Kategorija: Ekonomija

Kineska kompanija Ziđin većinski je vlasnik rudarsko-topioničarskog basena Bor, ali deo njegovog vlasništva je i u rukama države Srbije.

Srbija će, takođe, imati koristi od vesti da je nemalo skočila vrednost akcija Ziđina na berzi, ocena je sagovornika Sputnjika.

Ono što je u toj vesti značajno je razlog rasta vrednosti akcija, koji je, prema pisanju Market voča, na Honkonškoj berzi iznosio 8,2 posto. Glavni je činjenica da će kineska kompanija do kraja godine otvoriti novi rudnik bakra Čukaru Peki, za čiju je eksploataciju dobila dozvolu države Srbije. Njegova eksploatacija će Srbiju koja je sada peti proizvođač bakra u Evropi pozicionirati na drugo mesto, odmah iza Poljske.

Od početka prošle godine, kada je porasla na 9.000 dolara po toni, cena bakra je nastavila da raste jer su globalne zalihe prilično presušile. Investicona banka Goldman Saks smatra da u poslenjem kvartalu ove godine treba očekivati značajne nestašice tog metala. Otuda i njena ocena da eksploatacija rudnika Čukaru Peki dolazi u trenutku kada cena bakra na svetskim tržištima raste i do kraja godine bi mogla da dostigne 10.500 dolara po toni.

Na korist Ziđinu, ali i Srbiji

Posledica toga je, svakako, i rast vrednosti akcija Ziđina. Nesporno je da će ovakav razvoj događaja biti od koristi po kinesku kompaniju koja je najveći izvoznik Srbije, sa dvogodišnjim prihodom od 1,7 milijardi evra. Za osam meseci ove godine izvoz je bio vredan 556,1 miliona evra, što je najbolji izvozni rezultrat u Srbiji.

Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović zato smatra da će novo poskupljenje bakra samo ići na korist Ziđina, u čijem je vlasništvu 63 odsto nekadašnjeg RTB Bor, ali isto tako i Srbije.

I Srbija je vlasnik

“Mi imamo 37 posto vlasništva nad rudarsko-topioničarskim kombinatom tako da i nama odgovara skakanje cene katodnog bakra na svetskom tržištu. Samim povećanjem proizvodnje bakra, eksploatacijom novog rudnika Čukaru Peki, doći će do većeg priliva na osnovu rudne rente”, objašnjava Ignjatović.

On napominje da je realno očekivati da na proleće krene i eksploatacija bakra u rudniku Čukaru Peki. Projektovana je godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata, a eksploatacione rezerve iznose 36.990.000 tona rude. Pritom je u prvoj polovini godine 12 odsto uvećana proizvodnja iz postojećih kapaciteta, a kako je najavio Bendžamin Đao, glavni inženjer kompanije Ziđin, očekivanja su da na kraju 2021. proizvodnja bude veća 38 odsto.

Tražnja za bakrom

Treba iskoristiti trenutak kada svet traži bakar. Ignjatović ne sumnja da će to biti trend i narednih godina.

“Zalihe u svetu nisu velike i one će, kako vreme bude odmiacalo biti i manje. Nakon što prođe ova svetska kriza koja je delom prouzrokovana pandemijom kovida, a drugim delom i zbog nedostatka energenata, doći će do razvoja industrijske proizvodnje, a to će usloviti veću potražnju bakra i pitanje je koliko će rezerve da zadovolje industrijsku proizvodnju”, ističe.

Zato on smatra da za cenu bakra ne treba da brinemo ni Ziđin, ni mi jer zbog oporavka privrede i potražnje za bakrom ona sigurno neće padati.

Siguran posao

A to će za Srbiju značiti i siguran posao, ne samo za 5.700 zaposlenih koji u proseku mesečno zarađuju po 98.700 dinara, što je 50 odsto više od republičkog proseka. Ovaranje novog rudnika Čukaru Peki usloviće da okolna prateća industrija poveća zaposlenost.

Da se Srbija Ziđin Koper na tome neće zaustaviti potvrdio je generalni direktor te kompanije Đan Siming najavivši da će ukupne investicije premašiti one na koje se kineska kompanija obavezala Ugovorom o strateškom partnerstvu sa Srbijom. Njime je bilo precizirano da u narednih šest godina u zajedničku kompaniju Kinezi investiraju 1,26 milijardi dolara, a one će, po rečima Himinga, dostići 1,9 milijardi.

Ignjatović ukazuje i na to da su ovakve okolnosti pogodne za investiranje u proizvodnju proizvoda sa većom finalizacijom zasnovanih na bakru. Valjaonica u Sevojnu, kako podseća, pravi polufabrikate i mi nemamo prateću industriju koja bi koristeći bakar kao sirovinu, koji je izuzetan provodnik, pravila takve proizvode. Sada su oni posebno traženi u proizvodnji električnih automobila, a cena bakra bi uslovila i veće cene proizvoda prerađivačke industrije, objašnjava savetnik u PKS.

Menjamo imidž

I po oceni profesora ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodraga Savića, nema nikakve dileme da sve ove vesti vezane za Ziđin ohrabruju i kinesku kompaniju, ali i Srbiju.

Koliki god deo kolača da dobijemo zbog uspeha Ziđina to je značajno za nas, kaže on.

“Ovo je dobra vest i što se tiče opšteg imidža, ali je veoma važno i za buduće investitore u Srbiji. Njima takođe šalje dobru poruku da je država Srbija ispunila sve svoje obaveze, da Ziđin posluje bez nekih naročitih problema, da ostvaruje dobre rezultate. Nekom ko razmišlja o Srbiji kao investivcionoj destinaciji svakako šalje dobru poruku da se, ako ima dilemu, lakše opredeli”, ocenio je Savić.

Ako je suditi po javnom pozivu za privatizaciju pančevačke Petrohemije, realno je očekivati da će ona uskoro doći pod okrilje Naftne industrije Srbije.

Naime, NIS je jedini pokazao interesovanje za nekadašnjeg hemijskog giganta, odnosno prijavio se kao mogući strateški partner.

Da bi to postao, po uslovima koje je definisala Vlada, moraće da kroz proces dokapitalizacije izdvoji bar 150 miliona evra i tako stekne vlasništvo nad 90 posto kapitala, podseća Blic.

Tako se proces privatizacije, koji je gotovo prošle godine bio zaustavljen zbog korone, nastavlja, pa je poslednjih meseci nekoliko kompanija, našlo nove vlasnike, među kojima su i BIP, Zlatara Majdanpek, ali i neke manje poznate. Zato je gotovo izvesno da će se plan Vlade, po kome 10 kompanija do kraja godine treba da se “udome”, realizuje.

Među njima je i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” za koji je Ministarstvo privrede pre nekoliko dana uputilo javni poziv za privatizaciju. To, praktično, znači da se spisak od 76 preduzeća, koliko je do skora bilo “neudomljenih”, smanjuje jer će se u naredna dva meseca potražiti kupci za još pet kompanija i to najverovatnije za “Lastu”, “Ivana Milutinovića”, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik Kovin i Rad.

Za sve njih država će propisati uslove prodaje a oni koji važe za “Petrohemiju” izgleda da su bili samo prihvatljivi za NIS, odnosno ruski Gaspromnjeft, koji je vlasnik ove kompanije. Oni pored 150 miliona evra za dokapitalizaciju 90 posto kapitala predviđaju i da budući vlasnik od sadašnjih 1.300 zaposlenih u prvoj godini neće moći da otpusti više od pet posto zaposlenih, što znači da bi oko 80 njih moglo da ostane bez posla.

Za njih bi država trebalo da obezbedi otpremninu bar od 200 evra po godini staža ili pak neki od druga dva modela isplate koji su definisani u Programu za rešavanje viška zaposlenih u firmama koje se privatizuju. To je za sada jedino izvesno jer je neizvesno da li će u dogovoru sa novim vlasnikom država postići i dodatne benificije koje bi podrazumevale da pored 200 evra po godini staža, i sam kupac dodatno obezbedi određena sredstva pa ta otpremnina bude i veća.

Ta solucija mogla bi da bude primenjena u slučaju Petrohemije ukoliko novi vlasnik proceni da je to mali broj i da bi njihovo rentabilno poslovanje iziskivalo veći obim otpuštanja i u prvoj godini poslovanja. Svi detalji znaće se uskoro kada Komisija za sprovođenje modela strateškog partnera pregleda dostavljenu dokumentaciju i ponudu NIS-a.

Stručnjaci pak kažu da je gotovo izvesno da će se privatizacija Petrohemije uskoro završiti jer je načelni dogovor postignut na najvišem državnom nivou na relaciji Moskva-Beograd.

“Jedini logičan i pravi partner u ovom trenutku, pošto su obe firme povezane i funkcionalno i tehnološki i predstavljaju celinu, jeste NIS. Ono što je NIS-ovoj Rafineriji nafte u Pančevu nusproizvod – primarni benzin, Petrohemiji predstavlja osnovnu sirovinu. Rafinerija daje i mazut i već dugo godina daje usluge poput istovara, utovara. Sa druge strane, Petrohemija Rafineriji daje vodenu paru, kao i usluge obrade otpadnih voda što je vrlo bitno u ovom trenutku tako da oni predstavljaju jednu funkcionalnu celinu. Logično je i sigurno bi bilo dobro da oni zajedno nastave. Oni su ispod zemlje povezani cevovodima kako za primarni benzin tako i za vodenu paru”, kaže Dragan Stevanović iz Udruženja za hemijsku industriju u Privrednoj komori Srbije.

On dodaje da ne sumnja da će se privatizacija uspešno završiti.

“Spajanje NIS-ove rafinerije i Petrohemije donelo bi veliku dobit i ruskoj strani i zaposlenima u Petrohemiji, pogotovo što se, prema zaključku Vlade Srbije o raspisivanju javnog poziva za strateškog partnera, od njega očekuje da napravi i fabriku polipropilena”, navodi Stevanović.

Do sada je većinski vlasnik Petrohemije bila država koja ima 76 odsto akcija u svojim rukama, NIS 21, a tri posto poseduje Lukoil.

Inače, “Petrohemija” je prošlu godinu završila u plusu i to sa profitom od 160 miliona dinara.