VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Caixa bank je svojim klijentima juče tokom dana poslala pismo u kom je objašnjen krah američkog bankarskog sektora.

    Kako bi smanjili nervozu i neizvesnost, kao i pojasnili šta se tačno dogodilo sa američkim bankarskim sektorom, te da li je isto moguće u Evropi i koliko se dva bankarska sistema suštinski razlikuju, predstavnici najveće komercijalne banke u Španiji, Caixa bank su svojim klijentima juče tokom dana poslali pismo u kome su to sve i do detalja objasnili.

    Blic prenosi detaljnu analizu kraha u američkom bankarskom sistemu i činjenice koje govore zašto tako nešto ne može da zadesi i Evropu:

    “Regionalna banka Silicijumske doline bila je duboko ukorenjena u svetu startap preduzeća u SAD, prema javnim informacijama na njenoj veb stranici, banka je poslovala sa skoro polovinom novoosnovanih startapa uz podršku “Venture” kapitala, a 44 odsto čine tehnološke i zdravstvene kompanije podržane od američkih kompanija koje su izašle na berzu prošle godine, i stoga su imale kombinaciju neobičnog poslovanja i imovine. Baza klijenata je bila koncentrisana u depozitima većim od 250.000 dolara koji ne uživaju zaštitu depozita (dakle, manje od 5 odsto baze depozita je bilo osigurano).

    “Od 2017. do kraja 2021. navedeni depoziti su veoma porasli (učetvorostručili su se sa 44.000 miliona na 189.000 miliona dolara), ali je knjiga bankarskih kredita porasla samo sa 23.000 miliona do 66.000 miliona USD, tako da je veoma veliki deo novca klijenata uložen u hartije od vrednosti (MBS) i američke obveznice na dugi rok (57 odsto ukupne imovine banke je uloženo u takve hartije od vrednosti), koje su po fiksnoj stopi gubile vrednost kao posledica pooštravanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.

    Pročitajte još: Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    “S druge strane, banku Silicijumske doline je severnoamerički regulator smatrao bankom IV kategorije (sa manje od 250.000 miliona USD u aktivi) i, stoga, nije bila podvrgnuta zahtevima likvidnosti LCR (Liquidity Coverage Ratio) i NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji zahteva od banaka da imaju dovoljno sredstava, visokokvalitetne likvidnosti koje se lako mogu prodati za pokrivanje odliva depozita u uslovima stresa, zahtevi koji se strogo primenjuju na velike američke banke i sve evropske banke (male, srednje ili velike). U konkretnom slučaju banke Silicijumske doline, više od 40 odsto njihove ukupne aktive nije procenjeno po tržišnim cenama.

    “Pretpostavljali su da je obilje likvidnosti u kojoj je uživao svet Venture kapitala iscrpljeno, a poslednjih nedelja raste broj klijenata koji pripadaju svetu startapa koji, da bi nastavili da posluju kreću da povlače svoje depozite. Prekomerna koncentracija na ovu vrstu klijenata banke Silicijumske doline i lak pristup depozitima značili su da je za kratko vreme značajan deo depozita u njenoj bazi napustio banku, primoravajući se na likvidaciju, i na taj način je primorano da deo njenog portfelja obveznica bude likvidiran. Prinudna prodaja obveznica po ceni nižoj od one po kojoj su procenjene iznela je na videlo velike gubitke, blizu 1.800 miliona dolara,” navodi se u pismu i nastavlja:

    “Da bi pokrila gubitke, banka Silicijumske doline najavila je veliku ekspanziju kapitala (2.200 miliona USD), u onome što je na papiru bila neutralna strategija koja je poboljšala njen prihod i održala kreditne rejtinge i sebe i klijenata. Taj plan je zbunio istaknute kompanije Venture kapitala, uključujući osnivačke fondove Petera Thiela, Coatue Management i Union Square Ventures, kojima su, kako se čini, dali uputstva da povuku svoje depozite.

    “Samo dan kasnije, 24 odsto njegove mase depozita je zatražilo povlačenje. Ovaj događaj proizilazi iz sumnjivog upravljanja rizicima i resursima, a direktna je posledica oštrog podizanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama koje su pooštrile finansijske uslove sistema. Sa porastom kamatnih stopa, klijenti traže veće izvore profitabilnosti i menjaju depozite uz nisku naknadu za druge atraktivne alternative kao što su zapisi i obveznice, pritiskajući obaveze najslabijih finansijskih subjekata”, navodi se u pismu.

    U pismu u koje je Blic imao uvid, navdi se i da su američka centralna banka i drugi “finansijski organi” intervenisali u banci prošlog petka, a u nedelju je homologno telo Fonda za garantovanje depozita, zvano FDIC, osiguralo sve depozite, uključujući i neosigurane (one veće od 250.000 USD), kako bi pokušalo da iskoreni krizu poverenja u američki bankarski sistem. Spasavanje je isključeno jer zakon usvojen nakon globalne velike finansijske krize zabranjuje spasavanje entiteta osim ako nisu sistemski. Sprovedena je aukcija imovine kako bi se stvorila likvidnost i HSBC je kupio filijalu banke u Velikoj Britaniji po ceni od 1 funte.

    Pored toga, nadležni organ je uspostavio program finansiranja, tzv. “Program bankovnog kreditiranja”, koji omogućava korišćenje nominalne vrednosti trezorskih zapisa kao kreditne osnove. Međutim, lokalna kriza nije u potpunosti sadržana u onome što odgovara nekim regionalnim bankama Severne Amerike (one koje se poklapaju sa bankom Silicijumske doline po vrsti klijenata, sa značajnim procentom neosiguranih depozita i sa portfeljima obveznica koji nisu vrednovane po tržišnim cenama).

    Finansijske vlasti Njujorka odlučile su da intervenišu i Signature Bank zbog mogućih rizika od zaraze, a postoji nekoliko entitetskih regionalnih banaka koje su pretrpele ozbiljne rezove u svojim kotacijama – First Republic, PacVest, Western Alliance, Charles Schvab, itd.

  • “Fajnenšl Tajms”: Srpska među najpovoljnijim destinacijama za investiranje u Evropi

    “Fajnenšl Tajms”: Srpska među najpovoljnijim destinacijama za investiranje u Evropi

    Republika Srpska je prepoznata kao jedna od najpovoljnijih destinacija za poslovno investiranje u Evropi, a grad Trebinje je rangiran na visokoj osmoj poziciji u kategoriji mikroevropskih gradova za budućnost, prema analizi časopisa “Fajnenšl tajms” o atraktivnosti evropskih gradova i regiona za ulaganje u 2023. godini.

    Iz Gradske uprave Trebinje navode da je redovna godišnja analiza za ocjenu atraktivnosti evropskih gradova i regiona za ulaganje u 2023. godini, koju sprovodi časopis “Fajnenšl tajms” objavljena u magazinu “FDI intelidžens”, ponovo prepoznala Republiku Srpsku kao jednu od najpovoljnijih destinacija za poslovno investiranje u Evropi.

    “Ovu laskavu titulu Srpska je dobila zahvaljujući ukupnoj strategiji za promociju ulaganja”, navodi se u saopštenju.

    Grad Trebinje je, kako je istaknuto, rangiran na visokoj osmoj poziciji u kategoriji “mikroevropski gradovi za budućnost – strategija za promociju ulaganja FDI” (strane direktne investicije).

    “Plasman na listu najboljih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi u kategorijama direktno zavisi od kvaliteta i kreativnosti odgovora opština, po sadržaju i jeziku: ekonomski potencijal, isplativost, infrastruktura, povoljni uslovi poslovanja, radno okruženje i strategija za promovisanje stranih investicija”, navodi se u saopštenju.

  • Milionske kazne zbog lova u mutnom i greške radnika

    Milionske kazne zbog lova u mutnom i greške radnika

    Ugostitelji, trgovci i drugi privredni subjekti u sistemu fiskalizacije kažnjeni su lani s 5,4 miliona maraka jer nisu izdavali fiskalne račune, a poslodavci ističu da osim onih koji love u mutnom i izbjegavaju porez, dio krivice za paprene kazne snose i radnici koji nemaju nikakve odgovornosti, što treba promijeniti.
    U Poreskoj upravi Republike Srpske kažu za “Glas” da su inspektori prošle godine izvršili 3.336 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, te su zbog utvrđenih nepravilnosti izdali 1.495 prekršajnih naloga na ukupan iznos kazni od 5,477 miliona maraka.

    “Istovremeno, za 22 poreska obveznika izrečene su mjere privremene zabrane obavljanja djelatnosti u trajanju od 15 ili 30 dana. Broj kontrola i iznos izrečenih kazni lani je bio veći u odnosu na 2021. godinu”, rekli su u Poreskoj upravi Srpske.

    Istakli su da je u djelatnostima trgovine i ugostiteljstva utvrđeno najviše nepravilnosti prilikom kontrola izdavanja računa.

    “I u narednom periodu nastavićemo s kontrolama širom Srpske te pozivamo poreske obveznike da poštuju zakonske propise, svoju dobit grade na pružanju kvalitetnijih usluga, u zakonskim okvirima i fer tržišnoj utakmici, a ne na izbjegavanju poreskih obaveza. Pozivamo i građane da prijave slučajeve neizdavanja fiskalnih računa na našu i-mejl adresu kontakt@peraskaupravars.org”, naveli su u Poreskoj upravi i dodali da njihov cilj nije kažnjavanje privrednika već stvaranje lojalne konkurencije, odnosno da svi u Srpskoj posluju pod istim uslovima.

    Izdavanje računa svakodnevno je i pod lupom Republičke tržišne inspekcije koja je lani u okviru redovnih inspekcijskih kontrola u 340 slučajeva utvrdila da račun nije izdat potrošaču.

    “Takođe, u protekloj godini u okviru posebnih akcija izvršeno je 169 kontrola izdavanja računa koje su u najvećem broju realizovane u ugostiteljskim objektima. U 100 slučajeva utvrđene su nepravilnosti i izrečene kazne u iznosu od oko 100.000 KM”, rekli su u Inspektoratu RS. Dodali su da objekti koji se bave prometom prehrambene i neprehrambene robe, kao što su prodavnice mješovite robe te tekstila i konfekcije najčešće izbjegavaju da uredno izdaju račun potrošaču, kao i bifei, kafići, roštiljnice i drugi ugostiteljski objekti.

    Zamjenik predsjednika i član Upravnog odbora Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS “Horeka” Goran Kurtinović kaže za “Glas Srpske” da je izdavanje fiskalnih računa neupitna zakonska obaveza i da tu mora postojati nulta stopa tolerancije.

    “Problem se može posmatrati iz dva ugla. Prvi je da pojedini poslodavci svjesno izbjegavaju izdavanje računa kako bi ostvarili određenu korist koja nije oporeziva. Drugi su nesavjesni radnici koji ne izdaju račune, a poslodavac mora platiti kaznu zbog propusta zaposlenog koji nema nikakvu odgovornost po tom pitanju. Imamo brojne pritužbe poslodavaca koje muče problemi tog tipa jer ne mogu non-stop kontrolisati radnika”, priča Kurtinović i dodaje da će udruženje insistirati da se na neki način definiše i odgovornost radnika za prekršaj neizdavanja računa.

    Predsjednik Asocijacije samostalnih trgovaca regije Banjaluka Bogdan Marjanović kaže za “Glas” da nema prodavca koji ne izdaje račune uopšte, već da su u pitanju sporadični slučajevi.

    “Desi se da trgovac za poneki prodati proizvod kupcu ne izda račun, ali to je posljedica invazije trgovinskih centara koji su presnabdjeveni robom i zbog kojih manje trgovine odumiru. U takvoj tržišnoj utakmici oni mali, kako bi se spasili i ostvarili koliku-toliku zaradu, tu i tamo potrošaču ne izdaju račun”, kazao je Marjanović.

    Rigorozne mjere

    Goran Kurtinović smatra da je kaznena politika u Srpskoj kada je u pitanju neizdavanje fiskalnih računa preoštra.

    “Kazne su veoma rigorozne. Za prvi prekršaj kazna iznosi 4.000 maraka, a svakim sljedećim ponovljenim prekršajem iznos izrečene kazne se uduplava. To nisu nimalo mala sredstva i nikom se ne isplati neizdavanje računa”, rekao je Kurtinović.

  • Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Prvi čovek BlackRocka upozorava da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale”.

    Izjavom prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock Lerija Finka, nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha SVB ovog vikenda samo su porasle.

    Fink se u svom redovnom pismu investitorima osvrnuo na nedavni kolaps Silvergatea, Signature Banka i SVB-a, upozoravajući ih da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale” pre potencijalne “kaskade kroz čitav američki bankarski sektor koji čeka još padova i gašenja banaka”.

    Kako se njegova pisma investitorima objavljuju javno, deo u kom pominje krah američkih banaka Blic prenosi u celosti:

    Cena jeftinog novca – da li domine počinju da padaju?

    “Protekle nedelje videli smo najveći bankrot u poslednjih 15 i više godina pošto su federalni regulatori zaplenili banku Silicijumske doline. Ovo je klasična neusklađenost imovine i obaveza. Prošle nedelje su propale i dve manje banke. Prerano je znati koliko je šteta rasprostranjena.

    “Regulatorni odgovor je do sada bio brz, a odlučne akcije su pomogle da se izbegnu rizici od zaraze. Ali, tržišta su i dalje na ivici. Da li će neusklađenost imovine i obaveza biti druga domina koja će pasti?

    “Prethodni ciklusi zaoštravanja (monetarne politike) često su dovodili do spektakularnih finansijskih raspada – bilo da se radilo o krizi štednje i kredita koja se odvijala tokom osamdesetih i ranih devedesetih ili o bankrotu okruga Orange, Kalifornija, 1994. U slučaju S&L krize, to je bila “kriza koja se sporo odvija” – ona koja se samo nastavila. Na kraju je trajalo oko deceniju i više od hiljadu štediša je nestalo.

    “Još ne znamo da li će se posledice lakog novca i regulatornih promena preneti u celom američkom regionalnom bankarskom sektoru (slično S&L krizi) sa novim zaplenama i zatvaranjima.

    “Čini se neizbežnim da će neke banke sada morati da povuku kreditiranje ako bi ojačale svoje bilanse, a verovatno ćemo videti strože standarde kapitala za banke.

    “Na duži rok, današnja bankarska kriza će dati veći značaj ulozi tržišta kapitala. Kako banke potencijalno postaju sve ograničenije u svojim pozajmljivanjima, ili kako se njihovi klijenti probude zbog ovih neusklađenosti imovine i obaveza, očekujem da će se verovatno u većem broju obratiti tržištima kapitala za finansiranje. Zamišljam da mnogi korporativni blagajnici danas razmišljaju o tome da se njihovi bankovni depoziti čiste svake noći kako bi smanjili rizik druge uguvurne strane”, napisao je Fink.

  • Bankarska kriza je gotova?

    Bankarska kriza je gotova?

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je da je ”bankarska kriza gotova”.

    Nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke, Bouv je da “bankarski sistem ima novac i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”.

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je danas da je ”bankarska kriza gotova”, nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke.

    Kako navodi Blumberg, banke JP Morgan, Banka Amerike i Siti Grup banka bi doprinele sa po pet milijardi dolara u depozitima, zajedno sa manjim depozitima iz drugih institucija.

    ”Federalne rezerve nemaju novca da spasu banku, ali sam bankarski sistem ima taj novac, i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”, rekao je Bouv.

    Indeks KBV porastao je za čak 4,2 odsto nakon današnjih vesti, pošto je prethodno pao za 3,7 odsto. On dodaje da takav potez banaka podseća na 1998. kada se 14 banaka udružilo da spasu dugoročni kapitalni menadžment , spasavajući hedž fond i sprečavajući kolaps globalnih finansijskih tržišta.

    ”Jasno je da se bankarsko računovodstvo mora revidirati. Banke su iskoristile čitavu gomilu računovodstvenih mogućnosti da predstave lažnu sliku o čemu se radi. Uništili su poverenje u svoj sistem”, rekao je Bouv.

  • Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Berlinski kancelar Olaf Šolc izjavio je da se ne nazire nova finansijska kriza u Njemačkoj i Evropi nakon bankrota banke Silicijumske doline i turbulencija u vezi sa poslovanjem švajcarske Kredi Suis.

    “Ne vidim opasnost. Monetarni sistem više nije tako ranjiv kao što je bio prije finansijske krize”, rekao je kancelar u intervjuu za njemački list Handelsblat.

    On je naveo da ne očekuje nikakve posljedice po njemačke štediše.

    “Depoziti njemačkih štediša su sigurni. Ne samo zbog veće otpornosti bankarskog sistema i strožih propisa, već i zbog naše ekonomske snage. Živimo u sasvim drugom vremenu”, rekao je Šolc, osvrćući se na poređenja sa finansijskom krizom iz 2008. godine.

    Poslanici i bankarski regulatori su naučili lekcije iz bankrota Lemana, a bankarski propisi su stroži nego što su bili tada, rekao je njemački kancelar.

    “Vidimo da su odgovorni u SAD, Velikoj Britaniji i nedavno u Švajcarskoj djelovali brzo i odlučno”, dodao je.

    Poslije bankrota banke Silicijumske doline prošle nedjelje, došlo je do turbulencija u finansijskom sistemu, što je podsjetilo na finansijsku krizu iz 2008. godine.

    Švajcarska centralna banka podržala je danas banku Kredi Suis sa 50 milijardi švajcarskih franaka dodatne likvidnosti kako bi obuzdala krizu povjerenja u bankarski sektor, koja je izazvana turbulencijama u globalnom finansijskom sistemu.

  • Udar na još jednu banku

    Udar na još jednu banku

    Akcije američke banke “First Republic Bank” pale su danas na berzi za više od 30 odsto tokom ranog trgovanja.

    FRC je imala treću najvišu stopu neosiguranih depozita među američkim bankama, posle banke Sicilujmske doline (SVB) i Signačer banke, koju su regulatori zatvorili tokom vikenda, preneo je CNBC.

    Borba za akcije regionalnih banaka, kako je navedeno, nastavljena je uprkos najavi američkih regulatora o dodatnoj podršci.Zatvaranje banke SVB prošlog petka ostavio je investitore u neizvesnosti da identifikuju druge regionalne banke, koje imaju slične probleme sa bilansom stanja, odnosno visoku stopu neosiguranih depozita i obveznica ili zajmova sa dugim rokom dospeća.

  • Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    Američki Džej-Pi Morgan je danas izneo procenu kako je najverovatniji scenario da će UBS grupa preuzeti banku Kredis Svis.

    Podsetimo, teška pozicija te banke dovela je do sumnji u stabilnost celokupnog finansijskog tržišta u svetu.Komentarišući odluku Švajcarske nacionalne banke (SNB) da obezbedi pomoć za likvidnost Kredi Svisu u iznosu od 50 milijardi franaka, Džej-Pi Morgan konstatuje da to “nije dovoljno”, prenosi Teletrejder.

    Britanski ministar finansija Džeremi Hant ocenio je podršku SNB-a kao “ohrabrujuću”, dodavši da britanska vlada i banka Engleske pomno prate razvoj događaja u sektoru bankarstva.

    Međutim, akcije Kredi Svisa porasle su više od 30 odsto, nakon što je banka objavila da će uzajmiti 50 milijardi švajcarskih franka (54 milijarde dolara) od Švajcarske nacionalne banke.

    Kredi Svis je saopštila da će iskoristiti pozajmicu od centralne banke putem kreditnog fonda, kako bi podigla svoju likvidnost, preneo je Si-En-Bi-Si (CNBC).

    Švajcarska centralna banka i regulatrone agencije za finansijska tržišta izjavili su da Kredi Svis ispunjava sve kapitalne i likvidne zahteve koje nameću sistemski važnim banka.

    “Slabost” u finansijskom izveštavanju

    Bankarski gigant “Kredi Svis” (Credit Suisse) saopštio je da će pozajmiti do 50 milijardi franaka (54 milijarde dolara) od švajcarske centralne banke kako bi osigurao svoje finansije.

    Credit Suisse je saopštila da preduzima odlučne mere da ojača svoju likvidnost, dok su akcije banke juče pale za 24 odsto, nakon što je objavljeno da su pronašli “slabost“ u finansijskom izveštavanju.

    To je izazvalo opštu prodaju na evropskim tržištima i strahove da će nastupiti veća finansijska kriza, navodi BBC.

    “Moj tim i ja smo rešeni da brzo napredujemo kako bismo pružili jednostavniju i fokusiraniju banku izgrađenu na potrebama klijenata”, saopštio je izvršni direktor Credit Suisse Ulrih Kerner.

    Problemi u bankarskom sektoru javili su se prošle sedmice, kada je u SAD propala “Banka Silicijumske doline” (Silicon Valley Bank), 16. po veličini banka u zemlji, da bi dva dana kasnije usledio kolaps “Signačer banke” (Signature Bank).

    Švajcarska nacionalna banka, koja je centralna banka Švajcarske, i Švajcarska uprava za nadzor finansijskog tržišta nastojali su da smire strahove investitora, rekavši da su spremni da pomognu Credit Suisseu ako bude potrebno.

    Za švajcarske finansijske institucije važe stroga pravila kako bi se “osigurala njihova stabilnost”, a Kredi Svis ispunjava zahteve za banke koje se smatraju sistemski važnim, rekli su regulatori.

  • Realan rast BDP-a od 1,8 odsto

    Realan rast BDP-a od 1,8 odsto

    Bruto domaći proizvod Republike Srpske u četvrtom tromjesječju prošle godine, izražen u tekućim cijenama, iznosio je 3,89 milijardi KM i imao je realni rast od 1,8 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

    Bruto dodata vrijednost u posljednjem kvartalu prošle godine imala je vrijednost od 3,24 milijarde KM, dok je vrijednost poreza na proizvode umanjene za subvencije na proizvode bila 651,1 milion KM.

    Najveći realni rast bruto dodate vrijednosti u ovom periodu od 7,9 odsto bio je u području informacija i komunikacija, dok je najveći pad bruto dodate vrijednosti od 3,4 odsto bio u području poljoprivrede, šumarstva i ribolova.

  • BiH uskoro rješava status digitalnih nomada

    BiH uskoro rješava status digitalnih nomada

    Bosna i Hercegovina bi uskoro mogla riješiti pitanje digitalnih nomada, zaposlenih stranaca koji za obavljanje svog posla isključivo koriste digitalne tehnologije, a borave u mnogim državama u kojima troše novac.

    Oni uglavnom rade na putu gdje postoji pristup internetu, te se bave zanimanjima koja zahvaljujući internetu mogu obavljati nezavisno od mjesta rada. Naime, poslanici u prethodnom sazivu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Predrag Kojović, Aida Baručija, Damir Arnaut i Mirjana Marinković Lepić su ovu inicijativu uputili još 2021. godine.

    “Poslaničkom inicijativom se nalaže Savjetu ministara BiH da u roku od tri mjeseca od dana usvajanja ove inicijative u zakonodavnu proceduru dostavi Prijedlog izmjena i dopuna Zakona o strancima BiH kojim će biti omogućen boravak digitalnih nomada u Bosni i Hercegovini”, piše u ovoj inicijativi. Iz Savjeta ministara BiH su odgovorili krajem februara ove godine da Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o strancima je pripremila taj nacrt zakona, te ministru bezbjednosti dostavila izvještaj o završenim aktivnostima, na koji je ministar dao saglasnost.

    “Trenutno se u okviru Sektora za imigracije Ministarstva bezbjednosti provode aktivnosti za izradu tablica o usklađenosti Nacrta zakona sa propisima Evropske unije. Nakon ove aktivnosti slijedi upućivanje Nacrta zakona na mišljenje nadležnim institucijama u skladu sa Poslovnikom o radu Savjeta ministara BiH, što je faza koja prethodi upućivanju dokumenta Savjetu ministara radi razmatranja i usvajanja. Ukoliko Savjet ministara usvoji dokument, isti se dostavlja u dalju proceduru Parlamentarnoj skupštini BiH”, piše u odgovoru.

    Drago Gverić, direktor Inovacionog centra Banjaluka (ICBL), rekao je za “Nezavisne” da su digitalni nomadi jedna velika populacija koja je spojila “work and travel” u isto vrijeme.

    “U doba digitalizacije i inovacionih rješenja oni obavljaju jedan vrlo značajan dio posla i generišu zaista ozbiljan novac. Većina razvijenih zemalja je ovo pitanje regulisala i na neki način oni koji su to prvi riješili su postali oaze za digitalne nomade. Ovo bi trebalo da ima prilično pozitivan uticaj na prihode, odnosno ekonomiju kod nas, a sa druge strane postojaće mogućnost da dobijemo više kadrova na jednom mjestu koji se na neki način bave radom na digitalnim vještinama, u IT-u, programiranju, servisima i uslugama, jer ono što je evidentno u zadnje vrijeme je da nam takav profil radnika prilično nedostaje na našem tržištu”, pojasnio je Gverić.

    Hrvatska je, na primjer, ovo pitanje riješila ranije, te se pretpostavlja da ih u susjednoj zemlji mjesečno boravi oko 10.000.

    Inače, na svijetu trenutno ima oko 35 miliona digitalnih nomada, a pretpostavlja se da bi do 2035. godine ovaj broj mogao narasti na milijardu.