VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Antonić: Za deset dana znaće se cijena gasa za Srpsku

    Antonić: Za deset dana znaće se cijena gasa za Srpsku

    Pregovori između “Gas-Resa” i “Gasproma” iz Sankt Peterburga o snabdijevanju gasom domaćeg tržišta za 2023. godinu počeće za desetak dana, a u Srpskoj su uvjereni da neće biti nikakvih problema kada je u pitanju isporuka tog energenta od strane ruske kompanije.

    Vršilac dužnosti direktora “Gas-Resa” Momčilo Antonić rekao je da trenutno prikupljaju informacije od svojih kupaca o pitanju projekcija koliko će gasa potrošiti u idućoj godini.

    “S tim informacijama ići ćemo prema ‘Gasprom eksportu’. Pregovori sa ruskom kompanijom trebalo bi da počnu za desetak dana. Nakon tih razgovora imaćemo više informacija kako o isporuci količine gasa, tako i o samoj cijeni energenta”, rekao je “Glasu Srpske” Antonić.

    U “Gas-Resu” za sada ne očekuju da bude bilo kakvih problema kada je u pitanju snabdijevanje domaćeg tržišta gasom u 2023. godini, ali i vjeruju da će na snazi ostati formula po kojoj se kvartalno obračunava cijena gasa za Srpsku.

    “Trebalo bi da bude sve u redu. Srpska i Rusija su prijateljske zemlje. Postoje sabotaže na samom gasovodu, to je jedina neizvjesnost, koju imamo ne samo mi nego čitav region. Dakle, ako gasovod bude funkcionisao cijelom dužinom, biće sve u redu”, naveo je Antonić.

    Srpska ima dugoročni ugovor sa ruskom kompanijom, koji je potpisan još 2015. godine, i prema tom ugovoru cijena gasa usklađuje se kvartalno sa kretanjem cijena naftnih derivata na berzi.

    “Cijena gasa za Srpsku utvrđuje se kvartalno prema naftnoj formuli svakog prvog na početku kvartala za iduća tri mjeseca. Ako cijena naftnih derivata pada, i gas pojeftinjuje, a ako nafta poskupljuje, ista situacija je i sa gasom”, pojasnili su ranije u “Gas-Resu”.

    Na bazi te formule cijena gasa za posljednji kvartal ove godine viša je za 5,04 odsto u odnosu na treće tromjesečje. “Gasprom” snabdijeva gasom i tržište Federacije BiH, a u tom entitetu gas je u četvrtom kvartalu poskupio za 9,7 odsto.

    Republika Srpska se gasom snabdijeva preko “Balkanskog”, odnosno “Turskog toka” koji ide direktno preko Crnog mora, Turske, Bugarske, te preko Zaječara ulazi u Srbiju, odakle jedan krak ide ka BiH.

  • Stvoreni uslovi za pojeftinjenje goriva

    Stvoreni uslovi za pojeftinjenje goriva

    U ponedjeljak, 5. decembra, stupa na snagu embargo na rusku naftu, kojim se zatvara snabdijevanje prema Evropskoj uniji (EU), koja radi i na tome da ograniči cijenu nafte iz Rusije, kako bi izvršila dodatan pritisak.

    Istovremeno, sa ruske strane stižu informacije da je većina izvoznih energenata iz Rusije već pronašla svoje kupce na istoku, što prema riječima sagovornika “Nezavisnih novina” nije iznenađenje. Prema njihovom mišljenju, sve navedeno, kao i aktuelna cijena barela nafte (oko 80 dolara) na svjetskom tržištu dovoljni su razlozi da distributeri u BiH dodatno snize cijene goriva na benzinskim pumpama.

    Novi paket sankcija Rusiji kreće početkom naredne sedmice. Nafta u EU više neće dolaziti morskim putem, a zemlje okupljene u G7 zajedno su s EU donijele i odluku da od 5. decembra i cijena nafte bude ograničena.

    “Trenutno se raspravlja o nivou između 65 i 70 dolara po barelu”, poručuju iz EU, dodajući da paket sankcija predviđa da se u trećoj fazi, koja stupa na snagu od 5. februara 2023, iz Rusije više neće uvoziti ni naftni derivati.

    Koliko će ovo pogoditi Rusiju teško je reći, ali dok je namjera EU da se tamošnji energetski i finansijski sektor bitno poljulja, iz najveće svjetske države poručuju da je već oko dvije trećine ruskih izvoznih energenata prebačeno na istok, odnosno na tržišta Kine, Indije, Turske, Šri Lanke, UAE, Pakistana.

    U ovoj priči glavna poluga je Turska, kao glavni izvoznik ruskih energenata ka Evropi, ali i Aziji, međutim i Kina i Indija imaju višestruku korist jer Rusija bez problema kopnenim putem stiže na svoje ciljeve.

    S druge strane, u posljednjih nekoliko sedmica cijene nafte su u velikom padu, prije svega zbog neizvjesne situacije u Kini, prouzrokovane mjerama za suzbijanje kovida-19. Barel nafte je nakon skoka na više od 120 dolara sada na granici oko, pa i ispod 80, a sve su prilike da će ići dodatno dolje.

    U kompletnoj situaciji stvoreni su uslovi za dodatno pojeftinjenje goriva u BiH, smatra Almir Bečarević, stručnjak za energetiku.

    “Drastično je pala cijena nafte, ali kod nas još to nije ispraćeno u dovoljnoj mjeri, iako ima određenog pojeftinjenja. Cijene bi morale ići niže. Ova nafta od 80-85 dolara omogućava zaista finu korekciju cijene na pumpama i to ne samo od nekoliko feninga, već i više. U okruženju se to već dešava, a nadam se da će i naši reagovati već u ovoj sedmici”, kaže za “Nezavisne novine” Bečarević.

    Ukoliko dođe do dodatnog pojeftinjenja, on smatra da to ne bi dugo trajalo, ali da bi bilo kakva promjena značila građanima.

    “Nije to dramatično, ali dobro bi bilo i za 10 ili 15 feninga da se iskoristi ovaj momenat. Ne znači da će to biti dugotrajno, ali neka te odluke traju sedam, 10 ili 15 dana, pa da ljudi, što bi se reklo, dušom da'nu”, ističe Bečarević.

    Prema njegovim riječima, ovakav epilog umnogome će zavisiti od embarga, ali prvenstveno i od dogovora unutar EU na koliko će ograničiti cijenu ruske nafte.

    “Prijedlog je od 65-70 dolara, ali mnoge države se protive tome, čak traže da to bude i ispod 50 dolara. Međutim, najinteresantnije je to što oni traže navedeni limit, a nafta je skoro već na toj granici jer je oko 80 dolara, tako da se ne bi desilo ništa spektakularno. Ipak, udar bi bio ako se prihvati ispod 50 dolara, kao što traži Poljska”, kaže Bečarević.

    Uz sve navedeno, on smatra da ograničenje cijene ruske nafte ne bi trebalo da značajno utiče na snabdijevanje Evrope, ali ipak da je nepobitna činjenica da je Rusija zasad našla izlaz iz mogućeg problema.

    “Definitivno vidimo da Rusija polako osvaja istočna tržišta, i u nafti i u gasu, i ostaje da se vidi šta će se desiti u narednih 7-10 dana. Tu bi mogla da bude određena prekretnica i prema izvozu na istoku jer će i proizvođači morati gledati na cijene. Međutim, kada sagledam kompletnu situaciju, za mene je zaista neočekivan ovakav pad potrošnje jer to nije prognozirano”, poručio je Bečarević.

    Na potezu u BiH su pumpadžije. Tačno je da je u prethodnih nekoliko dana gorivo u BiH pojeftinilo, a ukoliko se prognoze obistine, građani mogu očekivati dobre vijesti.

    Kakav je stav distributera nismo uspjeli saznati jer na naše pozive nisu odgovarali ni iz Grupacije za naftu i naftne derivate RS, niti iz FBiH.

  • Inflacija će dokrajčiti ličnu potrošnju građana BiH

    Inflacija će dokrajčiti ličnu potrošnju građana BiH

    Prema aktuelnoj projekciji, u 2022. godini u Bosni i Hercegovini očekuje se rast realne ekonomske aktivnosti od 4,1%, što je za čak 1,34 procentna poena više od majske projekcije, saopšteno je iz Centralne banke BiH.

    CB BiH je objavila drugi krug projekcija ključnih makroekonomskih varijabli za period 2022-2024. godina. U odnosu na proljećni krug, projekcije vrijednosti svih ključnih makroekonomskih varijabli, u ovom krugu, značajno su revidirane.

    “Trenutno projiciramo znatno viši nivo ekonomske aktivnosti, ali i inflacije u 2022. godini”, navodi se u njihovoj publikaciji.

    Korekcija za 2022. godinu je, kako se ističe, velikim dijelom bazirana na već realizovanoj ekonomskoj aktivnosti za prvu polovinu godine (rast od 5,9% na godišnjem nivou).

    Zvanični statistički podaci za prvo polugodište ukazuju na rekordan rast izvoza u prvoj polovini 2022. godine, rast investicija od 24% na godišnjem nivou u istom periodu, te rast lične potrošnje, uprkos visokoj inflaciji. Svi ovi faktori su rezultirali revidiranjem prethodne projekcije naviše.

    Sličan je trend ekonomske aktivnosti glavnih trgovinskih partnera Bosne i Hercegovine u srednjem roku, što značajno utiče na neke od glavnih komponenti nacionalnih računa u BiH, prvenstveno neto izvoza.

    “U Evropskoj uniji se očekuje značajno usporavanje ekonomske aktivnosti u 2023. godini. Posljedično, projekcija ekonomske aktivnosti u BiH u 2023. godini, zbog očekivanog pada strane potražnje, takođe je revidirana na niže do nivoa od 0,9%. Pod pretpostavkom slabljenja, ali ne i potpunog iščezavanja inflatornih pritisaka u zemlji, rast realnog BDP-a u 2024. godini projiciramo na 1%”, navode iz CB BiH.

    Negativni rizici na povećanje inflacije na koje su ukazivali u prvom krugu projekcija u 2022. godini su se materijalizovali, o čemu su, kako podsjećaju, izvještavali u svakom krugu brzih procjena inflacije.

    “U srednjem roku očekujemo ustrajnije inflatorne pritiske. Projicirana je inflacija od 14,4% u tekućoj godini, te usporavanje u naredne dvije godine. Međutim, ne očekujemo da će se inflacija vratiti na višegodišnji prosjek, zabilježen prije 2022. godine, u srednjem roku”, saopšteno je iz ove institucije, čiji stručnjaci ističu da zbog inflatornog pritiska očekuju značajno usporavanje rasta lične potrošnje u nadolazećem projekcijskom periodu.

    Sudeći prema zvaničnim podacima za prvo polugodište, faktori koji potiskuju ličnu potrošnju, poput generalno niske prosječne plate i penzije, te nepovoljne starosne strukture stanovništva i demografskih trendova, još nisu dominantno uticali na ličnu potrošnju.

    “I u ovom krugu projekcija naglašavamo da se ekonomija ne nalazi u klasičnom poslovnom ciklusu, te da su procijenjene vrijednosti realnog BDP-a, njegovih komponenti i ostalih makroekonomskih varijabli izložene izuzetno visokom stepenu neizvjesnosti”, dodaje se u publikaciji.

    Najznačajniji izvori neizvjesnosti su vezani za eksterne uticaje kao što je rat u Ukrajini, koji i dalje uzrokuje snažne turbulencije na međunarodnim tržištima energenata i hrane.

    Ukoliko se troškovi energije smanje ili faktori na strani potražnje u srednjoročnom periodu oslabe, to bi moglo smanjiti pritiske na cijene.

  • Trivić smatra da Vlada Srpske treba izračunati najnižu platu u Srpskoj

    Trivić smatra da Vlada Srpske treba izračunati najnižu platu u Srpskoj

    Komentarišući mogućnost povećanja najniže plate u Srpskoj imajući u vidu najavu poskupljenja električne energije, Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca RS je rekao je danas da poslodavci i sindikat o tome ne mogu postići dogovor, zbog čega Vlada treba izračunati najnižu platu i da u tome bude realna s obzirom na njihove mogućnosti i dešavanja u svijetu.

    Republika Srpska trenutno ima veću najnižu platu nego što će Srbija imati za iduću godinu. Najnižu platu treba malo povećati, ali ne treba očekivati da najniža plata bude 900 ili 1.000 KM, jer tržište na kojem mi poslujemo ne može podnijeti takve iznose – istakao je Trivić.

    On kaže da je radnike moguće sačuvati u boljim uslovima rada, te kvalitetnijim proizvodima kojima je moguće obezbijediti veću platu radnicima.

    – Inflacija se ne može odbraniti rastom plata nego se rastom plata proizvodi daljnja inflacija – zaključuje Trivić.

  • Sindikat očekuje da Višković krajem decembra saopšti iznos najniže plate u Srpskoj

    Sindikat očekuje da Višković krajem decembra saopšti iznos najniže plate u Srpskoj.

    Na tragu smo da za to dobijemo podršku Vlade Srpske. Očekujem da to bude u najkraćem mogućem roku kako bismo izbjegli svaku vrstu manipulacije sa najnižim iznosom plate – rekla je Mišićeva novinarima u Banjaluci nakon konsultacija sa mandatarom za sastav nove Vlade Srpske Radovanom Viškovićem.

    Ona je dodala da je ambicija da se to uradi na najbolji način kako bi se obračunalo sa sivom zonom, sa davanjem dijela plate u koverti, te izrazila uvjerenje da će sindikat za ovo dobiti podršku svih poštenih poslodavaca.

    – Oni koji isplaćuju plate u kovertama su nelojalna konkurencija poštenim poslodavcima i ukoliko dođemo do toga da se sistem plata uredi, gdje bi se koeficijent u zavisnosti od stručne spreme množio sa iznosom najniže plate, došlo bi se do plate koju bi trebao imati svaki radnik i uz rezultate rada – navela je Mišićeva, dodajući da sindikat nema ambiciju da ograničava granicu iznosa plate.
    Ona je izrazila očekivanje da će Višković u posljednjoj sedmici decembra saopštiti iznos najniže plate za iduću godinu.

    Mišićeva je navela da je za sindikat bitno i uređenje Ministarstva rada i ko će biti resorni ministar, kao i mijenjanje određenih stvari u Inspektoratu Republike Srpske radi boljeg poštivanja radničkih prava i suzbijanja sive ekonomije.

    Višković je danas, osim sa Savezom sindikata Republike Srpske, održao konsultacije i sa delegacijama Ujedinjene Srpske, Privredne komore, Udruženja poslodavaca, Udruženja penzionera Srpske.

  • Višković sa predstavnicima Saveza sindikata

    Višković sa predstavnicima Saveza sindikata

    U nastavku konsultacija sa socijalnim partnerima, mandatar za sastav nove Vlade Republike Srpske Radovan Višković razgovarao je danas u Banjaluci sa delegacijom Saveza sindikata Republike Srpske, predvođenom predsjednicom Saveza Rankom Mišić.

    Višković je upoznao predstavnike Saveza sindikata sa programskim principima buduće Vlade, te istakao da će se aktivno raditi na pronalaženju kvalitetnih socijalnih politika, koje, između ostalog, uključuju i izradu tzv. socijalne karte, saopšteno je iz Biroa Vlade Republike Srpske za odnose s javnošću.

    Višković je ukazao da će jedan od prioriteta biti i usvajanje opšteg kolektivnog ugovora, koji bi doprinio daljem poboljšanju položaja zaposlenih u Republici Srpskoj.

    Istovremeno, najavio je da će u fokusu djelovanja biti i aktivna borba na suzbijanju “sive ekonomije”, kako bi se istovremeno povećali budžetski prihodi i dodatno unaprijedio položaj zaposlenih.

    Predstavnici Saveza istakli su potrebu dijaloga sa novom Vladom na izradi opšteg kvalitetnog ugovora, ali i aktivnog djelovanja u pravcu poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u Republici Srpskoj, navedeno je u saopštenju, piše RTRS.

    Višković je danas, u okviru konsultacija sa socijalnim partnerima, razgovarao sa delegacijom Unije udruženja poslodavaca i predstavnicima Udruženja penzionera.

  • “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    “Kupovaćemo gas po tri puta većoj cijeni”

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović poručio je danas da se Evropska unija trenutno nalazi u situaciji da će gas kupovati od SAD “po tri puta većoj ceni”.

    “Energetika je u ovom trenutku, ali i inače, ključno pitanje”, rekao je Milanović na otvaranju ekonomskog foruma “Business Meets Politics – Energetika danas i sutra”.

    Pahor je juče doputovao u dvodnevnu posetu Zagrebu, poslednju u njegovo mandatu predsednika Slovenije.

    Milanović je rekao da Rusija i SAD, svatko na svoj način, nisu slučajno “dve velike i neuništive države”. “Neuništive su jer imaju određene tehnologije (…) i neograničene količine energije za svoje potrebe. Kina već nije ta kategorija”, rekao je Milanović.

    Milanović je rekao da se Evropska unija dugo “praćakala u iluziji” da će osnovati neko energetsko tržište. “Ozbiljno je ratno stanje, ozbiljnije nego ikada u našim životima. Došli smo na to da ćemo gas kupovati od saveznika po tri puta višoj ceni. To je činjenica. To će koštati”, rekao je hrvatski predsednik.

    Zato je, kazao je, francuski predsednik Makron otišao u SAD da razgovara s američkim predsednikom Bajdenom. “U stvari, moliti iz pozicije slabijeg partnera za razumevanje i milost”, ocenio je Milanović.

    Rekao je da je potrošnja električne energije po stanovniku pokazatelj strukture ekonomije, pri čemu govori o prisutnosti odnosno nedostatku industrije. Tvrdio je da u Hrvatskoj “nema industrije”, dok je u nekim i manje razvijenim državama ta potrošnja po stanovniku značajno veća, a kao primer je naveo Srbiju.

    Milanović je uveren i da će evro biti dobar za Hrvatsku, s obzirom na to da je izrazito uslužna ekonomija. Za Mađarsku je rekao da ne ulazi u Evrozonu “iz emotivnih, a ne racionalnih razloga”, a posledica toga, kaže, može biti i ta da će forinta za godinu dana izgubiti na vrednosti 30 posto prema evru, što znači da će mađarski turisti imati manje novca za trošenje u Hrvatskoj.

    Kada je reč o privredi, Milanović je rekao da je Hrvatska praktično zavisna od Evrope, pre svega Nemačke. “Kako bude njima, biće i nama”, ocenio je i dodao da se zbog preskupe energije proizvodnja u Nemačkoj već nalazi u problemima.

    S obzirom na ratno stanje u Evropi, slovenački predsednik Borut Pahor složio se sa zaključkom da, kako je kazao, živimo u veoma nesigurno i nepredvidivo vreme, prenela je Hina. S obzirom na to da živimo u globalizovanom svetu, na koji utiče i rat u Ukrajini, Pahor je poručio da Hrvatska i Slovenija prvenstveno treba da vode računa o dobrim odnosima među susedima, odnosno zemljama u regionu. Unapred se ne može predvideti kada će doći do krize, čega je posljednji primer i rat na istoku Evrope, rekao je Pahor i istakao da privreda, da bi na takve krize bila spremna, mora biti konkurentna, otvorena i elastična, sa što manjim uplitanjem države. Ocenio je da će skori ulazak Hrvatske u Šengen i Evrozonu imati pozitivne efekte i na slovenačku privredu te da će dodatno ojačati saradnju dveju zemalja.

  • U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb

    U Republici Srpskoj od 1. decembra poskupljuje hljeb za deset pfeninga, najavio je predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.
    “Zbog rasta cijena energenata i plata pekarskim radnicima, neophodno je da dođe i do rasta cijena pekarskih proizvoda. U prosjeku bi to trebalo da bude pet odsto. Neće poskupiti svi proizvodi, poskupljenje se odnosi na pekarske proizvode koji su punjeni mesom i proizvodima koji sadrže mliječne dodatke”, rekao je Trivić za RTRS.

    Podsjeća Trivić, od početka ove godine pekarski proizvodi poskupili su od 20 do 30 odsto.

    Hljeb kao kategorija koja najviše sadrži brašno, građani Republike Srpske će od 1. decembra plaćati 2,10 KM, odnosno skuplje za deset pfeninga.

  • Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje su povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa od januara do oktobra za 42 odsto u poređenju sa istim periodom lani, piše britanski list “Fajnenšel tajms”.
    Iz Rusije je za deset mjeseci ove godine isporučeno rekordnih 17,8 milijardi metara kubnih tečnog prirodnog gasa. Glavni kupci su bili Belgija, Španija, Holandija i Francuska.

    Od ukupno uvezenog “plavog goriva” morskim putem u evropske zemlje za taj period ruski gas čini 16 odsto.

    Sa druge strane, u Evropu je od početka godine gasovodima isporučeno 62,1 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što govori da Stari svijet nije u potpunosti spreman da se odrekne gasa iz Rusije, piše u tekstu.

    Prema mišljenju eksperta iz Centra za globalnu energetsku politiku sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku En-Sofi Korbo, Rusija bi jednog dana mogla da prekine sa isporukama gasa u Evropu. U tom slučaju, navodi Korbo, Evropljani bi bili primorani da kupuju gas na “još skupljem spot tržištu”.

    Ona vjeruje da bi Rusija mogla da rasporedi svoje tankere sa tečnim prirodnim gasom u zemljama poput Bangladeša i Pakistana i prodavati gas po nižim cijenama kako bi stekla “političku prednost” i “izvršila pritisak na Evropljane”.

    Britanski list podsjeća da je 2021. godine Evropa ukupno uvezla 155 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa, uključujući tečni prirodni gas.

    Ekspert Georg Zakman smatra da EU ne bi trebalo da odustane od ruskog tečnog prirodnog gasa, ali da bi trebalo da razvije mehanizam da bi se zaštitila u slučaju da “Rusija počne selektivno da šalje gas pojedinačnim kupcima u Evropi kako bi stekla političke poene i narušila evropsko jedinstvo”, prenosi “Sputnjik”.

  • Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Vlade Evropske unije nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora.

    Poljska je insistirala da ta granica mora biti niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

    “Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu”, rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

    Još nije određen novi datum za razgovore, rekle su diplomate, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

    Ukoliko do sledećeg ponedeljka ne bude dogovora o ideji o ograničenju cena G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja – zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

    Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more obezbedile su izuzeće.

    G7 je predložila ograničenje od 65-70 dolara po barelu, ali Poljska i neki drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona za 63,50 dolara.