VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Predsjedništvo BiH usvojilo nacrt budžeta za 2023. godinu, Komšić glasao protiv

    Predsjedništvo BiH usvojilo nacrt budžeta za 2023. godinu, Komšić glasao protiv

    Predsjedništvo Bosne i Hercegovine na današnjoj sjednici usvojilo je prijedlog budžeta za 2023. godinu. Prijedlog su podržali Denis Bećirović i Željka Cvijanović, dok je Željko Komšić glasao protiv.

    Član Predsjedništva BiH Željko Komšić na današnjoj sjednici Predsjedništva BiH glasao je protiv prijedloga Budžeta za 2023. godinu.

    Iz njegovog kabineta su istakli su da je Komšić glasao protiv prijedloga budžeta zbog povećanja plata političarima i zbog toga što ovogodišnji budžet nije predvidio sredstva za nabavku opreme za Oružane snage BiH.

    Dodali su da na prijedlog nije data saglasnost i zbog toga što Fiskalni okvir nije predvidio mogućnost izdvajanja tih sredstava, a koja su neophodna OS BIH.

    “Neizdvajanjem ovih sredstava ugroženo je djelovanje Oružanih snaga BiH u narednom periodu”, saopšteno je.

  • Pad za padom: Investitori uznemireni

    Pad za padom: Investitori uznemireni

    Evropske akcije danas su u padu, dok su deonice banke Kredi Svis opale za više od 60 odsto.

    Deonice Kredi Svis su opale nakon što je švajcarska banka UBS pristala da je kupi za 3,23 milijarde dolara (oko tri milijarde evra).

    Panevropski indeks STOXX 600 opao je za 0,8 odsto na otvaranju berze, nakon što je zabeležio najveći nedeljni pad ove godine u petak, prenosi Rojters.

    Deonice Kredi Svis oslabile su za 62,3 odsto, nakon objave da će ih preuzeti UBS, a akcije UBS pale su za 8,8 odsto

    Investitori su uznemireni vestima da će se AT1 obveznice, sa nominalnom vrednošću od 17 milijardi dolara proceniti na nulu, što je naljutilo neke nosioce duga koji su mislili da će biti bolje zaštićeni od akcionara.

    Širi evropski bankarski indeks je pao za 3,2 odsto, dosegnuvši najniži nivo u poslednja tri meseca.

  • UBS spasava Kredit Svis

    UBS spasava Kredit Svis

    Kako mediji prenose, došlo je do dogovora između švajcarske banke UBS o kupovini svog rivala Kredit Svis.

    Za odgovor na pitanje kojim će smerom krenuti kriza poverenja u banke bogatih klijenata treba pričekati radnu nedelju kako bi se videlo je li stalo povlačenje depozita iz pojedinih institucija i kakve su reakcije investitora na berzama.U Evropi je rešenje koje bi trebalo da je stabilno uzdrmano poverenjem deponenata i investitora Kredit Svis banke već dogovoreno: najveća švajcarska banka – UBS – pristala je da kupi Kredit Svis za više od 2 milijarde dolara.

    Švajcarske vlasti očigledno nisu gubile vreme da dogovore preuzimanje Kredit Svis koja je nizom recentnih skandala i poslovnih promašaja prokockala veći dio ugleda stican tokom 167 godina duge istorije.

    Švajcarcima se toliko žurilo da srede nered u svom dvorištu da su regulatori hitnim vanrednim merama odučili maksimalno skratiti zakonski proces preuzimanja.

    Na stolu je njihova međunarodna bankarska reputacija. Prema švajcarskim zakonima UBS bi trebao dati šest nedelja deoničarima Kredit Svisa da se konsultuju oko preuzimanja, a švajcarski regulatori spremaju hitne mere koje bi omogućile preskakanje tog pravila i da bi se u preuzimanje krenulo praktično odmah, i to bez glasanja deoničara.

    UBS će za Kredit Svis platiti više od 0,50 švajcarskih franaka po deonici ili 2 puta više nego su prvobitno bili spremni da ponude. Pri tome je Švicarska nacionalna banka obećala da će UBS-u otvoriti liniju likvidnosti od 100 milijardi dolara, što je i formalni deo sporazuma o spašavanja Kredit Svis.

    UBS je najveća švajcarska banka koja je osnovana 1862. godine, što znači da je samo 6 godina mlađa od Kredit Svis, ali je u zadnjoj deceniji života daleko uspešnija.

    Ako se gledaju zadnje 3 godine može se primetiti da je UBS imao rast vrednosti deonica od 120 posto, dok je Kredit Svis zabeležio pad 70 posto. Od vrhunca cene u 2007. deoničari Kredit Svisa izgubili su 97 posto vrednosti.

    U prošloj godini UBS je objavio zaradu od 7,6 milijardi dolara, Kredit Svis gubitak od 7,9 milijardi dolara. Ukupna imovina UBS-a premašila je 1,1 hiljadu milijardi dolara, dok je procena vrednosti imovine Kredit Svisa na visini od 575 milijardi dolara tj. pola u odnosu na UBS.

  • Kraj?

    Kraj?

    Švajcarski bankarski gigant UBS je u pregovorima o preuzimanju cele ili dela banke “Kredi Svis” (Credit Suisse).

    Finansijska linija radi njenog spasavanja nije uspela da povrati poverenje investitora, piše Fajnenšel tajms.

    Odbori UBS-a i “Kredi Svisa” trebalo bi da se odvojeno sastanu tokom vikenda, prenosi FT, pozivajući se na obaveštene izvore.

    Isti izvor navodi da švajcarsko regulatorno telo ohrabruje UBS i Credit Suisse da se spoje, ali da obe banke to ne žele, prenosi Rojters.

    Regulatori nemaju moć da ih prisile na spajanje.

    Akcije “Kredi Svisa” su skočile za 9 odsto u trgovanju nakon teksta objavljenog u FT. I “Kredi Svis” i UBS su odbili su komentarišu pisanje lilsta.

    “Kredi Svis”, banka stara 167 godina, najveće je ime zarobljeno tržišnim previranjima izazvanim prošlonedeljnim kolapsom dve američke banke – Banke Silicijumske doline i Signačer banke – primoravajući je da iskoristi 54 milijarde dolara finansiranja centralne banke.

  • Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Caixa bank je svojim klijentima juče tokom dana poslala pismo u kom je objašnjen krah američkog bankarskog sektora.

    Kako bi smanjili nervozu i neizvesnost, kao i pojasnili šta se tačno dogodilo sa američkim bankarskim sektorom, te da li je isto moguće u Evropi i koliko se dva bankarska sistema suštinski razlikuju, predstavnici najveće komercijalne banke u Španiji, Caixa bank su svojim klijentima juče tokom dana poslali pismo u kome su to sve i do detalja objasnili.

    Blic prenosi detaljnu analizu kraha u američkom bankarskom sistemu i činjenice koje govore zašto tako nešto ne može da zadesi i Evropu:

    “Regionalna banka Silicijumske doline bila je duboko ukorenjena u svetu startap preduzeća u SAD, prema javnim informacijama na njenoj veb stranici, banka je poslovala sa skoro polovinom novoosnovanih startapa uz podršku “Venture” kapitala, a 44 odsto čine tehnološke i zdravstvene kompanije podržane od američkih kompanija koje su izašle na berzu prošle godine, i stoga su imale kombinaciju neobičnog poslovanja i imovine. Baza klijenata je bila koncentrisana u depozitima većim od 250.000 dolara koji ne uživaju zaštitu depozita (dakle, manje od 5 odsto baze depozita je bilo osigurano).

    “Od 2017. do kraja 2021. navedeni depoziti su veoma porasli (učetvorostručili su se sa 44.000 miliona na 189.000 miliona dolara), ali je knjiga bankarskih kredita porasla samo sa 23.000 miliona do 66.000 miliona USD, tako da je veoma veliki deo novca klijenata uložen u hartije od vrednosti (MBS) i američke obveznice na dugi rok (57 odsto ukupne imovine banke je uloženo u takve hartije od vrednosti), koje su po fiksnoj stopi gubile vrednost kao posledica pooštravanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.

    Pročitajte još: Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    “S druge strane, banku Silicijumske doline je severnoamerički regulator smatrao bankom IV kategorije (sa manje od 250.000 miliona USD u aktivi) i, stoga, nije bila podvrgnuta zahtevima likvidnosti LCR (Liquidity Coverage Ratio) i NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji zahteva od banaka da imaju dovoljno sredstava, visokokvalitetne likvidnosti koje se lako mogu prodati za pokrivanje odliva depozita u uslovima stresa, zahtevi koji se strogo primenjuju na velike američke banke i sve evropske banke (male, srednje ili velike). U konkretnom slučaju banke Silicijumske doline, više od 40 odsto njihove ukupne aktive nije procenjeno po tržišnim cenama.

    “Pretpostavljali su da je obilje likvidnosti u kojoj je uživao svet Venture kapitala iscrpljeno, a poslednjih nedelja raste broj klijenata koji pripadaju svetu startapa koji, da bi nastavili da posluju kreću da povlače svoje depozite. Prekomerna koncentracija na ovu vrstu klijenata banke Silicijumske doline i lak pristup depozitima značili su da je za kratko vreme značajan deo depozita u njenoj bazi napustio banku, primoravajući se na likvidaciju, i na taj način je primorano da deo njenog portfelja obveznica bude likvidiran. Prinudna prodaja obveznica po ceni nižoj od one po kojoj su procenjene iznela je na videlo velike gubitke, blizu 1.800 miliona dolara,” navodi se u pismu i nastavlja:

    “Da bi pokrila gubitke, banka Silicijumske doline najavila je veliku ekspanziju kapitala (2.200 miliona USD), u onome što je na papiru bila neutralna strategija koja je poboljšala njen prihod i održala kreditne rejtinge i sebe i klijenata. Taj plan je zbunio istaknute kompanije Venture kapitala, uključujući osnivačke fondove Petera Thiela, Coatue Management i Union Square Ventures, kojima su, kako se čini, dali uputstva da povuku svoje depozite.

    “Samo dan kasnije, 24 odsto njegove mase depozita je zatražilo povlačenje. Ovaj događaj proizilazi iz sumnjivog upravljanja rizicima i resursima, a direktna je posledica oštrog podizanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama koje su pooštrile finansijske uslove sistema. Sa porastom kamatnih stopa, klijenti traže veće izvore profitabilnosti i menjaju depozite uz nisku naknadu za druge atraktivne alternative kao što su zapisi i obveznice, pritiskajući obaveze najslabijih finansijskih subjekata”, navodi se u pismu.

    U pismu u koje je Blic imao uvid, navdi se i da su američka centralna banka i drugi “finansijski organi” intervenisali u banci prošlog petka, a u nedelju je homologno telo Fonda za garantovanje depozita, zvano FDIC, osiguralo sve depozite, uključujući i neosigurane (one veće od 250.000 USD), kako bi pokušalo da iskoreni krizu poverenja u američki bankarski sistem. Spasavanje je isključeno jer zakon usvojen nakon globalne velike finansijske krize zabranjuje spasavanje entiteta osim ako nisu sistemski. Sprovedena je aukcija imovine kako bi se stvorila likvidnost i HSBC je kupio filijalu banke u Velikoj Britaniji po ceni od 1 funte.

    Pored toga, nadležni organ je uspostavio program finansiranja, tzv. “Program bankovnog kreditiranja”, koji omogućava korišćenje nominalne vrednosti trezorskih zapisa kao kreditne osnove. Međutim, lokalna kriza nije u potpunosti sadržana u onome što odgovara nekim regionalnim bankama Severne Amerike (one koje se poklapaju sa bankom Silicijumske doline po vrsti klijenata, sa značajnim procentom neosiguranih depozita i sa portfeljima obveznica koji nisu vrednovane po tržišnim cenama).

    Finansijske vlasti Njujorka odlučile su da intervenišu i Signature Bank zbog mogućih rizika od zaraze, a postoji nekoliko entitetskih regionalnih banaka koje su pretrpele ozbiljne rezove u svojim kotacijama – First Republic, PacVest, Western Alliance, Charles Schvab, itd.

  • “Fajnenšl Tajms”: Srpska među najpovoljnijim destinacijama za investiranje u Evropi

    “Fajnenšl Tajms”: Srpska među najpovoljnijim destinacijama za investiranje u Evropi

    Republika Srpska je prepoznata kao jedna od najpovoljnijih destinacija za poslovno investiranje u Evropi, a grad Trebinje je rangiran na visokoj osmoj poziciji u kategoriji mikroevropskih gradova za budućnost, prema analizi časopisa “Fajnenšl tajms” o atraktivnosti evropskih gradova i regiona za ulaganje u 2023. godini.

    Iz Gradske uprave Trebinje navode da je redovna godišnja analiza za ocjenu atraktivnosti evropskih gradova i regiona za ulaganje u 2023. godini, koju sprovodi časopis “Fajnenšl tajms” objavljena u magazinu “FDI intelidžens”, ponovo prepoznala Republiku Srpsku kao jednu od najpovoljnijih destinacija za poslovno investiranje u Evropi.

    “Ovu laskavu titulu Srpska je dobila zahvaljujući ukupnoj strategiji za promociju ulaganja”, navodi se u saopštenju.

    Grad Trebinje je, kako je istaknuto, rangiran na visokoj osmoj poziciji u kategoriji “mikroevropski gradovi za budućnost – strategija za promociju ulaganja FDI” (strane direktne investicije).

    “Plasman na listu najboljih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi u kategorijama direktno zavisi od kvaliteta i kreativnosti odgovora opština, po sadržaju i jeziku: ekonomski potencijal, isplativost, infrastruktura, povoljni uslovi poslovanja, radno okruženje i strategija za promovisanje stranih investicija”, navodi se u saopštenju.

  • Milionske kazne zbog lova u mutnom i greške radnika

    Milionske kazne zbog lova u mutnom i greške radnika

    Ugostitelji, trgovci i drugi privredni subjekti u sistemu fiskalizacije kažnjeni su lani s 5,4 miliona maraka jer nisu izdavali fiskalne račune, a poslodavci ističu da osim onih koji love u mutnom i izbjegavaju porez, dio krivice za paprene kazne snose i radnici koji nemaju nikakve odgovornosti, što treba promijeniti.
    U Poreskoj upravi Republike Srpske kažu za “Glas” da su inspektori prošle godine izvršili 3.336 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, te su zbog utvrđenih nepravilnosti izdali 1.495 prekršajnih naloga na ukupan iznos kazni od 5,477 miliona maraka.

    “Istovremeno, za 22 poreska obveznika izrečene su mjere privremene zabrane obavljanja djelatnosti u trajanju od 15 ili 30 dana. Broj kontrola i iznos izrečenih kazni lani je bio veći u odnosu na 2021. godinu”, rekli su u Poreskoj upravi Srpske.

    Istakli su da je u djelatnostima trgovine i ugostiteljstva utvrđeno najviše nepravilnosti prilikom kontrola izdavanja računa.

    “I u narednom periodu nastavićemo s kontrolama širom Srpske te pozivamo poreske obveznike da poštuju zakonske propise, svoju dobit grade na pružanju kvalitetnijih usluga, u zakonskim okvirima i fer tržišnoj utakmici, a ne na izbjegavanju poreskih obaveza. Pozivamo i građane da prijave slučajeve neizdavanja fiskalnih računa na našu i-mejl adresu kontakt@peraskaupravars.org”, naveli su u Poreskoj upravi i dodali da njihov cilj nije kažnjavanje privrednika već stvaranje lojalne konkurencije, odnosno da svi u Srpskoj posluju pod istim uslovima.

    Izdavanje računa svakodnevno je i pod lupom Republičke tržišne inspekcije koja je lani u okviru redovnih inspekcijskih kontrola u 340 slučajeva utvrdila da račun nije izdat potrošaču.

    “Takođe, u protekloj godini u okviru posebnih akcija izvršeno je 169 kontrola izdavanja računa koje su u najvećem broju realizovane u ugostiteljskim objektima. U 100 slučajeva utvrđene su nepravilnosti i izrečene kazne u iznosu od oko 100.000 KM”, rekli su u Inspektoratu RS. Dodali su da objekti koji se bave prometom prehrambene i neprehrambene robe, kao što su prodavnice mješovite robe te tekstila i konfekcije najčešće izbjegavaju da uredno izdaju račun potrošaču, kao i bifei, kafići, roštiljnice i drugi ugostiteljski objekti.

    Zamjenik predsjednika i član Upravnog odbora Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS “Horeka” Goran Kurtinović kaže za “Glas Srpske” da je izdavanje fiskalnih računa neupitna zakonska obaveza i da tu mora postojati nulta stopa tolerancije.

    “Problem se može posmatrati iz dva ugla. Prvi je da pojedini poslodavci svjesno izbjegavaju izdavanje računa kako bi ostvarili određenu korist koja nije oporeziva. Drugi su nesavjesni radnici koji ne izdaju račune, a poslodavac mora platiti kaznu zbog propusta zaposlenog koji nema nikakvu odgovornost po tom pitanju. Imamo brojne pritužbe poslodavaca koje muče problemi tog tipa jer ne mogu non-stop kontrolisati radnika”, priča Kurtinović i dodaje da će udruženje insistirati da se na neki način definiše i odgovornost radnika za prekršaj neizdavanja računa.

    Predsjednik Asocijacije samostalnih trgovaca regije Banjaluka Bogdan Marjanović kaže za “Glas” da nema prodavca koji ne izdaje račune uopšte, već da su u pitanju sporadični slučajevi.

    “Desi se da trgovac za poneki prodati proizvod kupcu ne izda račun, ali to je posljedica invazije trgovinskih centara koji su presnabdjeveni robom i zbog kojih manje trgovine odumiru. U takvoj tržišnoj utakmici oni mali, kako bi se spasili i ostvarili koliku-toliku zaradu, tu i tamo potrošaču ne izdaju račun”, kazao je Marjanović.

    Rigorozne mjere

    Goran Kurtinović smatra da je kaznena politika u Srpskoj kada je u pitanju neizdavanje fiskalnih računa preoštra.

    “Kazne su veoma rigorozne. Za prvi prekršaj kazna iznosi 4.000 maraka, a svakim sljedećim ponovljenim prekršajem iznos izrečene kazne se uduplava. To nisu nimalo mala sredstva i nikom se ne isplati neizdavanje računa”, rekao je Kurtinović.

  • Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Prvi čovek BlackRocka upozorava da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale”.

    Izjavom prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock Lerija Finka, nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha SVB ovog vikenda samo su porasle.

    Fink se u svom redovnom pismu investitorima osvrnuo na nedavni kolaps Silvergatea, Signature Banka i SVB-a, upozoravajući ih da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale” pre potencijalne “kaskade kroz čitav američki bankarski sektor koji čeka još padova i gašenja banaka”.

    Kako se njegova pisma investitorima objavljuju javno, deo u kom pominje krah američkih banaka Blic prenosi u celosti:

    Cena jeftinog novca – da li domine počinju da padaju?

    “Protekle nedelje videli smo najveći bankrot u poslednjih 15 i više godina pošto su federalni regulatori zaplenili banku Silicijumske doline. Ovo je klasična neusklađenost imovine i obaveza. Prošle nedelje su propale i dve manje banke. Prerano je znati koliko je šteta rasprostranjena.

    “Regulatorni odgovor je do sada bio brz, a odlučne akcije su pomogle da se izbegnu rizici od zaraze. Ali, tržišta su i dalje na ivici. Da li će neusklađenost imovine i obaveza biti druga domina koja će pasti?

    “Prethodni ciklusi zaoštravanja (monetarne politike) često su dovodili do spektakularnih finansijskih raspada – bilo da se radilo o krizi štednje i kredita koja se odvijala tokom osamdesetih i ranih devedesetih ili o bankrotu okruga Orange, Kalifornija, 1994. U slučaju S&L krize, to je bila “kriza koja se sporo odvija” – ona koja se samo nastavila. Na kraju je trajalo oko deceniju i više od hiljadu štediša je nestalo.

    “Još ne znamo da li će se posledice lakog novca i regulatornih promena preneti u celom američkom regionalnom bankarskom sektoru (slično S&L krizi) sa novim zaplenama i zatvaranjima.

    “Čini se neizbežnim da će neke banke sada morati da povuku kreditiranje ako bi ojačale svoje bilanse, a verovatno ćemo videti strože standarde kapitala za banke.

    “Na duži rok, današnja bankarska kriza će dati veći značaj ulozi tržišta kapitala. Kako banke potencijalno postaju sve ograničenije u svojim pozajmljivanjima, ili kako se njihovi klijenti probude zbog ovih neusklađenosti imovine i obaveza, očekujem da će se verovatno u većem broju obratiti tržištima kapitala za finansiranje. Zamišljam da mnogi korporativni blagajnici danas razmišljaju o tome da se njihovi bankovni depoziti čiste svake noći kako bi smanjili rizik druge uguvurne strane”, napisao je Fink.

  • Bankarska kriza je gotova?

    Bankarska kriza je gotova?

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je da je ”bankarska kriza gotova”.

    Nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke, Bouv je da “bankarski sistem ima novac i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”.

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je danas da je ”bankarska kriza gotova”, nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke.

    Kako navodi Blumberg, banke JP Morgan, Banka Amerike i Siti Grup banka bi doprinele sa po pet milijardi dolara u depozitima, zajedno sa manjim depozitima iz drugih institucija.

    ”Federalne rezerve nemaju novca da spasu banku, ali sam bankarski sistem ima taj novac, i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”, rekao je Bouv.

    Indeks KBV porastao je za čak 4,2 odsto nakon današnjih vesti, pošto je prethodno pao za 3,7 odsto. On dodaje da takav potez banaka podseća na 1998. kada se 14 banaka udružilo da spasu dugoročni kapitalni menadžment , spasavajući hedž fond i sprečavajući kolaps globalnih finansijskih tržišta.

    ”Jasno je da se bankarsko računovodstvo mora revidirati. Banke su iskoristile čitavu gomilu računovodstvenih mogućnosti da predstave lažnu sliku o čemu se radi. Uništili su poverenje u svoj sistem”, rekao je Bouv.

  • Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Berlinski kancelar Olaf Šolc izjavio je da se ne nazire nova finansijska kriza u Njemačkoj i Evropi nakon bankrota banke Silicijumske doline i turbulencija u vezi sa poslovanjem švajcarske Kredi Suis.

    “Ne vidim opasnost. Monetarni sistem više nije tako ranjiv kao što je bio prije finansijske krize”, rekao je kancelar u intervjuu za njemački list Handelsblat.

    On je naveo da ne očekuje nikakve posljedice po njemačke štediše.

    “Depoziti njemačkih štediša su sigurni. Ne samo zbog veće otpornosti bankarskog sistema i strožih propisa, već i zbog naše ekonomske snage. Živimo u sasvim drugom vremenu”, rekao je Šolc, osvrćući se na poređenja sa finansijskom krizom iz 2008. godine.

    Poslanici i bankarski regulatori su naučili lekcije iz bankrota Lemana, a bankarski propisi su stroži nego što su bili tada, rekao je njemački kancelar.

    “Vidimo da su odgovorni u SAD, Velikoj Britaniji i nedavno u Švajcarskoj djelovali brzo i odlučno”, dodao je.

    Poslije bankrota banke Silicijumske doline prošle nedjelje, došlo je do turbulencija u finansijskom sistemu, što je podsjetilo na finansijsku krizu iz 2008. godine.

    Švajcarska centralna banka podržala je danas banku Kredi Suis sa 50 milijardi švajcarskih franaka dodatne likvidnosti kako bi obuzdala krizu povjerenja u bankarski sektor, koja je izazvana turbulencijama u globalnom finansijskom sistemu.