VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Upozorenje iz MMF

    Upozorenje iz MMF

    Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorila je da se globalna ekonomija suočava sa rizicima po finansijsku stabilnost zbog turbulencija u bankarskom sektoru.

    Georgijeva je rekla da su rastuće kamatne stope izvršile pritisak na dugove, što je izazvalo “stres” u vodećim ekonomijama, čak i među zajmodavcima, prenio je Gardijan.

    Ona je kazala da će svjetska ekonomija ove godine porasti za samo tri odsto jer će rast troškova zaduživanja, u kombinaciji sa ratom u Ukrajini i ožiljcima od pandemije kovida 19, ugušiti rast.

    Pridružujući se sve brojnim upozorenjima ekonomskih lidera, izvršna direktorka MMF je navela da je jasno da su rizici po finansijsku stabilnost porasli nakon nedavnog kolapsa Banke Silicijumske doline i posredništva švajcarske vlade u spasavanju Kredi Svis od strane banke UBS.

    • U vrijeme sve većeg nivoa dugova, brza tranzicija sa produženog perioda niskih kamatnih stopa na mnogo više stope, neophodne za borbu protiv inflacije, neizbježno stvara stres i ranjivost, što je dokazano nedavnim dešavanjima u bankarskom sektoru u nekim naprednim ekonomijama – rekla je Georgijeva na konferenciji u Pekingu.

    Ona je iznijela svoje mišljenje nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da će nedavna previranja u bankarstvu imati uticaj na poslovanje i rast.

    Centralna banka EU strahuje da će problemi u bankarskom sektoru rezultirati nižim rastom i usporiti inflaciju, rekao je potpredsjednik ECB Luis de Gvindos u intervjuu za “Biznis post”.

    • Naš utisak je da će oni dovesti do dodatnog pooštravanja kreditnih standarda u evrozoni. I možda će se to dovesti do nižeg rasta i niže inflacije – kazao je on.
  • IRB RS povećava maksimalni iznos stambenih kredita

    IRB RS povećava maksimalni iznos stambenih kredita

    Investiciono-razvojna banka (IRB) Republike Srpske povećaće za 12 odsto maksimalni iznos stambenih kredita, odnosno sa 150.000 KM na 170.000 KM, zaključeno je danas na sastanku predsjednika Vlade Republike Srpske Radovana Viškovića i menadžmenta ove banke.

    Premijer Srpske je rekao da će podizanje limita za stambene kredite biti jedan od dobrih koraka IRB-a usmjerenih na stanovništvo, ali da uporedo rade i na podršci privredi.

    On je ocijenio da je softver za prikupljanje javnih poziva, koji se nalazi na sajtu IRB-a, velika pomoć za privrednike i lokalne samouprave koji su zainteresovani za dobijanje određenih sredstava.

    “Ne smijemo zanemariti ulogu IRB-a u protekle tri godine. Možda smo jedina zajednica u regionu koja je u vrijeme pandemije virusa korona odlučila da je kamatna stopa za sve kredite koji idu preko IRB-a 0,5 odsto, a i danas je na tom nivou”, rekao je Višković novinarima nakon sastanka sa menadžmentom IRB-a.

    On je naveo da je IRB od osnivanja investirao više od tri milijarde KM u privredu, od čega su oko 2,4 milijarde KM kreditna sredstva, a ostatak hartije od vrijednosti.

    “To je napravilo dobar efekat za privredu Republike Srpske i činjenice govore da u vremenu kada su mnogi gubili hiljade radnih mjesta, Srpska iz dana u dan povećava broj zaposlenih, spoljnotrgovinske saldove, pokrivenost uvoza izvozom…”, istakao je Višković.

    On je podsjetio na požar koji se dogodio prošle godine u zgradi gdje je smješten IRB, te naglasio da je istraga pokazala da nisu tačne optužbe pojedinaca da je požar podmetnut zbog navodnog sakrivanja određenih dokumenata, te da nijedan dokument nije uništen, a postoje i rezervni koji se čuvaju na još jednoj lokaciji.

    Vršilac dužnosti direktora IRB-a Dražen Vrhovac naveo je da se novi softver ove banke odnosi na prikupljanje svih javnih poziva donatora u BiH, a tiču se Republike Srpske, kao i evropskih pristupnih fondova.

    “Na sajtu se nalazi baza podataka u kojoj pravno lice, lokalna samouprava, komunalno preduzeće treba samo da se registruju. Mi prikupljamo pozive i dostavljamo shodno djelatnosti koju ko obavlja i zajedno sa njima pišemo aplikaciju i projekte u cilju da bi što više donatorskih sredstava povukli u Srpsku i da bi naši privrednici i lokalne samouprave imali više novca na raspolaganju, a to utiče i na razvoj Srpske”, rekao je Vrhovac, prenosi Srna.

    On je dodao da je IRB, zajedno sa Vladom Srpske, proteklih godina nizom mjera spasio domaću privredu, te da intenzivno u inostranstvu promoviše mogućnosti ulaganja u Srpsku.

    “Naš finansijski rezultat 2021. godine je 4,1 milion KM, a preliminarni izvještaj za prošlu godinu se kreće oko 7,3 miliona KM”, zaključio je Vrhovac.

  • Pojačan nadzor u ugostiteljstvu zbog skrivanja prometa i neprijavljenih radnika

    Pojačan nadzor u ugostiteljstvu zbog skrivanja prometa i neprijavljenih radnika

    Poreska uprava Republike Srpske saopštila je da će u narednom periodu preduzeti niz mjera pojačanog nadzora poreskih obveznika za koje postoje indicije skrivanja prometa, kao i neprijavljivanja radnika u Jedinstveni sistem naplate doprinosa.
    Iz Uprave pojašnjavaju da je analizom stanja u oblasti ugostiteljstva utvrđen rizik od kršenja poreske discipline, te pozivaju sve građane da prijave svaku sumnju na neprijavljivanje radnika ili neizdavanje fiskalnih računa i tako doprinesu smanjenju sive ekonomije u Republici Srpskoj.

    Iz Poreske uprave je saopšteno da je utvrđen rizik od izbjegavanja prijavljivanja i plaćanja poreskih obaveza od poreskih obveznika registrovanih za djelatnost pripreme i posluživanja hrane i pića, odnosno u ugostiteljskom sektoru, a posebno kod onih su registrovani kao samostalni preduzetnici.

    U saopštenju se navodi da je analizom utvrđeno da značajan dio poreskih obveznika iz ove djelatnosti zloupotrebljava poreske olakšice, registrujući se u Poreskoj upravi kao mali preduzetnici, a za šta je predviđen poseban oblik oporezivanja u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak Republike Srpske.

    “Konkretno, analizom poreskih prijava, zatim evidentiranog prometa preko fiskalnih kasa, Jedinstvenog sistema registracije, kontrole i naplate doprinosa, potom podataka iz poreskih kontrola, te drugim izvorima podataka kojim raspolaže Poreska uprava Republike Srpske, utvrđeno je da troškovi pomenutih poreskih obveznika premašuju prijavljene prihode, a što ukazuje na ozbiljan rizik od neevidentiranja, odnosno skrivanja značajnog dijela oporezivih prihoda”, navodi se u saopštenju Poreske uprave Srpske.

    Utvrđeno da evidentirani prihodi kod pojedinih poreskih obveznika, koji su registrovani kao mali, ne mogu izmiriti osnovne rashode kao što su troškovi nabavke robe, bruto plata radnika, kao i zakupa i za plaćanje režija.

    “Takođe, utvrđeno je da dio analiziranih poreskih obveznika nije prijavio u Jedinstveni sistem registracije, kontrole i naplate doprinosa onaj broj radnika koji je potreban da bi isti nesmetano obavljali djelatnost, u smislu poštovanja Zakona o radu u dijelu koji se odnosi na broj radnih časova, rad u smjenama i slično”, navode iz Poreske uprave.

  • Ugroženi svi lokalni budžeti

    Ugroženi svi lokalni budžeti

    riliv u budžete lokalnih zajednica u Srpskoj po osnovu poreza na dodatnu vrijednost (PDV) za dva mjeseca ove godine je prepolovljen, zbog čega načelnici i gradonačelnici traže hitnu reakciju Vlade RS. Poručuju da, ako im ne bude kompenzovan novac po tom osnovu iz republičke kase, ništa im drugo nije preostalo nego da krenu u krojenje rebalansa budžeta naniže.
    Pod lupom Predsjedništva Saveza opština i gradova RS našla se upravo analiza priliva od PDV-a u prva dva mjeseca, kao i povećani troškovi za javnu rasvjetu.

    “Iz tih dokumenata i više je nego jasno da postoji smanjenje priliva novca od PDV-a u lokalne budžete. Sa druge strane, zbog poskupljenja električne energije znatno su porasli troškovi za javnu rasvjetu”, rekao je “Glasu Srpske” predsjednik Saveza opština i gradova RS Ljubiša Ćosić, koji je i gradonačelnik Istočnog Sarajeva.

    Zbog svih tih problema, naglašava on, već idućih dana tražiće sastanak sa ministarkom finansija RS Zorom Vidović, ali i premijerom Srpske Radovanom Viškovićem.

    “Vidjećemo sa njima da li postoji mogućnost kompenzacije prihoda za prva dva mjeseca ove godine. Moraju nam dati odgovor da li će i kako nadoknaditi priliv od PDV-a. Ako za to ne dobijemo zeleno svjetlo moraćemo ići u usvajanje rebalansa budžeta opština i gradova, naravno naniže”, rekao je Ćosić i dodao da za sada pad priliva od PDV-a u lokalne budžete nije dramatičan, ali da je neizvjesno šta će biti dalje.

    Ćosić navodi i da će tražiti sastanak sa Regulatornom komisijom za energetiku i pokušati se sa njima dogovoriti da smanje cijenu struje za javnu rasvjetu.

    Da je situacija i više nego ozbiljna navodi i prvi čovjek Teslića Milan Miličević, koji naglašava da su uplate od PDV lokalnim zajednicama značajno podbacile, dok s druge strane rastu prihodi od tog poreza na nivou BiH.

    “Novac ka lokalima od tog poreza je duplo smanjen, dok su sa druge strane troškovi za javnu raspravu porasli za čak 50 odsto zbog poskupljenja struje. Naš apel da se to riješi urodio je plodom, zasjedalo je Predsjedništvo Saveza opština i gradova RS, a dogovoreno je da bude održana i Skupština tog organa na ovu temu, ali i da bude pokrenuta inicijativa izmjene Zakona o budžetskom sistemu Srpske da bi bio poboljšan finansijski status svih lokalnih zajednica u Srpskoj”, rekao je Miličević i dodao da će tražiti da koeficijent po pitanju raspodjele prihoda od PDV-a bude povećan sa 24 na 26 odsto lokalnim zajednicama.

    Zabrinjavajuće je i to, navodi on, što su iz Ministarstva finansija RS najavili i još gore prognoze u drugoj polovini godine po osnovu uplate prihoda od PDV-a ka lokalnim zajednicama.

    “Dok se sve to dešava naše obaveze na lokalnom nivou koje imamo prema stanovništvu, tako i drugim projektima, kasne”, zaključio je Miličević.

    Od ministarke finansija Zore Vidović nismo uspjeli dobiti odgovor zašto je odliv novca iz republičke kase ka lokalnim zajednicama od PDV-a smanjen ako raste iznos novca koji je po tom osnovu prikupljen na nivou BiH, jer nije odgovarala na naše pozive.

    Prikupljeni novac

    Prihodi od indirektnih poreza za dva dva mjeseca 2023. godine u BiH iznosili su 1,542 milijarde maraka i veći su za 120 miliona KM ili 8,38 odsto u odnosu na isti period 2022. godine

    “Neto prihodi koji su otišli u raspodjelu korisnicima u prva dva mjeseca 2023. godine, a to su nivou BiH, entitetima i Brčko distriktu, iznosili su 1,173 milijarde KM i veći su za 54 miliona KM u odnosu na isti period prošle godine”, saopšteno je ranije iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

  • Kreditna zaduženost povećana za oko 400 miliona KM

    Kreditna zaduženost povećana za oko 400 miliona KM

    Građani Republike Srpske unazad dvije godine sve više povećavaju kreditnu zaduženost, a istovremeno smanjuju štednju u bankama.
    Po podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske, krediti građana su na kraju 2020. godine iznosili nešto više od 2,5 milijardi KM, a na kraju prošle godine oko 2,9 milijardi KM.

    Dakle, kreditna zaduženost je povećana za oko 400 miliona KM, prenosi Srpskinfo.

    S druge strane, štednja građana u bankama u Republici Srpskoj na kraju 2020. godine iznosila je gotovo 2,5 milijardi KM, a na kraju prošle godine je smanjena za 124,7 miliona KM.

    Osim toga, građani su na tekućim računima na kraju prošle godine imali oko 1,55 milijardi KM, pa su tako ukupni depoziti iznosili oko 3,9 milijardi KM.

  • Zabrinjavajuća situacija: Nagli pad

    Zabrinjavajuća situacija: Nagli pad

    Bankarske akcije ponovo su naglo pale.

    Evropski giganti Dojče banka i UBS sa zabrinutošću gledaju na to što regulatori i centralne banke još uvek nisu obuzdali najgori šok za bankarski sektor od svetske finansijske krize 2008. godine.

    Usred nestabilnosti tržišta, evropski kreatori politike izrazili su podršku bankama na kontinentu, a nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard danas su tvrdili da je sistem stabilan, preneo je Rojters.

    Njihova podrška stigla je pošto su akcije Dojče banke pale treći dan i to za više od 12 odsto nakon oštrog skoka troškova osiguranja njenih obveznica od rizika neispunjavanja obaveza.

    Akcije najveće nemačke banke izgubile su petinu svoje vrednosti do sada ovog meseca, a cena njenih petogodišnjih kreditnih promena (CDS), oblika osiguranja za vlasnike obveznica, skočila je danas na najviši nivo u četiri godine, na osnovu podaci iz S&P Market Intelligence.

    Indikatori stresa i dalje su prisutni na finansijskom tržištu, računajući i pad evra u odnosu na dolar, smanjenje prinosa na obveznice i rast troškova osiguranja od neplaćanja banaka, uprkos naporima kreatora politike širom sveta da uvere investitore u suprotno.

    “Osnovno raspoloženje se i dalje svodi na oprez i u ovom okruženju niko ne želi da ulazi u rizik za vikend”, rekao je analitičar Nordi Jan fon Gerih.

    Istakao je da je situacija veoma promenljiva i prerano je reći da će se stvari smiriti.

    Dodatni dug prvog reda (AT1) evropskih banaka, tržište od 275 milijardi dolara koje je stavljeno u centar pažnje investitora tokom spasavanja Kredi Suis AG, takođe je bilo pod dodatnim pritiskom prodaje.

    “Događaji na tržištu AT1 znače da je većina evropskih banaka u ovom trenutku podstaknuta da izdaje običan vlasnički kapital, što je razvodnjavanje za akcionare, a takođe i razlog zašto se bankarske akcije resetuju na niže”, rekao je šef strategije kapitala u kompaniji Sako Banka Peter Garnri.

  • Cijene u februaru veće za 0,4 odsto, godišnja inflacija 12,9 odsto

    Cijene u februaru veće za 0,4 odsto, godišnja inflacija 12,9 odsto

    Cijene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u BiH, mjerene indeksom potrošačkih cijena, u februaru su bile više za 0,4 odsto u odnosu na prethodni mjesec, dok je godišnja inflacija 12,9 odsto, objavila je Agencija za statistiku BiH.

    Hrana i bezalkoholna pića u prosjeku su skuplji za 1,3 odsto, alkoholna pića i duvan za 0,9 odsto, namještaj i aparati za domaćinstvo za 0,7 odsto, za koliko je poskupilo i zdravstvo, kao i restorani i hoteli, rekreacija i kultura za 0,3 odsto, a ostala dobra i usluge za 0,6 odsto.

    U februaru u odnosu na januar, odjeća i obuća u prosjeku su jeftiniji za 1,3 odsto, stanovanje i režijski troškovi za 0,6 odsto, prevoz za jedan odsto.

    Nivo cijena u februaru, u odnosu na isti mjesec prethodne godine, viši je za 12,9 odsto.

    Hrana i bezalkoholna pića u prosjeku su skuplji za 20,8 odsto, alkoholna pića i duvan za 3,7 odsto, stanovanje i režijski troškovi za 13,7 odsto, namještaj, aparati za domaćinstvo i redovno održavanje kuće za 12,6 odsto, zdravstvo za 2,7 odsto.

    U februaru, u odnosu na isti mjesec prošle godine, prevoz je u prosjeku poskupio za 10,9 odsto, komunikacije za 0,9 odsto, rekreacija i kultura za 9,3 odsto, obrazovanje za 2,5 odsto, restorani i hoteli za 10,4 odsto, te ostala dobra i usluge za 9,3 odsto.

    Odjeća i obuća u prosjeku su jeftiji za 4,2 odsto.

  • Kartice mijenjaju keš u BiH?

    Kartice mijenjaju keš u BiH?

    Tokom prošle godine, ukupna vrijednost transakcija koje su građani realizovali karticama u BiH i inostranstvu, iznosila je 14,1 milijardu KM što je za skoro 18 odsto više nego godinu ranije.
    Prema podacima Centralne banke BiH, u 2021. je realizovano blizu 115,4 miliona kartičnih transakcija u vrijednosti skoro 11,96 milijardi KM, piše “Srpskainfo“.

    – Vrijednost kartičnih transakcija bilježi kontinuirani rast iz godine u godinu. Lani je realzovano 143.812.765 kartičnih transakcija, čiji je broj takođe u porastu. Prosječna vrijednost jedne transakcije u 2022. bila je 98 KM i manja je za 6 KM u odnosu na 2021, dok je prosječni godišnji promet po jednoj kartici iznosio 6.045 KM i veći je za 656 KM u odnosu na pretprošlu godinu – saopštili su iz ove banke.

    Putem ATM aparata lani je, što u zemlji, što u inostranstvu, podignuto 9,88 milijardi KM, a godinu ranije 8,75 milijardi KM gotovine.

    Na POS aparatima, odnosno uređajima koji služe za kartično plaćanje robe, u prošloj godini realizovano je 3,77 milijarde, a godinu ranije 2,94 milijarde KM, dok je putem interneta lani realizovano 448,2 miliona, a u 2021. godini 265 miliona KM.

    Na kraju 2022. godine, u BiH je bila ukupno 2.333.131 aktivna kartica, što je za 114.202 više u odnosu na 2021.

    – Realizovana vrijednost karticama izdatim od strane bh. banaka u inostranstvu veća je za 33 odsto u odnosu na godinu ranije. Od toga, veći udio odnosi se na kupovinu robe i usluga na POS uređajima – 81,56 odsto, a svega 18,44 odsto odnosi se na podizanje gotovine na ATM i POS uređajima – podaci su Centralne banke BiH.

  • Bitkoin ide na 100.000 dolara?

    Bitkoin ide na 100.000 dolara?

    Bitkoin je do sada ove godine porastao za gotovo 70 odsto.

    Stručnjaci su optimistični, a jedan kaže da bi najveća kriptovaluta na svetu mogla dosegnuti nove visine. Bitkoin je prethodno dosegao svoju najvišu vrednost svih vremena od 68.990,90 dolara u novembru 2021. godine. Od tada je pao za oko 60 odsto. Jutros je bitkoin 27.701 dolar.

    “Mislim da bitkoin ove godine verovatno probija istorijske rekorde”, rekao je CNBC-u Marshall Beard, glavni strateg kriptomenjačnice Gemini Beard, dodajući da je cena od 100.000 dolara “zanimljiva brojka”.

    Beard je rekao da, ako bitkoin dosegne svoju prethodnu rekordnu vrednost od blizu 69.000 dolara, “nije potrebno puno više da poraste” na 100.000 dolara.

    Bitkoin bi trebao porasti oko 270% da dosegne nivo od 100.000 dolara.

    Paolo Ardoino, glavni tehnološki direktor izdavatelja stablecoina Tether, rekao je da bi bitkoin mogao “ponovno testirati” svoju najveću vrednost svih vremena blizu 69.000 dolara.

    Predviđanja novih rekordnih vrednosti označavaju optimističnije izglede nego u januaru kada su čelnici industrije rekli za CNBC da očekuju da će 2023. biti godina opreza.

    Umesto da se sruši, bitkoin je ojačao.

    Zagovornici bitkoina kažu da je to dokaz da bitkoin nudi alternativu tradicionalnom bankarskom sistemu kao mesto gde ljudi mogu čuvati svoj novac na sigurnom.

    “Mislim da se porast može objasniti tvrdnjom da su ljudi izbezumljeni bankovnim sistemom zbog kolapsa”, rekao je Oliver Linch, izvršni direktor Bittrex Globala, za CNBC u intervjuu na Paris Blockchain Weeku u četvrtak.

    Dugi niz godina zagovornici bitkoina tvrdili su da je bitkoin oblik “digitalnog zlata” – imovina sigurnog utočišta koja ulagačima može pružiti zaštitu od inflacije i ulaganje u vremenima previranja. Međutim, tokom proteklih nekoliko godina, bitkoin se trgovao u korelaciji s deonicama, posebice tehnološki bogatim Nasdaqom.

    Sada postoje znakovi odvajanja s bitkoinom koji ove godine znatno nadmašuje Nasdaq, mnoge druge rizične imovine i zlato.

    Ali bitkoin je takođe dobio potsticaj zbog nade da će bankarska kriza možda smanjiti sposobnost američkih Federalnih rezervi da budu jednako agresivne u pogledu povećanja kamatnih stopa, što bi bilo podrška rizičnoj imovini poput kriptovaluta.

    Rasprave o tome kamo bi cena digitalnog novčića ove godine mogla ići su brojne otkako se Balaji Srinivasan, investitor i bivši tehnološki šef u Coinbaseu, 17. marta kladio da će bitkoin vrediti milion dolara ili više u 90 dana. Uložio je 2 milijuna dolara.

    Opklada je bila odgovor korisniku Twittera koji je rekao da bi se kladili u milion dolara da SAD neće ući u hiperinflaciju.

    Srinivasan je tvrdio da “svet redenominira bitkoin kao digitalno zlato” kako počinje hiperinflacija, nagriza vrednost američkog dolara, a države, pojedinci i kompanije počinju kupovati velike količine bitkoina. Hiperinflacija je ogroman porast cena u ekonomiji.

    “Mislim da bi bitkoin bio milion dolara za 90 dana, u svetu se događaju neke lude stvari, koje ne želimo”, rekao je Srinivasan.

    Cena bitkoina od milion dolara predstavljala bi povećanje od otprilike 3.600 odsto u odnosu na trenutnu cenu digitalne valute.

    Beard kaže da “verojatno postoji svet u kojem bitkoin dostiže milion dolara”, ali ne za 90 dana kako se Srinivasan kladio.

    “Mislim da bi bitkoin bio milion dolara za 90 dana, da se u svetu događaju neke lude stvari, koje ne želimo”, rekao je Beard, dodajući da bi moglo proći 10 godina da se približi toj brojci.

    Tetherov Ardoino ponovio je mišljenje da bi bitkoin dosegao milion dolara u 90 dana, to bi verovatno značilo neobičan ekonomski događaj.

    “Malo sam skeptičan, jer iskreno, ne bih se tome ni nadao. Jer ako bi bitkoin dosegnuo tako visok nivo cene, to bi značilo da će se cela ekonomija raspasti. Nisam siguran, da je to svet u kojem želimo živeti”, rekao je Ardoino za CNBC u intervjuu za Paris Blockchain Week, koji je emitovan u četvrtak.

  • Krediti građana u MKO premašili 440 miliona maraka

    Krediti građana u MKO premašili 440 miliona maraka

    Krediti građana u mikrokreditnim organizacijama (MKO) u Republici Srpskoj na kraju prošle godine dosegli su iznos od 440,2 miliona maraka, što je za oko 50 miliona više u odnosu na godinu ranije. Ekonomisti ističu da ljudi, uprkos visokim kamatama, pribjegavaju zaduživanju u ovom sektoru, jer novac mogu dobiti u kratkom roku i po jednostavnim procedurama.
    Prema podacima navedenim u izvještaju Agencije za bankarstvo RS o poslovanju MKO sa sjedištem u Srpskoj, građani su najviše posezali za nenamjenskim kreditima, poljoprivrednim zajmovima i kreditima iz oblasti uslužnih djelatnosti.Osim fizičkih, u posmatranom periodu i pravna lica su povećala dug u MKO te su krediti preduzeća na kraju prošle godine iznosila 10,32 miliona maraka, dok su u 2021. godini bili teški 9,02 miliona KM.
    Izvještaj pokazuje da su MKO nominalnu kamatnu stopu lani povećale u odnosu na godinu ranije za oko dva odsto pa je tako prošle godine iznosila 18,62 odsto, a u 2021. godini 16,88 odsto.

    Kada je u pitanju efektivna kamatna stopa, izvještaj pokazuje da je ona pala sa 34,40 odsto, koliko je iznosila 2021. godine na 33,65 procenata lani.

    Direktor Udruženja banaka BiH Berislav Kutle kaže za “Glas Srpske” da je rast kredita u mikrokreditnim organizacijama rezultat opšte situacije u zemlji.

    – Kao prvo, te kredite dižu oni građani koji nisu sposobni da se zaduže u bankama ili im se jednostavno žuri. Problem kod tog zaduživanja je što se novac ne koristi namjenski, na primjer za pokretanje biznisa, nego za svakodnevnu potrošnju pa nastaju problemi sa vraćanjem – rekao je Kutle.

    Komentarišući rast zaduženosti građana u ovom sektoru ekonomista Zoran Pavlović ističe da zbog malih plata, a velikih troškova ljudi ne mogu štedjeti pa su primorani da dižu kredite.

    – Kada su u pitanju vanredni troškovi poput iznenadnog kvara automobila, nabavke ogreva, spremanja djeteta za školu ili kvara veš-mašine građani nemaju ni minimalnu ušteđevinu da podmire te troškove, jer sve što zarade potroše na svakodnevne potrebe – pojašnjava Pavlović.

    On je istakao da je zaduženost u ovom sektoru bila velika u godinama nakon rata u BiH, kada se stanovništvo zaduživalo s ciljem pokretanja malih biznisa.

    – Danas nažalost mikrokrediti služe samo za vraćanje dospjelih obaveza, što je odraz siromaštva u zemlji – kategoričan je Pavlović.

    Komentarišući visinu kamatnih stopa u MKO sektoru, naročito efektivne kamatne stope za nenamjenske kratkoročne kredite, koja je lani iznosila 114 odsto, Pavlović navodi da je glavni razlog mali iznos zaduženosti po pojedincu.

    – Ako se 100.000 klijenata zadužuju po 1.000 KM, to je ogroman obim posla i zbog toga su između ostalog mikrokrediti skuplji – kazuje Pavlović.

    Zarada

    Mikrokreditne organizacije u Srpskoj zaradile su u 2022. godini 24,07 miliona maraka, što je za 30 odsto više u odnosu na profit koji su imale 2021. godine, kada je iznosio 18,4 miliona KM.

    U izvještaju Agencije za bankarstvo navedeno je da su prihodi po osnovu kamata iznosili 83,3 miliona maraka, što čini 99 odsto ukupnih prihoda MKO, dok su rashodi bili teški 57,5 miliona KM.