VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Pala cijene nafte

    Pala cijene nafte

    Cijene nafte na svjetskom tržištu danas su pale za više od dva odsto pošto je smanjena bojazan od prekida isporuka zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što je Saudijska Arabija obećala da će raditi na stabilizaciji tržišta.

    U Londonu je cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora pala za 2,10 dolara ili 2,4 odsto i iznosi 85,55 dolara po barelu.

    U Njujorku je cijena svijetle sirove nafte manja za 2,55 dolara ili tri odsto i sada je 83,42 dolara po barelu.

    Obje vrste nafte su početkom sedmice ostvarile rast veći od 3,5 dolara usljed zabrinutosti da bi borbe između islamističke organizacije Hamas i Izraela mogle eskalirati u širi sukob što bi dovelo do prekida isporuka na globalnom nivou.

    Cijene su danas pale nakon što je Saudijska Arabija saopštila da radi sa svojim regionalnim i međunarodnim partnerima na sprečavanju eskalacije i potvrdili su napore za stabilizaciju naftnog tržišta.

  • Azerbejdžan zainteresovan za Rafineriju nafte Brod

    Azerbejdžan zainteresovan za Rafineriju nafte Brod

    Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je Azerbejdžan pokazao određeni interes za saradnju u vezi sa Rafinerijom nafte u Brodu.

    Ako se to i desi, oni će tu saradnju razvijati sa komanijom Zarubežnjeft. Obaviješteni smo da su oni trenutno u toj prvoj fazi interesovanja za ovaj projekat, te analiziraju i ocjenjuju projekat – rekao je Đokić u Banjaluci.

    Đokić je rekao da će zajedno sa predsjednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem u naredna tri dana boraviti u posjeti Moskvi, te da je moguće da će i o ovoj temi imati određene sastanke.

    On je naveo da je Republika Srpska zainteresovana da se aktivira proizvodnja i prerada nafte u Rafineriji Brod.

    • U ovom trenutku kompanija Zarubežnjeft nije našla ekonomski interes, jer je ukupan promet koji je Rafinerija imala kada je aktivno radila bio mali, te je poslovala sa gubitkom duže godina. Imala je proizvodnju između 750.000 do 900.000 tona na godišnjem nivou – pojasnio je Đokić.

    Đokić je napomenuo da bi proizvodnja u Rafineriji Brod na godišnjem nivou trebala da bude između 1,3 do 1,9 miliona tona da bi ovo preduzeće moglo da opravda svoje poslovanje.

    Komentaruišući istraživanja litijuma na području opštine Lopare, Đokić je rekao da je resorno ministarstvo upoznato sa ovim projektom, ističući da je svaki istraživački projekat koristan za Republiku Srpsku.

    • U ovoj fazi istraživanja potvrđeno je postojanje te sirovine na tom području. Vidjećemo kasnije kako će se ta aktivnost odvijati, daleko je od toga da će doći do eksploatacije i razvijanja proizvodnje. Istraživački projekti do same eksploatacije veoma se razlikuju – pojasnio je Đokić.

    On je rekao da na tom području do sada nije bilo negativnih reakcija stanovništva, niti nekih drugih zainteresovanih subjekata.

    Đokić je dodao da se ovaj projekat odvija dinamikom koja je ranije uspostavljena rješenjem Vlade Republike Srpske.

    On je potvrdio da će u naselju Bukova Kosa kod Prijedora biti otvoren rudnik mrkog uglja.

    • Potpisan je ugovor i sada se može pristupiti njegovoj realizaciji – zaključio je Đokić.
  • Stvara se nova supersila

    Stvara se nova supersila

    Tržište žitarica je dočekalo rast cena.

    Tome je najviše doprineo strah od rizika i incident u Crnom moru gde je lakše oštećen turski teretni brod kada je naleteo na minu u blizini rumunske luke.

    Jača zabrinutost oko žetve na južnoj hemisferi. Deficit padavina bi u Australiji i Argentini mogao da smanji prinose.

    Evropsko udruženje za trgovinu žitarica “Coceral” je snizilo procenu ovogodišnje žetve pšenice u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji na 141 milion tona u odnosu na očekivanja iz juna, javlja Agroklub.

    U EU je procena smanjena na 126,9 miliona tona, što je ispod prošlogodišnje proizvodnje od 128,6 miliona. Istovremeno iz ruskog Ministarstva poljoprivrede stiže vest da je do početka oktobra požnjeveno 89 miliona tona pšenice sa 88 odsto površina. Rasle cene na berzama

    Cena pšenice je na pariskom Matifu u petak u 14 sati iznosila 236 evra po toni za decembarski ugovor. Kukuruz je ostvario blagi rast i za tonu je trebalo izdvojiti 205,75 evra.

    Porasla je cena uljane repice na 431,25 evra po toni. “Coceral” je smanjio prognozu za prinos ove uljarice u EU na 19,2 miliona tona.

    Na CBoT-u u Čikagu cene pšenice za decembarske ugovore porasle su preko tri odsto. Tona košta 201,40 evra po toni. Ovaj trend pratio je kukuruz koji je koštao 185,65 evra po toni, dok je soja koštala 446,08 evra.

    Prerađivači u Argentini bi mogli da ostanu bez soje, kao sirovine, zbog suše.

    Brazil supersila na globalnom tržištu

    Novost na tržištu žitarica i uljarica je Brazil koji postaje vodeća svetska supersila u proizvodnji i izvozu. Do sada je bio najveći izvoznik soje, ali se u 2022/23. sa procenjenim izvozom od 50 miliona tona kukuruza izborio za vodeću poziciju.

    Ukupna proizvodnja kukuruza je dostigla novi rekord od 131,9 miliona tona, što je za 16,6 odsto više nego prošle godine.

    Porasle su površine pod tom žitaricom, ali i prinos po hektaru. Dobri poznavaoci prilika ukazuju da je ključna uloga Kine kao kupca i poboljšanje morskog transporta između ove dve zemlje.

  • Strah za nova ulaganja pravi ekonomski zastoj

    Strah za nova ulaganja pravi ekonomski zastoj

    Nakon Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Centralne banke (CB) BiH, i predstavnici Svjetske banke smanjili su procjenu ekonomskog rasta BiH u 2023. godini, što, prema riječima ekonomista, nije iznenađenje, s obzirom na to da se zastoj ekonomskih aktivnosti osjeti u gotovo svakom sektoru.

    Svjetska banka u jesenjem izvještaju o ekonomskom stanju Evrope i centralne Azije očekuje da će bruto domaći proizvod (BDP) BiH porasti za 2,2 odsto u 2023. godini, što je za 0,3 odsto manje nego što su prognozirali u junu.

    Obrazlažući svoje procjene, iz Svjetske banke navode da će se to desiti kao posljedica smanjene potrošnje.

    “Realni rast BDPa očekuje se da će usporiti na 2,2 odsto u 2023. godini, te na 2,8 odsto u 2024. godini, kako slabljenje stvarnog raspoloživog dohotka oslabljuje potrošnju domaćinstava, a izvoz se prilagođava znatno nižem rastu u EU”, pojasnili su iz Svjetske banke, dodajući da se do 2025. godine očekuje da će rast realnog BDPa iznositi 3,4 odsto usljed jačanja izvoza i privatne potrošnje.

    Istovremeno, međunarodni finansijeri očekuju da će se inflacija stabilizovati na oko dva odsto u 2024. i 2025. godini, nakon što će, prema predviđanjima, iznositi oko šest odsto u 2023. godini.

    Ipak, kako dodaju, poremećaji na tržištu ostaju.

    “Produženi poremećaji na tržištu i nesigurnost podstaknuta ratom u Ukrajini mogli bi uticati na povjerenje potrošača i poslovanje, dok krhki oporavak u EU može uticati na potražnju za nekim izvoznim proizvodima iz BiH”, naveli su iz Svjetske banke, dodajući da bi situacija na tržištima širom Evropske unije mogla postaviti i ograničenja na priliv inostranih doznaka.

    Sve to, smatraju, moglo bi biti potpomognuto “domaćim političkim napetostima s nepovoljnim posljedicama za potrebne strukturalne reforme”.

    Stručnjaci poručuju da je došlo do pogoršanja niza indikatora koji utiču na ekonomiju i poslovanje, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima.

    “Onaj zamah koji smo imali poslije kovida mislim da je stao i očigledno da nema dovoljno projekata i da su nekako firme, ali i banke, počele da se ponašaju u skladu s tim. Mislim da firme počinju da se ponašaju konzervativno kada su u pitanju nove investicije, tako da mislim da se definitivno osjeti smanjenje ekonomske aktivnosti”, smatra ekonomista Ermin Cero.

    Upitan da li je razlog za, kako je rekao, konzervativno ponašanje privrednika možda strah od situacije na kompletnom ekonomskom polju, odgovara:

    “Apsolutno. Mislim da je osnovno da vlada strah od neizvjesnosti šta će se dešavati sutra, pa da je teško nekoga usmjeriti na nova ulaganja.”

    Nadovezujući se na ove stavove, ekonomista Saša Grabovac dodao je i da je ključ povećanja ekonomskog rasta to da se poboljšaju opšta ekonomska, ali i politička klima u državi.

    Podsjetimo, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), prema posljednjim objavljenim podacima, smanjila je procjenu ekonomskog rasta BiH za ovu godinu na 1,5 odsto, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na prognozu iz maja.

    Iz EBRDa su tada saopštili da je došlo od usporavanja na ključnim izvoznim tržištima, da je industrijska proizvodnja u prvoj polovini 2023. godine smanjena u odnosu na isti period 2022. godine, kao i da je smanjena potrošnja domaćinstva zbog visoke inflacije.

    Nešto ranije, smanjene procjene o rastu BDPa u BiH objavila je i Centralna banka BiH, koja je prognozirala rast od 1,6 odsto, a S&P Global Ratings predviđa rast od dva odsto.

    Realni BDP u BiH u drugom kvartalu ove godine iznosio je 1,2 odsto, podaci su Agencije za statistiku BiH.

  • Javni sektor povećavao broj radnika, ali i dug po osnovu doprinosa za PIO

    Javni sektor povećavao broj radnika, ali i dug po osnovu doprinosa za PIO

    Potraživanja Fonda PIO zaključno sa krajem juna ove godine iznose 476,4 miliona KM, a kao i prethodnih godina javni sektor nastavio je da gomila svoj dug, u čemu prednjače javne zdravstvene ustanove koje duguju 143,9 miliona KM.

    Javni sektor u Republici Srpskoj zaključno sa junom prošle godine dugovao je 189,1 milion KM, dok zaključno sa junom ove godine duguje 4,7 miliona KM više, ili 193,8 miliona KM.

    Istovremeno dug privatnog sektora je smanjen sa 286,7 miliona KM na 282,6 miliona KM. Zanimljivo je da je istovremeno javni sektor znatno povećao i broj radnika. Ako je suditi po informaciji Fonda PIO, broj onih koji uplaćuju doprinose za godinu dana povećan je za 9.275, s tim da je kod javnog sektora to povećanje broja osiguranika iznosilo 5.478, dok je kod privatnog 2.526.

    “Tim dugovanjima zadravstvenih ustanova nema kraja. Svi direktori imali su obavezu još ranije da potpišu reprogram i oni su to uradili, ali sve je ostalo na istom i zakazali su kontrolni organi i insitucije koje su to trebale kontrolisati. Sada se ponovo najavljuje da se potpišu ti reprogrami, a da li su potpisani, stvarno ne znam, međutim pitanje je da li će zdravstvene ustavnove iz svojih prihoda koje imaju to moći uraditi”, rekao je Željko Šukalo, predsjednik Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu.

    On kaže da, ipak, kada radnici odlaze u penziju nema problema jer im se u tom slučaju isplate svi doprinosi koji se duguju, ali to ide dosta sporo jer se zahtjev za to podnosi nadležnom ministarstvu.

    “Izgubi se malo vremena, ali ima i slučajeva da se ljudima produži rad kroz neki ugovor o djelu dok se to ne riješi kako ne bi ostali bez ikakvih primanja”, rekao je Šukalo.

    Ono što je zanimljivo jeste da su u odnosu na prethodnu godinu, ministarstva, fondovi, državni organi i agencije povećali svoja dugovanja, i to sa 1,6 miliona na čak četiri miliona KM.

    Dug su znatno povećala i preduzeća gdje je država većinski vlasnik, i to sa 25,2 miliona KM, koliko su dugovali zaključno sa junom 2022. godine, na 30,7 miliona KM, koliko duguju zaključno sa junom ove godine. Kao i javni sektor, dugovanja po osnovu doprionsa za PIO povećao je privatni sektor, koji trenutno duguje 127 miliona KM, što je za oko 6,5 miliona KM više nego godinu ranije.

    “Na dan 30. juna 2023. godine ukupno je registrovan 45.351 uplatilac doprinosa, od kojih 38.431 redovno plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a 6.920 njih svoje obaveze ne izmiruje na vrijeme. Na osiguranje je ukupno prijavljeno 332.226 osiguranika, za 323.814 se redovno uplaćuju doprinosi, dok se za 8.412 osiguranika isti neredovno uplaćuju”, podaci su Sektora za evidentiranje doprinosa, javne nabavke i sistemsku podršku Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srpske.

    I kada je riječ o uplaćenim dopinosima, Fond PIO bilježi bolje rezultate, pa je tako u prvih šest mjeseci ove godine uplaćeno 644,6 miliona KM, što je za čak 111 miliona KM više nego godinu ranije, i čak 160 miliona KM više nego 2021. godine.

    Tihomir Joksimović iz Fonda PIO rekao nam je da Fond PIO bilježi rekorde kada je riječ o prikupljenim doprinosima, ali i broju osiguranika i da se to primijeti iz mjeseca u mjesec.

    “Dobar dio dugovanja koja imamo biće naplaćen, ali značajan dio i neće, posebno u slučajevima u kojima su stečajevi i u kojima su firme otišle u likvidaciju. U slučaju likvidacije malo toga ostane da se naplati”, rekao je Joksimović.

  • Dodik: Srpska će biti u fokusu ulaganja Saudijskog fonda za razvoj

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je danas u Banjaluci sa delegacijom Saudijskog fonda za razvoj.

    Dodik je istakao da Saudijska Arabija, kao važan globalni i regionalni igrač zbog svoje ekonomske moći, veoma visoko drži do svog identiteta, ali je isto tako spremna da sarađuje sa svima.

    • Radujem se da će i Republika Srpska biti u fokusu ulaganja ovog fonda u budućem periodu – naveo je Dodik na Tviteru.
  • Amidžić: Predložićemo manji budžet, korisnici se moraju uklopiti

    Amidžić: Predložićemo manji budžet, korisnici se moraju uklopiti

    Ministar finansija i trezora u Savjetu ministara Srđan Amidžić rekao je da će Ministarstvo predložiti za 2024. godinu manji budžet u odnosu na ovu godinu.

    Amidžić je za BHT rekao da nema razloga za povećanje budžeta na nivou BiH.

    On je rekao da bi višak novca trebalo ostaviti entitetima za rješavanje problema u lokalnim zajednicama.

    Amidžić je istakao da nije dobro da institucije na nivou BiH ne dijele sudbinu entiteta i lokalnih zajednica koji su pristupili procesu racionalizacije i da se budžetski korisnici moraju uklopiti u budžetski okvir.

    On je rekao da će, oni koji se ne budu htjeli uklopiti u budžetske okvire, biti odgovorni što institucije na nivou BiH guraju u privremeno finansiranje.

    • Svi navedeni nivoi su pristupili procesu racionalizacije, trude se da procese sprovode na efikasniji način, samo institucije na niovu BiH doživaljavaju da su lišeni tog procesa – rekao je Amidžić.
  • Prag za PDV se diže na 100.000 KM

    Prag za PDV se diže na 100.000 KM

    Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH, gotovo je izvjesno, usvojiće izmjene Zakona o PDV-u, tako da će prag za ulazak u PDV sistem biti podignut sa 50.000 na 100.000 KM, međutim to ne znači da će oni koji trenutno imaju prihod veći od 50.000 KM, a manji od 100.000 KM, po automatizmu biti van sistema PDV-a.

    “Neće biti postupanja u smislu deregistracije postojećih obveznika. I sada neko se prijavi za PDV sistem jer ima promet preko 50.000 KM, a u sljedećoj godini mu se smanji promet na recimo 40.000, on se ne isključuje već mora podnijeti zahtjev za deregistraciju”, rekao je Ratko Kovačević, načelnik Odjeljenja za komunikacije UIO.

    On objašnjava da se u slučajevima kada se podnese zahtjev za deregistraciju vrši sveobuhvatna kontrola i pitanje je koliko i kome se to isplati jer, ako neko ima robu na zalihama, mora obračunati i platiti sav PDV na tu robu u slučaju izlaska.

    “Ako neko ima odbitak PDV-a na opremu, izgradnju objekta itd, u slučaju deregistracije moraće platiti i taj PDV i svako će vjerovatno cijeniti da li mu odgovora ili ne odgovara izlazak iz PDV sistema. Onaj ko se odluči na izlazak iz PDV-a moraće da plati popriličan iznos obaveza, posebno ako je imao investicije i koristio ulazni PDV”, naglasio je Kovačević.

    Podsjećanja radi, na prijedlog poslanika SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Darka Babalja i Mladena Bosića, Predstavnički dom usvojio je izmjene Zakona o PDV-u. Te izmjene zakona već sutra će se naći i na sjednici Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i ukoliko dobiju podršku delegata stupiće na snagu, uz to da će Upravni odbor UIO u roku od 90 dana biti u obavezi da izmijeni pravilnike koji će omogućiti primjenu tako izmijenjenog zakona.

    U UIO su nam rekli da neće biti prepreka za primjenu izmjena Zakona o PDV-u kojim se podiže prag za ulazak u PDV sistem sa 50.000 na 100.000 KM, te da se u njihovom radu neće mnogo toga promijeniti.

    “Što se nas tiče, čim se zakon usvoji, stupi na snagu, on će se primjenjivati”, rekao je Kovačević.

    Još ranije zahtjev za podizanje praga za ulazak u PDV sistem tražili su mali privrednici, koji su istakli da je inflacija dovela do toga da 50.000 KM više nije veliki iznos kao što je bio prije oko 15 godina te da je neophodno, u cilju smanjenja sive ekonomije, ali i opstanka pojedinih djelatnosti, taj prag podići na 100.000 KM.

    “Podizanje praga za ulazak u sistem PDV-a otvoriće prostor za nova zapošljavanja. Sada su posebno mali preduzetnici koji pružaju usluge to izbjegavali upravo zbog toga da ne uđu u sistem PDV-a i dobro je da se granica povećava”, rekla je Žana Arsić, predsjednica Zanatsko-preduzetničke komore regije Banjaluka.

    On kaže da će stupanjem na snagu zakona sasvim sigurno biti zahtjeva za izlazak iz PDV sistema, posebno u dijelu usluga.

    “Oni koji pružaju uslugu nemaju ulazni PDV, dizali su cijene zbog ulaska u taj PDV sistem i oni će sasvim sigurno, ko bude imao mogućnost, izaći iz PDV-a, ali ne vjerujem da će doći do snižavanja cijena jer one su u uslugama rasle minimalno i posljednji smo podigli te cijene”, rekla je Arsićeva.

  • Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija prodaje naftu 20 dolara skuplje

    Rusija zbog rastućih cena i smanjene ponude sirove nafte na svetskom tržištu prodaje Indiji naftu Ural po ceni od 80 dolara po barelu.

    To je za 20 dolara po barelu više nego cena koju organizacija G7 pokuša da nametne Moskvi.

    Podaci trgovaca naftom i proračuni Rojtersa pokazuju da će Rusija iz zaliva u Baltičkom moru u oktobru isporučiti naftu za indijske rafinerije po ceni od približno 80 dolara po barelu.

    Nafta Ural je mnogo skuplja nego u prvoj polovini godine, ali alternative su još manje povoljne i nisu lako dostupne, izjavio je jedan od trgovaca naftom za britansku agenciju.

    Cena nafte Ural je u julu prešla granicu od 60 dolara za barel koju je odredila G7, a od tada se u proseku drži znatno iznad ovog nivoa, prenosi portal oilprice.com.

    Prosečna cena nafte Ural je u avgustu iznosila 74 dolara za barel.

  • Ekonomski rast BiH pada zbog uporne inflacije

    Ekonomski rast BiH pada zbog uporne inflacije

    Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u zadnjim podacima je smanjila procjenu ekonomskog rasta Bosne i Hercegovine za ovu godinu na 1,5 odsto, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na prognozu iz maja.

    Iz EBRD-a su saopštili da su kratkoročni izgledi zamagljeni tekućim usporavanjem na ključnim izvoznim tržištima, pri čemu se industrijska proizvodnja u prvoj polovini godine smanjila u odnosu na isti period prošle godine.

    “Ekonomija BiH porasla je za 1,1 odsto na godišnjem nivou u prvom tromjesečju 2023. godine zbog usporavanja vanjske i domaće potražnje. Pad industrijske proizvodnje i rast uvoza nadmašio je rast izvoza. Zbog visoke inflacije potrošnja domaćinstava se smanjila, što je dovelo do toga da rast zavisi od ulaganja u sektorima kao što su maloprodaja, turizam, te informacione i komunikacione usluge”, piše u saopštenju.

    Dodaje se da je deficit tekućeg računa porastao u prvom kvartalu.

    “Kako se potrošnja domaćinstva smanjivala uprkos visokoj inflaciji, rast se oslanjao na investicije i usluge kao što su trgovina na malo, turizam i informisanje i komunikacije. Godišnja inflacija smanjena je na četiri odsto u julu 2023. godine sa 14,1 odsto u januaru 2023, odražavajući globalnu dezinflaciju i usporavanje domaće potražnje. Da bi zaštitila raspoloživi dohodak, Federacija Bosne i Hercegovine odredila je maksimalnu maloprodajnu maržu na određene namirnice, koja vrijedi od septembra 2023. Fiskalna politika ostaje ekspanzivna, kako vlasti povećaju minimalnu platu i penzije u oba entiteta”, objašnjavaju iz EBRD-a.

    Ističu da se očekuje rast od samo 1,5 odsto u 2023. godini, sa značajnim rizicima pada, prije nego što se oporavi na tri odsto u narednoj godini.

    Dragan Gligorić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, istakao je za “Nezavisne novine” da ekonomski rast BiH pada jer niko nije očekivao da će inflacija biti ovako uporna.

    “Niko nije očekivao da će biti ovako značajno monetarno ‘stezanje’, odnosno rast referentnih kamatnih stopa koje su vršile Evropska centralna banka (ECB) i Sistem federalnih rezervi (Fed). Veće kamatne stope su te koje imaju negativan uticaj na investicije i privredni rast. Takođe, imamo situaciju da su i cijene nafte u porastu, što utiče na veće troškove proizvodnje i čini to da je proizvodnja skuplja i manje isplativa”, naveo je Gligorić.

    Dodao je da je i situacija u Ukrajini uticala na ovo jer, kako vrijeme prolazi, ne nazire se kraj ovog konflikta, što ima negativan uticaj na privredni rast jer povećava neizvjesnost.

    “Svim ovim faktorima je zajednička neizvjesnost. Veliki nivo neizvjesnosti, rast kamatnih stopa, inflacija, odnosno nestabilnost, prema mom mišljenju, glavni je razlog smanjenih prognoza ekonomskog rasta u odnosu na situaciju kada su pravljene i kada smo imali malo optimističnija očekivanja”, zaključio je Gligorić.

    Podsjećamo, i Centralna banka BiH je prije nekoliko dana smanjila projekciju ekonomskog rasta ove godine, te ga prognozirala na 1,6 odsto, dok S&P Global Ratings predviđa rast od dva odsto.