VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Dvije velike rudarske firme mogle bi se ujediniti i formirati megakompaniju tešku 260 milijardi dolara

    Kompanije Glencore i Rio Tinto ponovo su u pregovorima o mogućem spajanju, čime bi mogla da nastane najveća rudarska kompanija na svetu. Raniji razgovori između ove dve kompanije nisu bili uspešni.

    Ukoliko dođe do spajanja, bila bi formirana kompanija vredna više od 260 milijardi dolara, u trenutku kada trka za bakrom značajno preoblikuje globalni rudarski sektor.

    Iz obe kompanije danas je potvrđeno da su pregovori ponovo započeti, a potencijalno spajanje moglo bi da se realizuje kroz razmenu akcija. Ipak, nijedna strana nije navela kolika je verovatnoća da će do formiranja rudarskog giganta zaista doći. Prema dostupnim informacijama, australijski Rio Tinto, koji je veći od švajcarskog Glencorea i čija je tržišna vrednost 162 milijarde dolara, preuzeo bi Glencore.

    Nakon objave o nastavku pregovora, akcije Glencorea porasle su za 8,8 odsto u ranoj trgovini na Londonskoj berzi, dok su akcije Rio Tinta pale za 2,4 odsto. Istovremeno, akcije Rio Tinta na australijskoj berzi zabeležile su pad od 6,3 odsto.

    Nedavno spajanje kompanija Anglo American i Teck Resources izvršilo je dodatni pritisak na konkurente, poput Rio Tinta i BHP-a, da dodatno ojačaju svoje tržišne pozicije. To spajanje realizovano je dogovorom bez premije. Sve se dešava u trenutku kada se rudarske kompanije nadmeću u obezbeđivanju pristupa većim količinama bakra.

    Cena bakra ove sedmice dostigla je rekordnih 13.300 dolara po toni, što odražava njegov deficit na tržištu. Analitičari upozoravaju da bi manjak bakra do 2040. godine mogao da dostigne i 10 miliona tona.

    Glencore se nedavno pozicionirao kao kompanija fokusirana na bakar, a njegov izvršni direktor Geri Nejgl izjavio je prošlog meseca da ta kompanija ima ambiciju da postane najveći proizvođač bakra na svetu. Glencore je trenutno šesti najveći proizvođač bakra i najveći proizvođač uglja izlistan na berzi.

    Planovi širenja uključuju otvaranje novog rudnika bakra El Paćon u Argentini, što bi kompaniji do 2035. godine moglo da omogući godišnju proizvodnju od 1,6 miliona tona bakra, što je dvostruko više u odnosu na sadašnji nivo.

    Rio Tinto je pre osam godina obustavio proizvodnju uglja, ali analitičari smatraju da bi kompanija mogla ponovo, iako nevoljno, da se vrati toj delatnosti.

    U poslednjih šest meseci vrednost akcija Glencorea porasla je za 35 odsto, dok su akcije Rio Tinta u istom periodu zabeležile rast od 41 odsto.

    Prema britanskom kodeksu o preuzimanjima, Rio Tinto ima rok do 5. februara da Glencoreu podnese zvaničnu ponudu za spajanje ili da saopšti da to ne namerava da učini, piše „Fajnenšel tajms“.

    Rio Tinto je ranije planirao eksploataciju litijuma u Srbiji, dok je Glencore dovođen u vezu sa mostarskim Aluminijumom, i to nakon obustave proizvodnje te kompanije 2019. godine.

  • Tramp: Amerika će sniziti cijene nafte

    Tramp: Amerika će sniziti cijene nafte

    SAD namjeravaju da koriste naftu Venecuele, ali će da snize cijene i daju novac Karakasu, izjavio je američki predsjednik Donald Tramp.

    – Obnovićemo je na veoma profitabilan način. Koristićemo i uzimaćemo naftu – rekao je Tramp za list “Njujork tajms”.

    On je priznao da će biti potrebne godine da se obnovi naftni sektor Venecuele.

    Tramp nije precizirao vremenski okvir koliko dugo će SAD zadržati kontrolu nad Venecuelom, ali je rekao da će to trajati “mnogo duže” od godinu dana.

    On je naveo da želi da posjeti Venecuelu u budućnosti.

    – Mislim da će u nekom trenutku biti bezbjedno – napomenuo je Tramp.

    On je istakao da privremene vlasti Venecuele daju SAD sve što Vašington “smatra neophodnim”.

    – Daju nam sve što mi smatramo neophodnim. Ne zaboravite, oni su nam oduzeli naftu prije mnogo godina – podsjetio je Tramp.

    Tramp je odbio je da kaže šta bi ga podstaklo da pošalje trupe u Venecuelu, ali je rekao da Vašington ima veoma dobre odnose sa njenim sadašnjim vlastima.

    – Ne mogu vam to reći. Međutim, oni se prema nama odnose sa velikim poštovanjem. Kao što znate, veoma dobro se slažemo sa trenutnim vlastima u toj zemlji – istakao je Tramp.

  • Tramp uvodi carine od 500 odsto na rusku naftu i gas

    Tramp uvodi carine od 500 odsto na rusku naftu i gas

    Donald Tramp je odobrio zakon o uvođenju carina od 500 % na kupovinu jeftine ruske nafte, a TASS kaže da u predlogu zakona stoje i nafta i gas.

    “Nakon veoma produktivnog sastanka danas sa predsednikom Trampom o raznim pitanjima, on je dao zeleno svetlo za dvostranački zakon o sankcijama Rusiji na kojem već mesecima radim sa senatorom Blumentalom i mnogim drugima”, objavio je američki senator Lindzi Grejam na društvenoj mreži X.

    “Ovo će biti pravovremeno, jer Ukrajina pravi ustupke za mir, a Putin samo priča, nastavljajući da ubija nevine. Ovaj zakon će omogućiti predsedniku Trampu da kazni one zemlje koje kupuju jeftinu rusku naftu koja pokreće Putinovu ratnu mašineriju”, istakao je senator.

    “Ovaj zakon bi dao predsedniku Trampu ogromnu prednost protiv zemalja poput Kine, Indije i Brazila kako bi ih podsticao da prestanu da kupuju jeftinu rusku naftu koja obezbeđuje finansiranje Putinovog krvoprolića protiv Ukrajine. Radujem se snažnom dvostranačkom glasanju, nadam se već sledeće nedelje”, dodao je.

    Dotični zakon je početkom aprila podržala dvostranačka grupa senatora koju predvode Grejam i Ričard Blumental, demokrata iz Konektikata.

  • Tramp: Venecuela će ubuduće kupovati samo proizvode proizvedene u SAD

    Tramp: Venecuela će ubuduće kupovati samo proizvode proizvedene u SAD

    Venecuela će ubuduće kupovati samo proizvode koji se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći novac dobijen u okviru novog sporazuma o nafti između SAD i Venecuele, saopštio je američki predsjednik Donald Tramp.- Kupovina će uključivati, između ostalog, američke poljoprivredne proizvode i lijekove proizvedene u Americi, medicinske uređaje i opremu za poboljšanje elektroenergetske mreže i energetskih postrojenja Venecuele – napisao je Tramp juče na svom nalogu na mreži Truth Social.

    Tramp je rekao da se Venecuela na taj način obavezuje da posluje sa SAD kao svojim glavnim partnerom.

    – Mudar izbor i dobra stvar za narode Venecuele i SAD – ocijenio je Tramp.

    Vašington je utorak objavio sporazum sa Karakasom o dobijanju pristupa venecuelanskoj sirovoj nafti vrijednoj do dvije milijarde dolara, što je znak da zvaničnici venecuelanske vlade reaguju na zahtjev američkog predsjednika Donalda Trampa da se otvore američkim naftnim kompanijama, ili rizikuju veću vojnu intervenciju.

    Tramp je rekao da želi da privremena predsjednica Venecuele Delsi Rodrigez, postavljena ove nedjelje nakon što su SAD svrgnule predsjednika Venecuele Nikolasa Madura, omogući američkim i privatnim kompanijama “potpuni pristup” naftnoj industriji te zemlje.

  • Njemačka ulazi u tešku ekonomsku godinu

    Njemačka ulazi u tešku ekonomsku godinu

    Njemačka je 2025. imala najveći broj nezaposlenih u prethodnih 12 godina, a i 2026. će biti izazovna za najveću evropsku ekonomiju, saopštila je Služba za zapošljavanje.

    Prosječan broj nezaposlenih u 2025. godini porastao je za 161.000 na ukupno 2,948 miliona, što je najveći godišnji broj od 2013. godine, precizirano je u saopštenju.

    Iako je najniža tačka vjerovatno dostignuta, blago olakšanje ne očekuje se prije sredine godine, rekla je šef Službe za zapošljavanje Andrea Nales.

    Ona je dodala da umjereni oporavak, podržan vladinim fiskalnim paketima i oporavkom u građevinarstvu, neće biti dovoljan za značajan pad nezaposlenosti.

    Njemačka je prošlu godinu završila sa 2,9 miliona ljudi bez posla, što je blizu granice od tri miliona, koja je u avgustu bila premašena prvi put u prethodnih 10 godina, prenosi Srna.

  • EU pokušava da postigne sporazum sa Merkosurom

    EU pokušava da postigne sporazum sa Merkosurom

    Evropska unija je danas sazvala ministre poljoprivrede EU na razgovore u poslednjem trenutku kako bi ubedila Italiju i druge kolebljive zemlje članice da potpišu sporni sporazum o slobodnoj trgovini sa južnoameričkim blokom Merkosur.

     Sastanak je zakazan za sutra i za sada nije jasno koliko ministara će biti prisutno, ali je sigurno da prilikom glasanja biti ključna pozicija Italije, prenosi Rojters.

    Na sastanku u Briselu evropski komesari za poljoprivredu, trgovinu i zdravlje trebalo bi da ponude dodatne garancije u vezi sa finansiranjem poljoprivrede kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP).

    Komisija pominje krizni fond od 6,3 milijarde evra u narednom budžetskom ciklusu, kao i ubrzavanje isplate ukupno 45 milijardi evra podrške poljoprivrednicima.

    Dodatnu zabrinutost među evropskim državama sa snažnom poljoprivredom izazvala je ideja Komisije da u budućem sedmogodišnjem budžetu objedini sredstva za regionalni razvoj i poljoprivredu.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u pismu čelnicima EU ponovila da će budžet za period 2028 – 2034 garantovati 293,7 milijardi evra za poljoprivredu.

    Komisija je takođe najavila reviziju kontrola uvoza, uključujući dozvoljene nivoe ostataka pesticida u poljoprivrednim proizvodima iz trećih zemalja.

    Diplomate EU navode da je to jedan od ključnih zahteva država koje traže jaču zaštitu domaćih proizvođača i striktno poštovanje evropskih zdravstvenih i ekoloških standarda.

    Za odobrenje potpisivanja sporazuma potrebna je podrška najmanje 15 država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU.

    Dok Nemačka i Španija snažno podržavaju sporazum, Poljska i Mađarska mu se protive, a Francuska ostaje skeptična.

    Glasanje o sporazumu sa Merkosurom očekuje se u petak, a ishod će u velikoj meri zavisiti od toga da li će Italija dati zeleno svetlo.

    Sporazum je krajem prošle godine zapao u ćorsokak nakon što su Italija i Francuska saopštile da još nisu spremne da ga podrže, navodeći kao razloge zabrinutost poljoprivrednika zbog mogućeg priliva jeftinih proizvoda iz Merkosura, poput govedine i šećera, ali i mogući pritisak na snižavanje standarda proizvodnje.

  • Novi skok cijene zlata nakon američke vojne akcije u Venecueli

    Novi skok cijene zlata nakon američke vojne akcije u Venecueli

    Cijena unce zlata dostigla je danas 4.430 dolara, prvenstveno zbog pojačanih geopolitičkih tenzija i iznenadne vojne operacije SAD u Venecueli.

    Vrijednost plemenitog metala skočila je dva odsto nakon što su SAD zarobile predsjednika Venecuele Nikolasa Madura, prenio je “Trejding ekonomiks”.

    Investitori pažljivo prate ključne američke ekonomske podatke, posebno izvještaj o zaposlenostima, koji bi do kraja sedmice mogao da ponudi više naznaka o budućem kretanju kamatnih stopa u SAD.

    Zlato je završilo prethodnu godinu sa najjačim godišnjim rastom od 1979. godine, što je bilo uslovljeno snažnom potražnjom za ulaganjima, monetarnim popuštanjem u SAD i većim kupovinama centralnih banaka.

  • UIO: Lani prikupljeno rekordnih 12,177 milijardi KM indirektnih poreza

    UIO: Lani prikupljeno rekordnih 12,177 milijardi KM indirektnih poreza

    Iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH saopšteno je da su lani prihodi od indirektnih poreza iznosili rekordnih 12,177 milijardi KM, što je za 633 miliona KM više nego u istom periodu 2024. godine, kada je ostvareno 11,541 milion KM.

    Iz UIO BiH su naveli da lani nije bilo povećanja stopa indirektnih poreza, te da je rast prihoda bio uslovljen inflatornim kretanjima, ali i njihovim aktivnostima.

    – Nakon što prikupimo prihode od indirektnih poreza prvo vršimo povrat PDV-a poreskim obveznicima koji su ostvarili zakonsko pravo i po tom osnovu smo lani privredi vratili 2,202 milijarde KM. Ostatak prikupljenih prihoda otišao je u raspodjelu korisnicima – precizirano je u saopštenju iz UIO.

    Iz UIO ističu da su neto prikupljeni prihodi koji su otišli u raspodjelu korisnicima u prošloj godine iznosili 9,974 milijardi KM i da su veći za 525 miliona KM nego tokom 2024. godine.

    Kada je riječ o prošlogodišnjem finansiranju institucija, lani je Federaciji BiH raspoređeno pet milijardi i 510 miliona KM, Republici Srpskoj tri milijarde i 86 miliona KM, a Brčko distriktu 310 miliona KM.

    Po osnovu posebne putarine za izgradnju auto-puteva i izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva, FBiH je dobila dodatnih 249 miliona KM, Republika Srpska 165 miliona, a Brčko distrikt osam miliona KM.

  • Tramp postavio ultimatum naftnim divovima

    Tramp postavio ultimatum naftnim divovima

    Američki zvaničnici upozoravali su u proteklim sedmicama naftne divove da se moraju što prije vratiti u Venecuelu i uložiti značajan kapital u revitalizaciju njene posrnule naftne industrije ako žele obezbijediti odštetu za oduzetu imovinu, rekla su dva izvora.

    Venecuela je 70-ih godina prošlog vijeka nacionalizovala naftnu industriju, a u 2000-tima tadašnji predsjednik Hugo Čavez prvo je odobrio privatizaciju pojedinih segmenata da bi ih naknadno ponovo nacionalizovao.

    Pojedine međunarodne naftne kompanije odbile su zahtjev vlasti u Karakasu da njihovo poslovanje kontroliše državna firma PDVSA, napominje Reuters.

    Američki naftni div Chevron našao se među kompanijama koje su nakon pregovora s vlastima ostale u Venecueli i s PDVSA osnovale zajednička preduzeća.

    Njegovi konkurenti Exxon Mobil i ConocoPhillips otišli su iz Venecuele i podnijeli zahtjeve za arbitražu.

    U subotu je predsjednik Donald Tramp, tek nekoliko sati nakon što su američke snage zarobile venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura, najavio da su se američke kompanije spremne vratiti u Venecuelu i uložiti u revitalizaciju posrnulog naftnog sektora.

    Proteklih sedmica zvaničnici Bijele kuće i Ministarstva spoljnjih poslova rekli su liderima američkih naftnih kompanija da će morati snositi troškove obnove venecuelanske naftne industrije.

    Ulaganja će biti jedan od preduslova za dobijanje kompenzacije za imovinu koja im je oduzeta prije dvadesetak godina, ustvrdili su američki zvaničnici u razgovoru s domaćim naftnim divovima.

    Visoki ulog
    Kompanije, među kojima bi se mogli naći Chevron, ExxonMobil i ConocoPhillips, morale bi u idućih deset godina ulagati oko 10 milijardi dolara godišnje kako bi se venecuelanska proizvodnja vratila na nivo iz 1970‐ih, rekao je za Bloomberg Francisko Monaldi, stručnjak za energetsku politiku Latinske Amerike iz Instituta za javnu politiku Baker pri Univerzitetu Rice.

    Takva investicija bila bi za njih izuzetno skupa, kazali su pak izvori za Reuters.

    U dugogodišnjim arbitražnim postupcima ConocoPhillips potražuje za nacionalizovanu imovinu u Venecueli 12 milijardi dolara, a ExxonMobil 1,65 milijardi dolara.

    Hoće li se kompanije zaista vratiti u Venecuelu zavisi od procjene rizika, rekli su izvori.

    “ConocoPhillips prati razvoj situacije u Venecueli i moguće implikacije po snabdijevanje energijom i stabilnost u svijetu. Prerano je za nagađanja o bilo kakvim budućim poslovnim aktivnostima ili investicijama”, kazao je jedan od portparola kompanije za Reuters.

    Iz Exxona nisu odmah odgovorili na Reutersov nedjeljni upit da komentarišu situaciju.

    Prioritet stabilnost
    Uz pravnu neizvjesnost okvirnih ugovora o poslovanju u Venecueli, rizik će kompanijama koje razmatraju povratak predstavljati i bezbjednosni problemi, loša infrastruktura, pitanje zakonitosti američke intervencije te mogućnost dugoročne političke nestabilnosti, kazali su analitičari za Reuters.

    Prije nego što se vrate u Venecuelu, kompanijama će biti potrebne garancije stabilnosti, kaže za Bloomberg Lino Carrillo, bivši upravitelj iz kompanije PDVSA, koji je pobjegao iz zemlje prije više od dvadeset godina.

    “Ozbiljno razmatranje ulaganja u Venecueli za bilo koju kompaniju uslovljeno je novim sazivom kongresa ili nacionalne skupštine”, rekao je Carrillo u jednom intervjuu, istakavši da trenutni uslovi nikako nisu pogodni za takvu odluku, citira Bloomberg njegove riječi.

    Čak i ako se kompanije pristanu vratiti u Venecuelu, do značajnog rasta proizvodnje mogle bi proći godine, prenosi Index.

    Venecuelanske procijenjene zalihe nafte među najvećima su u svijetu, no proizvodnja je proteklih decenija potonula uslijed američkih sankcija, nedostatka investicija i lošeg upravljanja, navodi Reuters.

    Tokom 1970-ih Venecuela, jedna od osnivačica OPEC-a, proizvodila je čak 3,5 miliona barela nafte dnevno, što je tada predstavljalo preko sedam odsto svjetske proizvodnje.

    Tokom 2010-ih proizvodnja je pala ispod dva miliona barela nafte dnevno, a prošle je godine u prosjeku iznosila oko 1,1 milion barela nafte dnevno, odnosno tek jedan odsto svjetske proizvodnje.

  • Ko će kontrolisati naftno blago Venecuele?

    Ko će kontrolisati naftno blago Venecuele?

    Hapšenje predsjednika Venecuele Nikolasa Madura tokom vikenda ponovo je otvorilo pitanja kontrole nad naftnim sektorom južnoameričke zemlje, a investitori moraju da procijene ko će upravljati proizvodnjom i izvozom venecuelanske nafte i da li je moguć oporavak naftne industrije u zemlji.

    Za sada, formalna kontrola ostaje u rukama državne kompanije PDVSA, koja upravlja većinom proizvodnje i rezervi u Venecueli, dok strane kompanije posluju kroz partnerstva.

    Američki Ševron ima najznačajnije prisustvo kroz zajedničke projekte sa PDVSA, dok su ruske i kineske firme takođe prisutne, ali bez većinskog uticaja, prenosi CNBC.

    Akcije Ševrona su danas u trgovini pred otvaranje berzi porasle za 6,5 odsto, a kompanije Ekson mobajl za 3,2 odsto.

    Venecuela je nacionalizovala naftnu industriju sedamdesetih godina prošlog vijeka, a proizvodnja je vrhunac dostigla 1997. godine sa oko 3,5 miliona barela dnevno, prenosi Tanjug.

    Od tada je pala na procijenjenih 950.000 barela dnevno, od čega se oko 550.000 barela izvozi, što značajno ograničava njen kratkoročni uticaj na globalno tržište.

    Analitičari upozoravaju da bi eventualna promjena režima u Karakasu mogla privremeno da poremeti izvoz, jer bi nejasnoće oko upravljanja i plaćanja mogle da dovedu do zastoja u isporukama.

    Dodatni pritisak dolazi od američkih sankcija na takozvanu “flotu tankera u sjenci”, što je već natjeralo Venecuelu da smanji proizvodnju.

    Uprkos političkom šoku, neposredni rizik po globalno snabdijevanje ocijenjuje se kao ograničen.

    Ševron trenutno izvozi oko 150.000 barela nafte iz Venecuele dnevno, što bi moglo da ublaži kratkoročne poremećaje, dok analitičari procjenjuju da bi geopolitička neizvijesnost mogla da doda oko tri dolara po barelu kao kratkoročnu premiju rizika.

    Dugoročno gledano, značaj Venecuele leži u njenoj teškoj i sumpornoj nafti, koja je posebno tražena u složenim rafinerijama, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama.

    Složene rafinerije su napredne rafinerije koje mogu da prerađuju naftu nižeg kvaliteta i da je pretvore u skuplja kvalitetna goriva.

    Postoji mogućnost da se vlast u Venecueli promijeni, a sankcije ublaže, ali čak i u tom slučaju bi oporavak naftne industrije u južnoameričkoj zemlji zahtijevao velika ulaganja.

    Plan administracije Donalda Trampa da  Vašington obnovi venecuelansku naftnu industriju analitičari procjenjuju kao dugoročan i visokorizičan poduhvat, čija bi realizacija mogla da traje godinama i da košta više od 100 milijardi dolara, navodi Blumberg u analizi.

    Venecuela raspolaže najvećim potvrđenim rezervama nafte na svijetu, ali naftna infrastruktura je, nakon godina korupcije, nedostatka ulaganja, požara i krađa, u velikoj mjeri devastirana, što čini oporavak izuzetno složenim.

    Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da očekuje snažno interesovanje naftnih kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama za venecuelansku tešku naftu, koja je ključna za rafinerije na obali Meksičkog zaliva.

    Politička nesigurnost u Venecueli predstavlja značajnu prepreku da nafta iz ove države igra značajniju ulogu na globalnom tržištu, a eksperti upozoravaju da bi kompanije poput Ševrona i Ekson mobajla zahtijevale jasne garancije političke stabilnosti prije nego što se odluče na velika ulaganja, zaključuju američki analitičari.