VRBAS Media

Autor: INFO

  • Tramp i Putin pred istorijskim pregovorima

    Tramp i Putin pred istorijskim pregovorima

    Tri evropska grada – Bern, Beograd i Bratislava – izrazila su spremnost da budu domaćini istorijskog susreta između novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Glavna tema razgovora biće rat u Ukrajini i pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Kijeva i Moskve.

    Donald Tramp, koji će ući u Belu kuću 20. januara, najavio je da će se susret održati tek nakon inauguracije. Odluka o vremenu i mestu sastanka mogla bi biti doneta već 21. januara.

    Još tokom predsedničke kampanje, Tramp je izjavio da je upravo on lider koji može završiti sukob u Ukrajini za samo 24 sata. Ovo obećanje postalo je ključni deo njegove političke platforme, a čini se da je preduzimanje koraka u tom pravcu započelo i pre nego što je zvanično stupio na dužnost.

    Pripreme za sastanak
    Majk Volc, Trampov savetnik za bezbednost, potvrdio je da se već razmatra organizacija telefonskog razgovora između Trampa i Putina. Prema njegovim rečima, susret bi mogao biti održan veoma brzo, možda čak u roku od nekoliko nedelja.

    “Iako su se pojavile spekulacije da bi susret mogao biti održan pre inauguracije, Tramp je jasno poručio da će se sastanak organizovati tek nakon što postane predsednik,” rekao je Volc.

    Sam Tramp je dodatno pojasnio:
    “Znam da Putin želi razgovor, a i ja sam spreman da se vrlo brzo sastanem s njim nakon što preuzmem dužnost predsednika. Neke stvari jednostavno zahtevaju da budete u Beloj kući,” izjavio je Tramp, time otklonivši sve dileme o vremenskom okviru sastanka.

    Stav Kremlja
    Ruski predsednik Vladimir Putin nije se previše oglašavao po ovom pitanju, ali je njegov portparol Dmitrij Peskov istakao da je Rusija otvorena za razgovore s Vašingtonom. Međutim, konkretni koraci neće biti preduzeti pre nego što Tramp formalno preuzme dužnost.

    “Za uspešan dijalog potrebna je zajednička politička volja, a čini se da obe strane dele taj cilj. Ipak, za sada je rano govoriti o detaljima,” rekao je Peskov, dodajući da Putin još uvek nije zvanično zatražio sastanak, uprkos Trampovim tvrdnjama.

    Lokacija susreta
    Još uvek nije odlučeno gde će se održati susret koji svet nestrpljivo iščekuje. Tri zemlje – Švajcarska, Srbija i Slovačka – već su ponudile domaćinstvo.

    Švajcarska je prva izrazila spremnost da bude domaćin. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje istaklo je da je Švajcarska već posredovala u mirovnim pregovorima i da je spremna da podrži svaki diplomatski napor za uspostavljanje mira.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je ponudio Beograd kao mesto sastanka, naglašavajući neutralnu poziciju Srbije. “Srbija je izvan vojnih blokova poput NATO-a i ODKB-a i potpuno je spremna da garantuje bezbednost obojici predsednika,” rekao je Vučić, dodajući da su i Tramp i Putin izuzetno popularni među građanima Srbije.

    Slovačka je takođe izrazila želju da bude domaćin ovog istorijskog susreta. Andrej Danko, potpredsednik slovačkog parlamenta, predložio je Bratislavu kao idealnu lokaciju za susret, naglašavajući potrebu za dijalogom između Trampa i Putina kako bi se obezbedio mir.

    Glavne teme susreta
    Očekuje se da će glavne teme razgovora biti rat u Ukrajini, američke sankcije Rusiji i istorijski zategnuti odnosi dveju svetskih sila.

    Poslednji sastanak Trampa i Putina održan je u Helsinkiju 2018. godine, događaj koji je izazvao brojne kontroverze. Tada je Tramp, tokom zajedničke konferencije za medije, odbio da prihvati tvrdnje američkih obaveštajnih službi o ruskom mešanju u izbore 2016. godine, što je izazvalo burne reakcije u SAD-u.

    Iako je mnogo toga još uvek nepoznato, jedno je jasno – ključni koraci ka organizaciji ovog istorijskog susreta biće preduzeti tek nakon 20. januara. Očekuje se da će svet s velikim interesovanjem pratiti dalji razvoj događaja.

  • “Zvanično Sarajevo pokušava da otme imovinu Srpske”

    “Zvanično Sarajevo pokušava da otme imovinu Srpske”

    Direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Dragan Stanković rekao je da zvanično Sarajevo pokušava da otme imovinu Srpske, ali da republičke institucije to neće dozvoliti.

    Stanković je rekao da napadi i pokušaji otimanja imovine Srpske traju u kontinuitetu.

    – Djeluju u tri prvaca. Prvi je preko Ustavnog suda, drugi kroz pokušaj uvođenja pojma državne imovine koji nigdje ne postoji, ni u Ustavu ni u zakonima. Treći pravac je nezakonito i neustavno uzurpiranje imovine Republike Srpske, kao kada je sarajevski Aerodrom uzurpirao više od 22.000 kvadratnih metara imovine Srpske na teritoriji opštine Istočna Ilidža, kako bi započeo proširenje aerodromskog kompleksa – rekao je Stanković za RTRS.

    On je dodao da je RUGIPP, nakon brojnih upozorenja da je sarajevski Aerodrom nezakonito i neustavno uzurpirao zemljište u vlasništvu Republike Srpske, preuzeo ovaj slučaj kako bi dokazao da je ta imovina neprikosnoveno vlasništvo Srpske.

    Stanković je pojasnio da bi svako otimanje imovine Republike Srpske vodilo kraju BiH, jer bi narušilo Dejtonski sporazum i teritorijalnu razmjeru po kojoj Federaciji BiH pripada 51 odsto teritorije, a Srpskoj 49 odsto.

  • “Nikad nismo nameravali da ubijemo Trampa”

    “Nikad nismo nameravali da ubijemo Trampa”

    Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da ta zemlja nikada nije planirala da ubije novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

    On je to rekao za NBC njuz i negirao tvrdnje samog Trampa i američkog Ministarstva pravde iznete tokom predizborne kampanje, da postoji zavera iranske elite da se ubije Tramp.

    “Nikad nismo pokušali da to učinimo i nikada nećemo. Ovo je još jedna od onih šema koje Izrael i druge zemlje osmišljavaju da promovišu iranofobiju. Iran nikada nije pokušao niti planira bilo koga da ubije. Bar koliko ja znam”, rekao je Pezeškijan.

    Upitan da li je Iran spreman da obeća da neće biti pokušaja atentata na Trampa, Pezeškijan je rekao da nikada to Iran nije pokušao niti će ikada.

    Tramp, koji je pobedio na prošlogodišnjim izborima u SAD i koji će preuzeti tu dužnost 20. januara, preživeo je dva pokušaja atentata tokom kampanje – jedan u septembru dok je igrao golf na svom terenu u Vest Palm Biču na Floridia, i još jedan tokom julskog mitinga u Pensilvaniji.

    Istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze da je Iran učestvovao u tim pokušajima.

    Takođe Iran je ranije negirao tvrdnje SAD o mešanju u američke poslove, uključujući i sajber operacije.

    Pezeškijan je dodao i da je Iran u principu otvoren za dijalog sa drugom Trampovom administracijom, ali da SAD nisu ispunile svoje obaveze u prošlosti i da su nastojale da sruše iransku vladu.

    “Moraćemo da se posvetimo obavezama koje proističu iz razgovora i dijaloga”, rekao je Pezeškijan.

    Dodao je da je Iran vodio razgovore sa velikim silama o svom nuklearnom programu, da je podržao sve obaveze, ali da druga strana nije ispunila svoja obećanja i obaveze.

    Pezeškijan je rekao da Iran ne traži rat, ali da bi bio spreman da se brani ako njegova nuklearna mesta budu napadnuta.

    “Ne plašimo se rata, ali ga i ne tražimo. Nadam da do toga neće doći jer će to biti na štetu svih aktera, ne samo nas”, rekao je on i dodao da iranski protivnici optužuju Teheran da pokušava da napravi bombu ali da to nije istina.

     

  • Uhapšen Jun Suk Jeol

    Uhapšen Jun Suk Jeol

    Suspendovani predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol, koji je danas uhapšen zbog optužbi za pobunu, za sada odbija da razgovara tokom ispitivanja, saopštila je Kancelarija za istraživanje korupcije visokih zvaničnika (CIO).

    Jun, prvi južnokorejski predsednik koji je uhapšen tokom mandata, podvrgnut je dvočasovnom ispitivanju u sedištu Kancelarije za istraživanje korupcije za visoke zvaničnike CIO u Gvačeonu, južno od Seula, nakon što je tamo prevežen posle izvršenog naloga za pritvor, prenosi Jonhap.

    Zvaničnik je rekao da će se ispitivanje nastaviti popodne, oko 14.40 časova po lokalnom vremenu.

     

    Jutarnje ispitivanje je održano uz prisustvo Junovih pravnih predstavnika koji su tražili da ono ne bude zabeleženo na video snimku, saopštila je CIO.

    Istražitelji imaju 48 sati od trenutka njegovog privođenja da zatraže nalog za njegovo formalno hapšenje, navodi Jonhap.

    Južnokorejski istražitelji uhapsili su suspendovanog predsednika Jun Suk Jeola u njegovoj rezidenciji, u drugom pokušaju da ga privedu radi ispitivanja zbog optužbi da je predvodio pobunu, nakon što je uveo kratkotrajno vanredno stanje u zemlji.

     

    Jun je suspendovan sa dužnosti nakon što ga je Narodna skupština opozvala 14. decembra i suočava se sa optužbama za pobunu i zloupotrebu položaja.

    On je optužen da je poslao vojsku u Narodnu skupštinu nakon što je proglasio vanredno stanje u noci 3. decembra kako bi sprečio poslanike da izglasaju dekret kojim se njegova odluka poništava.

    Očekuje se da ce on biti zadržan u pritvorskom centru u Seulu , u blizini kancelarije CIO-a, nakon ispitivanja.

     

    U snimljenoj video poruci objavljenoj nakon njegovog hapšenja, Jun je saopštio da je odlučio “da pristane da se pojavi u CIO-u kako bih sprečio ružno krvoproliće“.

    Hapšenje je usledilo posle višečasovnih razgovora između istražitelja i Junovih ljudi u njegovoj rezidenciji o tome kako da ga pritvore i odvedu na ispitivanje.

    Istražitelji su koristili merdevine da uđu u predsedničku rezidenciju u centru Seula nakon što ih je blokirala Služba bezbednosti predsednika , koja je postavila barikadu koristeci vozila u blizini ulaza.

    Takođe ih je blokirala grupa poslanika vladajuće Partije moći naroda i Junovi advokati na ulazu.

    Južnokorejska policija je rasporedila oko 3.000 ljudi da bi obezbedila pristup kompleksu, dok su se izmedju istražitelja i Junovih pristalica dogodili fizički sukobi.

    Istražitelji nisu uspeli da privedu Juna ranije ovog meseca nakon višesatnog sukoba sa njegovim osobljem obezbedjenja u rezidenciji.

     

  • Pokrenut ogroman napad: U vazduhu 13 ruskih bombardera, udaraju krstareće rakete; Uzbuna i u Poljskoj

    Pokrenut ogroman napad: U vazduhu 13 ruskih bombardera, udaraju krstareće rakete; Uzbuna i u Poljskoj

    U toku je masovni ruski napad krstarećim projektilima i dronovima na Ukrajinu. U celoj zemlji oglašena je opasnost od vazdušnih udara.

    Kako su upozorile ukrajinske vlasti, u vazduhu je 7 ruskih bombardera Tu-22 i 6 bombardera Tu-95. Krstareće rakete lansirane su s ratnih brodova u Crnom moru i ratnih aviona tipa MiG-31K, dok su iz zemaljskih lansera ispaljene balističke rakete. Meta napada su ukrajinske hidroelektrane, tvrde ukrajinske vlasti.

    U milionskom Harkovu, drugom najvećem ukrajinskom gradu, čuju se glasne eksplozije.

    Kako je upozorila ukrajinska vojska, prema Kijevskoj oblasti leti šest grupa krstarećih projektila. Strahuje se da je moguća meta kijevska hidroelektrana na reci Dnjepar na severu zemlje.

    Poljska digla borbene avione, Rusija cilja zapad Ukrajine
    Poljska je podigla borbene avione u vazduh jer Rusi ciljaju zapad Ukrajine, koji graniči sa tom članicom NATO-a.

    Osveta za jučerašnji napad na Rusiju?
    Ukrajinci na društvenim mrežama nagađaju da bi jutrošnji masivni napad projektilima na Ukrajinu mogao biti ruska osveta za jučerašnji veliki napad dronovima na više ruskih oblasti.

    Podsetimo, Ukrajina je juče izvela nekoliko napada duboko unutar Rusije, što naziva svojom “najmasovnijom” ofanzivom u dosadašnjem toku rata. Prema Glavnom štabu Oružanih snaga Ukrajine, pogođena su skladišta municije i hemijske fabrike u nekoliko regiona, od kojih su neki udaljeni stotinama kilometara od granice.

  • Šta je ostalo od Sirije?

    Šta je ostalo od Sirije?

    Analitičari ne isključuju rizik da nakon pada Asadovog režima, Sirija zbog brojnih militantnih frakcija uđe u novi građanski rat.

    Tokom prethodnih 14 godina razaranja, zemlja je izgubila 85% svog bruto domaćeg proizvoda i sada je po privrednom razvoju na nivou palestinskih teritorija. Gladnih u Siriji ima koliko i stanovnika u američkoj državi Ilinois. Iako se trenutna situacija procjenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvjesna“, u zemljama EU rasplamsale su se rasprave kako da se sirijskim izbjeglicama poželi „srećan put“ kući.

    Arapsko proljeće je donijelo Siriji 14 godina pakla, kada je u martu 2011. godine u ruralnoj oblasti Dara na jugu zemlje izbila pobuna koja je eksplodirala u bezumni građanski rat. On je toliko dugo trajao da je zamorio međunarodnu javnost, gurnuvši Siriju u zapćek nakon što su buknuli novi sukobi u svijetu. Ali, zato posljedice aktuelnih ratova u Evropi i na Bliskom Istoku nisu zaobišle ovu, do tada već opustošenu zemlju, za koju je danas teško povjerovati da je predstavljala jednu od najstarijih civilizacija na svijetu.

    Sada je Sirija ponovo udarna vijest. Kada je 8. decembra ove godine Hajat Tahrir al-Šam (HTS), opoziciona grupa povezana s Al Kaidom, zauzela Damask, glavni grad Sirije, i poslije više od pola vijeka vladavine porodice Asad protjerala dotadašnjeg predsjednika Bašar al-Asada, neki analitičari su to nazvali „tektonskim potresom“. U prognozama kuda će taj potres odvesti zemlju, mnogo je više zazora, pa i straha nego nade. Među kartama koje su trenutno na stolu, pretežu one da bi Sirija mogla ući u novi začarani krug osvete i nasilja kao što se desilo u Iraku i Libiji, pa i u novi građanski rat zbog brojnih militantnih frakcija u zemlji.

    Iako vođa HTS-a Abu Muhamed al-Džolani obećava da će ujediniti suprotstavljene političke grupe kako bi Sirija krenula u oporavak, niko se ne zatrčava da ga amnestira od optužbi za terorizam. Teško je povjerovati da će čovjek koji je do nedavno bespoštedno eliminisao neistomišljenike, preko noći postati svjetionik demokratije. Zato ne čude spekulacije da bi smjena vlasti u Damasku mogla završiti tako što će jednu diktaturu zamijeniti druga.

    Bila kao Slovenija, sada je kao Palestina
    Nadu Sirijcima da će konačno vratiti kontrolu nad svojim životima potkopavaju i interesi drugih država, naročito onih koje su direktno intervenisale tokom rata u Siriji, poput Rusije, Turske, Irana, Saudijske Arabije i SAD. Odmah nakon Asadovog bjekstva u Moskvu, u ofanzivu je krenuo Izrael, koji svoje vazdušne napade na Siriju opisuje kao „ograničeni i privremeni korak iz bezbjednosnih razloga“. Ali, ima onih koji duže pamte i upozoravaju da su izraelske snage sa sličnim obrazloženjem ušle i na Zapadnu obalu 1967. godine, pa je to „privremeno“ potrajalo do danas.

    Povrh svega, Siriju pritiskaju međunarodne sankcije, za koje je malo vjerovatno da će tek tako biti ukinute u situaciji koja se procjenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvjesna“. Nepouzdane su i računice o visini štete koju su nanijela ratna razaranja i koliko bi koštala obnova zemlje. Taj iznos se prije tri godine procjenjivao na najmanje 250 milijardi dolara, a Samir Seifan, istaknuti sirijski ekonomista koji živi u Istanbulu, nedavno je izjavio da bi on mogao premašiti 400 milijardi dolara.

    Pojedini analitičari smatraju da će biti potrebno oko dvije decenije da se zemlja potpuno obnovi i skoro 10 godina da se njen bruto domaći proizvod (BDP) vrati na nivo iz 2011. godine. Tada je prema podacima Svjetske banke, ekonomija Sirije vrijedila 67,5 milijardi dolara i po visini BDP-a zauzimala je 68. mjesto na listi od 196 zemalja, što je bilo uporedivo sa Paragvajem i Slovenijom. Tokom 14 godina rata, pala je na 129. mjesto na ovoj listi, smanjivši svoj BDP za 85% na samo devet milijardi dolara. Danas je Sirija po privrednom razvoju na nivou Čada i palestinskih teritorija.

    Gladnih u Siriji koliko i stanovnika u Ilinoisu
    Rat je uništio infrastrukturu zemlje…

    „Povratak Sirijaca u domovinu bio bi idealan scenarij, ali je potrebno da se stvore osnovni uslovi za njihov siguran život, što u ovom trenutku ne deluje realno“, ocenjuje Hana Kersten, stručnjak za migracije pri Institutu za međunarodnu politiku u Beču. Prema njenim rečima, proces povratka bi trebalo da uključuje jasno definisane korake, uključujući bezbednost, pristup osnovnim resursima i dugoročni plan reintegracije, što je teško ostvarivo u zemlji razorenoj ratom.

    U isto vreme, političke rasprave u Evropi sve češće skreću pažnju sa humanitarnog aspekta na ekonomsku i bezbednosnu cenu zbrinjavanja izbeglica. S obzirom na to da javno mnjenje u mnogim zemljama EU postaje sve skeptičnije prema imigrantima, vlasti se sve više suočavaju s pritiscima da pronađu rešenja koja bi istovremeno smanjila troškove i ublažila socijalne tenzije.

    Budućnost između straha i nade
    S padom Asadovog režima i promenom političkog pejzaža u Siriji, pred ovom zemljom se otvara novo poglavlje, ali malo je onih koji veruju da će ono doneti stabilnost i prosperitet. Sirija se suočava sa ogromnim izazovima, uključujući obnavljanje razorene infrastrukture, rešavanje sukoba između različitih političkih i etničkih grupa, kao i reintegraciju miliona raseljenih lica.

    „Ako međunarodna zajednica zaista želi da pomogne Siriji, moraće da uloži ogromna sredstva, ne samo u fizičku obnovu zemlje, već i u izgradnju institucija koje će moći da obezbede održivu budućnost“, smatra Samir Seifan. Međutim, s obzirom na trenutnu političku klimu u svetu i sve veće prioritete drugih kriznih žarišta, malo je verovatno da će Sirija postati prioritet međunarodne zajednice.

    Za prosečnog Sirijca, budućnost ostaje obavijena neizvesnošću. Mnogi se pitaju da li će ikada ponovo imati priliku da žive u zemlji koja nije sinonim za rat, stradanje i siromaštvo. Za sada, odgovor na to pitanje ostaje više u domenu želja nego realnosti. Sirija je, kako kažu neki analitičari, možda izgubila rat, ali njena najveća bitka – ona za opstanak – tek počinje, prenosi BiF.

  • Ukrajinci nudili ruskim vojnicima milion dolara da napuste front, uplatili i avans

    Ukrajinci nudili ruskim vojnicima milion dolara da napuste front, uplatili i avans

    ​Ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) tvrdi da su ukrajinski obavještajci nudili ruskom vojnom osoblju milion dolara za napuštanje položaja u gradu Gorlovki, u samoproglašenoj DNR, ali da je FSB osujetila ove planove.

    U saopštenju FSB se navodi da su predstavnici ukrajinske vojne obavještajne službe (GUR MOU) obećali ruskom vojnom osoblju milion američkih dolara za napuštanje položaja u gradu Gorlovka, ali da su ove aspiracije “odmah identifikovane od strane vojne kontraobavještajne službe FSB Rusije i prebačene u kontrolisane uslove”, prenosi TASS.

    “Preuzeto je 100.000 američkih dolara, koje je ukrajinska vojna obavještajna služba platila kao avans”, navodi se saopštenju, prenosi Tanjug.

    Ruska Obavještajna služba je istakla da su dobijena sredstva “usmjerena na nabavku materijalno-tehničke opreme u interesu jedinica koje učestvuju u Sjevernom vojnom okrugu”.

    FSB nije otkrio kada se specijalna operacija dogodila.

  • Težak udes kod Mrkonjić Grada: Povrijeđena pješakinja završila na UKC-u RS

    Težak udes kod Mrkonjić Grada: Povrijeđena pješakinja završila na UKC-u RS

    U Brdu kod Mrkonjić Grad dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je povrijeđena pješakinja Z.C. iz tog grada.

    Kako je saopšteno iz Policijske uprave Mrkonjić Grad u nezgodi su učestvovali B.S. iz Mrkonjić Grada, koji je vozio teretno motorno vozilo mercedes i njegov sugrađanka Z.C, kao pješak.

    “U ovoj saobraćajnoj nezgodi tjelesne povrede je zadobila pješak Z.C. kojoj je medicinska pomoć ukazana u Domu zdravlja ‘Doktor Jovan Rašković’ u Mrkonjić Gradu, nakon čega je upućena na dalje liječenje u Univerzitetsko klinički centar Republike Srpske (UKC RS) u Banjaluci”, naveli su iz Policijske uprave Mrkonjić Grada.

    Dodali si da se nezgoda dogodila u ponedjeljak oko 17.25.

    “Uviđaj su izvršili policijski službenici Policijske stanice za bezbjednost saobraćaja Mrkonjić Grad. Rad na dokumentovanju saobraćajne nezgode je u toku”, zaključuju iz policije.

  • Ubistvo Dele: Ronioci pronašli snimač video-nadzora i razbijeni telefon

    Ubistvo Dele: Ronioci pronašli snimač video-nadzora i razbijeni telefon

    Ronioci Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a RS pronašli su snimač video-nadzora i razbijeni telefon koji su, prema dosadašnjim saznanjima, bačeni u rijeku Vrbas, saznaje BN iz izvora bliskih istrazi o ubistvu Dejana Kostića Dele u Banjaluci.

    Takođe, kako navodi BN, otkriveno je vozilo u blizini Banjaluke kojim su se osumnjičeni Nemanja Sjenica i Nikola Kos udaljili nakon izvršenja krivičnog djela.

    Okružno tužilaštvo u Banjaluci podnijelo je zahtjev Okružnom sudu za raspisivanje potjernica za Nemanjom Sjenicom i Nikolom Kosom, osumnjičenima za teško ubistvo Dejana Kostića Dele.

    Sjenica je označen kao direktni izvršilac zločina, dok se Kos tereti za pomaganje u izvršenju ovog teškog krivičnog djela.

    Tužilaštvo je formalno zatražilo i određivanje pritvora za obojicu osumnjičenih. S obzirom na to da se nalaze u bjekstvu, predložen je korak ka izdavanju međunarodne potjernice.

    Dejan Kostić Dele ubijen je 11. januara ispred restorana “Stara Ada” u Banjaluci, a juče je sahranjen na rebrovačkom groblju.

    Pored Sjenice i Kosa, tužilaštvo je zatražilo pritvor i za Jelenka Kopranovića, poznatog i pod nadimkom Sjenica, koji se tereti za podstrekavanje na teško ubistvo, te Jovicu Grujića, osumnjičenog za pomaganje.

    Odluku o pritvoru ovih lica donijeće Okružni sud u Banjaluci.

    “Istraga, kao i sam uviđaj i postupanje policije nakon ovog događaja o ovom slučaju je traljava od strane MUP-a RS smatraju stručnjaci za kriminalistiku, a dalji koraci biće usmjereni na pronalazak bjegunaca i rasvjetljavanje svih okolnosti vezanih za ovaj zločin”, kaže izvor za BN.

  • Hapšenje nakon ubistva muškarca u Palama, tijelo ekshumirano

    Hapšenje nakon ubistva muškarca u Palama, tijelo ekshumirano

    Policijski službenici Policijske uprave Istočno Sarajevo uhapsili I.D. iz Pala zbog sumnje da je počinio teško ubistvo, saopšteno je jutros iz Policijske uprave Istočno Sarajevo.

    “Na osnovu naredbe Okružnog suda Istočno Sarajevo u mjestu Careve Vode u Palama izvršena je eshumacija u prisustvu tužioca Okružnog javnog tužilaštva Istočno Sarajevo i sudskog vještaka kojom prilikom je pronađeno tijelo muškarca, čiji je nestanak policiji prijavljen 14.01.2025. godine”, navodi se u saopštenju.

    Kako se dodaje pronađeno tijelo biće preveženo u Zavod za sudsku medicinu u Banjaluci radi vršenja obdukcije.

    “U toku je dokumentovanje predmeta i preduzimanje svih zakonom predviđenih mjera i radnji pod nadzorom tužioca Okružnog javnog tužilaštva u Istočnom Sarajevu”, zaključuje se u saopštenju.

    Podsjetimo, nestanak Aleksandra Tomića zvanog Bato, čije je tijelo juče pronađeno zakopano u šumi, prijavila je njegova supruga koja je rekla da je zadnji put vidjela supruga kako odlazi iz porodičnog doma u automobilu audi, kojim je upravljao Ivan Divljan koji je, kako je juče objavljeno, priveden na informativni razgovor. Ovu nepotvrđenu informaciju objavilo je juče Oslobođenje.