnim proceduralnim, tehničkim ili formalnim zahtjevima predviđenim pravilima o administrativnom i kancelarijskom poslovanju, pravilima o upotrebi službenih pečata ili bilo kojim drugim internim aktom kojim se propisuju druge formalne pretpostavke”, piše u autentičnom tumačenju koje je izdao Šmit.

Podsjećanja radi, u julu prošle godine Šmit je nemetuno odluku prema kojoj se sredstva iz dobiti Centralne banke BIH raspoređuju CIK-u za uvođenje novih tehnologija na izborima. Radi se o 112,5 miliona KM.

Komentarišući izjave gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića, da republičke institucije treba izmjestiti iz centra grada u prigradska naselja, lider SNSD-a Milorad Dodik istakao je da je vlast dovela sjedište institucija u Banjaluku, te da ako to ne odgovara Stanivukoviću, to je njegov problem.

– Nema regulacionog plana, ni urbanističkog, ni odluka bilo kog organa, ako banjalučka Gradska uprava misli da republička vlast ne treba da sjedi u Banjaluci, i ako hoće konflikt, ja mu garantujem da će prije on izaći, iz one zgrade, nego mi iz naše – dodao je Dodik na konferenciji za novinare u Laktašima.

Dodik ističe da nije problem zgrada, nego predstavljanje i reprezentativnost.

Dodik je prokomentarisao i kancelarije nove zgrade Vlade Republike Srpske u Brčko distriktu, “Srpska kuća”, i dodao da samozvanoj grupi “bošnjaka-muslimana”, smeta zgrada, koju je vlast Srpske obezbijedila, te da oni sada pokušavaju to da ospore.

Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a, na Konferenciji o zanatstvu i preduzetništvu Srpske u Laktašima rekao je da se počelo veoma skromno ali ambiciozno.

– Doveli smo ovdje značajan broj predstavnika privrede kako bi razgovarali o uspjesima ali i onome što tek treba da učinimo. Mi smo spremni da prepoznamo neophodne mjere i da ih ugradimo u naše politike. Treba reći da smo u proteklom vremenu upravo slušajući probleme koje iznose preduzetnici uticali na to da se promijeni Zakon o PDV-u, da se povećava neoporezivi dio, sa 50.000 KM na 100.000 KM – istakao je Dodik.

Kako je rekao, kao mjera podrške, donesen je i novi Zakon o preduzetništvu.

– Na osnovu potreba koje čujemo odlučili smo da će poseban štand na “EKSPU” u Srbiji biti o aktivnostima žena iz Srpske i regiona – naveo je Dodik.

Počasni predsjednik PDP, Mladen Ivanić, mogao bi se naći u trci za srpskog člana Predsjedništva BiH kao zajednički kandidat opozicije na narednim opštim izborima, saznaje Srpskainfo iz izvora bliskih opozicionim krugovima.

Prema tim informacijama, inicijativa o njegovoj kandidaturi potekla je iz dijela rukovodstva SDS. Ivanić, koji se posljednjih godina uglavnom povukao iz aktivnog političkog djelovanja, navodno je spreman razmotriti kandidaturu, ali pod jednim uslovom – da iza njega stane kompletna opozicija.

– Inicijativa da se Mladen Ivanić ponovo „aktivira“ i kandiduje ispred opozicije za srpskog člana Predsjedništva BiH potekla je iz pojedinih krugova iz vrha SDS. Sam Ivanić nije ni potvrdno ni odrečno reagovao na tu inicijativu. Njegov osnovni zahtjev jeste to da kandidatura bude podržana od strane svih opozicionih stranaka, bez izuzetka. Ukoliko bilo ko iz opozicije bude protiv njegove kanidature, Ivanić će to odbiti – navode izvori iz vrha opozicije.

Novinari su pokušali da dobiju komentar od Ivanića, ali on nije odgovarao na telefonske pozive.

Predsjednica Narodnog fronta Jelena Trivić kaže da joj ideja o Ivanićevoj kandidaturi nije nepoznata, ali smatra da u ovom trenutku nije ostvariva. Iako, kako ističe, ima pozitivno mišljenje o njemu, procjenjuje da bi takav potez dodatno zakomplikovao odnose unutar opozicije.

– Treba stvari sagledati objektivno. Ne vidim kako bi se druge stvari u opoziciji posložile u tom slučaju, kako god da okrenemo. To bi dodatno usložilo situaciju. Mladen Ivanić nesumnjivo je veliko političko ime, ali živimo u vremenu u kojem teme traju jedan do dva dana, sve je dinamično, turbulentno, mnogo toga se kreira na alternativnim kanalima komunikacije i standardne ili konvencionalne metode političkog rada lagano nestaju – poručuje Trivićeva.

Ona dodaje da bi gotovo osam godina odsustva iz prvog plana politike moglo predstavljati ozbiljan hendikep, posebno u kratkom vremenu koje je ostalo do izbora.

– Pogotovo za generacije koje nadolaze, 25-40 godina. Ti ljudi nisu pratili politiku prije 10 godina, a značajan su korpus glasača. Ovo nije pitanje šta ja mislim o Mladenu Ivaniću, nego objektivan pogled na njegovu potencijalnu kandidaturu – navodi Trivićeva.

Trivićeva takođe postavlja pitanje ko bi formalno kandidovao Ivanića, podsjećajući da lider PDP Draško Stanivuković ima sopstvene političke ambicije, dok su u igri i SDS i Nebojša Vukanović.

– Tu je i SDS i Nebojša Vukanović. Iskreno, to mi djeluje toliko nerealno u smislu praktične providivosti takve ideje. Mada, u politici je sve moguće – zaključuje ona.

Za razliku od nje, politički analitičar Radomir Nešković smatra da bi Ivanić bio najjači adut opozicije.

– Ivanić je dugo bio u politici i ima ogromno iskustvo. Da bi prošao kao kandidat za srpskog člana Predsjedništva BiH treba mu jedinistvo u opoziciji i dobra organizacija, a to je opoziciji upravo najslabija tačka – ističe Nešković.

On ocjenjuje da opozicionim liderima nedostaje unutrašnja koordinacija i disciplina, uprkos ambicijama koje javno pokazuju.

– Svi kao paunovi stalno govore: „Ja, pa ja“. Međutim, oni nemaju taj sektor koji se zove unutrašnja organizacija, odnosno dio koji se ne vidi. Ako bi opozicija jedinstveno stala iza Mladena Ivanića, onda bi on imao ozbiljnu šansu za pobjedu. Po mom mišljenju, kvalitetnijeg kandidata od Mladena Ivanića opozicija trenutno nema – zaključuje Nešković.

Iako inicijativa o Ivanićevoj kandidaturi zasad ostaje na nivou razgovora, jasno je da bi eventualna odluka o njegovom povratku zavisila prije svega od spremnosti opozicije da prevaziđe unutrašnje razlike i nastupi jedinstveno.

Usvajanje Ustava Republike Srpske prije 34 godine rezultat je političke odlučnosti i dalekovidosti onih koji su ga donijeli, ali je i dokaz državotvornosti srpskog naroda u BiH, izjavio je Srni šef Kluba SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica.

Mazalica je istakao da je tada postojala svijest da samo svojom državom Srbi mogu sačuvati svoje biće, ali i gole živote, te da je Ustav Republike Srpske iz 1992. godine rezultat svijesti da se država može graditi samo na bazi ustava, zakona i ostalih propisa, a ne na bazi haosa, nasilja i bezakonja.

– Taj ustav je preživio Dejtonski sporazum i, iako je kasnije mijenjan amandmanima više puta, dokaz je da Republika Srpska u Dejtonu unosi svoju državnost i ustavnost u BiH kao konfederalna jedinica, a ne da se formira nova država BiH koja je iznad entiteta, pa i Republike Srpske – rekao je Mazalica.

On je naveo da je taj ustav usklađen sa Ustavom BiH i dio je ustavno-pravnog sistema BiH, te predstavlja priznanje ne samo Republici Srpskoj, već i razlozima i povodu zbog čega je donesen, što mu obezbjeđuje odgovarajući legitimitet.

– Taj ustav su donijeli izabrani predstavnici građana, dok je Ustav BiH dio međunarodnog mirovnog sporazuma, što naš ustav čini superiornijim u smislu njegovog legitimiteta, kao izraza narodne volje – poručio je Mazalica.

Prvi Ustav Republike Srpske proglašen je 28. februara 1992. godine i jedan je od najznačajnijih konstitutivnih akata koji su bili osnov za stvaranje Srpske.

Prvi Ustav Republike Srpske značio je osnovu državnosti, borbu i garant srpskom narodu za opstanak na ovim prostorima i donio status Srpskoj koji sada ima, izjavio je Srni predsjednik Narodne partije Srpske Darko Banjac.

“Dan Republike Srpske i donošenje prvog Ustava Srpske je međusobno povezano. Prvi put na ovim prostorima Srbi su uspjeli da se izbore za svoja vjekovna ognjišta i da sa njih više nikada ne budu protjerani”, rekao je Banjac.

On je naveo da je silom visokih predstavnika, pojedinih ambasada i dijela međunarodne zajednice pokušano da se Ustav promijeni, da izgubi svoju izvornu snagu.

“Uspjeli smo sačuvati ono šta je taj ustav predstavljao, a što i danas predstavlja – sigurnost života srpskog naroda, sigurnost opstanka Republike Srpske, jer su Srpska i Ustav jedno tkivo koje garantuje slobodu našeg naroda na ovim prostorima”, istakao je Banjac.

Prvi Ustav Republike Srpske proglašen je 28. februara 1992. godine i jedan je od najznačajnijih konstitutivnih akata koji su bili osnov za stvaranje Srpske.

Ako su tačne izjave gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića na koje mi novinari traže komentar, onda se on sve manje ponaša kao gradonačelnik, a sve više kao stečajni upravnik Banjaluke, istakao je lider SNSD-a Milorad Dodik.

– Potpuno se pogubio i više ne zna šta govori. Raditi nikada nije ni znao. Јedan dan bi da raseljava Banjalučane iz centra grada, drugi dan bi da raseljava institucije. Smetaju mu – istakao je Dodik u objavi na društvenoj mreži Iks.

Ако су тачне изјаве Драшка Станивуковића на које ми новинари траже коментар, онда се он све мање понаша као градоначелник, а све више као стечајни управник Бањалуке.
Потпуно се погубио и више не зна шта говори.
Радити никада није ни знао.
Један дан би да расељава Бањалучане из…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) February 24, 2026

Kako Dodik ističe, Banjaluka bez naroda i republičkih institucija je Stanivukovićeva mjera.

– Institucije Republike Srpske on nije ni gradio, neće ih ni izmještati. Teško je razumjeti njegov tok misli i kako je došao na ove ideje. To je isto kao da neko dođe na ideju da Bijelu kuću izmjesti na periferiju Vašingtona ili Kremlj da izmjesti sa Crvenog trga negdje u Podmoskovlje. Na sreću, on se ništa ne pita. Sve što je izgovorio, biće samo dodatak riznici izrečenih besmislica. Ništa više – ističe Dodik.

U danu kada se obilježavaju četiri godine od početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije, naše opredjeljenje ostaje isto: podrška pravednim ciljevima Rusije i njenom nastojanju da zaštiti svoje interese i svoj narod u Ukrajini, istakao je lider SNSD-a Milorad Dodik.

– Kao što je pokazala dovoljno volje i strpljenja da se problemi riješe dijalogom i dogovorom, Rusija je pokazala sposobnost da vojno obezbijedi sigurnost svojih granica i teritorije. Predsjednik Vladimir Putin svojom odlučnošću vratio je Rusiji status velesile, odlučne da ne dozvoli ugrožavanje nijednog državnog i nacionalnog interesa – dodaje Dodik u objavi na društvenoj mreži Iks.

У дану када се обиљежавају четири године од почетка специјалне војне операције Руске Федерације, наше опредjељење остаје исто: подршка праведним циљевима Русије и њеном настојању да заштити своје интересе и свој народ у Украјини.

Као што је показала довољно воље и стрпљења да се…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) February 24, 2026

Foto: RTRS

Solidaran sam s predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u trenutku kada bezbjednosne službe hapse osumnjičene za planiranje atentata na njega, rekao predsjednik SNSD-a Milorad Dodik.

– Zapanjujuće je i duboko uznemirujuće da u zemlji koja je u ovom vijeku već doživjela atentat na svog premijera, postoje oni koji pokušavaju relativizovati ili čak ismijavati prijetnje po život predsjednika i njegove porodice – napisao je Dodik na Iksu.

Солидаран сам с предсједником Србије Александром Вучићем @avucic у тренутку када безбједносне службе хапсе осумњичене за планирање атентата на њега.

Запањујуће је и дубоко узнемирујуће да у земљи која је у овом вијеку већ доживјела атентат на свог премијера, постоје они који…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) February 24, 2026

Naglasio je da takav odnos nije politika.

– To je opasno neodgovorno ponašanje, koje podriva bezbjednost i stabilnost cijelog društva. Političke razlike su legitimne, ali ugrožavanje bezbjednosti bilo kog izabranog predstavnika države nikada ne smije postati predmet dnevnih političkih obračuna, već pitanje elementarne odgovornosti prema stabilnosti i miru – zaključio je Dodik.