VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Dvije zemlje odbacuju američki dolar

    Dvije zemlje odbacuju američki dolar

    Zalihe američkih obveznica u Saudijskoj Arabiji pale su na najniži nivo u više od šest godina, piše “Bloomberg”.

    Zalivska zemlja je u junu prodala više od tri milijarde dolara državnog duga SAD, dok je njihov susjed, Ujedinjeni Arapski Emirati prodao skoro četiri milijarde dolara.

    Naftne države u regionu Persijskog zaliva traže nove načine za investiranje kako bi ostvarile veće prinose u svijetu kome je dosta hegemonije američkog dolara.

    Iako “Bloomberg” saudijska ulaganja u “rizičnu imovinu” (sve osim nafte) poput proizvođača električnih vozila “Lucid”, “Uber” ili fudbalski klub “Njukasl” predstavlja kao moguće potencijalne gubitke za Kraljevstvo, globalno gledano, preraspodjela saudijskog bogatstva mogla bi da dovede do viših američkih kamatnih stopa.

    Kina je takođe rasprodala američke obveznice u vrijednosti od 11.3 milijarde dolara, kako bi svoj “dolarski novčanik” svela na najniži nivo od sredine 2009. Japan i Velika Britanija bili su među najvećim kupcima onoga što se i dalje smatra jednim od najsigurnijih sredstava za posjedovanje.

    Saudijska Arabija je najveći svjetski izvoznik nafte i stub petrodolarskog sistema uspostavljenog 1970-ih koji se oslanja na cijene izvoza sirove nafte u američkoj valuti, prenosi “b92”. Iako je decenijama održavala vezu sa dolarom i ulagala u američku imovinu, sada nastoji da ojača svoje odnose sa ključnim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu, kao dio napora da diverzifikuje ekonomiju dalje od energije.

  • Stanovništvo u Srpskoj više štedi, raste dobit banaka

    Stanovništvo u Srpskoj više štedi, raste dobit banaka

    Povećana dobit banaka, pad ukupnih depozita i odluka građana da se više štedi, ključne su odlike polugodišnjeg izvještaja koji je objavila Agencija za bankarstvo RS, a koji se odnosi na poslovanje bankarskog sektora u Republici Srpskoj u 2023. godini.

    Ipak, izvještaj kao početnu tačku izdvaja da je bruto bilansna aktiva bankarskog sektora od 1. januara do 30. juna tekuće godine iznosila 9,8 milijardi KM, što je za oko dva odsto manje u odnosu na kraj 2022. godine, kada je iznosila 10,070 milijardi KM.

    Ovaj blagi pad nije uticao na to da sve banke u Srpskoj, zaključno sa krajem juna, iskažu neto dobit u ukupnom iznosu od 94 miliona KM, što je u odnosu na uporedni period u 2022. godini za oko 16 miliona KM više (tada je dobit bila 78 miliona KM).

    A dok su banke prijavile neto dobit, ukupni depoziti na nivou bankarskog sektora bilježe pad u prvom polugodištu ove godine.

    “Ukupni depoziti iznose 7,3 milijarde KM i za četiri odsto su niži u odnosu na kraj 2022. godine, a tada su iznosili 7,595 milijardi KM”, stoji u izvještaju republičke agencije, iz koje dalje navode da se od ovog iznosa tri milijarde odnose na depozite pravnih lica, dok se 4,3 milijarde odnose na depozite fizičkih lica.

    “Kada su u pitanju depoziti fizičkih lica, 2,4 milijarde KM ili 56 odsto odnosi se na štednju stanovništva. Depoziti stanovništva bilježe kontinuirani rast u 2023. godini”, dodaje se u izvještaju.

    Rast je zabilježen i kad su u pitanju ukupni bruto krediti, koji su u odnosu na kraj 2022. godine povećani za gotovo 100 miliona.

    “Ukupni bruto krediti iznose 5,892 milijarde KM i povećani su za 99 miliona KM ili dva odsto u odnosu na kraj 2022. godine, kada su iznosili 5,793 milijarde KM. Krediti pravnih lica iznose tri milijarde, dok su krediti fizičkih lica 2,9 milijardi KM. Od tog iznosa, 1,8 milijardi KM ili 62 odsto otpada na potrošačke kredite”, piše, između ostalog, u pomenutom izvještaju.

    Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže da poslovanje bankarskog sektora u BiH, a samim tim i u Republici Srpskoj, prati pozitivne evropske trendove, čija je odlika, kako navodi, povećanje aktivnih kamatnih stopa na kredite koje plaćaju građani.

    “Sa druge strane, to nije praćeno rastom pasivne kamatne stope, odnosno kamatne stope na depozite. To je, vidjeli smo ovih dana, dovelo do toga da, recimo, u Italiji država uvede oporezivanje od 40 odsto čiste dobiti od bankarskog sektora, budući da banke stvaraju ogromnu dobit”, rekao je on.

    Kada je u pitanju pad ukupnih depozita, Đogo ističe da je jasno da Republika Srpska povlači svoje depozite, budući da je nedavno zabilježen i najveći iznos kada se radilo o otplati spoljnog duga.

    “Prosto, državi trebaju sredstva koja država ima po raznim osnovama na računima”, navodi Đogo, dodajući da nije iznenađenje činjenica da je povećan obim štednje građana.

    “Oni nastavljaju da štede uprkos tome što kamatne stope na depozite ne prate inflaciju ili aktivne kamatne stope. Građani trenutno nemaju alternativu. Finansijsko tržište Republike Srpske je dosta plitko i usko. Evo, sad se govori o tim nacionalnim obveznicama Republike Srpske koje će možda biti jedna alternativa bankarskim depozitima, zavisno od modela koji budu izabrani. Tada će građani moći da na neku štednju, u iznosu od, recimo, 500 KM koje polože državi, dobiju nešto višu kamatnu stopu”, pojašnjava Đogo, dodajući da je za obične građane veoma komplikovano da kupuju akcije i obveznice, pa su se okrenuli kupovini nekretnina i polaganju depozita u bankama.

    “Iako se sve kod nas vrti oko nekretnina i depozita u bankama, treba podsjetiti da su nekretnine prošle godine poskupjele skoro 60 odsto, pa više nije povoljno ni u njih investirati. Evo, sada je počeo neki pad cijena nekretnina, zbog čega mogu reći da su ti depoziti koje polaže stanovništvo ostali jedina sigurna alternativa”, zaključio je Đogo.

  • Panika u Kini: Juan “puca”?

    Panika u Kini: Juan “puca”?

    Najveće kineske banke kupuju juane da spreče depresijaciju.

    Najveće kineske državne banke ove nedelje bile su zauzete prodajom američkih dolara za juane, i na kopnenim i na ofšor deviznim tržištima, u pokušaju da uspore depresijaciju juana. Iako takođe trguju u svoje ime ili da bi izvršavale naloge klijenata, državne banke često deluju po nalogu centralne banke kada je juan pod pritiskom, kao u ovom trenutku.

    “Prodaja dolara u državnoj banci postala je ‘nova normala’ za usporavanje tempa depresijacije juana”, rekao je jedan neimenovani finansijski trejder sa sedištem u Šangaju za Rojters, prenosi portal Biznis.

    Ofšor filijale državnih banaka takođe su uočene kako prodaju dolare tokom trgovanja u Londonu i Njujorku ove nedelje, izjavila su u četvrtak dva insajdera. Takva prodaja dolara mogla bi ograničiti pad vrednosti tzv. ofšor juana.

    Juan je od početka ovog meseca izgubio oko 2,4 odsto u odnosu na dolar, a ukupno šest procenata od početka godine.

    Nedavno ubrzanje pada juana rezultat je sve veće razlike u prinosima u Kini u odnosu na SAD i sve veće zabrinutosti investitora zbog slabog ekonomskog rasta Kine i rastućih rizika neispunjenja obaveza u njenom sektoru nekretnina, kao i bankarskom sektoru u senci.

    Sporo sprovođenje vladinih podsticajnih mera za jačanje rasta razočaralo je investitore. U međuvremenu, Narodna banka Kine (PBOC) je ublažila monetarnu politiku kako bi podržala ekonomiju, iako je cena plaćena za smanjenje kamatnih stopa veći pritisak na juan.

    Ove nedelje, razlike u prinosima između Kine i SAD porasle su na najviši nivo u poslednjih 16 godina, pošto su investitori spekulisali da će PBOC dodatno ublažiti politiku nakon iznenadnog smanjenja stope ove nedelje.

    Slična taktika viđena je u septembru 2022. godine, kada je PBOC takođe zatražila od velikih državnih banaka da budu spremne da prodaju dolare za juane na ofšor tržištima dok je pokušavala da zaustavi pad juana.

    Centralna banka je u julu prilagodila parametar kako bi omogućila kompanijama da se više zadužuju u inostranstvu, kako bi mogle da unose devize za konverziju na kopnu, podržavajući tako juan. Ali više kamatne stope na inostrane kredite i dalje odvraćaju zaduživanje u inostranstvu, podrivajući uticaj te promene politike, piše Rojters.

    Jedna taktika koja izgleda da je funkcionisala je da državne banke nude da pozajmljuju manje juana na ofšor tržištu Hong Konga, pošto je ograničenost likvidnosti tamo pomogla da se zaustavi pad juana ove nedelje, rekli su trgovci.

    Troškovi pozajmljivanja u juanima u Hong Kongu u sredu su skočili na najviši nivo od aprila 2022. godine, a porasla je prekonoćna kamatna stopa CNH Hong Kong (CNH HIBOR). Smanjenje likvidnosti nije bilo mnogo drastično jer bi agresivno uklanjanje likvidnosti juana sa tog tržišta moglo negativno uticati na raspoloženje na tržištu obveznica, zaključili su analitičari Reutersa.

  • Vidović: Očekivan kreditni rejting nova potvrda stabilnosti Srpske

    Vidović: Očekivan kreditni rejting nova potvrda stabilnosti Srpske

    Kreditni rejting Republike Srpske “B” sa stabilnim izgledima koji je dala agencija “Standard end purs” je očekivan i sigurno bi bio veći da nema političkih problema, jer najnižu ocjenu u kreditnom rejtingu ima administrativno uređenje BiH, izjavila je danas Srni ministar finansija Srpske Zora Vidović.

    Vidovićeva je naglasila da su svi drugi parametri na koje Republika Srpska može uticati sa daleko boljim ocjenama.

    • Taj rejting govori da je u Republici Srpskoj stabilno stanje i da ima stabilnost prema spoljnom i unutrašnjem zaduženju, to jest može da izlazi na međunarodne berze i kvalifikuje se kao neko ko se zadužuje sa stabilnom stanjem, bez rizika da taj dug neće biti vraćen – rekla je Vidovićeva.

    Play Video

    Vidovićeva je istakla da to mnogo znači za Republiku Srpsku, uprkos tome što mnogi političari i ekonomisti iz zemalja koje joj ne žele dobro plasiraju negativne priče o Srpskoj iako je dobila takav rejting od stručne međunarodne institucije.

  • Petrović: Miješanje politike u poslovne procese, nema problema sa pronalaskom novih finansijera

    Petrović: Miješanje politike u poslovne procese, nema problema sa pronalaskom novih finansijera

    Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović rekao je da ovo preduzeće nema problem sa pronalskom novih finansijera i izvođača radova na realizaciji energetskih projekata vjetropark “Hrgud” i revitalizaciji Hidroelektrane Trebinje jedan, koje je nedavno obustavila njemačka Vlada iz političkih razloga.

    Petrović je naglasio da se u ovom slučaju politika umiješala u poslovne procese i da je zbog toga njemačkoj Vladi upućeno pismo.

    • Shvatili smo da ćemo od 15. maja 2024. godine ostati bez finansijske podrške za izgradnju vjetroparka. Međutim, zainteresovanost za njegovu realizaciju je ogromna i na vratima kucaju mnogi finansijeri, ali i isporučioci neke druge opreme a ne one koja je bila predviđena u nacrtu projekta. Mi nemamo nikakav problem, jedva čekamo da raspišemo tender, da pronađemo izvođača koji će da donese novac za vjetroelektranu i to možemo da dobijemo u roku od par mjeseci od provođenja procedure – istakao je Petrović.

    On je rekao da za obnovljive izvore i jedan takav projekat danas nije nikakav problem naći i izvođača i finansijera.

    Kada je riječ o revitalizaciji HE “Trebinje jedan”, Petrović je izjavio da imaju vremena da se reorganizuju, te da je oprema u pogonu ove hidroelektrane u dobrom stanju, a poslovanje stabilno.

    Prema njegovim riječima, već su provedene određene faze ovog projekta i ostalo je da se uradi zamjena agregata generatora i turbina na samoj elektrani.

    • Zbog starosti agregata planirana je revitalizacija i modernizacija cijele HE pod finansiranjem njemačke KFV banke, naravno kreditni aranžman, i uz određena grantovska sredstva. Međutim, oni su započeli proceduru nabavke opreme za revitalizaciju koja traje najmanje četiri godine i išla je veoma sporo, a ne znamo zbog čega, jer je prije više godina završena u HE Rama i Јablanica, a kod nas nije. Bila su odobrena sredstva, oko 10,4 miliona evra, a ukupna vrijednost za zamjenu dva od tri sklopa generatora turbina je oko 30 miliona evra – pojasnio je Petrović.

    On je naveo da se tenderska procedura završava i još nije donesena odluka o izboru izvođača.

    • Mi svakako imamo vremena da se reorganizujemo i znamo da HE na Trebišnjici posluju veoma dobro, da imaju vlastita sredstva i da će oni i pored izgradnje sistema HE Dabar i budućih elektrana u svom hidro-sistemu raditi i na revitalizaciji i osnaživanju postojećeg stanja na HE na Trebišnjici. Za nas to neće biti problem, ali nam je žao da su poslovne aktivnosti, koje teku 23 godine, prekinuli zbog nekih političkih miješanja i političkih konotacija. Dakle, našli su razlog da raskinu aranžman koji je bio potpisan 2000. godine – naglasio je Petrović za Herceg televiziju.

    On je ocijenio da to više govori o njima i njihovim potezima, a pitanje zašto su poslovne aktivnosti miješali sa političkim treba postaviti njemačkim vlastima i “KfV” banci, te da je nakon nedavnih aktivnosti upitna bilo kakva dalja saradnja.

    Prošle sedmice njemačka Vlada je odlučila da obustavi četiri infrastrukturna projekta u Srpskoj čija je vrijednost 105 miliona evra. Riječ je o projektima rehabilitacije HE Trebinje, vjetroparka “Hrgud” i zbrinjavanje otpadnih voda u Gradišci

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Američke banke u opasnosti?

    Američke banke u opasnosti?

    Analitičari Fič rejtingsa upozorili su da se američka bankarska industrija približila još jednom izvoru turbulencija.

    U pitanju je rizik od sveobuhvatnog pada rejtinga desetine američkih banaka koje bi mogle uključivati čak i banke poput JPMorgan Chasea.

    Agencija je smanjila svoju procenu zdravlja industrije u junu, potez za koji je analitičar Kris Vulf rekao da je prošao uglavnom nezapaženo jer nije izazvao sniženje rejtinga banaka.

    Ali još jedno smanjenje ocene industrije za jedan stepen, na A+ s AA-, prisililo bi Fič da preispita rejting svake od više od 70 američkih banaka koje pokriva, rekao je Vulf za CNBC u ekskluzivnom intervjuu u sedištu kompanije u Njujorku.

    “Ako bismo ga premestili na A+, onda bi to rekalibriralo sve naše finansijske mere i verovatno bi se pretočilo u negativne akcije ocenjivanja”, rekao je Vulf.

    Kompanije za ocenjivanje kreditnog rejtinga na koje se oslanjaju ulagači u obveznice u poslednje vreme su uzburkale tržišta svojim postupcima. Prošlog nedelje je Moody's smanjio rejting 10 malih i srednjih banaka i upozorio da bi moglo doći do rezova za još 17 zajmodavaca, uključujući veće institucije poput Truista i U.S. Banke.

    Ranije ovog meseca, Fič je snizio dugoročni kreditni rejting SAD-a zbog političke disfunkcije i rastućeg duga, potez koji su ismejali poslovni čelnici, uključujući izvršnog direktora JPMorgana Džejmija Dajmona, prenosi seebiz.

    Ovog puta, Fič namerava da signalizira tržištu da snižavanje rejtinga banaka, iako nije gotova stvar, predstavlja pravi rizik, rekao je Vulf.

    Junski postupak kompanije podigao je ocenu “operativnog okruženja” industrije na AA- s AA zbog pritiska na kreditni rejting zemlje, regulatornih praznina izloženih bankrotom regionalnih banaka u martu i neizvesnosti oko kamatnih stopa.

    Problem koji stvara još jedno snižavanje na A+ je to što bi rezultat industrije tada bio niži od nekih njegovih najbolje ocenjenih zajmodavaca. Dve najveće banke u zemlji po imovini, JPMorgan i Bank of America, verovatno bi u ovom scenariju bio smanjen na A+ s AA-, budući da banke ne mogu da dobiju ocenu veću od okruženja u kojem posluju.

  • Do kraja godine minimalno još jedno povećanje referentne kamatne stope

    Do kraja godine minimalno još jedno povećanje referentne kamatne stope

    Odluka Evropske centralne banke da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu ne bi trebalo značajnije da se odrazi na većinu građana, rekao je ekonomista Igor Gavran.

    On je rekao da se u septembru očekuje novo povećanje ove stope.

    • Različite su prognoze da će to biti posljednje povećanje u ovoj godini ili će biti još jedno, zavisi od stope inflacije u Evropi – naveo je Gavran za RTRS.

    On je naveo da bi dalje povećanje uticalo na privredu što najviše pogađa cijelu ekonomiju.

    Gavran je rekao da je inflacija u Evropi u opadanju.

  • Višković: U Rafineriji Modriča problemi postoje, radi se na zamjenskim projektima

    Višković: U Rafineriji Modriča problemi postoje, radi se na zamjenskim projektima

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da je “Rafinerija ulja Modriča” u određenim problemima, ali da se radi na zamjenskim projektima.

    Prema njegovim riječima, problemi su nastupili poslije havarije u rafineriji u Brodu, te zbog svih dešavanja od pandemije virusa korona, pa do rusko-ukrajinskog sukoba.

    • Mi smo u kontaktu sa rukovodstvom Rafinerije i tamo se rade projekti koji bi trebali, na određen način, da budu zamjenski – izjavio je Višković u Doboju.

    On je podsjetio da je sa hrvatske strane do Rafinerije izgrađen gasovod i da se ozbiljno razgovara o izgradnji gasnih elektrana u samom prostoru Rafinerije.

    • Postoje namjere, i u Modriči u Rafineriji ulja i u Petrolu u Banjaluci, da rade neke druge investicije, ali moramo razumjeti da trenutno ruska država i sve kompanije koje dolaze iz Ruske Federacije imaju ozbiljne probleme da funkcionišu u inostranstvu – rekao je Višković.

    Navodeći da novčani tokovi ka Rusiji ne mogu nesmetano da funkcionišu, Višković je rekao da je sve pod plaštom prismotre, zbog čega je otežano poslovanje ruskih preduzeća.

    • “Rafinerija” je u jednom momentu prema Republici Srpskoj imala milionske obaveze, koje su prelazile stotinu miliona KM, ali da su sve izmirene. To znači da je riječ o ozbiljnoj kompaniji, ozbiljnim ljudima, ali moramo razumjeti da trenutno imaju problema – zaključio je Višković.
  • Ko je jači?

    Ko je jači?

    Prijem novih članica i alternativa globalnoj dominaciji američke valute – to su glavne teme predstojećeg Samita Briksa u Johanesburgu.

    Brazil, Rusija, Indija, Kina i predsedavajuća Južna Afrika, okupljaju se, da razmotre zahteve za članstvo 22 države, među kojima su i Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Saudijska Arabija i Iran. Može li blok koji se posmatra i kao kontrateža G7, grupi najrazvijenijih država sveta, da se saglasi oko alternative za američki dolar, piše RTS.

    Levičarskog lidera Brazila jedno pitanje noćima drži budnim. Zašto sve zemlje moraju da trguju u dolarima? Članice BRIKS-a već su premašile četvrtinu međusobne razmene u nacionalnim valutama. I cilj im je da u naredne tri godine, ona dostigne trećinu.

    “Mnogo je jeftinije trgovanje u nekim drugim valutama i zato smo videli trend trgovanja u juanima, rubljama, rupijima, u drugim nacionalnim valutama. Nisu sve te zemlje članice Briksa, neke su članice Šangajske organizacije za saradnju ili Aseana, koje su takođe donele odluku da neće ubuduće da trguju ni u dolarima, ni u evrima, ni u jenima”, objašnjava prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.

    Ali u dolarima je i dalje više od 80 odsto međunarodnih transakcija i više od polovine deviznih rezervi. Otuda je za američku ministarku finansija Dženet Jelen dominacija dolara neupitna. Preispitali bi je mnogi – Rusija zbog sankcija, Kina zbog ekonomskog nacionalizma Vašingtona. Ostali, zato što svako podizanje referentnih kamatnih stopa američkog FED-a, čekaju sa nelagodom.

    Profesorka Mitrović, međutim, smatra da neka druga valuta neće zameniti dolar jer, kako kaže, pomenute države nemaju zajedničku monetarnu politiku i usklađenost pravnih i ekonomskih politika.

    “Ali radi se na digitalnoj ili obračunskoj valuti i predlozi su da ona ima zlatno pokriće”, kaže Mitrovićeva.


    Zlatni padobran je ono što mnogim prezaduženim državama globalnog juga, nudi Nova razvojna banka Briksa. I za povoljnije kredite i finansijske injekcije, ne postavlja uslove. Za razliku od MMF-a ili Svetske banke, Briks cilja finansijski sistem koji predvodi Zapad, ali ga ne izaziva, već nudi alternative.

    “Zemlje koje su deo G7 su mnogo bliže naslonjene jedna na drugu kao što su NATO ili EU. Ali vidimo da zemlje G7, iako su razvijene i imaju visok dohodak, beleže nisku stopu ekonomskog rasta dok se, sa druge strane, zemlje u razvoju iako nisu bogate razvijaju brže, tako da se postavlja pitanje da li će one u jednom trenutku uspeti da dostignu dohodak razvijenih zemalja poput Nemačke, Kanade i SAD”, kaže ekonomista Mihajlo Gajić.

    Pored ekonomije važnu ulogu igra i politika

    Sličnog udela u globalnom BDP-u, oko trećine, ali u članicama G7 živi oko 10 odsto svetske populacije, a u državama Briksa više od 40 odsto ljudi na planeti. U taj klub bi četrdesetak zemalja, 22 su podnele i zvanični zahtev.

    “Vi sa jedne strane možete ostvariti učešće na tržištu Kine ili Indije, to su tržišta sa više milijardi ljudi. Pored ovih ekonomskih razloga izuzetno važni su i politički razlozi u sve više polarizovanom svetu, vi ćete u Briksu naći kontratežu zapadnim narativima. Ali da ne zaboravimo da je zapravo džin u tom klubu Kina, ona čini oko 90 odsto ukupne moći tog kluba”, kaže Stefan Vladisavljević iz Fondacije BFPE.

    “Dve decenije imamo uspon globalnog juga, ali je najveći deo tog prosperiteta zabeležen u Kini, tako da je ona neka vrsta sile koja vuče u tom domenu. Iako nama deluje da je to zamena za zapadne investicije, sve te zemlje ne prekidaju veze sa zapadnim ekonomijama”, kaže Gajić.

    Na Samitu u Johanesburgu, Rusiju će predstavljati šef diplomatije, zbog naloga MKS za hapšenje ruskog predsednika. Članice Briksa i one koje bi to tek da postanu uglavnom su se uzdržale od osude ruskog napada na Ukrajinu, a u afričkoj mirovnoj inicijativi čak se navodi i ukidanje poternice za Vladimirom Putinom.

    “Dok Kina vidi proširenje kao mogućnost za podizanje legitimiteta i značaja same platforme, za Indiju je važno da ona ipak bude neko ko zastupa i svoje interese unutar platforme, i zato bi nove članice morale da budu one koje bi se zalagale za održanje platforme na principima koji su važni i za samu Indiju”, kaže Vladisavljević.

    Seme Briksa posejano je baš u investicionoj banci “Goldman Saks” – u izveštaju iz 2001. osvanuo je akronim zemalja rastućih ekonomija, onih koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom.

  • Nafta pojeftinjuje zbog nestabilnog oporavka Kine

    Nafta pojeftinjuje zbog nestabilnog oporavka Kine

    Cijene nafte opale su danas pošto su zabrinutost zbog nestabilnog ekonomskog oporavka Kine i jačanje dolara uzeli maha nakon sedam sedmica rasta cijena ovog energenta zbog umanjenog snabdijevanja.

    Cijena barela brent nafte opala je za 63 centa na 86,18 dolara, a barel sirove nafte u SAD pojeftinio je za 59 centi i sada košta 82,60 dolara.

    Tržišni igrači su podijeljeni i odmjeravaju odnos ponude i potražnje u odnosu na znakove slabljenja tražnje u Kini, rekao je Fil Flin, analitičar iz kompanije “Prajs fjučers grup”.

    Jači dolar vrši pritisak na potražnju za naftom jer ona postaje skuplja za kupce koji koriste druge valute.