VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • NSRS usvojila budžet i Program ekonomskih reformi

    NSRS usvojila budžet i Program ekonomskih reformi

    Narodna skupština Republike Srpske večeras je na sedmoj redovnoj sjednici usvojila budžet Republike Srpske za 2024. godinu – po hitnom postupku, čiji ukupni okvir iznosi 5.735.000.000 KM, što predstavlja uvećanje od 212 miliona KM, odnosno 3,8 odsto u odnosu na ukupna budžetska sredstva predviđena Rebalansom budžeta Republike Srpske za 2023. godinu.

    Donošenjem budžeta po hitnom postupku omogućuje se pravovremeno finansiranje budžetskih korisnika, kao i izmirivanje obaveza propisanih zakonima i drugim pravnim aktima Republike Srpske.

    Narodna skupština je usvojila i Program ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2024–2026. godine – po hitnom postupku, koji podrazumijeva sedam strukturnih reformi sa 17 reformskih mjera.

    Strukturne reforme organizovane su u tri oblasti, i to konkurentnost, održivost i otpornost, te ljudski kapital i socijalne politike.

    Usvojeno je deset zakona po hitnom postupku: Zakon o izvršenju budžeta Republike Srpske za 2024. godinu, Zakon o dopunama Zakona o porezu na dohodak, Zakon o dopunama Zakona o doprinosima, Zakon o izmjeni Zakona o otpisu potraživanja, Zakon o izmjeni Zakona o platama zaposlenih u oblasti kulture Republike Srpske, Zakon o izmjenama Zakona o platama zaposlenih u oblasti visokog obrazovanja i studentskog standarda Republike Srpske, Zakon o izmjenama Zakona o platama zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i đačkim domovima u Republici Srpskoj, Zakon o izmjenama i dopuni Zakona o posredovanju u zapošljavanju i pravima za vrijeme nezaposlenosti, Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o dječjoj zaštiti i Zakon o izmjeni Zakona o radu.

    Narodna skupština usvojila je četiri odluke: Odluku o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2024. godinu, Odluku o kratkoročnom zaduživanju Republike Srpske emisijom trezorskih zapisa za 2024. godinu, Odluku o iznosu garancija koje može izdati Republika Srpska u 2024. godini i Odluku o prihvatanju zaduženja Republike Srpske prema Svjetskoj banci – Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj za Programsko finansiranje razvojnih politika za zdravstvene sisteme u Bosni i Hercegovini – po hitnom postupku.

    Sedma redovna sjednica biće nastavljena u četvrtak, 21.decembra, u 10 časova.

  • Trivić o Vladi Srpske i minimalcu od 1.050 KM

    Trivić o Vladi Srpske i minimalcu od 1.050 KM

    Predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić pozvao je Vladu Srpske da svojim radnicima isplati minimalac od 1.050 KM i 200 KM toplog obroka.
    „Vlada kao najveći i najodgovorniji poslodavac, ako već ne može “natjerati” privatne poslodavce da isplate minimalac od 1.050 KM, bar može za svoje radnike isplatiti minimalac od 1.050 KM i 200 KM toplog obroka. Samo vlastitim primjerom se dokazuje iskrena namjera“, napisao je Trivić na društvenoj mreži X.

    Danima molimo da se donese odluka o minimalcu kakav god da je, napisao je on, da znamo kako organizovati poslovnu godinu i dogovarati poslove, jer je to jedan od bitnih parametara.

    „Oni se igraju u pijesku kao djeca. Očito ne živimo u istoj galaksiji i očito im je dosadno. Politika predloži 1.050 KM i kažu što se ne dogovorite. Ko ovdje ne razumije u čemu je problem? Jeste li čuli bilo gdje u okruženju gdje je minimalac manji nego kod nas da se o njemu ovoliko priča? Naravno da ne, imaju ljudi pametnija posla“, napisao je Trivić.

  • Rusija ponovo “na tronu”

    Rusija ponovo “na tronu”

    Rusija je ponovo postala najveći dobavljač nafte u Kini i Indiji, navodi se u izveštaju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK).

    Rusija je obezbedila skoro 17 odsto ukupnog kineskog uvoza nafte, Saudijska Arabija 14 odsto, a Malezija oko 12 procenata, prenosi TASS.

    Uvoz nafte u Kinu je porastao za četiri odsto u oktobru u odnosu na septembar i iznosio je 11,6 miliona barela na dnevnom nivou.

    Podaci agencije “Kpler”, koje citira OPEK, pokazuju da je Rusija već godinu lider u snabdevanju naftom u Indiji, obezbeđujući 36 odsto od ukupnog uvoza u toj zemlji.

    Ukupan uvoz nafte u Indiju u oktobru porastao je za 2 odsto u odnosu na septembar, na 4,4 miliona barela na dnevnom nivou.

  • Banke u Srpskoj stabilne, očekuje se pad kamatnih stopa

    Banke u Srpskoj stabilne, očekuje se pad kamatnih stopa

    Direktor Agencije za bankarstvo Republike Srpske Srđan Šuput rekao je u ATV jutru da je došlo da pada euribiroa što će posljedično dovesti i do pada kamatnih stopa za kredite.
    “Еvropska Centralna banka kreira referentnu kamatnu stopu u Еvropi i samim tim kreira kretanje šestomjesečnog ili dvanaestomjesečnog euribiroa“, rekao je Šuput.

    Kako je dodao, 2024. godina biće godina stabilizacije.

    “Očekujemo da euribiro sa rekordnih četiri procentna poena koji je bio ove godine se spusti ispod tri odsto pa i do 2,5 odsto krajem naredne godine“, rekao je on.

    Šuput je dodao da će banke nakon što padne euribiro, biti dužne da koriguju kamatne stope, odnosno da anuiteti budu niži.

    Šuput je dodao da se gradi i kupuje mnogo nekretnina ali ističe da stambeni krediti ne rastu.

    Za deset mjeseci ove godine, kaže Šuput, štednja građana Republike Srpske porasla je više od 300 miliona KM.

    Kada je riječ o cijenama nekretnina, Šuput smatra da one neće padati ali hoće, kako je dodao, stati, odnosno stagnirati.

    Uloga Agencije za bankarstvo je očuvanje finansijskog sektora i Šut kaže da su u tome i uspjeli.

    “Situacija u bankarskom sektoru je odlična. Bankarski sektor ove godine se oporavio od uvezene krize prošle godine, bilansna aktiva je porasla, depoziti su porasli. Bankaraski sektor je profitabilan“, rekao je Šuput.

    Šuput kaže da posebno raduje činjenica da skoro sve banke, domaće naročito ali i strane, svu svoju dobit ostavljaju u Republici Srpskoj – ne isplaćuju dobit svom krajnjem vlasniku što je jako dobro.

    Šupu kaže da su u razgovoru sa bankama insistirali da se poveća kreditiranje privrede, realnog sektora i da se vodi računa o kreditiranju stanovništva.

    “Bojali smo se te uvezene krize, inflacije, da plate ne mogu da prate standard života građana“, rekao je Šuput.

    Šuput je naglasio da su banke u ovoj godini više kreditirale privredu a smanjili su kreditiranje države i javnih institucija.

    “Banke su dobar motor ekonomije. Sve banke u Srpskoj su stabilne“, kaže Šuput.

  • Višković: Minimalac će biti povećan, nekorektno što se poslodavci i sindikat ne žele dogovoriti

    Višković: Minimalac će biti povećan, nekorektno što se poslodavci i sindikat ne žele dogovoriti

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da je apsolutno saglasan sa time da najniža plata bude povećana, jer poslodavci ne mogu zadržati radnika sa minimalnom platom od 700 KM.

    Mi jedino naše ljude možemo zaustaviti, pogotovo mlade, upravo mjerama koje idu u pravcu povećanja plata. U protekle tri godine 420 miliona KM godišnje Republika Srpska je uložila u privredu. Išli smo do te mjere da to bude adresirano na radnika, odricali smo se određenih stavki u budžetu, smanjili poreske stope… – rekao je Višković.

    On je naglasio da postoje poslodavci koji su korektni, vode računa o svojim radnicima, ali ima i onih koji misle da je neko dužan da radi, dok se oni bogate.

    • Ne mogu takve ljude da štitim. Naše mjere su uvijek bile kreirane takve da se odreknemo nekog nameta, da smanjimo stopu doprinosa, a da to sve bude pretočeno na povećanje plata – rekao je Višković i dodao da su privrednici u Srpskoj povlašteniji u odnosu na drugi entitet, gdje su i minimalac i prosječna plata manji.

    On je naglasio da je Srpska uvijek išla u korist radnika kada je riječ o platama, koje su jedan od instrumenata da ljudi budu zadržani na ovim prostorima.

    Višković je rekao da je danas od ministra rada i boračko-invalidske zaštite Danijela Egića tražio da ponovo zakaže sjednicu Ekonomsko-socijalnog savjeta za iduću sedmicu, ali da nije optimista da će poslodavci i sindikat postići dogovor o iznosu minimalne plate.

    • Neću odustati od zakonske obaveze da bi oni trebali da dogovore najnižu platu. Sve što bi oni dogovorili to će biti prihvatljivo za Vladu Srpske. Međutim, nisam optimista u vezi sa tim, ali ja to sumiram na drugi način – “mi se ne možemo dogovoriti jer će nam onda biti lakše napadati Vladu”. To nije korektno – rekao je Višković.

    On je naveo da, ako neku ima neku obavezu i treba nešto da uradi, onda to treba i da učini.

    • Apsolutno sam saglasan da minimalac treba da bude povećan i biće povećan, ali će to onda biti odluka Vlade Republike Srpske. Do tada ćemo iscrpiti sve zakonske procedure. Ne želim da preuzimam tuđi posao ni na svoja, ni na pleća Vlade jer ako je to obaveza Ekonomsko-socijalnog savjeta – onda oni treba da se dogovaraju – naglasio je Višković.
  • Vidović: Novi sistem fiskalizacije za dodatna budžetska sredstva

    Vidović: Novi sistem fiskalizacije za dodatna budžetska sredstva

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je budžet Republike Srpske u dobrom stanju i izrazila uvjerenje da će stavljanjem u funkciju novog sistema fiskalizacije u narednoj godini biti obezbijeđena dodatna budžetska sredstva, povećanjem direktnih i indirektnih prihoda.

    Obrazlažući u Narodnoj skupštini Prijedlog budžeta Republike Srpske za 2024. godinu, Vidovićeva je potvrdila da ukupni okvir predloženog budžeta, koji se razmatra po hitnom postupku, iznosi 5,735 milijardi KM, što je za 212 miliona KM ili četiri odsto više od okvira rebalansa budžeta za 2023. godinu.

    Ona je rekla da poreski prihodi na tom planu iznose 4,2 milijarde KM i veći su za 10 odsto od ovogodišnjeg rebalansa, dok su neporeski prihodi veći za 16 odsto od rebalansa.

    Kada je riječ o budžetskim izdvajanjima, Vidovićeva je rekla da je za penzije planirano 1,785 milijardi KM, što je za 11 odsto više od rebalansa za 2023. godinu.

    Ona je navela da će iznos sredstava koja se izdvajaju za boračka davanja biti veći za 38 odsto u odnosu na rebalans, što je ukupno 467,5 miliona KM.

    Vidovićeva je rekla da se Srpska u složenim globalnim uslovima trudila i trudi da zajedno sa svojim partnerima iz svih oblasti društva ublaži negativne ekonomske efekte i visoku inflaciju, pomažući stanovništvu, radnicima i privredi.

    • U tom smislu nije došlo do gašenja firmi i veće nezaposlenosti. Naprotiv, imamo više registrovanih firmi i najviše zaposlenih otkad postoji Srpska. Njih je zaključno sa krajem septembra ove godine 290.745 – naglasila je Vidovićeva.

    Ona je rekla da je pokrivenost uvoza izvozom i dalje na visokom nivou ili 74,7 odsto, te da na tom planu treba aktivno raditi na stabilnosti domaće industrijske proizvodnje zbog manje tražnje u zapadnoj Evropi i na međunarodnim tržištima.

    • Prosječna plata u periodu januar-oktobar ove godine iznosi 1.269 KM, što je više za 12,3 odsto nominalno i njen realni rast jeste 4,1 odsto. Inflacija je u oktobru ove godine iznosila 3,8 odsto, a prosjek u periodu januar-oktobar bio je 7,9 odsto – rekla je Vidovićeva i dodala da se ukupni i javni dug Srpske kreću u zakonskim okvirima.

    Prema njenim riječima, prijedlogom budžeta za narednu godinu planirana su sredstva od 22,1 miliona KM za usklađivanje platnih koficijenata zaposlenih sa visokom stručnom spremom u oblasti obrazovanja i kulture, a koji imaju platni koeficijent niži od platnog koeficijenta pete platne grupe definisanog Zakonom o platama zaposlenih u organima uprave.

    • To usklađivanje je definisano Sporazumom o dinamici usklađivanja platnih koficijenata zaposlenih sa visokom stručnom spremom u oblasti obrazovanja i kulture Srpske, potpisanog između Ministarstva prosvjete i kulture, Ministarstva za naučno tehnološki razvoj i visoko obrazovanje i Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Srpske – rekla je ona.

    Vidovićeva je navela da su u skladu sa Zakonom o platama i naknadama sudija i javnih tužilaca u Srpskoj prijedlogom budžeta planirana sredstva za povećanje plata sudija i tužilaca u iznosu od 4,1 miliona KM.

    U obrazloženju prijedloga budžeta se navodi da doznake na ime socijalne zaštite lične, porodične i civilne invalidnine, socijalnu zaštitu, borački dodatak, za rješavanje problema izbjeglica i raseljenih lica, stipendije i za prevoz učenika koje se isplaćuju iz budžeta iznose 512,5 miliona KM, što predstavlja uvećanje od 136,3 miliona KM, odnosno 36 odsto u odnosu na sredstva planirana rebalansom.

    Uvećanje ove grupe rashoda jeste rezultat uvećanja doznaka za mjesečni borački dodatak, u iznosu od 126,6 miliona KM s obzirom da je od januara 2024. godine planirano da se taj dodatak obračunava po osnovici od tri KM po mjesecu provedenom u zoni borbenih dejstava.

    • Uvećane su i doznake za porodične, lične i civilne invalidnine, u ukupnom iznosu od 15,4 miliona KM – navodi se u obrazloženju prijedloga budžeta.

    Prijedlogom budžeta, izdvajanja za Fond zdravstvenog osiguranja biće 246 miliona KM, dok će za Fond dječije zaštite biti 40 miliona KM.

    Kada je riječ o podršci privredi, za uvođenje novih tehnologija planirano je 14,6 miliona KM, za povećanje plata radnika 15,6 miliona, a za vraćanje poreza i doprinosa za novo zapošljavanje radnika pet miliona KM.

    Јavne investicije naredne godine planirane su u iznosu od 62,4 miliona KM, a sredstva namijenjena za program socijalnog zbrinjavanja radnika u iznosu od šest miliona KM.

    Prijedlogom budžeta Republike Srpske za 2024. planiran je budžetski deficit u iznosu od 200,7 miliona KM, što u odnosu na iznos budžetskog deficita od 255,4 miliona KM, definisanog rebalansom budžeta Srpske za 2023. godinu, predstavlja umanjenje za 54,6 miliona KM.

  • Vidović: Najvažnije da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika

    Vidović: Najvažnije da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je predloženi budžeta Republike Srpske za narednu godinu od 5,735 milijardi KM apsolutno realan, i da su tako projektovani i prihodi i rashodi, kao i da je najvažnije od svega da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika.

    Slažem se u potpunosti da je više socijalnog, nego razvojnog karaktera, ali nije potpuno socijalni i to je sasvim normalno za ovo vrijeme. U ovom vremenu kada moramo posvetiti veliku pažnju stanovništvu s obzirom da inflacija još traje i da su u svijetu stvari vrlo rizične i ne znamo šta nas sutra čeka, moramo ipak odvojiti jedan dio sredstava i biti spremni da pomognemo stanovništvu u narednom periodu – rekla je Vidovićeva.

    Nismo zaboravili ni privredu, kaže Vidovićeva i dodaje, da misli da su privrednici zadovoljni sa subvencijama koje imaju, a naročito poljoprivreda koja i dalje ima 180 miliona, privreda ima negdje 75 miliona.

    • Mislim da je to sasvim solidno za ovo vrijeme i da će oni naravno uspjeti da održe svoju privrednu djelatnost. Najvažnije od svega je da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika – poručila je Vidovićeva.

    Navela je da će Vlada sigurno biti spremna da, ukoliko dođe do toga da neke grane, a koje su najčešće orijentisane prema izvozu, dođu u situaciju da imaju smanjene ugovore, da moraju da otpuštaju radnike, da pomogne privredi.

  • Višković: Ukupni javni dug na istorijskom minimumu

    Višković: Ukupni javni dug na istorijskom minimumu

    Ukupni javni dug Srpske trenutno na istorijskom minimumu, odnosno da nikada nije bio manji od postojanja Republike, rekao je danas premijer Srpske Radovan Višković.

     Republika Srpska se ove godine kreditno zadužila u iznosu oko 700 miliona KM, a otplatila više od 1,1 milijardu KM. Dakle, oko 400 miliona KM je više otplaćeno nego što smo se zadužili i nesmetano izvršavamo svoje obaveze prema budžetskim korisnicima – rekao je Višković.

    On je istakao da ne vidi nikakav problem Srpske u servisiranju zaduženja i ispunjavanju njenih obaveza.

    – Srpska, na sreću, ima i brojne prijateljske zemlje koje žele da joj pomognu ukoliko se za to u budućnosti ukaže potreba. To potvrđuju i zvanične statistike koje, između ostalog, pokazuju i da je drastično smanjen broj nezaposlenih – rekao je premijer.

    Višković je rekao da je za Srpsku vrijedna pohvale pokrivenost uvoza izvozom od gotovo 80 odsto i konstatovao da je sve ono što je planirano budžetom Srpske za narednu godinu realno ostvarivo.

  • Vidovićeva otkrila kada počinje novi sistem fikaslizacije u Srpskoj i ko će snositi troškove za nove fiskalne kase

    Vidovićeva otkrila kada počinje novi sistem fikaslizacije u Srpskoj i ko će snositi troškove za nove fiskalne kase

    Svi privredni subjekti u Republici Srpskoj početkom naredne godine dobiće nove fiskalne kase za koje neće morati da izdvajaju novac već će ih dobiti besplatno na teret budžeta Srpske.

    Rekla je ovo ministarka finansija Zora Vidović odgovarajući na pitanje poslanice PDP, Diane Čekić tokom aktuelnog časa u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

    Čekićevu je zanimalo kada će privredni subjekti dobiti nove fiskalne kase, ističući da ima informacije da se inspektori Poreske uprave Republike Srpske nalaze na terenu i sa serviserima rade na implementaciji ovog projekta.

    Vidovićeva je odgovodila da Vlada Srpske već duže vrijeme govori o novoj fiskalizaciji, ali da je došlo do zastoja, prvo zbog pandemije korona virusa, a potom se „tender razvukao na godinu i po dana“.

    – Mnogo prihoda smo zbog toga izgubili. Međutim, tačno je da će testna faza fiskalizacije krenuti u februaru naredne godine. Svi privredni subjekti će dobiti fiskalnu kasu na teret budžeta – pojasnila je Vidovićeva.

    Ona je istakla očekivanje da će od maja mjeseca naredne godine taj sistem biti potpuno primjenjen u praksi.

  • Višković: Ekonomska politika RS usklađena sa smjernicama Evropske komisije

    Višković: Ekonomska politika RS usklađena sa smjernicama Evropske komisije

    Usvajanjem programa ekonomskih reformi Republika Srpska pokazuje da je opredjeljena za evropske integracije, a ovaj program je postavljen kao preduslov za napredak na evropskom putu, rekao je Radovan Višković, predsjednik Vlade RS.

    On je na sjednici Narodne skupštine RS rekao da se ovaj program poklapa s planom Vlade RS, a uključuje pet oblasti koje se odnose na ekonomski rast, digitalizaciju, reformu javne uprave, zdravstvo i socijalna zaštita, kao i na demografsku obnovu RS.

    Višković je rekao da je Evropski savjet u decembru prošle godine odobrio kandidatski status za BiH, a da reforme, među kojima su i one koje Vlada želi da provodi, uslov za naredne korake na evropskom putu. Naglasio je da je ovaj program napravljen na osnovu smjernica Evropske komisije a u skladu programa za rad Vlade RS.

    Višković je istakao da je projekcija privrednog rasta RS tri odsto u narednoj godini, 3,2 odsto u 2025. i 3,5 odsto u 2026. godini, ali je istakao da postoji velika neizvjesnost zbog mogućih globalnih šokova, poput ratova u Ukrajini i u Gazi, a i cijena energenata i hrane.

    “Globalna ekonomska kretanja i u okruženju će uticati na RS, iako se očekuje smanjenje inflacije, ona još uvijek prevazilazi poželjni okvir”, rekao je on i dodao da će se kretanja u domaćoj privredi zavisiti ne samo od mjera Vlade nego i od globalne situacije.

    Ocijenio je da je povoljna situacija u vezi zaposlenosti, a da je došlo do značajnog rasta plata, naglasivši da je prosječna neto plata veća za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosila 1.144 marke.

    Među mjerama Vlade su, kako je naglasio, povećanje konkurenosti i produktivnosti privrede kao i smanjenje sive zone. Reformske mjere, kako je istakao, uključuju unapređenje izvoza prerađivačke industrije, uslove poslovanja u RS, kao i efikasniji sistem upravljanja i druge mjere.

    Posebna mjera je, kako je istakao, restrukturisanje javnih preduzeća, među kojima je naveo restrukturisanje i reorganizovanje Elektoprivrede RS i pretvaranje u holding. Što se tiče Željeznica RS, rekao je da je u toku organizaciono i vlasničko restrukturisanje, naglasivši da će to biti završeno do kraja godine.

    Energetska tranzicija i ubrzana digitalna transformacija u skladu s ciljevima iz Zelene agende EU će, kako je rekao, imati veliki uticaj na njen konačni uspjeh, a kašnjenje u njenoj implementaciji bi moglo RS dovesti u veliki rizik. Za uspješno provođenje je, kako je rekao, potrebno povećanje udjela obnovljive energije i jačanje energetske efikasnosti a rizik predstavljaju nedovoljni kapaciteti prenosne mreže, na čemu će se, kako je ustvrdio, u narednom periodu raditi.