Ruske snage vode ofanzivne operacije na pravcu Bahmuta, Avdijevke i Novopavlivke, saopštio je jutros Generaštab Oružanih snaga Ukrajine.
Ruske snage su tokom proteklog dana izvele četiri raketna i 24 napada iz vazduha, kao i više od 55 napada višecevnim raketnim sistemima, prenosi Ukrinform.
Na udaru ruskih snaga bile su oblasti 30 naselja Zaporoške, Donjecke, Luganske, Nikolajevske, Sumske i Hersonske oblasti, dodaje agencija.
Amerikanci 8. novembra izlaze na birališta podjeljeni i zabrinuti za demokratiju.
Demokratija će, pored ekonomske situacije, porasta kriminala i prava na abortus biti u njihovim umovima kad budu glasali na izborima na polovini predsedničkog mandata.
Takozvani međuizbori održavaju se svake dve godine, a na njima se biraju svi članovi Predstavničkog doma Kongresa i trećina Senata, veliki broj guvernera i državnih i lokalnih zvaničnika.
Ove godine su svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 u Senatu na glasačkom listiću, dok 36 od 50 država biraju svoje guvernere.
“Najednostavnije rečeno, radi se o izborima širom zemlje na kojima predsednik nije na glasačkom listiću”, rekao je “Glasu Amerike” (VOA) Ilejn Kejmark, stručnjak za američku izbornu politiku Instituta Brukings.
Iako predsednici nisu na listiću, birači daju svoju ocenu njihovih dosadašnjih poteza. Najveća nagrada na izborima je kontrola nad Kongresom, koja je trenutno u rukama demokrata predsednika Džoa Bajdena. Ali, demokratska većina u Kongresu je veoma tanka. Senat je podeljen 50:50, iako presudni glas potpredsednice Kamale Haris daje demokratama prednost, dok je kontrola nad Predstavničkim domom predsedavajuće Nensi Pelosi na tankoj margini, navodi CNN.
Dve različite kampanje
U borbi za prevlast na Kapitolu dve stranke vode kampanje usredsređene na potpuno različita pitanja.
“Za republikance je glavno pitanje visoka inflacija, a za demokrate abortus i, kako smatraju, radikalizacija Republikanske stranke”, ističe Kejmark.
Malo je slaganja oko toga šta bi tačno demokrate moglo da košta kontrole nad Кongresom ali se zato svi slažu da u njihovim redovima, uprkos javnom izražavanju samopouzdanja, kao i u Beloj kući, raste anksioznost da će republikanci zauzeti bar jedan, a možda i oba njegova doma.
Bajden, koji je bio uveliko na margini u poslednjim nedeljama kampanje, u sredu se vanredno obratio naciji, govoreći na temu ugrožene demokratije i ekonomije.
“Ovogodišnje glasanje je, naime, drugačije od prethodnih i dovodi se u vezu sa izazovima i pretnjama demokratiji nakon predsedničkih izbora 2020. na kojima je Bajden porazio Donalda Trampa”, rekla je za VOA šefica biroa AP-a u Vašingtonu Ana Džonson.
“Ono što se dogodilo posle izbora 2020, sa pokušajima Trampa da poništi izborni rezultat u nekoliko država i naravno napadom na američki Kapitol 6. januara 2021, doprinelo je da u fokusu zaista bude to koliko su izbori i njihov integritet važni”, istakla je Džonson.
Bajden je u govoru apelovao na sve Amerikance, “bez obzira na partiju, da “dočekaju ovaj trenutak od nacionalnog i generacijskog značaja”, preneo je “Njujork tajms”.
“Moramo glasati znajući ko smo bili i šta smo u opasnosti da postanemo”, rekao je on.
“Američka demokratija je pod napadom jer je poraženi bivši predsednik odbio da prihvati rezultate izbora 2020… Velika ironija je da su to bili najnapadaniji izbori u našoj istoriji”, istakao je Bajden.
On je ukazao da se u trenutku dok on govori “postoje kandidati koji se nadmeću za sve nivoe funkcija u SAD… a koji se neće obavezati da prihvate rezultate” tih izbora.
“To je put do haosa u Americi. To je bez presedana”, istakao je Bajden.
Glasači opterećeni
Ove godine američki glasači su opterećeni brojnim teškim pitanjima – od inflacije i prava na abortus, do bezbednosti i kriminala. Ekonomija zemlje se još oporavlja od pandemije, a republikanci tvrde da su demokrate odgovorne za visoke cene goriva i za inflaciju.
Jedna od glavnih poruka koje demokrate šalju svojim biračima je da će da zaštite pravo na abortus, koje je američki Vrhovni sud poništio u junu. Bajden je sledećeg meseca potpisao uredbu kojom se štiti pravo na abortus, dok je prošlog meseca obećao da će iskoristiti pravo veta da zaštiti ta prava ukoliko republikanci dobiju većinu u Kongresu.
Ali, dok su se demokrate bavile pravom na abortus, socijalnom zaštitom i stanjem demokratije, rebublikanci su prisvajali glasače igrajući na kartu ekonomije. Neke demokrate sada priznaju da njihov pristup možda nije bio najbolji i strahuju da je vreme za bilo kakvu značajnu promenu strategije koja bi mogla da utiče na izbore – možda isteklo.
“Кasno je za promenu”, rekao je poslanik demokrata iz Milvokija Dejvid Boven.
Pretnja
Ali, američke birače ove godine ne muče samo ekonomija i stanje demokratije, među njihovim prioritetima sada je i javna bezbednost.
“Vidim preokret u nekima od trka u državama u kojima se republikanci više okreću ka pitanjima kriminala”, rekla je VOA-i Ejmi Dejsi, analitičarka Američkog Univerziteta.
Nasilni napad na supruga Nensi Pelosi uoči izbora bio je signal uzbune za mnoge, uključujući Bajdena koji je upozorio na eskalaciju pretnji političkog nasilja. Svega nekoliko sati nakon vesti o tom napadu, američka vlada je podelila bilten organima zakona i reda u kojem se upozorava na “pojačanu pretnju” nasilnog ekstremizma prema kandidatima i izbornim radnicima.
BBC ukazuje da retorika demokrata i republikanaca prati kulminaciju nasilja i nasilnih pretnji koji su se dešavali cele godine, uključujući pretnje ubistvom sudije Vrhovnog suda Breta Kavanoa, napad na guvernera Lija Zeldina, pretnje oružjem demokratskoj kongresmenki Pramili Džajapal i pretnje smrću republikanskoj Mardžori Tejlor Grin.
Šta ako republikanci preuzmu Predstavnički dom?
Republikancima treba samo pet mesta da bi preuzeli većinu od demokrata, a izbori se dešavaju u nekoliko desetina distrikta u različitim državama, piše VOA. Ako republikanci preuzmu donji dom imenovaće i novog predsedavajućeg koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023. Oni će odlučivati o odborima i o tome o kojim će se zakonskim predlozima raspravljati.
Lider republikanaca u donjem domu Kevin Mekarti već je predstavio program “Posvećenost Americi”, sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije i bezbednosti granica koje će republikanci izneti ako preuzmu većinu.
Dok bi povratak republikanske većine bila pobeda za Trampa, za Bajdena bi to značilo da bi njegova agenda bila praktično mrtva u preostale dve godine njegovog mandata.
Šta je sa Senatom?
Senat bi mogao da ode na obe strane posle kongresnih izbora, ali deluje da demokrate i dalje imaju šanse da održe tanku većinu, odnosno ostanu na 50 mesta.
U suprotnom, republikanski Senat bi mogao da usvaja zakone koje bi prihvatio i republikanski donji dom, što bi pojačalo pritisak na Bajdena. Repubublikanski Senat bi takođe otežao Bajdenu time što bi blokirao ili odlagao potvrđivanje njegovih kandidata za sudije ili pripadnike izvršne vlasti.
Ujedinjene nacije obećale su Rusiji da će uskoro moći da postignu ukidanje ograničenja na izvoz ruskih prehrambenih proizvoda, u skladu sa sporazumom o žitu.
To je izjavio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
On je za list Izvestija rekao da Moskva podseća UN da imaju vremena da ispune svoje obaveze do 18. novembra, kada ističe sporazum o izvozu žita iz ukrajinskih luka.
Poljanski je naveo da će Moskva, prilikom odlučivanja o produživanju sporazuma, proceniti efikasnost sprovođenja ruskog dela sporazuma i napora UN.
Sporazum o izvozu žitarica i prehrambenih proizvoda iz ukrajinskih luka postignut je u Istanbulu 22. jula i sastoji se od dva dokumenta. Prvi je dokument o izvozu žita iz ukrajinskih luka, a drugi o izvozu ruskih prehrambenih proizvoda i đubriva.
Prvi sporazum važi 120 dana i ističe 18. novembra, a drugi je na tri godine, navodi Izvestija.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio je 3. novembra da se ruski deo sporazuma o izvozu ruskog žita, hrane i đubriva “veoma loše sprovodi” i da će Moskva to uzeti u obzir prilikom odlučivanja o produžavanju sporazuma nakon isteka njegovog važenja 18. novembra.
Gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković, poslao je novu poruku onima koji ga optužuju za naprasnu, pretjeranu bliskost sa republičkom vlašću.
Posebno se osvrnuio na to da je „Milin čovjek“, nakon što su zajedno otvorili radove na izgradnji mosta u naselju Česma.
“Evo da odmah objavim spisak događaja gdje ću biti ,,Milin čovjek”. Izgradnja Centralnog spomen obilježja i dolazak Novaka Đokovića u Banjaluku kao čin početka izgradnje dvorane u Banjaluci sa 6.000 mjesta ili možda da se svega ovog odreknemo kako bih nekima bio dobar!?”, napisao je Stanivuković na Tviteru.
Na Fejsbuku je objavio širu poruku. Kako kaže, jeste bio „Milin čovjek i igrao za njega“ sve ove godine i drago mi je, veli, što ga saborci „razotkriše“.
“Hvala im na tome, ali evo i da se prisjetimo kako sam to igrao za njega: Jelena je u Banjaluci pobijedila sa 11.000 glasova razlike; Ja sam imao najveći broj glasova ikada u Banjaluci za poziciju narodnog poslanika na ovim izborima; Banjaluka je u korist opozicije napravila veću razliku nego svi drugi gradovi zajedno; Za svoju stranku donio sam polovinu njenog ostvarenog rezultata u cijeloj Republici Srpskoj; Donio sam pobjedu za gradonačelnika Banjaluke 2020. godine; Na izborima 2018. godine ostvario sam najbolji rezultat u cijeloj državi i tako postao najmlađi poslanik u njenoj istoriji; Na izborima 2016. godine postao sam najmlađi odbornik u istoriji Banjaluke”, podsjetio je Stanivuković.
Prema njegovim riječima, da su svi ovako ,,igrali za Milu” sve ove godine, on bi davno postao prošlost i ova zemlja bi bila slobodna, bez ikakvog kontrolnog brojanja, prenosi Srpskainfo.
“Ostajem čvrst u svojim stavovima – Karađorđeva politika za kriminal i korupciju, a Obrenovićeva za dobre stvari i jedino tako možemo pobijediti. Moji rezultati pokazuju da je moja politika ispravna i da građani žele puteve, mostove, škole, ali i borbu protiv kriminala i korupcije, a ja sam kao gradonačelnik to sve obezbijedio i dužan sam da tako nastavim i dalje. Natjeraću i najveće političke neprijatelje da rade za Banjaluku i ne brinite saborci i opozicijo, ja sam čovjek naroda i ničiji više”, zaključuje Stanivuković.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obraća se naciji.
Vučić se obraća prvi put od početka krize na Kosovu i Metohiji, koju je izazvao Aljbin Kurti jednostranim ukidanjem Briselskog sporazuma.
Na samom početku Vučić je kazao da se radi o velikim političkim promenama.
“Reč je o velikim političkim, gotovo tektonskim promenama. Posle 10 godina Srbi su doneli odlike da napuste prištinske institucije”, podsetio je Vučić.
On kaže da su besmislene priče da su oni to uradili “po naređenju Beograda”, već oni koji to govore ne žele da sagledaju šta Srbi žele i sa kakvim problemima se suočavaju.
Vučić je istakao da je važno da ljudi znaju kroz šta smo prošli u prethodnim decenijama i u prethodnih nekoliko meseci.
“1999. godine smo izgubili praktično suverenitet na KiM, a 2004. godine je krenuo pogrom, 2008. godine Kosovo proglašava nezavisnost.
Podsetio je na politiku “standardi pre statusa”, posle čega su usledila ubistva Srba, a onda su Albanci nagrađeni od Zapada priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti.
Istakao je da smo teške pregovore počeli 2012, 2013. godine.
“Teško je porediti ih sa onim iz 1998. i 1999, kada su bili veći i teži jer su posledice bile veće i teže. Ali od tada, ovi su bili najveći i najteži. Briselskim sporazumom smo kupili 10 godina mira. Imamo najbrži rast u regionu”, rekao je.
Plate će, kako je dodao, u Srbiji rasti mnogo više od inflacije, najavio je on i podsetio na povećanje penzija.
Zoran Petrović jedini Srbin sa sjevera Kosova koji je radio u specijalnoj jedinici Rosu danas je napustio to radno mjesto. Kako kaže, odlučio je da stane uz svoj narod.
Petrović je rekao za Kosovo onlajn da je gledajući prethodnih dana dešavanja na sjeveru Kosova, a dobro znajući šta se mjesecima zbiva i koju torturu proživljavaju Srbi od strane Aljbina Kurtija, danas odlučio da stane pred svoje pretpostavljene i lično im saopšti da više neće raditi u specijalnoj jedinici.
– Želio sam da časno i po zakonu obavljam svoj posao, ali sam iz dana u dan uviđao da moram da radim protiv svog naroda. Zato sam donio odluku da napustim specijalnu jedinicu i stanem uz svoj narod na sjeveru Kosova – rekao nam je Petrović.
Tokom današnjeg dana svoja radna mjesta napustili su svi policajci na sjeveru Kosova, a njima su se pridružili i radnici koji su radili na administrativnim prelazima, prenosi Kosovo onlajn.
Kineska rudarska kompanija Tibet Summit Resources Co. Ltd. objavila je nameru da uloži 2,2 milijarde dolara u dva projekta istraživanja litijuma u Argentini.
To se navodi u saopštenju koje je objavilo argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova, prenose Novosti.
Predsednik kompanije Jianrong Huang podelio je ove planove dok je razgovarao sa argentinskim ambasadorom Sabinom Vacom Narvajom na sajmu China International Import Expo u Šangaju.
Kako je objasnio predsednik Tibet Summit Resources-a, njegova kompanija namerava da uloži oko 700 miliona dolara u projekat Đavolje slane ravni (Salar de Diablillos) u provinciji Salta, za koji se očekuje da će proizvesti 50.000 tona litijum karbonata za baterije od sledeće godine.
Očekuje se da će kompanija uložiti još 1,5 milijardi dolara u izgradnju fabrike u solani Arizaro, takođe u Salti, koja bi mogla da proizvede između 50.000 i 100.000 tona litijum karbonata do 2024.
Tibet Summit Resources je takođe saopštio da očekuje otvaranje oko 10.000 radnih mesta u oblastima u kojima će se sprovoditi ovi projekti.
Ljudi poput Gorana Selaka, Vedrana Jarića i Milana Radovića su stavljali određenim osobama metu na čelo. Naručivali su tekstove sa lažnim informacijama, tvrdi Ivan Begić, bivši član PDP-a i vlasnik portala „Insajder“. Dan pred izbore, Jarić, inače privrednik iz Banjaluke, vlasnik informatičke kompanije i prijatelj predsjednika banjalučkog SDS-a, tražio je od Begića, kako kaže, da pusti tekst na svom portalu za šta će biti nagrađen. Tekst je trebalo da bude objavljen pod naslovom: „Dodik je za vrh Srbije prešao crvenu liniju“. To nije prvi put. Takvih tekstova je dobio na desetine.
“Govoriću Vam i o predsjedniku SPS-a, Goranu Selaku koji je htio da se objavi tekst pod nazivom „Ko je Dodikov pilot Boban Kusturić“. On je proslijedio tekst mnogim medijima u Banjaluci”, rekao je Ivan Begić, bivši član PDP-a i vlasnik portala ‘Insajder in’.
“Evo još jedan primjer. Naručivani su tekstovi o sadašnjem direktoru Policije Republike Srpske Siniši Kostreševiću. Ja sam jedan tekst pustio. Kasnije sam istražio i vidio da je u proteklih godinu dana otkriveno više stvari vezano za narkotike nego u proteklih 10 godina. Zašto ti ljudi naručuju te tekstove? Zato što oni znaju da su oni ogrezli u kriminalu i znaju da bi te neke istrage mogle i do njih doći”, rekao je Begić.
Jarić danas sve demantuje. Na Tviteru piše o poltronima, za Begića kaže da nema obraza, a za prepiske sa njim kaže da su montaža.
“Vidio sam i mogu samo da reći da je u današnjem svijetu vrlo lako, jednostavno mogu da napravim ja da mi šalje poruku Vladimir Putin ili evo i Milorad Dodik, kojeg spominjete, da napišem s drugog telefona, pošaljem nešto i napišem evo poslao mi je Vladimir Putin ili Milorad Dodik, tako da eto to je samo moj komentar na to”, rekao je Vedran Jarić.
Zanimljivi su zato Jarićevi bezuspješni pokušaji da stupi u kontakt sa Begićem sinoć odmah poslije naših Centralnih vijesti. A onda i brzo brisanje poruka iz međusobne prepiske, iako tvrdi da je sve montaža. Džaba, kaže Begić, kada je sve već dokumentovano. Tvrdi da za sve što je iznio u javnost čuva dokaze. Nema, kaže, ni problem da se sutra s njima nađe na sudu.
“Ovo je mali dio dokaza šta ja imam za ljude koji su političke i ljudske kukavice, koji poturaju druge ljude, evo u ovom slučaju su mene poturili da ja nešto objavim, da ja nešto plasiram, a da oni izađu sveti i lijepi. To se tako ne radi”, rekao je Begić.
Novoizabrani predsjednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik, komentarisao je sa kojim strankama će formirati vlast te koja su državna ministarstva preferencije njegove političke opcije.
Dodik je nedavno najavio da će formiranje vlasti pratiti sa HDZ-om budući da on i predsjednik te stranke Dragan Čović imaju dogovor da će prije razgovora sa drugim partnerima definisati svoju politiku.
“To neće biti samo puki zbir. Mi ćemo ući sa onima koji će, prije nego što uđemo u strukture vlasti prihvatiti da se deblokiraju projekti u Republici Srpskoj, vezano za gasovod, aerodrom u Trebinju i za Buk-Bijelu i sa onima koji budu spremni da to učine i prije formiranja vlasti jer imamo kapacitete – oni će biti naši partneri”, kazao je Dodik.
Predsjednik SNSD-a smatra i da bi se na formiranje vlasti na državnom nivou moglo duže čekati.
“Podržavamo da predsjedavajući Savjeta ministara bude iz hrvatskog naroda, prije svega iz HDZ-a, i u tom pogledu apsolutno ćemo podržati bilo koji prijedlog koji dolazi iz HDZ-a, a mi ćemo preferirati ministarstvo finansija i još tri ministarstva ili četiri što pripada Republici Srpskoj”, najavio je Dodik.
Kako je Klix.ba ranije i otkrio, Zoran Tegeltija je prvi kandidat za ministra finansija, dok će HDZ za mandatara predložiti žensku osobu, a najvjerovatnije da će to biti Borjana Krišto koja je izgubila u utrci za člana Predsjedništva BiH.
Gabriel Gučanin (18) iz Travnika poginuo je u mjestu Nević Polje kod Novog Travnika kao suvozač u mercedesu kada se ovo vozilo sudarilo sa audijem.
Gučanin je bio mladi rukomentaš, a Rukometni klub “Nova Bila” na svom Facebook profilu oprostio se od ovog mladića.
“Sa velikom tugom i nevjericom jutros smo primili vijest da nas je u 18. godini života napustio bivši član naše ekipe Gabriel Gučanin. Gabriel je bio dijete našeg kluba, naše Nove Bile. Neki ljudi nas napuste prerano, ali isto tako ostave trag koji nikada neće izblijediti.Svaki budući uspjeh naše ekipe bit će posvećen našem Gabiu.Zauvijek ćeš biti u mislima i srcima tvojih rukometaša! Počivaj u miru Božijem Gabi. U ime cijelog kolektiva RK Nove Bile želimo da izrazimo najiskreniju sućut obitelji i prijateljima našeg Gabriela”, stoji u objavi matičnog kluba.
Kako nam je potvrđeno, za volanom audija bio je S. Č. (20) dok je na mjestu suvozača bio A. Đ. (20), obojica iz Novog Travnika, a za volanom mercedesa bila je G.G. (28), dok je na mjestu suzvozača bio mladić koji je nastradao kada je došlo do direktnog sudara.
Nesreća se desila juče oko 3.20 časova, i u ovoj nesreći, tri osobe su povrijeđene.
Iz MUP-a SBK nam je rečeno da u saradnji sa nadležnim kantonalnim tužilaštvom službenici policije vrše uviđaj te preduzimaju sve zakonom propisane mjere i radnje.
Mještani se potresnim porukama opraštaju od mladića koji će danas biti sahranjen na groblju Gradac, a iza kojeg su ostali roditelji, sestra i dvojica braće.
“Ova dionica ceste je ubica godinama. Toliko je života odnijela ni broj im se ne zna. Sve brza vožnja, nepažnja, alkohol i telefoni. Mjenjaju se gradonačelnici, načelnici, ministri, predsjednici MZ a niko ništa da učini. Do kad??? Dok neko njihov ne nastrada. Nikad niko nije poslao patrolu od 23 časa da vidi i snimi ulične trke gdje se ježiš od brzine. Tužno i žalosno, a još jedan mladi život ode. Udes direktni, a taj jauk, pomaganje, udar kao da je grom iz vedra neba”, jedan je od komentara na društvenim mrežama.