VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Trivić: Ova vlada treba da ode

    Trivić: Ova vlada treba da ode

    Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske, izrazio je oštru kritiku prema Programu ekonomskih reformi (PER), ističući da dokument ne zadovoljava potrebe poslovne zajednice. U intervjuu za Novi Nezavisni, Trivić je naglasio da PER ne pruža konkretne zadatke Vladi, optužujući je za nedostatak dijaloga s privrednim sektorom.

    O minimalnoj plati i nesuglasicama između Vlade i poslodavaca:

    Trivić je istakao da ga priča o minimalnoj plati pomalo dosađuje te demantovao tvrdnje Vlade da poslodavci ne žele povećanje minimalne plate. “Ljudi treba da shvate da Vlada ne da da minimalna plata poraste na 1.050 KM, a ne poslodavci,” rekao je Trivić, dodajući da Vlada svađa radnike i poslodavce. Kritikovao je nedostatak podrške Vlade tehnološkom razvoju privrede, ističući da su promjene u PER-u samo deklarativne i da neće donijeti stvarne promjene.

    Prijedlog o povratku Ekonomske politike:

    Trivić je predložio ukidanje PER-a i povratak Ekonomske politike, gdje bi Vlada i socijalni partneri direktno razgovarali o prioritetima i problemima. Tvrdi da su ministarstva izgubila kontakt sa stvarnim životom i da su potrebne konkretnije strategije za rješavanje ekonomskih izazova.

    Borba protiv sive ekonomije:

    Predsjednik Unije poslodavaca naglasio je da je nelojalna konkurencija najveći problem, ističući da država nije adekvatno reagovala na prijedloge poslovne zajednice u vezi sa suzbijanjem sive ekonomije. Smatra da Vlada podržava sivu ekonomiju jer u njoj ima svojih ljudi, a predstavnicima privrede nije ponuđen konkretan plan borbe protiv ovog problema.

    Budžet i planovi za rast prihoda:

    Trivić je izrazio sumnju u realnost konstantnog rasta prihoda u budžetu, upozoravajući na pad tražnje iz EU. Kritikovao je nedostatak podrške tehnološkom razvoju u budžetu i PER-u, ističući da su promjene u Pravilniku o podršci tehnološkom razvoju favorizovale velike firme.

    Minimalna plata i neizvjesnost:

    Na pitanje o očekivanjima od odluke Vlade o minimalnoj plati, Trivić je izrazio zabrinutost zbog nesigurnosti koju takva odluka donosi poslodavcima. Tvrdi da će ukidanje podsticaja za rast plata demotivisati radnike i stvoriti nesigurnost u poslovnom sektoru.

  • Građani ne mogu priuštiti udar na lična primanja

    Građani ne mogu priuštiti udar na lična primanja

    Bilo kakav udar na lična primanja, u smislu smanjenja mjesečne zarade ili kašnjenja plata, većinu građana BiH stavio bi u nezavidnu i katastrofalnu situaciju, jer bi u pitanje bila dovedena njihova egzistencija.

    Oni sa kojima smo imali priliku da razgovaramo poručuju da u najvećoj mjeri žive od plate do plate, te da ne bi bilo izdrživo da na duži period nemaju primanja.

    Snalaze se, kažu, kako znaju. Pojedini rade dva posla, najčešće jer imaju djecu, ili su pod kreditima, a nekima ni to nije dovoljno da pokriju sve troškove.

    Nikola I. se u Banjaluku doselio prije deset godina, kada je krenuo na studije. Pronalazak posla nakon završenog fakulteta ostavio ga je u najvećem gradu u Srpskoj. U međuvremenu se i oženio, a prošle godine supruga i on dobili su dijete.

    Sve je, priča za “Nezavisne novine”, sada potpuno drugačije nego tada.

    “Dok sam studirao nisam pretjerano razmišljao o troškovima jer su to plaćali roditelji. Međutim, čim sam završio fakultet pronašao sam posao i tada sam svojom platom mogao uredno plaćati sve obaveze. Nakon što sam se oženio, i kada sam dobio dijete, supruzi i meni je to prioritet i sve radimo da njemu nešto ne nedostaje, a za nas – kako bude. Trenutno se dobro snalazimo, ali zaista je teško reći šta bi bilo kada bismo došli u situaciju da plata kasni ili, ne daj bože, da je nema. Supruga se nedavno vratila na posao i to nam mnogo znači”, rekao je Nikola.

    Banjalučanka Sanja I. ističe da bi smanjenje plate mogla da pregura eventualno jedan mjesec, ali da dugoročno to ne bi bilo izvodivo.

    “Imam dvoje djece koja idu u vrtić, za šta odvajam veliki dio plate, a da ne pričam o ostalim svakodnevnim troškovima života”, kazala je ona, dodajući da ne zna kako bi se snašla ukoliko bi se desilo da nekoliko mjeseci uopšte ne prima platu.

    “To bi u mom slučaju bilo nezamislivo, zato što bukvalno svaki fening plate je već unaprijed potrošen i zna se gdje ide svaka marka. I kad imate dvije prosječne plate u Srpskoj i dalje se ne mogu pokriti minimalni, osnovni troškovi života”, dodaje ona.

    Nesigurnost po pitanju snalaženja u tako izazovnoj situaciji imao bi i Rajko M.

    “Znamo svi da većina radnika i porodica živi od plate do plate, tako da ne znam na koji način bih se snašao ako bi se ta plata smanjila, pa i za jedan mjesec. Svaki čovjek ima neku obavezu i unaprijed mora nešto plaćati, kao što su stanarina, kredit ili nešto drugo što je dosta novca, trećina ili u nekim slučajevima i polovina plate. Vjerovatno bi morao neku pozajmicu uzeti iz banke, ali to opet znači novo zaduživanje, koje ne znam kako bih mogao vratiti”, kazao je on za “Nezavisne”.

    Marija iz Višegrada ističe da je plata koju prima za svoj rad veća od minimalca, ali da bi bilo jako teško da preživi više mjeseci bez nje.

    “Definitivno bih morala da smanjim troškove, odnosno da ih svedem na minimalne”, navela je Marija, dodajući da upravo zato svakog mjeseca izdvaja novac sa strane… “Samo da bih imala neku ušteđevinu u slučaju da dođe do problema sa platom”.

    Podsjećanja radi, prema podacima Agencije za statistiku BiH, prosječna neto plata iznosi 1.264 KM mjesečno. Potrošačka korpa iznosi oko 3.300 KM.

    “To znači da prosječnoj četvoročlanoj porodici u kojoj dva člana rade nedostaje oko 800 KM svaki mjesec”, kaže Admir Arnautović, predsjednik Udruženja “Klub potrošača srednje Bosne” iz Travnika.

    “Mislim da u ovom trenutku 90 odsto građana BiH nema štednju koja bi im omogućila da prežive tri mjeseca bez plate, dok svakoj drugoj porodici kašnjenje plate od samo nekoliko dana predstavlja veliki problem, i to čak i porodicama čija su primanja iznad prosjeka. Iako je prema podacima štednja građana u BiH u porastu, treba uzeti u obzir da je više od 80 odsto štednje na računima u vlasništvu manje od 10 odsto građana, tako da tu nikako ne možemo govoriti o opštem stanju”, dodao je on.

    Kaže i da, iako se sve više građana okreće poljoprivredi kao dodatnom izvoru finansiranja, oni nemaju potrebnu snagu bez pomoći države, te da i ne treba da čudi što mladi nakon školovanja odlaze iz BiH.

    Da bi ovo pogodilo i mnogo jače države pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno tokom pandemije virusa korona u Evropskoj uniji (EU). Tada se od građana tražilo da odgovore kako bi pokrili svoje potrebe ukoliko bi im se dohodak smanjio za 20 odsto i da li imaju mogućnost da amortizuju takav udar… “Ispostavilo se da u Hrvatskoj, a koja je nama najzanimljivija, preko 50 odsto građana ne bi bilo u stanju da pokrije osnovne egzistencijalne potrebe. A ako dva mjeseca uzastopno ne bi primili platu, više od 70 odsto njih nije imalo ušteđevinu da može da izdrži taj udar”, rekao je za “Nezavisne novine” Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Palama.

  • Šume Srpske: Bez ispunjenja proizvodnog plana

    Šume Srpske: Bez ispunjenja proizvodnog plana

    Proizvodni plan drvnih sortimenata u šumarstvu Republike Srpske ove godine neće biti ostvaren jer uprkos dobrim rezultatima u avgustu, septembru i oktobru neće moći da se nadoknadi raniji zaostatak nastao zbog vremenskih prilika i nedostatka radne snage, izjavio je Srni sekretar Udruženja šumrstva i drvoprerade u Privrednoj komori Republike Srpske Igor Andrić.
    “Ova godina će se završiti kako je i počela – loše, a takav će biti i početak naredne kada je u pitanju drvoprerada. Ipak, moramo biti optimisti, jer prema nekim prognozama i informacijama koje imamo iz NJemačke i Austrije, kao bitnih partnera Srpske, oporavak ovog sektora se očekuje u drugoj polovini naredne godine”, rekao je Andrić.

    Andrić je naveo statističke podatke po kojima je u oktobru proizvodnja raznih šumskih drvnih sortimenata u odnosu na isti mjesec prošle godine povećana za 8,2 odsto, a prodaja za 2,5 odsto.

    On je dodao da se povećanje proizvodnje i prodaje šumskih sortimenata u oktobru može pripisati boljim vremenskim uslovima za proizvodnju, a da su avgust i septembar takođe popravili situaciju u proizvodnji i prodaji, ali nedovoljno da bi se realizovao godišnji plan proizvodnje.

    “Ako posmatramo podatke statistike za deset mjeseci ove godine, imamo proizvodnju manju za 5,2 odsto u odnosu na deset mjeseci predhodne godine, dok je prodaja šumskih sortimenata bila manja za 7,2 odsto”, dodao je Andrić.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za deset mjeseci ove godine proizvodeneo je ukupno 1.528.200 metara kubnih raznih šumskih sortimenata, dok je prodaja bila u ukupnoj masi od 1.522.706 metara kubnih.

    U oktobru je proizvedeno 192.096 metara kubnih raznih šumskih sortimenata, dok je prodano 212.756 metara kubnih.

    Krajem oktobra na zalihama je registrovano 160.411 metara kubnih rznih šumskih sortimenata.

    Andirć je naglasio da aktuelno stanje u šumarstvu uzrokuje i probleme u proizvodnji drvnih proizvoda i namještaja, na koje bitan uticaj ima i smanjenje tražnje na zapadnoevropskom tržištu, koji se automatski preliva i na naše područje.

  • Kina u novom problemu

    Kina u novom problemu

    Potrošačke cene u Kini pale su za 0,5 posto na godišnjem nivou u novembru.

    To ujedno predstavlja i najveći pad u poslednje tri godine i to u trenucima kada se ekonomija ove države bori sa sve većom deflacijom.

    Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, potrošačke cene pale su za više od 0,2 procenata koje su prognozirali analitičari te su premašile oktobarski pad.

    “Proizvođačke cene, koje su u velikoj meri vođene cenama robe i sirovina, pale su za tri posto i ostale su negativne”, piše FT, a prenosi Klix.

    Peking se ove godine susreo sa pozivima da ove godine pojača stimulaciju u kontekstu situacije sa tržištem nekretnina i to nakon što nekoliko investitora nije izvršilo plaćanje obaveza.

    Vlada je snizila ključne kamatne stope i izdala nove obveznice kako bi podržala rast, ali to nije isporučilo adekvatan rezultat.

    Kineski lider Si Đinping ove nedelje je upozorio da je ekonomski oporavak zemlje još uvek u kritičnoj fazi, a zvaničnici su obećali kako će pojačati fiskalnu i monetarnu podršku.

  • Amidžić bi da smanji troškove, Helez ne odustaje od povećanja

    Amidžić bi da smanji troškove, Helez ne odustaje od povećanja

    Ministarstvo trezora i finansija priprema budžet institucija BiH za 2024. koji će i do 10 odsto biti manji u odnosu na sadašnji. Ukoliko ne bude prihvaćen od naredne godine zajedničke institucije ponovo će biti na privremenom finansiranju.

    Istovremeno, ministar odbrane Zukan Helez ponovo je zatražio povećanje budžeta za Oružane snage BiH, a da se pri tome uopšte nije konsultovao sa zamjenikom Aleksandrom Goganovićem koji zadužen za resurse i finansije.

    Raniji Helezov zahtjev za milijardu i 770 miliona KM za odbranu odbačen je kao neracionalan i neozbiljan.

    Dok MMF, druge međunarodne finansijske institucije, pa i sama javnost pozivaju na uštede, čak i na smanjenje plata u javnom sektoru, iz Ministarstva odbrane BiH ponovo zahtjev za povećanjem budžeta u narednoj godini.

    Ovaj put od 18 miliona KM jer sadašnjih 392 miliona, što je najveća stavka u budžetu BiH, za Heleza nije dovoljno.


    – Ispod ove cifre koju sada imamo za budžet za Oružane snage BiH sigurno neće ići, ja to neću dozvoliti, može biti samo povećan, umanjen neće biti – kaže Helez.

    Ministar finansija i trezora, Srđan Amidžić s druge strane poručuje da budžet Ministarstva odbrane BiH za 2024. neće biti uvećan, naprotiv mogao bi biti smanjen.

    On ističe da “stezanje kaiša” i do 10 odsto neće ugroziti funkcionisanje nijedne od 75 organizacionih jedinica koje se finansiraju iz zajedničke kase.

    – Naš prijedlog budžeta će podrazumjevati smanjenje u odnosu na ono što je bilo 2023. Ako smo mi mogli unutar ministarstva finansija i trezora smanjiti troškove i do 10 odsto i da se ništa ne osjeti, mislim da nije bezobrazno da od drugih budžetskih korisnika tražimo da urade korekcije i da nastavimo normalno da funkcionišu – poručio je Amidžić.

    Ukoliko, pak, smanjeni budžet institucija BiH za 2024. ne bude prihvaćen na Savjetu ministara od strane ministara iz “Trojke” uključujući i samog Heleza, BiH se ponovo vraća na režim privremenog finansiranja.

    Kako piše RTRS, ne samo da ignoriše upozorenja da se troškovi moraju kresati i da je novca sve manje, Zukan Helez u planiranju potreba Oružanih snaga BiH i Ministarstva odbrane za 2024. potpuno je isključio Goganovića.

    – Nisam uključen u taj proces, iako sam zamjenik ministra odbrane za upravljanje resursima i direktno zadužen za upravljanje finansijama. Ministar odbrane mene je isključio iz tog procesa i tako da će se to rješavati na nivou Savjeta ministara i ja vjerujem da ministar finansija neće odstupiti od svojih zahtjeva – istakao je Goganović.

  • Ekonomisti u BiH nisu optimistični, sedam odsto rasta teško dostižno

    Ekonomisti u BiH nisu optimistični, sedam odsto rasta teško dostižno

    Novim planom rasta Evropske unije za zapadni Balkan predviđa se udvostručenje veličine ekonomskog rasta u narednoj deceniji, i to od sedam odsto godišnje, ali ekonomisti u BiH nisu optimistični.

    Na okruglom stolu “Novi plan rasta – mogućnosti za poslovni sektor zapadnog Balkana”, koji je organizovao Komorski investicijski forum ZB, rečeno je da je novi plan rasta pripremljen s ciljem donošenja nekih prednosti članstva u regiju prije pristupanja, podsticanja ekonomskog rasta i ubrzavanja prijeko potrebne socioekonomske konvergencije.

    “Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i ulaganja kako bi se značajno ubrzao proces proširenja i rast njihovih ekonomija. Planom rasta želimo postići udvostručenje veličine ekonomija zapadnog Balkana u sljedećoj deceniji (7% godišnje), podstičući zemlje da ubrzaju usvajanje te sprovođenje pravne stečevine EU i ubrzanje procesa pristupanja. Postoji zamah i zapadni Balkan treba da ga iskoristi, posebno uzimajući u obzir mogućnost novih članica EU do 2030. ili ubrzo nakon toga”, kazao je Dejvid Hadson, viši stručnjak za proširenje EU.

    Ipak, domaći ekonomisti nisu optimisti u vezi s ovim pitanjem, te smatraju da bi se mnogo stvari trebalo poklopiti kako bi se ostvario godišnji ekonomski rast od sedam odsto.

    Saša Stevanović, ekonomski analitičar, rekao je za “Nezavisne novine” da je predloženi model koji zagovara Evropska unija upitan.

    “Naime ekonomski rast od sedam procenata nije moguć ukoliko se zasniva samo na investicijama. Razlog je jednostavan, investicije moraju biti profitabilne i zasnovane na agregatnoj tražnji tj. privatnoj potrošnji. Sadašnje projekcije Evropske unije su loše. Ako se zadrže sadašnje politike, možemo s pravom reći da Evropa narednih godina neće uopšte rasti. Kako drugačije opravdati činjenicu da Evropa od 2008. godine ekonomski nije rasla uopšte. Naime, dohodak po glavi stanovnika izražen u dolarima je prethodne godine na istom nivou kao 2008. godine. Ta činjenica treba da zabrine samu Evropu i Njemačku, koja je bila motor Evrope. Podaci ukazuju da je motor stao. Mi jesmo imali određeni ekonomski rast, zbog blizine Evrope i konvergencije dohodaka u 15 godina nekih 50%. Bilo bi dobro operativno znati šta se nudi, odnosno koliki je paket za BiH, koje su reforme potrebne. Šta nam vrijedi vršiti reforme koje ne pogoduju rastu, investirati u nešto, bez agregatne tražnje, privatne potrošnje, kako kod nas tako i u Evropi. Evropa čini 70% naše eksterne konkurentnosti, toliko od ukupnog izvoza izvozimo u nju. Evropa treba da nam bude saveznik, ona je prirodni saveznik, ali od nje ne treba mnogo očekivati i treba ukazati da moramo sprovoditi politike koje podižu nivo dohotka na najbolji mogući način. To treba da nam bude cilj. Sve ono što doprinosi cilju je dobrodošlo. Na koji način ćemo to postići? Odgovor na pitanje je da pogledamo, da potražimo odgovor u ekonomskom modelu BiH u posljednjih 15 godina i da politike usmjerimo u one elemente u sistemu koji daju najveći doprinos”, objašnjava Stevanović.

    Dodaje da je za BiH najbolje rješenje stimulisanje privatne potrošnje, jer to najbolje podiže privatne investicije.

    “To ćemo uraditi ukoliko stimulišemo rast plata i rast penzija. Za to je potrebno posmatrati kretanje inflacije, produktivnost, ali i profitabilnost. Moramo praviti veće deficite, jer ne može to privreda sama podnijeti iz svojih izvora. Na kraju jednostavnim uvidom šta smo radili u periodu 2010. do 2019. godine i šta smo radili u periodu 2020. do 2022. godine veoma je lako uočiti gdje i u kom pravcu možemo djelovati. Da li želimo da nam dohoci konvergiraju brže ili ne. Rast BiH od sedam do 10% je moguć ako je dobro usmjeren. Oslanjanje samo na investicije nije rješenje, oslanjanje samo na recepte koji se nude iz Evrope nije kredibilno, jer oni nemaju odgovor na pitanja u svojoj ekonomiji, a koja nas muče. Miks njihovih želja i uvažavanje naših stavova je rješenje da ekonomski rast ubrzamo”, naglasio je Stevanović.

    I ekonomista Admir Čavalić smatra da su ovo dosta optimistične prognoze i da se one naknadno koriguju.

    “Ovo se posebno može reći zbog recesijskih kretanja u Evropskoj uniji. Znamo da taj plan za rast naglašava konvergenciju ekonomija zapadnog Balkana prema ekonomiji EU. Ako EU ekonomija usporava, bez obzira na to koja bila brzina konvergencije, odnosno usklađivanja naših ekonomija, to će automatski značiti manje stope ekonomskog rasta. Tako da mislim da je ovo normativno navedeno, u smislu ako se ispune neki uslovi kao što su slobodniji protok robe, usluga, ljudi, kapitala, nekih reformi, vjerovatno će tada biti više stope ekonomskog rasta, međutim praksa zavisi od niza drugih stvari”, istakao je Čavalić.

  • Ministar Egić obećava isplatu do kraja godine

    Ministar Egić obećava isplatu do kraja godine

    Velikom broju boraca u Republici Srpskoj isplaćen je jedinstveni mjesečni borački dodatak po koeficijentu 2,20, dok će novac na računima onih koji su se prethodnih mjeseci prijavljivali biti nakon što dobiju rješenje.

    Ovo je rekao ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, Danijel Egić.

    On je za Glas Srpske naglasio da je za oko 130.000 boraca mjesečni borački dodatak isplaćen po koeficijentu od 2,20 KM.

    – Za one koji su bili u sistemu dodatak je prema novom obračunu, odnosno koeficijentu, isplaćen. Onima koji su se prethodnih mjeseci prijavljivali za ovaj dodatak isplate će uslijediti nakon što dobiju rješenja. Nema puno ljudi koje nemamo u sistemu. To je uglavnom šesta i sedma kategorija. Očekujem da će i na njihove račune do kraja godine uslijediti isplate – rekao je Egić.

    Dodao je da će prilikom isplate borcima koji nisu dobili rješenje biti objedinjene sve isplate za prethodne mjesece, odnosno od narednog mjeseca nakon što su predali zahtjev. Tako će, ako su pojedini predali zahtjev u septembru, isplate uslijediti od 1. oktobra.

    – Niko neće biti na gubitku. Pojedini borci se i ne prijavljuju zbog malog broja mjeseci provedenih u zoni borbenih dejstava – poručio je Egić.

    Naglasio je da su isplaćene i invalidnine, lične i vojne, po novoj uredbi Vlade kojom su ta primanja uvećana za pet odsto.

    – U ovom mjesecu uslijediće još jedna isplata tih invalidnina – rekao je Egić.

    Na jedinstveni borački dodatak imaju pravo svi borci od prve do sedme kategorije, odnosno do sada su taj dodatak dobijali samo oni koji su imali više od 60 godina. Iznos ovog primanja boraca određuje se na osnovu broja mjeseci provedenih u zoni borbenih dejstava, a taj broj mjeseci množi se sa koeficijentom 2,20, odnosno 3 KM od početke iduće godine. Borci koji imaju određeni broj mjeseci učešća u ratu, a nisu bili u zoni borbenih dejstava, ne mogu ostvariti mjesečni borački dodatak.

    Za ove namjene, još ranije je iz Vlade Srpske poručeno, biće obezbijeđeno dodatnih 150 miliona maraka. Predstavnici Vlade Srpske i Boračke organizacije RS u drugoj polovini septembra potpisali su i memorandum kojim je definisana isplata jedinstvenog boračkog dodatka.

  • Višković: Naredne godine veći budžet i značajne investicije

    Višković: Naredne godine veći budžet i značajne investicije

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković istakao je večeras da će budžet za narednu godinu biti 5,7 milijardi KM, što je za 352 miliona KM više od ovogodišnjeg, a očekuju se i značajne investicije koje će omogućiti nova radna mjesta.

    Višković je napomenuo da je budžet za 2024. za 212 miliona KM veći od rebalansa ovogodišnjeg. “Ovu godinu završavamo bez velikog stresa, iako su nam stalno predviđali i očekivali da ćemo da potonemo. Godinu završavamo bez većeg duga bilo kome, redovno izvršavamo svoje obaveze svim budžetskim potrošačima”, rekao je Višković za televiziju “K3”.

    On je naveo da najveća stavka koja se izdvaja iz budžeta ide za penzije. “U budžetu za narednu godinu 1,785 milijardi KM ide za penzije i to je povećanje od 11 odsto u odnosu na ovu godinu.

    “Riječ je o povećanju penzija za oko devet odsto, dok se razlika odnosi na povećan broj penzionera”, pojasnio je Višković.

    Višković je napomenuo da su lična primanja zaposlenih na nivou od 1,163 milijarde KM i to je više za pet odsto.

    “Boračka davanja su veća za 38 odsto u odnosu na ovu godinu i iznose 467,5 miliona KM, a značajno smo povećali i izdvajanja za poljoprivredu”, rekao je Višković.

    On je najavio da će na narednoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske, kada budu razmatrani budžet i ekonomska politika, biti razmatrana i hitna izmjena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji obuhvata i pitanje porodiljskog bolovanja i naknadu tokom tog bolovanja.

    “Ispravićemo sve nepravilnosti koje smo primijetili, kako bismo spriječili zloupotrebe ove naše časne i poštene namjere da pomognemo ženama koje žele potomstvo. Nedopustivo je da neko mjesec dana pred trudničko bolovanje registruje samostalnu radnju i propiše sebi platu od nekoliko hiljada KM i da narednih godinu dana koristi benefite ovog zakona”, rekao je Višković.

    Višković je napomenuo i da je Inspektorat, zajedno sa Poreskom upravom i policijom, pojačao rad s ciljem sprečavanja nepravilnosti u poslovanju.

    “U posljednjih sedam dana imali smo oko 127 radnji koje su zapečaćene ili zatvorene, dok je šumarska inspekcija zaplijenila oko 1.650 metara kubnih drvnih sortimenata, vrijednosti veće od 200.000 KM”, rekao je Višković.

    Govoreći o novoj fiskalizaciji, premijer Srpske je rekao da očekuje da bi testna faza trebalo da počne u februaru, a da prije maja bude primijenjena u punom kapacitetu.

    “Po novom, svi preduzetnici će dobiti fiskalnu kasu jer želimo da registrujemo promet u Republici Srpskoj. Ne želim više da vjerujem podacima Uprave za indirektno oporezivanje, nego da znam da to što je predstavljeno – može biti i dokumentovano”, rekao je Višković.

    On je napomenuo da će biti fiskalizovani svi poslodavci, bez obzira na to koliki promet imali, a fiskalnu kasu će dobiti od Republike Srpske, napominjući da niko neće moći da ima dvojnu fiskalnu kasu. Kada je riječ o planovima i procjenama za narednu godinu, Višković očekuje da u 2024. godini bude nastavljeno sve što je započeto u ovoj.

    “Investicioni ciklus u ovoj godini je za 500 miliona KM veći nego što je bio u prethodnom vremenu. I u sljedećoj godini očekujemo značajne investicije, koje će omogućiti nova radna mjesta za naše ljude, dobre plate i ostanak ljudi na ovim prostorima”, naglasio je Višković.

  • Trgovci opcijama ciljaju na bitcoin od 50.000 dolara do januara

    Trgovci opcijama ciljaju na bitcoin od 50.000 dolara do januara

    Trgovci opcijama se okreću opkladama da će bitcoin porasti na 50.000 dolara do januara, dok mnogi posmatrači tržišta očekuju da će američka komisija za hartije od vrijednosti (engl. Securities and Exchange Commission – SEC) konačno dozvoliti pokretanje fondova kojima se trguje na berzi, a koji direktno ulažu u kriptovalutu.

    To je nivo cijene sa najvećim otvorenim interesovanjem – ili ukupnim iznosom neisplaćenih ugovora – za kupovinu bitcoina sa opcijama koje ističu 26. januara, prema podacima koje je prikupio Deribit, najveća berza kripto-opcija. Kupovne opcije daju kupcu ugovora pravo da pazari osnovnu imovinu po određenoj cijeni u određenom vremenskom periodu.

    Bitcoin je posljednji put dostigao 50.000 dolara u decembru 2021. Digitalna imovina je tada bila usred povlačenja sa istorijskog maksimuma, a Federalne rezerve (Fed) su počele da povlače rekordnu količinu stimulansa koja je upumpana tokom pandemije kovida. Sada sa očekivanjima da će Fed sljedeće godine preokrenuti monetarnu politiku i sa uvjerenjem da je bitcoin ETF (engl. exchange-traded fund – fond kojim se trguje na berzi) gotovo sigurna stvar, kripto-sektor beleži skok koji bode oči.

    “‘Bikovsko’ raspoloženje napreduje”, rekao je Luuk Strijers, komercijalni direktor Deribita.

    Bitcoin je skočio za više od 60 odsto od sredine oktobra, kada su se pojačale spekulacije da je SEC na ivici da aminuje zahteve za ETF-ove – jedan takav poslala je i moćna kompanija za upravljanje imovinom BlackRock. Vrijednost novčića se neznatno promenila, držeći nivo od oko 44.000 dolara u srijedu.

    Udružen obim trgovanja na spot tržištu i tržištu derivata na centralizovanim berzama porastao je za 40,7 odsto u novembru, na 3,61 bilion dolara, što je najveći ukupan udruženi iznos od marta, prema istraživačkoj platformi CCData.

    Aktivnosti u domenu derivata kao što su opcije i fjučersi su nastavile da dominiraju kripto-trgovinom i ostaju jedan od rijetkih načina za investitore da leveridžuju opklade nakon što je značajan broj velikih kripto-zajmodavaca propao 2022. godine. Sem toga, opcije sa gotovinom i fjučers ugovori mogu pomoći trgovcima da sprovedu svoje strategije bez potrebe da se bave pitanjima specifičnim za kripto kao što je takozvani kastodi (čuvanje imovine).

    Cijene kripta su padale od kraja marta do početka oktobra dok je serija bankrota i skandala u industriji počela da jenjava.

    “Volatilnost značajno opada veći dio godine”, rekao je Jaime Baeza, osnivač i izvršni direktor kripto-hedž fonda AnB Investments. “Okruženje je nudilo nisku volatilnost, smanjeni obim trgovanja, smanjene kamatne stope u kripto-ekosistemu i sveukupno smanjeno interesovanje za industriju.”

    Sada kada je bitcoin ETF vjerovatno na horizontu i preuzimanje rizika se vraća na šira finansijska tržišta, trgovci očekuju veće interesovanje za kripto.

    “Ove godine smo vidjeli da kako bitcoin raste, dolazi i volatilnost”, rekao je Greg Magadini, direktor odjeljenja za derivate u Amberdati. “Dakle, održivo tržište bika bi moglo vratiti malo više volatilnosti u kratkom i srednjem roku.”

  • Višković: Važno realizovati projekte iz oblasti zdravstva

    Višković: Važno realizovati projekte iz oblasti zdravstva

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković razgovarao je danas sa Sjaoćing Јu, regionalnom direktoricom Svjetske banke za Zapadni Balkan.

    Tokom sastanka, Višković je izrazio zahvalnost Svjetskoj banci na provedenim projektima u Republici Srpskoj, te, ujedno, pozvao na ubrzanu implementaciju aktuelnih projekata, a pogotovo onih koji se odnose na reformu zdravstvenog sektora.

    Višković je ukazao na važnost provođenja ovog projekta, vrijednog 36 miliona evra, a koji se odnosi na pomoć lokalnim domovima zdravlja u prelasku na trezorski sistem poslovanja.

    Istovremeno, Višković je prenio spremnost Vlade da se nastavi provođenje projekta unapređenja efikasnosti u poljoprivredi, vrijednog 26,5 miliona evra, te naglasio da je jedan od prioriteta i kandidovana rekonstrukcija putne mreže, u vrijednosti od 100 miliona evra.

    S druge strane, direktorica Svjetske banke prenijela je spremnost ove institucije da se uključi u finansiranje ovog projekta, koji se odnosi na putni pravac Foča – Šćepan Polje, do granice sa Crnom Gorom.

    Takođe, predstavnica Svjetske banke istakla je da se uskoro očekuje početak implementacije ranije ugovorenog projekta podrške novom zapošljavanju, u vrijednosti od 14 milione evra.

    Današnjem sastanku prisustvovali su i Kristofer Šeldon, šef kancelarije Svjetske banke u BiH i Crnoj Gori, kao i ministarka finansija Zora Vidović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Savo Minić, saopšteno je iz Vlade Srpske.