Autor: INFO

 Ukrajinske oružane snage moraju da napuste Donbas, to je važan uslov za rusku stranu, izjavio je danas Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije Vladimira Putina.

“Stav Rusije je dobro poznat: Ukrajina i njene oružane snage moraju da napuste Donbas. Moraju da se povuku. To je veoma važan uslov”, rekao je Peskov novinarima, prenosi agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, ako bude potrebno, pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti održani i danas i sutra.

Tačno vreme početka pregovora u Abu Dabiju biće određeno po dolasku učesnika, rekao je on.

Peskov je kazao da Moskva ne želi javno da iznosi detalje u vezi sa pregovaračkim procesom o Ukrajini, smatrajući da je to neprikladno.

“Mi, naravno, ne želimo javno da ulazimo u detalje odredbi o kojima se raspravlja, tako da ne mogu i neću da vam kažem koja se konkretna formula podrazumeva formulom iz Enkoridža. Smatramo da je to neprikladno”, rekao je Peskov novinarima.

Članovi radne grupe za bezbednost, koji će predstavljati Rusiju na pregovorima u Abu Dabiju, dobili su sinoć instrukcije od ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je portparol Kremlja.

On je kazao da se radi intenzivno, a da je tema izuzetno važna i veoma složena.

Rusku radnu grupu za bezbednost na pregovorima sa SAD i Ukrajinom u Abu Dabiju činiće predstavnici ruskog Ministarstva odbrane, izjavio je Peskov.

“To su vojni pripadnici, to su predstavnici Ministarstva odbrane. Još ih nećemo imenovati. Sve su to vojni pripadnici. To je radna grupa za pitanja bezbednosti”, rekao je on.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ranije je najavio da će se prvi sastanak trilateralne radne grupe za pitanja bezbednosti, u kojoj učestvuju predstavnici Rusije, SAD i Ukrajine, održati danas u Abu Dabiju.

U njoj učestvuju visoki zvaničnici Ministarstva odbrane, na čelu sa admiralom Igorom Kostjukovim, načelnikom Glavne uprave Generalštaba.

Prema saopštenju na sajtu Kremlja, sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog predsedničkog izaslanika SAD Stiva Vitkofa počeo je sinoć u 23.25 sati po moskovskom vremenu, a završen je noćas u 3.04 časa.

Razgovori su trajali 3 sata i 39 minuta.

“Činjenica je da je rad intenzivan. Tema je veoma važna, izuzetno ključna i veoma složena”, rekao je Peskov novinarima.

On se osvrnuo i na pitanje zamrznute ruske imovine u SAD, rekavši da je prethodna administracija zamrzla nešto manje od pet milijardi dolara ruske imovine.

“Što se tiče novca koji je zaplenjen u SAD, neću reći tačan iznos, ali ću kazati da je to nešto manje od pet milijardi dolara”, naveo je Peskov.

Volodimir Zelenski “prešao je granicu”, rekao je u petak mađarski premijer Viktor Orban, odgovarajući na najnovije kritike ukrajinskog predsjednika upućene njemu, kao i Evropi, zbog toga što nisu ujedinjeni kao velika sila.

“Juče je u Davosu predsjednik Volodim Zelenski prešao granicu. Nema ništa novo u činjenici da je, kako se približavaju izbori u Mađarskoj, ponovo stavio mađarsku vladu, i mene lično, na nišan”, rekao je Orban na američkoj društvenoj mreži X.

Dodao je:

“Međutim, iznenađujuće jeste da je u svom govoru kritikovao i svakog drugog evropskog čelnika. Kaže da je podrška poslana Ukrajini nedovoljna, oružje je nedovoljno i da je odlučnost Evrope nedovoljna”, dodao je.

Orbanove primjedbe uslijedile su dan nakon što je Zelenski upozorio da je Evropa podijeljena i nespremna postati “istinski globalna sila” i preuzeti vođstvo u odbrani slobode širom svijeta.

Govoreći u Davosu u četvrtak, ukrajinski predsjednik pozvao je na jače američke sigurnosne garancije, istovremeno upozoravajući Evropu da rizikuje presporo reagovanje na sigurnosne prijetnje.

“Umjesto da postane istinski globalna sila, Evropa ostaje prekrasan, ali fragmentovan kaleidoskop malih i srednjih sila”, rekao je Zelenski, dodajući da Evropa “izgleda izgubljeno pokušavajući uvjeriti američkog predsjednika da se promijeni”.

Zelenski se tokom svog obraćanja direktno osvrnuo i na mađarskog čelnika, rekavši da “svaki ‘Viktor’ koji živi od evropskog novca dok pokušava prodati evropske interese zaslužuje udarac po glavi”.

Orban je takođe kritikovao najnovije prijedloge predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen o Ukrajini, tvrdeći da je Brisel prihvatio sve zahtjeve Kijeva.

Naveo je plan koji je predstavila Fon der Lejenova, a koji, prema Orbanu, uključuje do 800 milijardi dolara podrške Ukrajini, ubrzano pristupanje EU do 2027. i dugoročnu pomoć koja se proteže do 2040.

“Ovako stvari stoje. Predsjednik Zelenski je sve postavio naopako, a Briselovci su željni platiti”, rekao je mađarski premijer.

Orban, koji je dugo kritikovao evropsko finansiranje Ukrajine i protivio se kandidaturi zemlje za pridruživanje EU, najavio je da će Mađarska pokrenuti nacionalnu peticiju kako bi poslala “jasnu poruku Briselu” da “nećemo platiti”.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj trebali bi se održati 12. aprila, prenosi “Anadolija”.

Rojters je još 10. aprila 2025. izvestio da su neki investitori iz Silicijumske doline i Trampovi saradnici razmatrali ideju da Grenland kao tehnološki “freedom city” s minimalnom regulacijom postane američki projekat.

Čelnici EU izrazili su olakšanje nakon što je američki predsjednik Donald Tramp povukao prijetnje silom aneksijom Grenlanda i nametanjem novih tarifa određenim državama članicama. Na hitnim razgovorima u Briselu u četvrtak, čelnici su takođe pozvali na budnost, jedinstvo i potrebu odbrane evropskih interesa.

Napetosti između Sjedinjenih Država i Evropske unije smirile su se neposredno prije hitnog sastanka u četvrtak u Briselu kada je Tramp na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da će obustaviti carinske prijetnje i da neće koristiti silu za preuzimanje kontrole nad Grenlandom – poluautonomnom teritorijom Danske.

Tramp je u četvrtak izjavio da je postignut dogovor s glavnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom koji će SAD-u osigurati “potpuni pristup” arktičkom ostrvu.

“Uspjeli smo jer smo bili čvrsti”, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, misleći na Trampovo povlačenje oko Grenlanda.

Ali prijetnje američkog predsjednika ozbiljno su poljuljale povjerenje Evrope u njenog partnera, rekli su zvaničnici i čelnici EU-a.

“Transatlantski odnosi definitivno su pretrpjeli veliki udarac protekle sedmice”, rekla je šefica vanjske politike bloka Kaja Kalas po dolasku na sastanak.

“Stvari se smiruju i to bismo trebali pozdraviti”, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron. “Ostajemo izuzetno budni i spremni upotrijebiti instrumente koji su nam na raspolaganju ako se ponovo nađemo na meti prijetnji”, rekao je novinarima, misleći na “bazuke” trgovinske sankcije koje je blok razmatrao.

Cilj ostaje stabilnost
Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta rekao je da čelnici vjeruju da je “vrlo važno očuvati i njegovati naše transatlantsko partnerstvo”, uprkos onome što je opisao kao period nepredvidljivosti.

Kosta je takođe upozorio da će se EU “zauzeti za svoje interese i braniti sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kakvog oblika prisile”.

Hitni samit, sazvan radi ponovne procjene odnosa EU-a i SAD-a, nije donio nikakve formalne odluke, ali Kosta je rekao da je neposredni prioritet sprovođenje trgovinskog sporazuma između EU-a i SAD-a dogovorenog u julu 2025.

Sjedinjene Države ostaju najveći trgovinski partner EU-a, a “cilj ostaje učinkovita stabilnost trgovinskih odnosa”, rekao je novinarima.

Evropski zastupnici vjerovatno će nastaviti s radom na ratifikaciji trgovinskog sporazuma sada kada je Tramp povukao svoje prijetnje, rekla je predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.

Veća podrška Grenlandu
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je da je Evropa “premalo uložila u Arktik i sigurnost Arktika”. Potvrdila je da Komisija želi udvostručiti finansijsku podršku Grenlandu u sljedećem proračunu budžeta EU-a od 2028. i da će uskoro predložiti sveobuhvatni paket ulaganja, bez davanja daljih detalja.

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da je više nego spremna razgovarati o sigurnosnoj saradnji na Grenlandu sa SAD-om, sve dok se u potpunosti poštuje njihov suverenitet.

Pozvala je na stalnu prisutnost NATO-a na Arktiku, uključujući i područje oko Grenlanda.

Glavni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da će zapadni saveznici pojačati svoju prisutnost u regiji, ne precizirajući kako, navodi “RFI”.