VRBAS Media

Autor: INFO

  • Efekti Srpska opena: Vraćena stabilnost u sektore turizma i ugostiteljstva?

    Efekti Srpska opena: Vraćena stabilnost u sektore turizma i ugostiteljstva?

    Organizovanje teniskog turnira Srpska open u Banjaluci bilo je opravdano sa stanovišta ekonomskih efekata jer je doprinio povratku ekonomske stabilnosti u sektore turizma, ugostiteljstva i trgovine, rekao je član Upravnog odbora Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma Republike Srpske “Horeka” Vladan Šurlan.
    – “Horeka” veoma pohvalno ocjenjuje organizaciju i sam događaj. Ta manifestacija u mnogo čemu je doprinijela ekonomskom razvoju – naglasio je Šurlan za Srnu.

    On je istakao da je sve bilo besprijekorno organizovano, na evropskom i svjetskom nivou, kao i da su smještajni kapaciteti u Banjaluci bili popunjeni do maksimuma, ali da je slično bilo i u okolnim gradovima i mjestima.

    – Ovakve manifestacije u više segmenata, ne samo u ugostiteljstvu, mogu da pomognu povratku u stabilne i normalne tokove poslije pandemije virusa korona i njenih efekata – dodao je Šurlan.

    Teniski turnir Srpska open održan je u Banjaluci protekle sedmice.

  • Težak udes kod Gradiške: U sudaru dva vozila stradao mladić

    Težak udes kod Gradiške: U sudaru dva vozila stradao mladić

    Jedno lice poginulo je u teškoj saobraćajnoj nesreći u na magistralnom putu Gradiška-Banja Luka, u mjestu Nova Topola.
    “Na magistralnom putnom pravcu Gradiška-Banja Luka, u mjestu Nova Topola, dana 24.04.2023.godine, u 00,50 časova, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je jedno lice smrtno nastradalo. U saobraćajnoj nezgodi učestvovali su putničko vozilo marke „Golf“ kojim je upravljao Ilić Кristijan, rođen 2001. godine iz mjesta Gornji Кarajzovci, grad Gradiška i putničko vozilo marke „Reno laguna“ kojim je upravljao Đakić Nikola, rođen 2003.godine, iz mjesta Gornji Кarajzovci, grad Gradiška. Prilikom saobraćajne nezgode smrtno je nastradao Ilić Кristijan”, saopšteno je iz OJT Banjaluka.

    Uviđaj na licu mjesta nezgode obavila je dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banja Luka, zajedno sa policijskim službenicima Policijske stanice za bezbjednost saobraćaja Gradiška.

    Tužilac je naložila da se preduzmu sve potrebne istražne radnje i mjere kao i vještačenja na utvrđivanju svih okolnosti saobraćajne nezgode a naložena je i obdukcija tijela smrtno nastradalog lica koja će biti obavljena u Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske.

  • Nešić: U BiH neće biti rata

    Nešić: U BiH neće biti rata

    Ako neko u ovom zemlji krši ustavno-pravni poredak to je SDA-ov ministar unutrašnjih poslova i delegat NIP u Domu naroda Parlamenta FBiH Aljoša Čampara kojem su malo dvije funkcije koje je dobio od dvije različite partije, pa bi da bude i član Predsjedništva BiH i ministar bezbjednosti i ministar odbrane, izjavio je predsjednik DNS-a Nenad Nešić, koji je i ministar bezbjednosti u Savjetu ministara.

    Nešić je naglasio da “Čampara treba da zna da, srećom po ovaj narod, on niti može niti će mobilisati i u sukobe slati SIPA, Direkciju za koordinaciju policijskih tijela i Oružane snage BiH”.

    • Sukobi i rat su samo u Čamparinoj usijanoj glavi i zato mu poručujem: “Igraj se rata na video igricama, u BiH rata biti neće” – rekao je Nešić, komentarišući izjavu Aljoše Čampare u kojoj je naveo da će policijske agencije s nivoa BiH, kao i Oružane snage BiH, federalna policija, NATO i EUFOR, kako je rekao, “osujetiti pokušaj nasrtanja na teritorijalni integritet i suverenitet BiH”.
    • Srećom, Čampara se ništa ne pita i tako će i ostati. On treba prvo da nauči da jednu trećinu sastava policijskih agencija na nivou BiH, kao i Oružanih snaga, čine Srbi iz Republike Srpske i da Republika Srpska finansira budžet institucija BiH u iznosu od jedne trećine. Takođe, izgleda da je zaboravio da je srpski narod konstitutivan narod u BiH, a da je Republika Srpska jedan od dva ravnoprava entiteta. Tapija na BiH je 3/3, a nikako 1/1 u korist jednog naroda – naveo je Nešić.

    On kaže da zna da bi razne Čampare koje svojataju BiH željele da sve bude samo njihovo i da zapošljavaju samo svoju rodbinu, ali da je Dejtonski mirovni sporazum realnost i “što ga prije prihvate, svima će biti bolje”.

  • Teška nesreća kod Dervente

    Teška nesreća kod Dervente

    Jedna osoba poginula je u saobraćajnoj nesreći koja se u nedjelju uveče dogodila na području Dervente.

    UPU Doboj su rekli da se nesreća dogodila u u mjestu Donji Detlak sinoć oko 19.30 časova. Do nesreće je došlo kada je P.Đ. izgubio kontrolu nad vozilom “polo” i sletio sa puta – rekli su u PU Doboj.

    On je tom prilikom poginuo, a tijelo je prevezeno u Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske u Banjaluci gdje će biti izvršena obdukcija kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti.

    Uviđaj su izvršili Policijski službenici Policijske stanice Derventa i o svemu je obaviješteno nadležno Okružno javno tužilaštvo Doboj.

  • Rusi se međusobno ubijaju?

    Rusi se međusobno ubijaju?

    Glavni štab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je juče da je sukob između vojnika ruske vojske i Vagnerove plaćeničke grupe eskalirao u pucnjavu.

    Ukrajinci navode da se sve dogodilo u okupiranom gradu Stanica Luganska u Donjeckoj oblasti.

    “Dve strane (različite ruske snage) pokušavaju da prebace odgovornost za sopstvene taktičke pogrešne procene i gubitke jedna na drugu“, navodi se u izveštaju.

    Dodaju da je u sukobu bilo žrtava sa obe strane, prenosi Kijev Indipendent. Iako se nisu pojavili nikakvi spoljni dokazi koji bi podržali tvrdnju o pucnjavi, poznato je da su Vagnerove snage često ulazile u verbalne prepirke sa ruskim ministarstvom odbrane na višem nivou.

    Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je u februaru optužio rukovodstvo ministarstva za “izdaju” jer njegove snage nisu bile snabdevene potrebnom municijom.

  • Zelenski priznao: Nije dobro

    Zelenski priznao: Nije dobro

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je uveren u sposobnost svoje zemlje da odbije rusku invaziju.

    Zelenski je dodao da se Ukrajina priprema za kontranapad.

    On je u intervjuu za Alarabiju, priznao da je situacija ”izazovna”, ali da se njegova zemlja pojačava za borbu.

    ”Ne mogu da opišem situaciju kao dobru, ali se borimo. Jači smo nego pre godinu dana”, rekao je Zelenski.

    Predsednik Ukrajine je umanjio značaj procurelih američkih dokumenata koji se odnosu na kontraofanzivu, istovremeno izrazivši uverenje u njen uspeh, iako nije izneo nikakve detalje.

    Zelenski je govorio i o situaciji u gradu Bahmutu, gde ukrajinska vojska vodi žestoke bitke protiv ruske paravojne formacije Vagner. Uprkos tome što neki analitičari kažu da grad ima malu stratešku vrednost, Zelenski je ostao pri stavu da Ukrajina neće odustati od tog grada na istoku Ukrajine, i pozvao analitičare da ‘posete grad kako bi razumeli šta bi se moglo dogoditi i kakve su pretnje.

    ”Nemoguće je da odustanemo od Bahmuta, jer će to pomoći da se proširi front borbe i daće ruskim snagama i Vagneru šanse da zauzmu više naše zemlje”, rekao je Zelenski i dodao da ako Rusija zauzme Bhmut, to može da joj posluži kao odskočna daska za napredovanje na dva veća grada u Donjeckoj oblasti – Kramatorsk i Slavjansk.

    Zelenski je zahvalio saveznicima na podršci, ali je istakao da oni, pomažući Ukrajini, pomažu i sami sebi.

    ”Istina je da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini i to je svima jasno. Dakle, obraćam se našim saveznicima, podržite nas jer je ovo pre svega jeftina cena koju morate da platite jer će Rusija ići i dalje od ovoga”, rekao je on i dodao da se ruski predsednik Vladimir Putin bori za život u Ukrajini, a ne za svoju zemlju.

  • Crnogorska ekonomija u opasnosti

    Crnogorska ekonomija u opasnosti

    U razdoblju od 2023. do 2025. godine očekuje se da će rast BDP-a biti spor s godišnjim prosekom od 4 odsto.

    Nakon dve godine snažnog ekonomskg rasta, osnovni scenario postavljen u Programu ekonomskih reformi Crne Gore (ERP) predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a u razdoblju 2023.-2025. godine, prenosi Poslovni dnevink.Uz podršku snažnog turističkog sektora i rastuće privatne potrošnje, crnogorska ekonomija porasla je dvocifreno u prvoj polovini 2022., ali je počela da usporava u kasnijim mesecima godine, navodi se u radnom dokumentu Evropske komisije. Glavni udarac dolazi od rastuće inflacije, s visokim svetskim cenama hrane i goriva u pozadini.

    Glavne pretnje

    “U razdoblju 2023.-2025 očekuje se da će rast BDP-a biti spor s godišnjim prosekom od 4 posto, a biće podstaknut nastavkom oporavka turizma, snažnim porastom privatnih ulaganja i sporijim, ali još uvek pozitivnim rastom lične potrošnje”, navodi se u dokumentu. Ipak, upozoravaju da bi se rizici mogli povećati zbog političke nestabilnosti.

    “Balans rizika je nagnut prema dole jer bi domaća politička nestabilnost i viši troškovi finansiranja mogli negativno da utiču na investicije, usporavanje rasta trgovinskih partnera moglo bi da smanji izvoz u turizmu, dok bi rizici vezani uz posledice rata između Rusije i Ukrajine mogli da dovedu do daljeg poskupljenja energije i hrane, smanjenja raspoloživog dohotka”, ističe se u oceni. Komisija ističe da je u narednom razdoblju potrebno raditi na jačanju fiskalne konsolidacije.

    “Visoki projektovani fiskalni deficiti i nadolazeće velike potrebe za otplatom duga zahtevaju snažnu fiskalnu konsolidaciju. Dok je neizvesnost u vezi s ruskim ratom protiv Ukrajine visoka, ekonomski izgledi su pozitivni uz usporavanje, ali stabilan rast u Crnoj Gori”, navodi se u proceni. Ističe se da “labav i prociklički fiskalni stav” u razdoblju 2023. – 2025. nije opravdan jer je inflacija i dalje visoka, a fiskalni rizici rastu.

    “Potrebe za otplatom duga naglo će se povećati, posebno 2025., što, zajedno sa pooštravanjem uslova finansiranja, povećava ranjivost i zahteva oprezniju fiskalnu poziciju”, napominju.

    Regulatorno okruženje

    Napredak u reformama regulatornog okruženja trebao bi da ostane u fokusu vlasti u narednim godinama, smatra Komisija.

    Digitalizacija se, kako je navedeno, nastavila, ali sporijim tempom, otežana političkim razvojem događaja i nizom sajber napada u drugoj polovini 2022. godine. “Reforme u području državnih preduzeća prelazna vlada je redukovala, a reformske ambicije državnih preduzeća potrebno je hitno raščistiti”, stoji u dokumentu.

    Regulatorno okruženje za zelenu tranziciju u Crnoj Gori i dalje je u ranoj fazi razvoja. Zemlja mora da iskoristi usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana početkom 2024. kao priliku za konsolidaciju svoje zelene tranzicije.

    Politička predanost, doslednost i stalna implementacija potrebni su za smanjenje veličine i opsega neformalne ekonomije, navodi se u Preporukama.

    “Dugo odgađana anketa pružila je nove uvide u neformalnu ekonomiju u zemlji 2022., ali vlasti nisu preduzele nijedan od sledećih planiranih koraka za rešavanje toga”, navodi se u dokumentu.

    Dalje reforme ili radnje za smanjenje neformalne ekonomije trebale bi se utvrditi 2023. godine, a implementacija bi mogla započeti 2024. godine.

  • Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Gasprom snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine u količini od 38,9 miliona kubnih metara dnevno preko gasne pumpne stanice Sudža u ruskoj Kurskoj oblasti.

    To je rekao novinarima predstavnik Gasproma i dodao da je ukrajinska strana odbila zahtev za snabdevanje preko Sohranovke.

    U subotu, 22. aprila, Gasprom je isporučio 39,4 miliona kubnih metara gasa, preneo je TASS.

    Tranzitna linija kroz Ukrajinu je jedina ruta za snabdevanje ruskim gasom zemalja zapadne i centralne Evrope.

    Isporuka preko Severnog toka je u potpunosti obustavljena.

  • “Putin je kriv, pustio je gada”

    “Putin je kriv, pustio je gada”

    Ruska grupa plaćenika Vagner regrutovala je desetine hiljada zatvorenika, uključujući ubice i nasilnike, da se bore u jednoj od najkrvavijih bitaka.

    Veruje se da su mnogi poginuli u Ukrajini, ali oni koji su preživeli šest meseci zaradili su predsedničko pomilovanje i sada se vraćaju u svoje rodne gradove, samo da bi ih ponovo terorisali, prenosi Blic pisanje britanskog Gardijana.

    Jedan od takvih primera je povratak Georgija Sijukajeva, osuđenog ubice koji je prošle godine regrutovan iz zatvora. On je u prošli ponedeljak ubio 38-godišnjeg Soslana Valijeva zvanog “Cugri” u Činvaliju, prestonici Južne Osetije u Gruziji, koji je bio omiljen u svom mestu.

    Video ubistvba je čak objavljen i na Telegram kanalu, a na njemu se vidi muškarac kako progoni i tuče čoveka pre nego što ga je izbo na smrt.
    Osumnjčeni Sijukajeva je u međuvremenu uhapšen.

    Prema podacima koje je izneo vođa i osnivač Vagnera Jevgenij prigožin, više od 5.000 kriminalaca je već oslobođeno, što je podstaklo strahove da će bivši osuđenici nastaviti da dalje čine zločine.

    Cugrijevo ubistvo nije prvi navodni zločin pomilovanih bivših zatvorenika iz redova Vagnera. Krajem marta je penzionerka Julija Buiskič (85) ubijena u svojoj kući u Novijem Burecu u regionu Kirov, oko 950 km istočno od Moskve. Počinitelj, 28-godišnji Ivan Rosomahin, već je bio ponovljeni prestupnik kad je osuđen na 10 godina zatvora zbog ubistva 2020. I njega je regrutovao Vagner i nedavno se vratio u rodni grad nakon borbi u Ukrajini.

    Vest o njegovom povratku duboko je uznemirila malu zajednicu Novijeg Bureca od nekoliko stotina ljudi i dovela do sastanka gradskog veća, koji je snimio lokalni TV kanal. Na sastanku je šef policije Vadim Varankin obećao da će “problematični” Rosomahin biti odveden iz grada 28. marta, ali je bivši osuđenik dan kasnije ušao u kuću penzionerke gde ju je, kako se veruje, ubio sekirom.

    “Država i lično (ruski predsednik Vladimir) Putin i Prigožin su krivi za Julijinu smrt i treba lično da odgovaraju zbog toga… Pustili su bolesnog gada u društvo”, rekao je neimenovani blizak rođak penzionerke.

    Neimenovani rođak, kao i drugi članovi porodice koji su razgovarali sa “Observerom”, rekli su da se plaše odmazde države što govore protiv Vagnera, jer je ranije ove godine ruski predsednik potpisao zakon kojim je javno kritikovanje vagnerovaca ili negativno izveštavanje o njima postalo krivično delo.

    Prigožin, dugogodišnji Putinov saveznik, garantovao je da će pomoći bivšim osuđenicima koji su odslužili svoje ugovore u Ukrajini ako upadnu u nevolje sa zakonom.

    “Policija treba da vas tretira sa poštovanjem. Ako su nerazumni… lično ću pozvati i rešiti stvari sa guvernerima itd. Naći ćemo rešenje”, rekao je on nedavno grupi bivših zatvorenika.

    Jedan od tih bivših kriminalaca je Aleksej Savičev, koji se u martu vratio u rodni Voronjež na jugozapadu Rusije. Savičeva (49), osuđenog ubicu, Vagner je regrutovao prošlog septembra. Borio se šest meseci u Ukrajini, prvo u borbama za Soledar a potom, nakon njegovog zauzimanja, za Bahmut, oko kojeg se i dalje vode krvavi sukobi.

    Savičev je ranije ove nedelje u intervjuu priznao da je ubio i mučio “desetine” ukrajinskih ratnih zarobljenika. Ponovo u Voronježu, Savičev je rekao da je brzo potrošio novac koji je zaradio dok je bio u Vagneru (oko milion rublja ili 11.000 evra) – i to “na alkohol i prostitutke”.

    “Pio sam maltene non-stop, konačno sam imao slobodu i mnogo novca“, rekao je on.

    Savičev je “Observeru” ispričao kako bi ga voronješka policija povremeno odvela u pritvor zbog neprimerenog ponašanja kasno noću. Ali, svaki put bi ga pustili nakon što bi im pokazao neke medalje koje je dobio u borbama u Ukrajini, uključujući predsedničko priznanje za hrabrost koje je “Observer” video.

    “Policajci su me tretirali kao heroja. Osećao sam se kao da mogao da se izvučem sa bilo čim”, rekao je on, dodajući da su ga policajci zvali na čaj da čuju njegove priče dok je bio u Vagneru.

  • Šef Vagnera: Sve ćemo ih ubiti

    Jevgenij Prigožin, osnivač i vođa plaćeničke grupe Vagner, najavio je da će od sada svojim borcima davati uputstva da ne uzimaju ratne zarobljenike.

    “Sve ćemo ih ubiti na bojnom polju. Ne uzimajte više ratne zarobljenike” rekao je Prigožin u audio snimku objavljenom na Telegramu.

    Prigožin je ovu odluku doneo nakon što je nedavno na Telegramu objavljen video snimak koji navodno prikazuje “presretnuti razgovor” između dvojice ukrajinskih vojnika koji su odlučili da streljaju ratnog zarobljenika.

    Kijev Independent tvrdi da muškarci na spornom snimku, koji traje 21 sekundu, govore ruski, ne pominju da je njihov navodni otmičar Rus niti daju bilo kakvu naznaku da su i sami Ukrajinci.

    “Vagner nikada nije dirao decu”
    Vagnerovci, koje podržava ruska država, često su optuženi za mučenje i pogubljenja civila i ratnih zarobljenika u Ukrajini, Siriji i drugim zemljama.

    Dva bivša plaćenika su 17. aprila u intervjuu za ruski opozicioni medij Gulagu.net izjavila da su ubili na desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika, civila, uključujući i decu.

    Jedan od plaćenika je čak rekao da su od samog Prigožina dobili naređenje da “sve očiste”, odnosno pobiju sve pred sobom, u Soledaru i Bahmutu u Donjeckoj oblasti.

    Prigožin je ove tvrdnje nazvao “otvorenim lažima”, napominjući da Vagner “nikada nije dirao i ne dira” decu.

    On je dodao da su ljudi koji “šire laži” o Vagneru neprijatelji i da će se s njima “na poseban način” obračunati.