Milijarder Ilon Mask kupio je Twitter, javlja Gardijan.
Biznismen je kupio kompaniju za 44 milijarde dolara.
Kategorija: Ekonomija
-
Dodik najavio realizaciju nekoliko investicija i infrastrukturnih projekata
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik najavio je danas realizaciju nekoliko investicija u Trebinju i infrastrukturnih projekata koji će preporoditi grad i taj kraj učiniti još ljepšim i udobnijim mjestom za život.
Dodik, koji je otvorio novi zatvoreni bazen u Trebinju, rekao je da će u Trebinju biti izgrađena potpuno nova bolnica i da je u planu da Trebinje auto-putem, brzom saobraćajnicom bude spojeno do Višegrada.
“Na tome radimo ovih dana, predsjednik Vlade, ja i ostali koji su uključeni, i želimo da ovaj grad i kraj bude preporođen i u infrastrukturnom i svakom drugom smislu”, rekao je Dodik novinarima nakon otvaranja bazena.
Dodik je naglasio da će u Trebinju biti izgrađen i Aerodrom uprkos, kako je rekao, podmetanjima u Sarajevu i zlim namjerama da se taj projekat spriječi.
“Ali to neće biti moguće, mi ćemo to uraditi i napraviti”, rekao je Dodik.
On je rekao da će biti izgrađena i obilaznica oko ovog grada prema Nikšiću i da će sa tih nekoliko infrastrukturnih projekata Trebinje izgledati drugačije, ljepše i bolje za život, jer je to grad koji zadržava svakog ko u njega dođe.
Dodik je čestitao građanima Trebinja na otvaranju novog bazena, za koji je rekao da je multifunkcionalan objekat koji će značiti nove kapacitete za djecu, građane i cjelokupan sport.
On je naveo da je nepojmljivo da je Trebinje čekalo ovoliko dugo na ovakav objekat. “Ali, ovoj generaciji je pripalo da to riješi”, rekao je Dodik i napomenuo da je “Elektroprivreda Srpske” bila investitor i finansirala njegovu izgradnju.
Prema njegovim riječima, ovo je gradski objekat i svi građani Republike Srpske su na neki način učestvovali u njegovom finansiranju.
-
Mlinari krenuli da dižu cijene, vreća brašna skuplja za četiri km
U pojedinim marketima, vreća brašna od 25 kilograma određenih proizvođača trenutno košta skoro 37 KM, što je za četiri marke skuplje, nakon perioda mirovanja cijene ove osnovne životne namirnice u Srpskoj.
Naime, vreća namjenskog, odnosno najkvalitetnijeg brašna, sredinom marta je sa 25 poskupila na 33 KM, koliko je koštalo brašno većine proizvođača, u većini marketa. Vreća onog manje kvalitetnog brašna tada je, u prosjeku, poskupila na 30 KM.
Neki mlinari i dalje se drže stare cijene, dok su drugi krenuli sa poskupljenjima.Iz Udruženja mlinara RS nedavno su poručili da bi cijena od 33 KM za namjensko brašno trebalo da miruje bar do juna, do kada će proizvođači na raspolaganju imati pšenicu iz Mađarske nabavljenu po cijeni koja je ranije ugovorena.
Naglasili su da nema ni nestašice, zbog čega bi cijene, kod većine mlinara, samim tim i u trgovinama, trebalo da miruju. Međutim, pojedini proizvođači su pred Vaskrs, a pojedini i nešto ranije, podigli cijene na skoro 37 KM.
U pomenutom udruženju ističu da poskupljenje za četiri KM po vreći nije zanemarljivo, te da im nije jasno zašto je do njega došlo.
– S obzirom na to da većina mlinara ima dovoljno zaliha, smatramo da je cijena od 33 KM u prosjeku po vreći sasvim korektna. Možda neki mlinari nabavljaju pšenicu iz Mađarske po novoj, višoj cijeni, pa su zato poskupili svoj proizvod. Mada, teško da se na to odlučuju, jer ne mogu da budu konkurentni, pošto su druga brašna, istog kvaliteta, dosta jeftinija. Mi od sredine marta nismo korigovali cijene i tako bi trebalo da ostane bar do juna. I ostali imaju neke zalihe, ali su, ipak, odlučili da poskupe. Marka gore-dole i nije nešto, ali četiri KM po vreći nije malo – ističe za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja i direktor preduzeća “Žitoprerada” iz Prijedora Zoran Kos.
Prema njegovim riječima, čak je za očekivati da u Srpskoj dođe do određenog pojeftinjenja brašna, kada Srbija dozvoli izvoz jeftinije pšenice.
– Ta pšenica košta 300 evra po toni, a izvoz bi trebalo da krene 1. maja – naglašava Kos.
-
Tviter ipak razmatra Maskovu ponudu
Kompanija Tviter preispituje ponudu Ilona Maska za kupovinu firme od 43 milijarde dolara, objavio je juče Vol Strit žurnal ne navodeći svoje izvore.
Prema neimenovanim izvorima WJ-a, direktori Tvitera će se sastati sa Maskom da razgovaraju o ponudi.
U kompaniji navodno žele da upotpune procenu vrednosti firme pre nego što donesu konačnu odluku.
Prethodno je Tviter usvojio odluku o takozvanoj “otrovnoj piluli“ kako bi sprečio Maska da kupi kompaniju.
Međutim, kako piše WJ, čelnici kompanije rešili su da još jednom razmotre ponudu nakon što je Mask objavio da je obezbedio 46,5 milijardi dolara za preuzimanje toh internetskog giganta.
-
Rusija otkrila planove za digitalnu rublju, domaći sistem plaćanja
Ruska centralna banka planira pokrenuti digitalnu rublju do 2023. godine i proširiti mogućnosti korištenja svoje Mir kartice za plaćanje.
Prema planu, digitalna rublja bi trebala biti spremna do slejdeće godine i omogućiti međunarodno plaćanje, a cilj je proširiti broj zemalja koje prihvataju rusku Mir bankovnu karticu.
“Digitalna rublja je među prioritetnim projektima. Brzo smo kreirali prototip, a sada vršimo testove s bankama i sljedeće godine ćemo postepeno obavljati prve transakcije”, saopćeno je.
Koncept nacionalne digitalne valute je Banka Rusije predstavila krajem 2020. godine. Očekuje se da će nova forma novca koegzistirati s gotovinom i bezgotovinskom rubljom. Za razliku od virtuelnih valuta poput bitcoina, digitalna rublja je osmišljena tako da predstavlja minimalni rizik jer će je lansirati državni monetarni regulator, a podržana je i tradicionalnim novcem.
Moskva želi povećati broj zemalja koje prihvataju Mir bankovne kartice nakon što su se međunarodne korporacije Visa i MasterCard pridružile sankcijama i prekinule svoje operacije u Rusiji. Nacionalni sistem plaćanja Mir lansiran je 2015. godine.
-
Svjetski giganti već otkupili rudu iz Vareša
Kompanija Adriatic Metals koja je izlistana na berzi u Londonu, saopštila je da je s četiri međunarodne kompanije za trgovinu i topljenje ruda dogovorila ugovore o kupovini proizvodnje koncentrata iz projekta Vares Silver u Bosni i Hercegovini.
“Firma će sada ući u period ekskluzivnosti kako bi u potpunosti završila ugovore o otkupu”, rekao je Pol Kronin, izvršni direktor Adriatic Metalsa.
Prema ugovorima, koncentrat cinka će ići Trafiguri, Transaminu i velikoj evropskoj topionici, dok će koncentrat olova i srebra ići u Glencore International i Transamine.
Kompnijama je dodijeljeno 82 odsto ukupne predviđene proizvodnje koncentrata u prva 24 mjeseca.
Preostalih 18 odsto proizvodnje koncentrata koji nisu uključeni u ugovore, dodijeljeno je ili za povoljnu promptnu prodaju ili u dodatne dugoročne ugovore o otkupu koji će biti dogovoreni kasnije.
“Ova će odluka biti donesena kako se tržišni uslovi kristaliziraju bliže početku proizvodnje sljedeće godine”, rekli su iz Adriatic Metalsa.
Dodali su da se nisu bavili nikakvom zaštitom cijena robe.
Adriatic Metals je rekao da koncentrat cinka projekta Vareš ima konstantno nizak sadržaj željeza.
“Komercijalno, nizak udio željeza pokazao se privlačnim za topionice i očituje se uslovima plaćanja. Predviđa se da će sav cinkov koncentrat biti isporučen direktno u evropske topionice”, dodaje se u saopštenju.
S druge strane, koncentrat olova i srebra rutinski sadrži visokokvalitetne razrede srebra, kao i sadržaje antimona i bakra koje često plaćaju kineske topionice.
“Kako bi se postigla marketinška raznolikost, očekuje se da će se srebrno-olovni koncentrati topiti i u Kini i u Evropi”, navedeno je iz ove kompanije.
-
EU uvodi sankcije na rusku naftu?
EU bi u narednim nedeljama mogla da uvede embargo na uvoz nafte iz Ruske Federacije, rekao je francuski ministar finansija, i dodao da još nema tačan datum
“Među članicama EU ima otpora i strepnji oko ideje o uvođenju sankcija na rusku naftu”, rekao je on.
-
Cijena nafte na svjetskom tržištu pala za 4 posto
Cijene nafte na svjetskom tržištu nastavile su opadati i kretati se prema sedmičnom padu od 4 posto i pored mogućeg povećanja kamatnih stopa, slabijeg globalnog rasta i sankcija koje su uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Fjučersi, koji su standardizirani ugovor kojim se trguje na berzi za kupovinu i prodaju osnovnog sredstva, oslabili su naftu za 1,1 posto, odnosno na 107,16 dolara po barelu, prenosi Reuters.
Ovo je inače sedmica koja je bila najmanje nestabilna po pitanju kretanja cijene nafte od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Zabrinutost zbog rata u Ukrajini koji potiče inflaciju i usporava ekonomski rast dominirala je trgovanjem u drugoj polovini sedmice, dok je Međunarodni monetarni fond smanjio svoju prognozu globalnog rasta za skoro puni procentni poen.
Analitičarka Tina Teng tvrdi da je moguće da cijena nafte ostane jaka i u budućem periodu.
“Mogući embargo, tekuće sankcije Rusiji i manjak snabdijevanja uzrokovan ratom u Ukrajini pomoći će cijenama nafte da ostanu jake na duge staze”, poručila je Teng.
-
Tesline automobile svi žele: Za tri mjeseca ostvarili tri milijarde profita
Kompanija Tesla je podigla cijene – ali izgleda da to nije umanjilo potražnju za njenim električnim automobilima.
Uprkos tome što se firma suočava sa višim troškovima, profit kompanije Ilona Maska usmjerene na električna vozila – skočio je na 3,3 milijarde dolara u prva tri mjeseca ove godine, pošto se ispostavilo da su kupci spremni da plate više.
Isporuke kompanije porasle su za 68 odsto, i bile bi još veće da nije nestašice u lancu snabdijevanja, saopštila je Tesla. Njihova fabrika u Šangaju je takođe nedavno prinudno zatvorena zbog kovid ograničenja.
Kako se fabrika ponovo otvara ovog mjeseca, od osoblja će se tražiti da spava u fabrici, u nastojanju da se izbjegnu dalje blokade, izvestio je Blumberg. -Iako je ograničena proizvodnja nedavno ponovo pokrenuta, nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju – saopštila je Tesla, dok je podjelila sa investitorima kvartalne rezultate.
Kompanija se u posljednje vrijeme munjevito širi, otvarajući nove fabrike u Teksasu i Nemačkoj.
Inače, imperija Ilona Maska je isporučila više od 310.000 automobila u prva tri mjeseca ove godine, a u konferencijskom pozivu, on je predvidio da će kompanija proizvoditi 60 odsto više automobila tokom cijele godine u poređenju sa 2021, prenosi Telegraf Biznis.
Mask je istakao i to da njegova firma očekuje masovnu proizvodnju robotaksija, bez volana i pedala, do 2024. Tesline akcije su porasle više od 5 odsto u trgovanju nakon radnog vremena, prenosi BBC, nakon snažnih rezultata, ali neki investitori brinu da bi Mask mogao biti “udaljen” od svog fokusa – kako se Tesla bude širila.
Mask trenutno posjeduje neto bogatstvo veće od 260 milijardi dolara – to je skoro 100 milijardi dolara više od njegovog najbližeg rivala, osnivača Amazona, Džefa Bezosa.
-
Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara
Ministri finansija grupe sedam ekonomskih sila (G7) saopštili su da su zajedno sa međunarodnom zajednicom obezbedili i obećali dodatnu podršku Ukrajini.
Podrška prelazi 24 milijarde dolara za 2022, a ministri su napomenuli da su spremni da učine i više, koliko god je to potrebno, prenosi Rojters.
U saopštenju, ministri su poručili da žale zbog učešća Rusije na međunarodnim forumima, uključujući G20, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, tokom ove nedelje.
“Međunarodne organizacije i multilateralni forumi više ne bi trebalo da sprovode svoje aktivnosti sa Rusijom na uobičajeni način“, naglasili su ministri G7.
Ministarka finansija SAD Dženet Jelen i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazile su nezadovoljstvo prisustvom i učešćem visokog ruskog zvaničnika na jučerašnjem sastanku G20 u Vašingtonu, a Sjedinjene Države su podnele zahtev da se Rusija isključi iz Grupe 20 velikih svetskih ekonomija.
Kanadska ministarka finansija Kristija Frilend saopstila je juče da je napustila plenarni sastanak grupe G20 u Vašingtonu u znak protesta zbog učešća Rusije na tom skupu, a francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozvao je Rusiju da ne prisustvuje sastancima grupe zemalja G20.
Još nekoliko ministara finansija i guvernera centralnih banaka je takođe napustilo prostoriju ili isključilo svoje kamere tokom video-skupa.
Incident se desio na prolećnom sastanku MMF-a i Svetske banke na kojem su se ministri finansija i šefovi centralnih banaka sastali kako bi razgovarali o najhitnijim svetskim pitanjima, navodi britanska agencija.