Bosna i Hercegovina pokazala je ekonomsku otpornost i dobro je savladala unutrašnje turbulencije poput kovida-19, slabe spoljne potražnje i unutrašnjih političkih tenzija, navedeno je u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju o napretku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata Evropske komisije.
Kako su istakli, to je razlog što je međunarodna agencija za rejting “Standard&Poor's” povećala kreditni rejting BiH sa B na B+.
“Na ovo povećanje je takođe uticala povoljna fiskalna situacija vlasti i predviđeni pad javnog duga”, kažu oni u ovom izvještaju. Osim ove informacije, u Evropskoj komisiji su takođe objavili podatke Centralne banke BiH o stabilnim inflatornim očekivanjima za 2023. na nivou nešto višem od osam odsto, dok se za 2024. godinu istovremeno očekuje pad inflacije prema visini od 5,5 odsto.
Ipak, kako ističu, ekonomski rast je u drugom kvartalu izostao ako se u obzir uzmu i uobičajena sezonska odstupanja, i na visini je od 0,7 odsto, dok je u prethodnom kvartalu iznosio 0,6 odsto.
“Na godišnjem nivou rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom kvartalu 2023. godine nastavio da usporava na 1,2 odsto u poređenju sa 1,7 odsto u prvom kvartalu godine, uprkos povećanom rastu domaće potrošnje, povećanim za 1,7 odsto u poređenju s prošlom godinom nakon negativnog rasta u dva uzastopna kvartala”, naglasili su oni.
Ono što bi u izvještaju posebno moglo da zabrine jeste realni pad izvoza robe i usluga od čak 9,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a i uvoz je bio smanjen za dva odsto, što, kako se tvrdi, ukazuje na značajan udio robe koja se uvozi, a ugrađuje se u izvozne proizvode.
“Kada je riječ o proizvodnji, na rast i dalje u najvećoj mjeri utiču trgovina, transport, ugostiteljstvo i prehrambene usluge, dok je dodata vrijednost u proizvodnji manja za devet odsto u odnosu na prošlu godinu”, naglašeno je u ovom dokumentu.
Prema izvještaju, najbolji rezultati ostvareni su u sektoru turizma, dok je u prvih osam mjeseci, kako je naglašeno, broj dolazaka veći za 19 odsto, a broj noćenja za 14 odsto.
“Poslije naglog pada u doba pandemije, broj dolazaka i noćenja stranih turista je u najvećoj mjeri kao prije kovida i na visini je od 70 odsto”, istakli su oni.
Igor Gavran, ekonomski analitičar iz Sarajeva, za “Nezavisne” kaže da činjenica da je BiH podignut rejting sa B na B+ ne znači da je rejting sada dobar.
“Rejting je definitivno loš i nimalo ne zaslužuje pohvale, jer i sam opis kaže ‘trenutna sposobnost ispunjavanja obaveza, rizik od neispunjavanja obveza u budućnosti’, a spada u kategoriju neinvesticionih, odnosno špekulativnih rejtinga i tek četiri nivoa iznad je najniži investicioni rejting”, kaže on.
On je podsjetio da je Srbija ovakav rejting imala još 2005. i već duže vrijeme ima BB+ rejting. Hrvatska ima BBB+, a da pritom, kako naglašava, nije riječ o ekonomskim gigantima, već ekonomijama skromnih karakteristika u poređenju sa razvijenim zemljama.
“Naravno, povećanje kreditnog rejtinga pozitivno je i daje pozitivan signal potencijalnim investitorima te omogućava povoljnije zaduživanje u slučaju potrebe, ali tek ako se ubrzano nastavi rast kreditnog rejtinga do nivoa naredne kategorije i izlaska iz zone špekulacija i povećanog rizika, možemo govoriti o značajnim pomacima. Bojim se da je još mnogo truda i mnogo godina potrebno dok BiH dostigne nivo kojim objektivno može biti zadovoljna, a da su i dalje rizici veliki da se proces preokrene i da umjesto rasta imamo pad rejtinga”, rekao je Gavran.
