VRBAS Media

Autor: INFO

  • Cvijanovićeva u naredna dva dana u zvaničnoj posjeti Mađarskoj

    Cvijanovićeva u naredna dva dana u zvaničnoj posjeti Mađarskoj

    Srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva BiH Željka Cvijanović boraviće u naredna dva dana u zvaničnoj posjeti Republici Mađarskoj tokom koje su predviđeni sastanci sa predsjednicom Mađarske Katalin Novak i predsjednikom Vlade Viktorom Orbanom.

    U okviru posjete, srpski član i predsjedavajuća Predsjedništva boraviće i u Sentandreji, gdje će se sastati sa episkopom budimskim Lukijanom, obići Crkvu Uspenja presvete Bogorodice, kao i Srpski pravoslavni muzej Eparhije budimske, navedeno je iz Predsjedništva BiH.

  • Dačić: Potrebno jedinstvo, štetno da Vučić uopšte i razmišlja o ostavci

    Dačić: Potrebno jedinstvo, štetno da Vučić uopšte i razmišlja o ostavci

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocijenio je da su ovo dani od suštinskog značaja za vitalne nacionalne i državne interese Srbije, kada je potrebno političko i državno jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije, te istakao da je štetno da predsjednik Aleksandar Vučić uopšte i pomišlja na ostavku.

    Dačić je rekao da je najvažnije mudro i odlučno nastaviti dijalog sa jasnim ciljem da Srbija bude dio modernog svijeta, postane članica EU i nastavi sa ekonomskim razvojem, a sa druge strane da na najbolji način zaštiti svoje nacionalne i državne interese.

    • Zato mislim da je apsolutno štetno da uopšte Vučić razmišlja o nekoj ostavci ili pomišlja na tako nešto. Znam da on to razmišlja da bi odbranio Srbiju, ako nema drugog načina. Ali neće time, možemo samo ako smo jedinstveni i imamo zajednički pristup – rekao je Dačić za Televiziju “Hepi”.

    Uoči današnje sjednice Vlade Srbije o Kosovu i Metohiji, kojoj će prisustvovati i Vučić, Dačić je istakao da je nesumnjivo da predsjednik Srbije ima nepodijeljenu podršku državnog rukovodstva.

    On je naveo da podržava pristup Vučića da se učestvuje u dijalogu, sa jasnim rezervama prema onome šta nije u interesu Srbije, te istakao da onaj ko kaže da treba da se napuste pregovori – radi protiv interesa države.

    • Srbija mora da preko dijaloga izvuče najmanju moguću štetu i najveću moguću korist. Mi smo za stolom, ali sa jasnim stavovima šta je za nas crvena linija. Treba podržati državno rukovodstvo da se dijalog sa Prištinom nastavi, da se dođe do prihvatljivog rešenja, uz poštovanje državnih i nacionalnih interesa – rekao je Dačić.

    On je rekao da svaki napadi na predsjednika Srbije na neki način slabi poziciju Srbije u korist njenih neprijatelja.

    Kada je riječ o Kosovu i Metohiji, Dačić je napomenuo da ponude za Srbiju nikada nisu bile dobre jer su polazile od toga da je “Kosovo samostalna i nezavisna država” i da je sve bilo sa manje ili više anesteziranja, ali nikada nisu bile onakve da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

    Dačić je ponovio da je za Srbiju nemoguće da se ponovo pregovara o ZSO i Briselskom sporazumu, te podsjetio da Srbija želi hitno formiranje ZSO, a Priština želi da to izbjegne.

    • Srbija insistira na hitnom formiranju ZSO, to je preduslov da se razgovara o nekom političkom planu ili prijedlog za razrješenje odnosa Beograda i Prištine – istakao je Dačić, dodajući da premijer samproglašenog Kosova Aljbin Kurti želi da to izbjegne i da kosovsko pitanje riješi vojnim osjavanjem sjevera pokrajine.
  • Rusija odgovorila Estoniji

    Rusija odgovorila Estoniji

    Ambasador Estonije Margus Laidre moraće da napusti Rusiju 7. februara 2023. godine, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak.

    “Ambasador Estonije Margus Laidre pozvan je 23. januara u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, gde mu je uručen oštar protest zbog postupaka estonskih vlasti. Ambasador Republike Estonije treba da napusti Rusku Federaciju 7. februara 2023. godine”, saopštili su u MIP-u.

    Ruska strana je odlučila da diplomatskog predstavnika u Rusiji i Estoniji snizi na nivo otpravnika poslova.

    Ovo je odgovor na radikalno smanjenje sastava ruske ambasade u Talinu, objasnilo je Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da je celokupna odgovornost za razvoj situacije u potpunosti na estonskoj strani.

  • 200.000 Rusa ide na Kijev

    200.000 Rusa ide na Kijev

    Nemojte otpisivati Rusiju, rekao je jedan iskusni zapadni diplomata Fajnenšel tajmsu.

    U pozadini ovih reči je činjenica da je Rusija, uprkos nedavnim porazima u Ukrajini, ogromna zemlja sa mnogo materijalnih i ljudskih resursa kojima raspolaže predsednik Rusije Vladimir Putin.Sa ovim rečima se slaže i načelnik generalštaba ukrajinske vojske general Valerij Zalužnji, koji je u opširnom intervjuu za The Economist izjavio da su vojnici iz dubina Rusije, iza Urala, kao i vojnici iz evropskih delovi Rusije, masovno se pojavljuju na ratištu u Ukrajini. Obojica su, istakao je Zalužnji, prošli relativno dobru vojnu obuku, što znači da Putinova taktika masovne mobilizacije počinje da daje opipljive rezultate.

    Pored straha od ruske ljudske mase, Zalužnji smatra da Ukrajini preti nedostatak artiljerijske municije, jer ruski napad na Ukrajinu sve više podseća na bitke iz Drugog svetskog rata. svetskih ratova u kojima je pobedila strana sa više oružja.

    Blokada Krima
    Rusi pripremaju 200.000 svežih vojnika i nema sumnje da će ponovo pokušati da osvoje Kijev, rekao je Zalužnji, koji očekuje ruski napad do proleća ove godine. U pozadini svega stoji činjenica da ruski vojni vrh sve više doživljava rat u Ukrajini kao dugotrajan vojni sukob u kome će pobediti ona strana koja na ratište dovede motivisanije vojnike i vojnu tehniku.

    Istovremeno, komandant ukrajinske vojske general-potpukovnik Oleksandr Sirski smatra da ukrajinska vojska ne sme da dozvoli zamrzavanje linije fronta na istoku i jugu zemlje, a napad na Melitopolj i Marijuopolj, koji bi presekao transportne veze okupiranog Krima sa Rusijom, češće se pominje. Ovaj puč je ukrajinski vojni vrh planirao za leto 2022. godine, ali je nakon konsultacija sa američkim vojnim vrhom odbijen jer je Ukrajini nedostajalo naoružanje i spremni vojnici, odlučivši da napadne Herson, što se pokazalo potpuno uspešnim.

    Kako sada stvari stoje, smatra Sirski, do takvog puča neće doći u bliskoj budućnosti. Ipak, Sirski, kao pobornik ratnih trikova i iznenadnih napada, pažljivo posmatra bojno polje i traži mesto gde bi mogao da ponovi prošlogodišnji proboj na severoistok zemlje, kada je uspeo da tajno pripremi udarnu snagu koja je potisnula Ruska vojska nazad pedeset kilometara.

    “Za svaki otrov postoji protivotrov“, sumirao je Sirski svoje viđenje bliske budućnosti rata u Ukrajini. U pozadini njegovih reči je situacija na ratištu u okolini Bahmuta.

    Naime, kako piše Vašington post, koji je naklonjen Ukrajini i koji često prenosi nezvanične stavove administracije predsednika Džoa Bajdena, vlast u Kijevu svojoj javnosti predstavlja Bahmut kao neosvojivu tvrđavu koja pokazuje nadljudsku snagu i odlučnost. U stvarnosti, Bahmut je vojna zamka u koju Ukrajinci žele da uvuku što više ruskih snaga sa okupiranog juga i istoka zemlje i tako stvore slabu tačku gde iznenadnim napadom mogu da potisnu ruske okupatore.

    Međutim, Bahmut može biti i zamka za Ukrajince koji broje leševe na liniji fronta i koji su suočeni sa činjenicom da reka novih ruskih vojnika neprestano pristiže s leđa i pet, šest ili sedam puta dnevno juriša na ukrajinske položaje. Rezultat svega je činjenica da Ukrajina u Bahmutu, suočavajući se sa potrošnim vojnicima koje Rusi bez problema zamenjuju novim regrutima, gubi najbolje vojnike i vojnu opremu potrebnu za planirane kontraofanzive.

    “Velika je šteta što u borbi sa ruskim zločincima u Bahmutu žrtvujemo živote naših najboljih vojnika i oficira. Podržao bih odluku o povlačenju na nove, bolje položaje, ako se pokaže da odbrana Bahmuta zahteva nesrazmerno velike žrtve“, rekao je ukrajinski oficir iz Bahmuta za Vašington post. Na sličan način razmišlja i pomenuti načelnik ukrajinskog generalštaba Velerij Zalužnji , koji je u intervjuu za The Economist otvoreno rekao:

    “Neka mi oproste ukrajinski vojnici u rovovima, ali sada je mnogo važnije da se akumuliraju snage za dug i težak rat na celom frontu. Iako sam u iskušenju da sada pošaljem rezerve na bojno polje.”

    Iza ovih reči krije se pragmatična kalkulacija ukrajinskog vojnog vrha, koji želi da bude spreman za moguće masovne ruske udare, ali i za ofanzivna dejstva. Tim pre što Ukrajina trenutno ima oko 700.000 vojnika pod oružjem, od kojih je oko 200.000 potpuno sposobno za efikasnu borbu.

    Osim toga, ukrajinskoj vojsci za punu efikasnost, pored municije, nedostaje 300 tenkova, 600 do 700 oklopnih vozila i oko 500 haubica. Ukrajina trenutno nema sve to, tako da bi taktika iscrpljivanja mogla da funkcioniše za Putina na duži rok.

    Matematika smrti
    Tako barem misle analitičari Fajnenšel tajmsa, koji pišu da strašna matematika smrti kosi potpuno neiskusne ruske vojnike, otvarajući mogućnost Ukrajincima da napadnu oslabljene ruske snage. Ali ova strašna matematika dugoročno funkcioniše za Rusiju, koja može dovesti milione novih vojnika iz dubina Evroazije.

  • Oglasio se Putin

    Oglasio se Putin

    Evroazijska ekonomska unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih nezavisnih polova multipolarnog sveta.

    To je izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu Kremlja, prenosi Sputnjik.

    “Očigledno, Unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih, nezavisnih, samodovoljnih polova koji formiraju multipolarni svet, da bude centar privlačenja svih nezavisnih država koje dele naše vrednosti i teže saradnji sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom”, ističe se u saopštenju.

    Predsednik Rusije je nazvao aktuelnim zadatkom za Uniju smanjenje rizika koje stvara korišćenje stranih valuta i platnih sistema u međusobnoj trgovini.

    “Polazimo od toga da je neophodan uslov za stabilne obračunske odnose unutar Unije priključenje partnera Sistemu predaje finansijskih poruka Centralne banke Rusije i razvoj saradnje nacionalnih platnih sistema”, navodi se u tekstu.

    Takođe, prema rečima šefa države, harmonizacija finansijskih tržišta treba da stvori povoljne uslove da kapital zemalja članica ostane u okviru asocijacije i investira se u nacionalne privrede. Pored toga, predsednik je izrazio potrebu da se istraži mogućnost osnivanja evroazijske rejting agencije koja bi obezbedila instrumente za servisiranje rastuće ekonomske aktivnosti u makroregiji.

    Vladimir Putin je pozvao na proširenje međunarodnih veza Evroazijske ekonomske unije, uključujući pregovore o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indonezijom.

    “Nameravamo da učinimo sve što možemo da pomognemo da se završi posao na sličnim sporazumima sa Egiptom, Iranom i Indijom, kao i da aktiviramo nove pregovaračke staze, uključujući sa Indonezijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratim”, napisao je Putin.

    Prema njegovim rečima, unapređenje međunarodnih odnosa i kontakata EAEU sa državama Azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike pomoglo bi povećanju izvoza “savezničkih” proizvoda i izgradnji novih logističkih lanaca.

    “Naše udruženje može da igra ulogu jednog od ključnih centara za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva”, siguran je predsednik Ruske Federacije.

  • U toku pretresi u akciji “Sparta”

    U toku pretresi u akciji “Sparta”

    Na području Sarajeva u toku je velika akcija “Sparta” u kojoj se hapse policajci.

    UMUP Kantona Sarajevo su rekli da su u toku pretresi na više lokacija u cilju dokumentovanju koruptivnih krivičnih djela za koja su osumnjičeni policijski službenici MUP Kantona Sarajevo.

    U toku dana biće poznato više informacija.

  • Njemačka spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove u Ukrajinu

    Njemačka spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove u Ukrajinu

    Njemačka je spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove Leopard njemačke proizvodnje u Ukrajinu kao pomoć Kijevu u borbi protiv ruske specijalne vojne akcije ako Varšava zatraži takav zahtjev, rekla je u nedjelju ministarka vanjskih poslova Analena Berbok.

    “Ako nam se postavi to pitanje, onda nećemo stajati na putu”, rekla je Berbok za televiziju “LCI” nakon francusko-njemačkog sastanka na vrhu u Parizu.

    “Znamo koliko su ti tenkovi važni i zato sada o tome razgovaramo s našim partnerima. Moramo biti sigurni da su životi ljudi spašeni i teritorija Ukrajine oslobođena”, dodala je Berbokova.

    Berbok, koja predstavlja Zelene u vladajućoj koaliciji socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, rekla je da Poljska tek treba podnijeti službeni zahtjev.

    Njeni komentari dolaze u trenutku kada se Berlin opire pritisku iz Kijeva da pošalje neke od vlastitih zaliha tenkova Leopard u Ukrajinu, prenosi “AlArabyia”.

  • Mrtav muškarac pronađen u automobilu

    Mrtav muškarac pronađen u automobilu

    Muškarac koji nije davao znakove života pronađen je u automobilu u Istočnom Novom Sarajevu, rečeno je iz Policijske uprave Istočno Sarajevo.

    “Policijskoj stanici Istočno Novo Sarajevo prijavljeno je jutros oko 6.15 časova da se u Ulici Radomira Putnika nalazi vozilo u kojem je lice koje ne daje znake života”, navode iz ove uprave za Srnu.

    Na lice mjesta izašli su policijski službenici koji su potvrdili da se u pomenutoj ulici dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo vozilo reno.

  • Cijene stanova divljaju u Srpskoj, subvencije za mlade ostaju iste

    Cijene stanova divljaju u Srpskoj, subvencije za mlade ostaju iste

    I pored visoke inflacije i velikog poskupljenja stanova i kuća u Republici Srpskoj, Ministarstvo porodice, omladine i sporta RS ne razmatra opciju povećanja procentnog poena kamatne stope na odobrene stambene kredite za mlade bračne parove.

    Podsjećamo, subvencija kamatne stope od jednog procentnog poena je na snazi od početka ovog programa, 2008. godine.

    Ratko S. sa suprugom planira da u Banjaluci riješi stambeno pitanje, ali visoke cijene stanova i kuća ga koče u tome, iako su oboje zaposleni.

    “Namjeravao sam da kupim stan jer živim već godinama kao podstanar. Spreman sam da plaćam kredit na duži period, ali zbog visokih cijena nekretnina to sada ne mogu priuštiti. Sada imamo i malo dijete, i to mi je prioritet, ali sa ovim cijenama nisam siguran da ću to moći”, rekao je on.

    Kako su rekli za “Nezavisne novine” u ovom ministarstvu, trenutno ne razmatraju ovu opciju, ali su istakli da je Investiciono-razvojna banka RS u prethodnom periodu snižavala kamate na stambene kredite za pomenutu kategoriju.

    “Na taj način ostvarena je dodatna podrška za rješavanje stambenog pitanja za mlade bračne parove. O važnosti programa govori činjenica da smo u posljednjih 14 godina, koliko se program realizuje, imali 5.121 dodijeljenu subvenciju. Taj jedan subvencionisani procentni poen kamatne stope na već odobreni kredit impuls je mladima i mladim bračnim parovima da država sve ove godine misli na njih. Na primjeru kredita od 100.000 KM, sa prosječnom kamatnom stopom od pet odsto i rokom otplate od 20 godina, Ministarstvo korisniku isplati oko 13.000 KM na ime subvencije”, kazali su u Ministarstvu porodice, omladine i sporta RS.

    Dodali su da će, zaključno sa 2022. godinom, na ovaj program od 2008. godine biti utrošeno 17,3 miliona KM.

    Dražen Vrhovac, v.d. direktora Investiciono-razvojne banke RS, rekao je za “Nezavisne novine” da je tokom prošle godine podneseno 213 zahtjeva mladih bračnih parova za stambeni kredit iz sredstava IRB RS.

    “Odobreno je ukupno 199 stambenih kredita za tu kategoriju, u iznosu od 21.806.566 KM, 11 zahtjeva se nalazi u procesu obrade, dok su tri podnosioca zahtjeva odustala od kredita. Od samog osnivanja IRB vodi računa o podršci mladima, a kada su u pitanju stambeni krediti za ovu kategoriju stanovništva, saradnja i podrška republičkih institucija je veoma značajna”, kazao je Vrhovac.

    Dodao je da, kada je 2008. pokrenut program stambenog zbrinjavanja mladih bračnih parova, kamate za stambene kredite kretale su se iznad devet odsto.

    “IRB RS je tada izašao s kamatom od šest odsto, a onda su i banke počele da snižavaju svoje kamate. Trend je nastavljen, tako da trenutno naša grupa mladih bračnih parova ima kamatnu stopu od tri odsto. U saradnji sa Vladom RS i Ministarstvom porodice, omladine i sporta, subvencioniramo dodatno jedan odsto kamate. Uključile su se i opštine i gradovi. Prijedor je dobar primjer, gdje budžet grada subvencionira sa još jedan odsto stambene kredite IRB RS za mlade bračne parove. Tako da ta kamata od tri odsto, uz te dvije subvencije, na kraju izađe jedan odsto”, pojasnio je Vrhovac.

    Kazao je da će se razmotriti mogućnost povećanja maksimalnog nivoa zaduženosti za stambene kredite, koji sada iznosi 150.000 KM.

    “Nakon toga prijedlog bi trebalo da bude upućen Vladi RS. Činjenica je da, zbog rasta cijena nekretnina, iznosi od 150.000 KM postaju nedovoljni za ozbiljnije stambene jedinice, tako da ćemo sigurno djelovati u tom pravcu. U svakom slučaju, mi osluškujemo naše korisnike i njihove zahtjeve i ponašamo se u skladu s tim. U prvom kvartalu očekujem odluku za stambene kredite. O mogućim ciframa je još nezahvalno govoriti”, naglasio je Vrhovac.

  • Čedomir Stojković u strahu; Rasulo u redovima ruskih “opozicionara” u Srbiji

    Čedomir Stojković u strahu; Rasulo u redovima ruskih “opozicionara” u Srbiji

    Svega nekoliko meseci bilo je potrebno da među šarenolikom skupinom antiputinovskih političara, politikanata i diletanata pridošlih u Srbiju zavlada potpuna konfuzija, koja je rezultat njihovih brojnih ljudskih slabosti, pa i potpune neotpornosti na ofanzivu najrazličitijih obaveštajnih službi kojoj su izloženi. Kao izrazito ostrašćeni protivnici Kremlja, postali su lak plen i „prirodan“ partner raznih zapadnih rezidentura, slepi za činjenicu da bi iste te službe bile najsrećnije da od Rusije ne ostane kamen na kamenu. Kao i uvek, moćne zapadne službe za ovo delovanje koriste kako satrapske službe iz regiona, tako i uvek servilne agentčiće iz Srbije.

    Aktivista više ruskih i antiputinovskih organizacija, advokat Čedomir Stojković, u Valjevu i okolini poznatiji pod nadimkom „Čeda podmornica“, u narednim danima planira da podnese zvaničan zahtev MUP-u Srbije da dobije policijsku zaštitu.

    Naime, Stojković je svojim poverljivim ljudima iz nevladinog sektora saopštio da je ustanovio da ga tajno prate i opserviraju ljudi od srpskih patriotskih lidera Vojislava Šešelja i Siniše Vučinića.

    Stojković je zbog takvih paranoidnih oblika ponašanja, nedavno u beznađu poslao svog druga sa fakultetskih studija koji je poreklom iz Trebinja, da prenese njegovu molbu Siniši Vučiniću, da ovaj „više ne šalje ljude na njega“, ali Vučinić je grubo oterao posrednika, koji je jedva izvukao živu glavu.

    Očigledno da „Čeda podmornica“, umišlja da ga prate Šešeljevi i Vučinićevi ljudi, jer da je i zaista tako, ne bi se on mnogo našetao beogradskim ulicama.
    Logično, ruske službe su prihvatile bačenu rukavicu, pa ne samo da su aktivno usmerene na ruske opozicionare u Srbiji, već u kontingentima novih koji dolaze imaju brojne ugrađene agente. A ne treba zaboraviti da Rusija ima više službi, i da svaka od njih ima svoj udeo u toj matematici – SVR prikuplja obaveštajne podatke od sunarodnika u inostranstvu, veliki i snažni FSB kontraobaveštajnim prodorom u njihove redove suzbija špijunsku delatnost protiv Rusije, a dugačka ruka vojne službe GRU steže ih u šaci jer ne treba zaboraviti da ruska vojska danas vodi pravi rat sa kolektivnim Zapadom. Naravno, spisak se ovde ne završava…

    Kada se sve sabere, nije ni čudo da među vodećim ličnostima ruske „emigracije“ gotovo da ima više agenata nego ličnosti, jer se u njihovim krugovima uveliko pronose glasovi da pojedini istaknuti „opozicionari“ sarađuju sa po dve, pa i više službi, podnoseći svakoj gotovo identične izveštaje, naplaćujući ih u evrima, dolarima, funtama, ali i rubljama i drugim valutama.
    Naravno, ovakvo više nego šizofreno delovanje ne može dugo da se krije, niti da prođe bez ozbiljnih lomova ličnosti. Već se šuška da, delujući pod tolikim pritiskom, pojedinci „spas“ traže u kokainu i ljubavničkim „izletima“ sa suprugama svojih „saboraca“. Od juče je ta priča dosegla vrhunac, pa se među obrazovanijim ruskim „disidentima“ već povlače paralele sa događajima od pre gotovo jednog veka, kada je zabeleženo da je upravo na isti način živeo i delovao u Beogradu jedan od lidera tadašnje ruske emigracije, novinar i izdavač Aleksej Ksjunjin, koji je u vrtlogu intriga, bliskosti sa ženama napaćenih sunarodnika i kokainskih zavisnika, kako se kasnije ispostavilo, sve vreme bio istaknuti agent sovjetskog NKVD-a. Kada se toliko zapleo u ovu strašnu mrežu, „izlaz“ je pronašao tako što je izvršio samoubistvo.

    U tim sumornim paralelama, jedino što ih teši je da i među srpskim „disidentima“ ima sličnih mučenih duša, pa se Pjotr Nikitin od srca smeje Čedomiru Stojkoviću zagonetno ga nazivajući „Čeda podmornica“, dok Vladimir Volohonski kao verni anglofil koristi termin „dabl deker“, možda insinuirajući na neke specifične sklonosti Č.S., a možda misleći na njegovu istovremenu saradnju sa jednom zapadnom i jednom ruskom službom. Mada, vreme će pokazati da je ta procena bila utoliko konzervativna i pogrešna, jer nije uzela u obzir i još naglašeniju vezanost Stojkovića za jednu službu koja je daleko bliža njegovoj adresi stanovanja od pomenutih, i u kojoj ga toliko dobro poznaju da su mu dodelili kodno ime „Tronožac“. Zbog čega? Nije teško zaključiti…