VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić poručio: O napadu na mene u Srebrenici se ćuti jer se to desilo Srbima

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se sedam godina ćuti o napadu na njega 11. jula u Srebrenici jer se to desilo Srbima.

    Vučić je na TV Pink kazao da je do sada dobio samo “najgluplje objašnjenje nekih koji su se lažno predstavljali kao četničke podvojvode, a koji su se žalili na to da ih je MUP Srbije uputio da sarađuju sa MUP-om Republike Srpske”.

    -To nema veze s tim, mi znamo ko su napadači, nijedan od njih nije bio Srbin, nijedan. Sva imena znamo, ja sam sa jednim od njih i razgovarao, iz centralne Bosne je, rekao sam sve je u redu, čovek me je pozvao i da dođem kod njega na kafu, nisam zlopamtilo- kazao je.

    Kaže da mu je taj napadač rekao da je učestvovao u tome, ali da je bila takva atmosfera, i da je izgubio dva brata od strica.

    -Rekao sam u pravu ste, sve je OK, meni se ništa nije desilo, nisam zlopamtilo. Oni koji nisu bili tamo ne mogu da shvate kako je stvarno bilo jer na televiziji ne izgleda kako je to moglo da se osjeti- naveo je.

    Ističe da je za Srbiju i Srbe važno da imamo i gradimo najbolje moguće odnose sa Bošnjacima, koliko god je to moguće.

    Na pitanje da li je to zaista moguće, Vučić ističe da će morati da budu.

    -U protivnom, sve drugo nas vodi u katastrofu -kazao je on.

  • U Srpskoj zaraženo 78 ljudi, preminula jedna osoba

    U Srpskoj zaraženo 78 ljudi, preminula jedna osoba

    Od posljednjeg izvještaja o epidemiološkoj situaciji u Republici Srpskoj, u posljednja 24 časa u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske, Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, Univerzitetskoj bolnici u Foči i u bolnici Sv. Vračevi u Bijeljini obavljeno je testiranje 215 laboratorijskih uzoraka, a virus korona potvrđen je kod 78 osoba, od posljedica korone preminula je jedna osoba.

    Radi se o 34 muškarca i 44 žene, od kojih je 10 mlađe, 45 srednje i 23 osobe starije životne dobi.

    Prema mjestu prebivališta 32 osobe su iz Banjaluke, 15 iz Bijeljine, po pet osoba iz Laktaša i Čelinca, po tri iz Foče i Šipova, po dvije iz Istočnog Novog Sarajeva, Kotor Varoša, Prnjavora i Sokoca i po jedna osoba je iz Višegrada, Vlasenice, Gradiške, Istočne Ilidže, Kneževa, Novog Goražda i Prijedora.

    U posljednja 24 časa, Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske prijavljen je jedan smrtni slučaj. Radi se o ženskoj osobi starije životne dobi iz Kotor Varoša.

    Do sada su u Republici Srpskoj potvrđena 113.052 slučaja virusa korona, a preminulo je ukupno 6.388 osoba kod kojih je potvrđen test na virus korona.

    U Republici Srpskoj, testirano je ukupno 428.465 osoba.

    Ukupan broj hospitalizovanih u Republici Srpskoj je 45, u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 17, a u ostalim bolnicama 28. Na respiratoru su dvije osobe ( UKC Republike Srpske ).

  • Rusi objavili: “Opkolili smo, biće gotovo za dva dana”

    Rusi objavili: “Opkolili smo, biće gotovo za dva dana”

    Ukrajinski grad Seversk nalazi se pod kontrolom savezničkih snaga Rusije i samoproglašene Donjecke NR, potvrdile su danas vlasti DNR, prenosi TASS.

    “Naše trupe kontrolišu Seversk, tako da neprijatelj sada može da bude pogodjen preciznom vatrom na celoj teritoriji grada“, rekao je prvi zamenik ministra informisanja DPR-a Daniil Bezsonov za televizijski kanal “Solovjev uživo”.

    On je naveo i da pretpostavlja da će se ukrajinske snage povući iz Severska brže „nego što su se povukle iz Lisičanska“.

    Izvor blizak Narodnoj miliciji u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici rekao je ranije agenciji TASS da je Seversk opkoljen i da bi grad mogao da bude osvojen za dva dana.

  • Sedmi paket sankcija

    Sedmi paket sankcija

    EU se sprema da u narednih nedelju dana objavi novi rundu sankcija Rusiji kojima će se, kako se očekuje, zabraniti uvoz ruskog zlata i “zatvoriti postojeće rupe” u režimu kaznenih mera, saznaje EURACTIV.

    Pripreme ambasadora EU za sedmi paket sankcija nastavljaju se danas i sutra i verovatno će ih članice Unije odobriti sredinom sledeće nedelje, reklo je za briselski portal nekoliko diplomata EU.

    Takozvani implementacioni paket uključio bi zabranu uvoza ruskog zlata, koje predstavlja najveći ruski izvoz kada se izuzmu energenti. Te mere dogovorile su na samitu Grupe 7 u junu Francuska, Nemačka i Italija sa partnerima iz SAD, Kanade, Japana i Velike Britanije.

    Analitičari kažu da bi ta zabrana bila više simbolična, pošto su prethodne sankcije Moskvi već efikasno zatvorile evropska i američka tržišta, uključujući centre trgovine u Londonu i Cirihu.

    Novim paketom takođe će biti proširena lista robe dvostruke namene čiji je izvoz zabranjen u Rusiju, kao i lista pojedinaca i entiteta vezana za širi krug oko predsednika Vladamira Putina, rekle su diplomate EU za EURACTIV.

    Isto tako, cilj novog paketa sankcija je “zatvaranje rupa” u prethodno odobrenim kaznenim merama, poput dodavanja nekih proizvoda na listu zabranjene robe. Paket bi mogao da uključi i napomene o nedavno objavljenom pojašnjenju Evropske komisije u vezi tranzita sankcionisanih proizvoda do Kalinjingrada, kažu diplomate.

  • Šarović o nametnutom zakonu “Tražio sam da Šmit stavi moratorijum na Inckovu odluku”

    Šarović o nametnutom zakonu “Tražio sam da Šmit stavi moratorijum na Inckovu odluku”

    Tražio sam da Šmit stavi van snage odluku o zabrani negiranja genocida. Da na Inckovu odluku stavi moratorij od nekoliko godina i da da šansu političarima u BiH da se dogovore o ovom pitanju, istakao je Mirko Šarović, predsjednik SDS.

    Ne bi bio smak svijeta da se napravi moratorijum na Inckovu odluku. U tom slučaju razgovarali bi sa Šmitom. Kad kažem da bih razgovarao sa njim na temu moratorija Inckove odluke, to ne znači da bih ga priznao za Visokog predstavnika i da može da koristi bonska ovlaštenja, poručio je Šarović.

    On je kazao da je Incko iz sopstevene osvete zbog nekih ranijih dešavanja nametnuo odluku o zabrani negiranja genocida.

    – Incko je bio zaboravljena ličnost i niko ga u ovoj zemlji nije primao. I onda je nametnuo zakon i svi relevantni politički faktori iz Republike Srpske su se okupili i donijeli neke odluke koje su u tom trenutku bile jedine moguće – poručio je predsjednik SDS.

    On je kazao da sada sa Kristijanom Šmitom ne bi razgovarao jer je kriza oko Inckovog zakona morala biti riješena u prva tri mjeseca nakon nametanja odluke.

    Ad
    Šarović je dodao da je SDS iznikao iz naroda, a ono što izađe iz naroda to i traje.

    – Danas imamo druge izazove koji su teški gotovo jednako kao prije 32 godine. Ovo je vrijeme za promjene i odgovornu politiku, vrijeme gdje neki ljudi, hrabri ljudi treba da se pokažu. Sada trebaju ljudi koji znaju izaći iz kriza i problema. Sada nam trebaju odgovorni ljudi i odgovorne politike – rekao je Šarović.

    On je istakao da je SDS danas stranka koja je prošla sve turbulencije, koja stasava i i koja je sposobna da se suoči sa svim problemima i u Republici Srpskoj i BiH.

    – SDS je kadrovski osposobljen, ima politički zrele ljude ali i stručnjake, eksperte, kvalitetne ljude koji su sposobni da obezbijede bolji i kvalitetniji život u ovoj zemlji. To su dokazani kadrovi, ljudi koji su se već ostvarili u svojoj struci, svom poslu i okruženju. Jer ko ne zna upravljati u svom okruženju i svojoj kući, kako će da radi za narod – pitao je Šarović.

    On je izrazio uvjerenje da će u oktobru na izborima da trijumfuje koalicija oko SDS i PDP.

  • Šukalo: Niko ne može nenajavljen snimati u Skupštini grada

    Šukalo: Niko ne može nenajavljen snimati u Skupštini grada

    Niko ne može nenajavljen snimati u Skupštini grada, poručio je ovo Igor Šukalo, srekretar gradske Skupštine Banjaluka.

    „Jutros je održana jedna od komisija Skupštine grada, to je konkretno Komisija za finansije. Sjednice i komisije su javne, ali to ne znači da neko može doći nenajavljen i telefon snimati iste. To je isto kao da neko hoda ulicom pored Gradske uprave i nenajavljen uđe na sastanak gradonačelnika i njegovih saradnika i snima to telefonom. U ovom slučaju, ni Poslovnik ni Zakon nisu ispoštovani“, kazao je Šukalo, koji dodaje da ne može sa sigurnošću tvrditi da li je Stanivuković ili Begić, htio da nezakonito snima.

    Problem je, kaže Šukalo, nastao zbog toga što mediji ali ni bilo ko drugi, nisu bili najavljeni na sjednicu.

    Kako dodaje, potrebno je, da onaj koji želi da prisustvuje istoj, pošalje zahtjev.

  • Stevandić podržao inicijativu doktora i medicinskih sestara o statusu medicinskih radnika i zaštiti

    Stevandić podržao inicijativu doktora i medicinskih sestara o statusu medicinskih radnika i zaštiti

    Zamjenik direktora UKC Republike Srpske i Šef tima za praćenje odluka Vlade Republike Srpske u zdravstvu, dr Nenad Stevandić podržao je danas inicijativu za promjenu krivičnog zakona o napadu na ljekare i medicinsko osoblje, i naglasio tom prilikom da je sretan što je sindikat počeo da se bavi pitanjima doktora i medicinskog osoblja, te da se on zbog toga ponovo i učlanio u sindikat.

    Stevandić smatra da će ova inicijativa, koja ranije nije prolazila, biti dovršena, jer je svo medicinsko osoblje podložno čestim fizičkim i verbalnim napadima uprkos činjenici da je njihov posao spašavanje života, te da je sunovrat društva da napad na medicinsko osoblje može proći nekažnjeno. Stevandić dodaje da napad na medicinsko osoblje mora da se tretira kao napad na službeno lice, što će dovesti i do samog poboljšanja radnih uslova, i da će on uložiti maksimalan napor da ta inicijativa dobije svoju realizaciju u Narodnoj Skupštini, što će i smanjiti broj odlazaka medicinskih radnika.

    Jovica Mišić predsjednik sindikata strukovne medicine, zahvalio se Stevandiću na podršci ove inicijative i što je pomogao u prethodnom periodu i što će i dalje nastaviti pružati podršku na ovoj i sličnim inicijativama.

  • Putin može da zada konačni nokaut”

    Putin može da zada konačni nokaut”

    “Putin je spreman da u bilo kom trenutku drastično smanji snabjdevanje gasom i naftom”, smatra ekonomski analitičar britanskog Telegrafa Ambroz Evans-Pričard.

    Kako dodaje, Putin bi tako Zapadu zadao psihološki udarac pre nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor.Upravo bi nadolazeće nedelje, smatra Evans-Pričard, mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da natera Zapad da sedne za sto i pristane na ruske zahteve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi pre sledeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima, prenosi Jutarnji list.

    Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvoseklim mačem koji će uzrokovati da Evropa izgubi svoje uporište i koja će dovesti do “pada celog sistema”. Time, kako kaže Evans-Pričard, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.

    “Već duboko ukorenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbežno će dovesti do talasa populizma, te ekstremističkih i radikalnih pokreta”, rekao je tada Putin.

    Prošlog petka, Putin je otišao korak dalje. Putem videoekrana obratio se ruskim vladinim zvaničnicima i poručio da “svaka dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak katastrofalnih, posledica na globalno energetsko tržište”.

    “Naivni Evropljani”

    Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvodljivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji.

    “Teza Evropljana, koja oduzima dah koliko je naivna, jeste da je Kremlju potreban evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU”, smatra urednik Telegrafa.

    Pogrešno se pretpostavlja da će Putin dopustiti Evropskoj Uniji da smanji svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva na uredan način i prema sopstvenom ležernom evropskom rasporedu. Dok nekoliko država članica EU direktno vojno pomaže ukrajinskim snagama, tako nešto pomisliti, najbolje ilustruje u kakvoj su zabludi evropski političari, prenosi Jutarnji list.

    U Kremlju se ovih dana priča kako je sad red na Rusiju da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi sprečila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa pre zime.

    “Vrlo je verovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko vođstvo zna koliko je Evropa ranjiva”, rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike.

    Istovremeno, Evropa je svesna posledica koje bi potpun prekid snabdevanja ruskim gasom doneo. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne teče u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Severni tok 1 preko Baltika rade sa 40 odsto kapaciteta od sredine juna, a ove nedelje protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Severni tok 1 zatvorenim i kad se završe radovi 21. jula – sledećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju.

    Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je u nedelju da će se “potpuni prekid isporuke” najverovatnije dogoditi.

    Nemački vicekancelar Robert Habek sprema se da aktivira treću fazu plana svoje zemlje za “hitne slučajeve”, koja uključuje racionalizaciju korišćenja gasa u teškoj industriji.

    Nafta kao oružje

    Goldman Saks procenjuje da, ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 odsto u Nemačkoj i 4,1 odsto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o “energetskom spasavanju” Nemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati ​​da dele svoje oskudne rezerve gasa.

    Ono o čemu se manje priča jeste šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.

    Uvreženo je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vredan, više od 700 miliona dolara dnevno, i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cena ako je ruski cilj da napakosti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruske ekonomije i potcenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.

    Nataša Kaneva i Ted Hol iz Džej-Pi Morgana veruju da bi Kremlj mogao da bude u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladni svet – bez da pritom nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte ili da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procenjuju da bi šok takvih gigantskih razmera gurnuo cene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralisalo globalnu ekonomiju.

    Potraga za naftom

    Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno.

    Džo Bajden pak pokušava da pridobije više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEK-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje.

    “Zvezde su se posložile tako da Putin može svetu da zada konačni nokaut”, piše urednik Telegrafa.

    Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, pre svega u sovetskim poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti. Međutim, Džej-Pi Morgan smatra da bi Rusija mogla da smanjiti nekoliko miliona barela dnevno nekoliko meseci tako da jednostavno rotira bušotine ili ih modifikuje kako bi smanjila proizvodnju.

    Evans-Pričard napominje i kako ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. Te dve stvari su dovoljne da pokriju potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je verovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna na odricanje. Nadalje, Rusija je trenutno preplavljena s više prihoda od fosilnih goriva nego što može da podnese nesposobna da sterilizuje višak budžeta od 20 odsto BDP-a gomilanjem stranih rezervi.

    Rezultat je rast vrednosti rublje, koja je trenutno na najvišem osmogodišnjem nivou u odnosu na evro. Jedino što Kremlj može da učini u vezi s tim jest da progura pakete fiskalnih podsticaja i nagovori potrošače da troše više na uvozne proizvode.

    Nemačka izdaja?

    Urednik Telegrafa smatra da ima dobar razlog da veruje da će Nemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje devet milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.

    Berlin je prekršio i režim sankcija EU tako što je prisilio Kanadu da ukine sankcija na povrat popravljenih ruskih turbina Nemačkoj, kojoj su potrebne za održavanje rada gasovoda Severni tok 1. Volodimir Zelenski je zato povukao svog ambasadora iz Berlina.

    “Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, da nas drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjakinja za rusku administraciju voli da kaže: baš kada pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti”, zaključio je urednik britanskog Telegrafa za ekonomiju Ambroz Evans-Pričard.

  • EU planira mjere za slučaj obustave isporuke ruskog gasa

    EU planira mjere za slučaj obustave isporuke ruskog gasa

    EU priprema plan za slučaj prekida isporuka ruskog gasa, koji predviđa ograničenje maksimalne temperature grijanja zgrada, kancelarija i komercijalnih prostora na 19 stepeni.

    Nacrt plana za vanrednu situaciju Evropske komisije, čije dijelove teksta je objavila agencija DPA, a prenose austrijski mediji, ističe da hitno djelovanje može smanjiti za jednu trećinu posljedice naprasnog prekida snabdijevanja.

    EU konstatuje da postoji veliki rizik da Rusija ove godine obustavi isporuku gasa Evropi.

    Preduzeća, koja mogu zamijeniti gas za drugi energent, trebalo bi da smanje potrošnju gasa, navodi se u tekstu.

    Cilj je da se zaštiti industrija, koja je posebno važna za lanac snabdijevanja i konkurentnost.

    Takođe i privatna domaćinstva se pozivaju da dobrovoljno smanje potrošnju.

    “Svako može sada štedjeti gas”, poručuje Komisija.

    Već postojeća pravila predviđaju, da u slučaju nestašice gasa, domaćinstva i bolnice imaju prioritetan status u snabdijevanju.

    Inače plan Evropske komisije trebalo bi 20. jula biti i zvanično predstavljen.

    Simulacije regulatornog tela ENTSO-G su pokazale da bi obustava isporuka u julu vodila ka tome da skladišta gasa ne bi bila dovoljno popunjena čime bi na zimu i iduće godine moglo doći do nestašice gasa.

    Ukoliko bi do prekida isporuka došlo u oktobru ili kasnije bilo bi manje problema sa pokrivanjem potražnje na zimu.

    Posljedice po članice EU zavise od stepena zavisnosti od ruskog gasa, navodi se u tekstu.

    Komisija ukazuje da je Rusija već drastično smanjila isporuke, koje sada odgovaraju na manje od 30 odsto od prosjeka perioda od 2016. do 2021.

    To je, navode, dovelo do istorijski velikić cijena energenata, kao i visoke inflacije.

    Komisija ističe da ne postoje naznake da bi se situacija mogla poboljšati, već ukazuju da će se pogoršati.

  • BiH nedostaje 30.000 radnika, poslodavci traže strance

    BiH nedostaje 30.000 radnika, poslodavci traže strance

    Zbog odlaska radno sposobnog stanovništva, BiH je stala u red zemalja koje traže spas u radnicima iz inostranstva, a poslodavci tvrde da u ovom trenutku nedostaje 30.000 radnika u različitim sektorima.

    Zbog toga očekuju da Savjet ministara, nakon dvije godine odugovlačenja, konačno definiše kvote radnih dozvola za inostrane radnike, kao što su to učinile i zemlje regiona, u koje, nažalost, upravo idu hiljade radnika iz BiH, kako bi, tvrde, na taj način spasili građevinarstvo, trgovinu, prevoz i druge oblasti.

    Prema važećem Zakonu o strancima BiH, Savjet ministara trebalo bi da utvrdi godišnju kvotu radnih dozvola za zapošljavanje stranaca određenih zanimanja, odnosno za strance koji obavljaju određene djelatnosti, a kojima je radna dozvola za rad u BiH potrebna i ulazi u kvotu, uključujući i broj radnih dozvola koje se u BiH mogu izdati u jednoj godini za sezonske radnike.

    Međutim, iako je Agencija za rad i zapošljavanje BiH uredno poslala prijedlog tih kvota, Savjet ministara nije donio tu odluku, pa samim tim nisu uvaženi ni zahtjevi poslodavaca za ‘uvozom’ stranih radnika, a koji, sudeći prema onome što kažu za “Nezavisne novine”, nisu mali.

    “Mi smo čak tražili da to bude nekih osam-devet hiljada za FBiH u ovoj godini. Prošla godina je bila negdje oko 1.600, a oni su rekli da je to nedopustivo veliko, zato što je to ogroman skok. Mi smo pokušali da pojasnimo da je nedostatak radne snage ove godine značajno drugačiji u odnosu na prethodne godine i da je jednostavno potreba za uvozom radne snage sve veća”, ističe Adnan Smailbegović, predsjednik Udruženja poslodavaca FBiH.

    Smailbegović se nada da će se što prije liberalizovati i pojednostaviti procedure za izdavanje radnih dozvola strancima, inače, kako upozorava, prijeti krah građevinarstvu, prevozu, industriji i drugim privrednim granama.

    “Nadamo se da će Savjet ministara povećati ove kvote. Ja sam sasvim siguran, kada bi se liberalizovao uvoz radne snage, da to zaista bude tako, da bi mi već vrlo brzo mogli uvesti od 20.000 do 30.000 radnika na nivou BiH”, naglašava Smailbegović.

    Uprkos pasivnosti Savjeta ministara, Republika Srpska je na ovom polju preduzela niz aktivnosti. Zavod za zapošljavanje RS povećao je kvotu radnih dozvola za 2022. godinu na 1.400. Pored toga, Narodna skupština RS u junu je po hitnom postupku usvojila izmjene Zakona o zapošljavanju stranih državljana i osoba bez državljanstva, prema kojima će stranci u RS imati pojednostavljenu proceduru na pitanju zapošljavanja, a nadležne institucije moraće u roku od 15 dana odlučiti jesu li ispunjeni svi uslovi za dobijanje radne dozvole.

    “U ovom momentu nema nijedne grane privrede u kojoj ne nedostaje adekvatne radne snage. To je problem cijelog regiona. Ovaj broj od 1.400 zahtjeva za radnu dozvolu za strance u Srpskoj nije dovoljan i trebaće nam daleko više od toga. Upravo zbog nedostatka radne snage, naša preduzeća ne mogu da preuzmu brojne poslove i prošire proizvodnju”, poručuje za “Nezavisne novine” Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.

    Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, kaže da su brojni poslodavci u Republici Srpskoj već aplicirali za strane radnike.

    “Realno je očekivati da će se u narednih pola godine do godinu oni u velikom broju pojaviti na našem tržištu, jer to je jedini način da spasimo postojeća radna mjesta”, ističe Trivić za “Nezavisne novine”.

    Prema posljednjim podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH u prvom polugodištu 2022. godine, u BiH je trenutno izdata 1.161 važeća radna dozvola za strane radnike, a najviše dozvola odnosi se na sektor građevinarstva te trgovine na veliko i malo i popravak motornih vozila.

    “Prema zemljama porijekla radnika, najviše radnika je iz Srbije (233), a potom slijede Turska (229), Kina (83), Kuvajt (57) i Bangladeš (48). Ne postoji generalno ograničenje koliko stranih radnika može biti u BiH. Jedino ograničenje je za izdavanje radnih dozvola koje ulaze u kvotu i njihov broj za Bosnu i Hercegovinu određuje Vijeće Ministara BiH”, poručio je za “Nezavisne novine” Muamer Bandić, direktor Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

    Iz Službe za poslove sa strancima BiH kazali su za “Nezavisne” da u BiH trenutno odobren/produžen privremeni boravak ima 9.508 stranih državljana, od čega 2.204 po osnovu izdate radne dozvole.