VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Svjetska banka smanjila prognozu rasta bh. BDP-a

    Svjetska banka smanjila prognozu rasta bh. BDP-a

    Svjetska banka saopštila je kako očekuje da će se bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine povećati za 2,7 odsto u 2022. godini, 0,3 postotna boda niže od prognoze koju je banka dala u januaru.

    Sljedeće godine predviđa se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Bosne za 3,1 odsto, objavila je Svjetska banka u svom izvještaju o globalnim ekonomskim izgledima iz juna 2022. objavljenom u utorak.

    Procjenjuje se da će je bosanskohercegovačka ekonomija u 2021. godini ostavrila rast od 7,1 odsto, navodi se u izvještaju.

    Ekonomije zapadnog Balkana imaju rast od 3,1 odsto u 2022, što odražava više cijene roba i slabiji rast evrozone zbog ruske vojne operacije u Ukrajini, napomenula je Svjetska banka.

  • Država će spriječiti Kineze da preuzmu Mercedes

    Preuzimanje Mercedesa od strane kineskih investitora biće osujećeno ako bude potrebno, smatra premijer Baden-Virtemberga, Njemačke države Vinfrid Krečman.

    “To nikako ne bismo dozvolili”, rekao je ovaj političar i član Zelenih pozivajući se na Zakon o spoljnoj trgovini i platnom prometu.

    Ako strani investitor sa sedištem van EU preuzme kontrolu nad nemačkom kompanijom, savezna vlada ima pravo veta pod određenim uslovima.

    Snažan udeo dva velika kineska investitora u vlasništvu Mercedesa već je izazvala strahove u prošlosti.

    Skoro petina te kompanije sa sedištem u Štutgartu već je u kineskim rukama.

    Kineski partner BAIC je najveći pojedinačni akcionar u ovom proizvođaču automobila sa udelom od 9,98%. Istovremeno, kineski investitor Li Šufu drži 9,69 odsto Mercedesa. Takođe, državni fond Kuvajta poseduje blok akcija sa 6,84%.

    Prvi čovek Mercedes-Benca Ola Kalenius rekao je da imaju vrlo dobre i jake odnose sa kineskim investitorima i dodao da je Kina najvažnije svetsko tržište za prodaju Mercedesovih automobila.

    “Kina je porasla više od gotovo bilo kog drugog tržišta poslednjih godina”, rekao je Kalenius.

  • Gorivo u Banjaluci skuplje za 20 feninga

    Gorivo u Banjaluci skuplje za 20 feninga

    Gorivo na benzinskim pumpama u Banjaluci jutros je skuplje i za 20 feninga po litri.

    Unedjelju sam natočio dizel euro pet po 3,29, a evo jutros je 3,49 KM – kaže jedan Banjalučanin koji pita da li će domaće vlasti konačno nešto uraditi da spriječe divljanje cijena naftnih derivata.

    Recimo, zemlje u okruženju zamrzavaju cijene, odnosno države donose odluke kada i koliko će gorivo da poskupi. U Hrvatskoj je od juče gorivo jeftinije zbog državne intervencije.

    Obični dizel i benzin na pumpama u Banajaluci je u prosjeku 3,32 KM.

  • Vučić o “Otvorenom Balkanu”

    Vučić o “Otvorenom Balkanu”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao u Ohridu da je regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan” najbolja inicijativa koju region ima u posljednjim decenijama.

    Vučić je dodao da je između Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, koje su članice “Otvorenog Balkana”, došlo do značajnog povećanja trgovinske razmjene, a da će gledati kako da olakšaju svojim građanima tokom turističke sezone.

    On smatra i da će tokom ljeta biti požara, pa će zemlje morati da pomažu jedne drugima, a da je on došao na samit u Ohrid sa novim prijedlozima.

    Vučić je naveo da je njegova ideja kako za budućnost napraviti zajedničko čvorište gasa da bi mogao u cijeli region da se izvozi u dovoljnim količinama.

    – Kako za budućnost da gradimo posebno reverzibilne elektrane u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji. Ne znam kakava je situacija u Albaniji. Mislim da smo dovoljno zreli i da razgovaramo, što više sami razgovaramo, naši odnosi će biti bolji – rekao je Vučić novinarima.

    Vučić je istakao da je svako dobrodošao u “Otvoreni Balkan”, uključujući i (samoproglašeno) Kosovo, jer su za “Otvoreni Balkan” pitanja koja se odnose na probleme građana kao što su brašno, gas i drugo.

    – Nemam nikakav problem sa bilo kim iz Prištine razgovaram na bilo kom mjestu, i bez prisustva drugih. Saradnja donosi dobrobit narodima Balkana -rekao je Vučić i dodao da “Otvoreni Balkan” nije alternativa za blokirani put zapadnog Balkana u EU već posebna inicijativa koja donosi saradnju.

    Komentarišuići prisustvo američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila na samitu u Ohridu, Vučić je rekao da je “Otvoreni Balkan” vrlo važna inicjativa, koja pripada narodima u regionu i da je dobrodošao svako ko je podržava.

    On je dodao da je imao i telefonski razgovor sa komesarom EU za bezbjednost i spoljne poslove Žozepom Boreljom o evrointegracijama Srbije, o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, o svim važnim temama od interesa i za građane Srbije, ali i regiona.

    Vučić je rekao da je od Borelja dobio dodatni poziv da prisustvuje na predstojećem samitu zapadnog Balkana 23. juna.

  • Bilo bi dobro da BiH postane dio Otvorenog Balkana

    Bilo bi dobro da BiH postane dio Otvorenog Balkana

    Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac rekao je da Republika Srpska i dalje podržava pristupanje BiH inicijativi “Otvoreni Balkan”, što je verifikovala i Narodna Skupština, kao i da bi bilo dobro da BiH postane dio ove regionalne inicijative zbog mira, stabilnosti i razvoja ekonomija.

    Košarac je rekao da mu je žao što u praksi postoje određene predrasude o ovoj inicijativi koje dolaze iz Sarajeva, koje treba prevazići.

    • Ne znam šta je u glavi Šefika Džaferovića i Željka Komšića, jer ako druge zemlje vide da je to dobra osnova za razvoj ekonomije, protoka robe, usluga i kapitala i ako je to dobra poruka investitorima, onda jedino možemo reći da oni koji to osporavaju treba da prestanu sa političkim predrasudama – istakao je Košarac.

    On je podsjetio da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik prije dvije godine otvorio to pitanje i tražio od kolega u Predsjedništvu da podrže pristupanje BiH inicijativi Otvoreni Balkan.

    Košarac je rekao novinarima da su zemlje koje su se integrisale u tu regionalnu inicijativu bile efikasne u snabdijevanju deficitarnim proizvodima poput merkantilne pšenice, kukuruza i nekih drugih namirnica.

    • Ne mogu naši privrednici iz Republike Srpske i FBiH biti taoci nekih političkih predrasuda pojedinaca koji sjede u institucijama – ocijenio je Košarac.

    On je napomenuo da njihove kolege mnogo brže uspijevaju plasirati svoju robu i da usluge “prolaze mnogo brže”.

    • Političke predrasude treba ostaviti po strani i raduje me činjenica da je predsjedavajući Savjeta ministara u Ohridu na konferenciji Otvoreni Balkan. Sigurno će se tu govoriti o nekim izazovima i prednostima koje imaju zemlje koje su dio te inicijative – rekao je Košarac.

    On je napomenuo da su privredne komore i Republike Srpske i FBiH su za Otvoreni Balkan, kao i da Spoljno-trgovinska komora ima isto takvo opredjeljenje.

    Košarac je napomenuo da je inicijativa “Otvoreni Balkan” jako dobra, bez obzira na različite političke stavove, te da očekuje da će ostala dva člana Predsjedništva BiH podržati tu Dodikovu inicijativu.

  • Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin pao ispod 30.000 dolara

    Bitkoin je pao danas ispod 30.000 dolara na najniži nivo u posljednjih nedjelju dana pošto je tržište ponovo zahvatila averzija prema rizičnim ulaganjima.

    Najveća globalna kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji je pala za čak 7,1 odsto na 29.209 dolara, na nivo koji je posljednji put zabilježen 30. maja, izvještava “Blumberg”.

    Drugi tokeni su takođe oslabilli, pri čemu je eter potonuo za 7,3 odsto na 1.725 dolara, a avalanč se stropoštao za 9,3 odsto.

    Preokret je došao samo dan nakon što je bitkoin ponovo bilježio vrijednost iznad 31.000 dolara, što je podtaklo očekivanja među nekim investitorima da postoji prostor za njegov dalji rast. Međutim, najstarija svjetska kriptovaluta je naišla na otpor između nivoa od 31.500 do 32.000 dolara, kaže Markus Sotiriju, analitičar britanske brokerske kuće za digitalnu imovinu GlobalBlok.

    Pad kriptovaluta je uslijedio jer su američke akcije na terminskom trgovanju ostale u minusu, dok je dolar nastavio da jača. Skok prinosa na američke državne obveznice potpirio je strah da bi rast troškova zaduživanja mogao da izazove recesiju. Bitkoin je u snažnoj korelaciji sa kretanjem cijena druge rizične imovine, poput akcija, u posljednjih nekoliko godina.

  • Potpisan sporazum: Zaposlenima u javnom sektoru veće plate

    Potpisan sporazum: Zaposlenima u javnom sektoru veće plate

    Resorni ministri i predstavnici granskih sindikata iz oblasti uprave, unutrašnjih poslova, zdravstva, obrazovanja, nauke, kulture i pravosuđa Republike Srpske potpisali su danas u Banjaluci sporazum o povećanju plata za 54.118 zaposlenih u javnom sektoru.

    Sporazume su potpisali ministar uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Senka Jujić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić, ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač, ministar prosvjete i kulture Natalija Trivić i ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srđan Rajčević.

    Sporazum su potpisali i predstavnici Sindikata uprave, Sindikata radnika unutrašnjih poslova, Strukovnog sindikata doktora medicine, Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara, Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Sindikata obrazovanja, nauke i kulture.

    Ministar uprave i lokalne samouprave Senka Jujić izjavila je da sporazum podrazumieva povećanje plate od 10 odsto za zaposlene u javnom sektoru od 1. maja kao i povećanje od 100 KM koje će se iskazati kroz koeficijent od 1. avgusta.

  • Skaču kamate i na depozite i na kredite u bh. bankama

    Skaču kamate i na depozite i na kredite u bh. bankama

    • Održi li se trend neizvjesne ekonomske situacije, očekuje se da će u BiH banke podići kamate na depozite, ali i na kredite, potvrdili su iz Udruženja banaka BiH.

    Kako pojašnjavaju, ekonomska dešavanja u Evropi, gdje je najavljen skok kamatnih stopa, ne bi u velikoj mjeri trebalo direktno da se odraze na BiH, ali s obzirom na inflaciju, koja je kod nas trenutno iznad osam odsto, povećanje kamatnih stopa i u BiH je praktično neminovno.

    “Inflacija će u narednom periodu ići i preko 10 odsto i bez smirenja inflacije neće doći do regulisanja kamatnih stopa”, kaže za “Nezavisne novine” Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka BiH.

    A da bi se situacija regulisala, više je preduslova. Prvi je, navodi Kutle, povećanje kamatnih stopa na depozite.

    “Osjeća se da kamatne stope na depozit u BiH danas iznose nula, odnosno da malo-pomalo, uslovno rečeno, počinju nestajati iz banaka. Ljudi koji imaju veće depozite ulažu u nekretnine, investicije, zlato i druge proizvode, jer na štednji nemaju kamatu, a inflacija je osam odsto, što znači da najmanje toliko gube na novcu”, pojasnio je Kutle.

    Ako se ovo nastavi, banke u BiH, kako je pojasnio, moraće da regulišu kamatnu stopu na depozite da bi uopšte mogle funkcionisati.

    “A čim i ako budu podizali kamatnu stopu na depozite, jasno je da će morati dirati kamatnu stopu i na kredite”, naglasio je Kutle.

    Profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Marko Đogo kaže da je ovakav epilog potpuno očekivan.

    Ističe da je još prije početka pandemije virusa korona upozoravao da bankarski sektor prikuplja niske kamatne stope i da će, čim dođe do porasta kamatnih stopa zbog inflacije, solventnost banaka biti dovedena u pitanje.

    “Nažalost, ovo je vrlo neprijatan scenario po nas. Ali danas o tome pričati, a ne prije četiri godine, pokazuje jednu neozbiljnost naših institucija, a donekle i naših banaka”, navodi Đogo.

    On je uvjeren je da će banke povećati i aktivne i pasivne kamatne stope.

    “Nema nikakvog smisla da držite beskorisne kamatne stope od dva-tri odsto, kada je inflacija 10 odsto. Time praktično gubite kupovnu moć svog novca koji držite u bankama. Ako je inflacija 10 odsto, onda bi teoretski trebalo da imate kamatnu stopu 10, 12 ili 13 odsto”, pojašnjava Đogo za “Nezavisne novine”.

    Ono što slijedi, kako tvrdi, jeste da će banke pored iskazanog gubitka, prestati da odobravaju kredite po fiksnim kamatnim stopama, pogotovo kada su u pitanju dugoročni krediti.

    “Imali ste do sada mogućnost da uzmete, recimo, do sedam godina kredit sa fiksnom kamatnom stopom. To će se skratiti na godinu, možda maksimalno tri. Kamatne stope, i aktivne i pasivne, će se povećati”, naglašava Đogo.

    Evropa se, podsjetimo, priprema za značajan rast kamata na kredite. Iz Izvršnog odbora Evropske centralne banke nedavno je prvi put najavljeno da bi za dva mjeseca i evropske monetarne vlasti mogle pokrenuti povećanje kamatnih stopa nakon što su to učinile brojne druge centralne banke.

  • Stanje s kriptovalutama na klimavim nogama

    Stanje s kriptovalutama na klimavim nogama

    EU priprema posebnu regulativu za tržište kriptoimovine, piše Večernji list, navodeći da je stanje s kriptovalutama sada na klimavim nogama.

    Svako ko se dugo bavi bitkoinom i kriptotržištem navikao je na periodične oscilacije cena gore-dole, no trenutno su kriptovalute među najvećim gubitnicima na ulagačkom tržištu.

    Bitkoinom se u petak trgovalo po ceni od 29.500 dolara, još u novembru cena mu je bila 64 hiljade dolara, a u ponedeljak se čak i lagano popeo iznad 30.000 dolara, no ove nedelje mu i dalje cena oscilira.

    Da bi predvideli kakvo je raspoloženje ulagača na tom tržištu finansijski stručnjaci redovno izračunavaju i prate takozvani indeks „straha i pohlepe“ koji se, kad su kriptovalute u pitanju, zadnjih dana kretao od 8 do 13 u odnosu na maksimalnih i optimističnih 100.

    Samo jednom u istoriji zabeležena je niža vrednost indeksa straha i pohlepe, i to u avgustu 2019. s vrednošću od pet, kada se bitkoin borio s cenom od 10.000 dolara, koju je izgubio nekoliko nedelja kasnije. Bitkoin je već postavio negativni rekord jer mu je prvi put u desetogodišnjoj istpriji te kriptovalute cena pala osam nedelja zaredom.

    Na kriptotržištu se prvo urušio jedan od većih stablecoinova Terra Luna UST koji je imao oko 18 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, te su ulagači u taj projekat izgubili gotovo ceo iznos ulaganja.

    Nakon pada Terra Lune, nad kriptovalutama kao Damoklov mač sada visi kriptodolar Tether. Vrednost imovine u Tetheru je visokih 72 milijarde dolara.

    Kako gubici rastu, tako jačaju pokušaji država da regulišu to tržište, pa su se ovih dana i najjače industrijske države iz skupine G7 izjasnile za brzu i sveobuhvatnu regulaciju kriptovaluta. U Hanfi kažu da se na nivou EU priprema posebna regulativa koja će na celovit način regulisati tržište kriptoimovine te Hanfa aktivno učestvuje u njenom donošenju.

    Hanfa naglašava da raspolaže ograničenim podacima o trgovini kriptovalutama, u odnosu na društva koja su ih obavestila da se bave razmjenom virtuelnih valuta. U prva četiri meseca 2022. obim prometa na domaćim kriptomenjačnicama iznosio je 461,8 milion kuna, što je pad od 30 posto u poređenju s prva četiri meseca prošle godine, piše novinarka Večernjeg lista Ljubica Gatarić.

  • Sutra potpisivanje sporazuma o povećanju plata u javnom sektoru

    Sutra potpisivanje sporazuma o povećanju plata u javnom sektoru

    Ministri u Vladi Republike Srpske sutra će u Banjaluci potpisati sporazum sa granskim sindikatima, koji se tiče povećanja plata za 54.118 zaposlenih u javnom sektoru.

    Sporazm će potpisati ministar uprave i lokalne samouprave Senka Jujić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić, ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač, ministar pravde Anton Kasipović, ministar prosvjete i kulture Natalija Trivić i ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srđan Rajčević, saopšteno je iz Biroa Vlade Srpske za odnose sa javnošću.

    Sporazum će biti potpisan sa Sindikatom uprave Srpske, Sindikatom radnika unutrašnjih poslova, Strukovnim sindikatom doktora medicine, Strukovnim sindikatom medicinskih sestara i tehničara, Samostalnim sindikatom radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Sindikatom obrazovanja, nauke i kulture i Sindikatom pravosuđa.

    Potpisvanje sporazuma biće upriličeno u sali za sastanke Ministarstva uprave i lokalne samouprave u 8.30 časova, nakon čega su planirane izjave za novinare.