Podrška Zapada izraelskom napadu na Gazu zatrovala je napore da se sa značajnim zemljama u razvoju izgradi konsenzus o osudi rata Rusije protiv Ukrajine.Kako navodi londonski “Fajnenšel Tajms” reakcija na napad Hamasa 7. oktobra na Izrael i na izraelsku najavu da će uzvratiti, poništila je višemesečni rad na tome da se Moskva prikaže kao globalni predvodnik u kršenju međunarodnog prava, a izložila SAD, EU i njihove saveznike optužbama za licemerje, upozoravaju zvaničnici i diplomate.Zapadni zvaničnici su optuženi da u svojoj žurbi da osude napad Hamasa i podrže Izrael, nisu vodili računa o interesima 2,3 miliona Palestinaca.
U prvim danima nakon napada Hamasa, neke zapadne diplomate su bile zabrinute da SAD daju “kart blanš” Izraelu da napadne Gazu punom snagom. To je oslabilo napore da se nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine izgradi konsenzus sa vodećim državama takozvanog globalnog juga – poput Indije, Brazila i Južne Afrike – o potrebi održavanja svetskog poretka zasnovanog na pravilima, reklo je više desetina zapadnih zvaničnika.
“Definitivno smo izgubili bitku na globalnom jugu. Sav posao koji smo uradili sa Globalnim jugom oko Ukrajine je izgubljen… Zaboravite na pravila, zaboravite na svetski poredak. Nikada nas više neće slušati”, rekao je jedan visoki diplomata G7.
Mnoge zemlje u razvoju tradicionalno podržavaju palestinsku stvar, gledajući je kroz prizmu samoopredeljenja i suprotstavljanja globalnoj dominaciji SAD, najvažnijeg podržavaoca Izraela. Neke američke diplomate su privatno zabrinute što administracija Džozefa Bajdena nije uspela da shvati koliko njena široka podrška Izraelu može da otuđi veći deo globalnog juga.
Na Bliskom istoku, mnogi Arapi smatraju da SAD i druge zapadne sile nikada nisu smatrale Izrael odgovornim za odnos prema Palestincima, niti su obraćale dovoljno pažnje na brutalne sukobe u Siriji, Jemenu i Libiji.
“Ono što smo rekli o Ukrajini mora da se odnosi i na Gazu. U suprotnom gubimo sav svoj kredibilitet. Brazilci, Južnoafrikanci, Indonežani – zašto bi ikada verovali u ono što govorimo o ljudskim pravima?”, dodao je visoki diplomata G7.
Samo četiri nedelje pre napada Hamasa na Izrael, lideri SAD, EU i zapadnih saveznika su samitu G20 u Nju Delhiju tražili od zemalja u razvoju da osude ruske napade na ukrajinske civile, kako bi podržali poštovanje povelje UN i međunarodnog prava. Od prošle nedjelje, mnogi od tih zvaničnika rekli su za “Fajnenšel tajms” da su im isti argumenti pomenuti u zahtevima da osude uzvratni napad Izraela na Gazu i odluku da ograniči isporuku vode, struje i gasa toj palestinskoj enklavi.
“Mislim, budimo iskreni. Ovo je za Rusiju poklon sa neba. Rusija koristi krizu i, obraćajući se milijardi stanovnika na Bliskom istoku ili u arapskom svetu, govori: ‘Vidite, globalni poredak koji je izgrađen posle Drugog svetskog rata ne funkcioniše za vas”, rekao je jedan visoki zvaničnik EU.
Arapske države, posebno Jordan i Egipat, vrše pritisak na zapadne zvaničnike da pojačaju svoj ton u vezi sa zaštitom civila u Gazi.
“Ako isključivanje vode, hrane i struje u Ukrajini opisujete kao ratni zločin, onda biste to trebali reći i za Gazu”, rekao je jedan arapski zvaničnik.
Kao deo zajedničkih napora da se održi kontakt sa zemljama u razvoju, Džejms Kleverli, šef britanske diplomatije, rekao je u utorak da je proteklih dana razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Brazila, Indonezije, Filipina, Maroka i Saudijske Arabije. Na hitnom video samitu lidera EU u utorak, nekoliko lidera je upozorilo da nepoštovanje prava Palestinaca u Gazi rizikuje da zapadne države izloži optužbi za licemerje, reklo je više ljudi upućenih u diskusiju. Ta diskusija je bila podstaknuta nezadovoljstvom u prestonicama EU zbog odluke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da otputuje u Izrael prošle nedelje, bez mandata 27 država članica ili dogovorenog zajedničkog stava. Irska, Španija i Luksemburg bili su uznemireni jer, kada je govorila u Tel Avivu, nije pomenula međunarodno humanitarno pravo.
“Ono što Nju Delhi, Džakarta i Brazilija žele da vide jeste zajednički stav o ovim pitanjima i doslednost. A ako to ne vide… onda po glavnim globalnim pitanjima postoji određena opasnost da EU, G7, NATO ne budu shvaćeni ozbiljno”, rekao je Jap de Hop Shefer, bivši generalni sekretar NATO-a.
“Mi, Zapad, više nemamo inicijativu, a Globalni jug kaže: ‘Molim vas, i mi imamo glas koji ste neko vreme zanemarivali'”, dodao je De Hop Shefer, sada predsednik Clingendael instituta.
“Fajnenšel tajms” podseća da je rezolucija Saveta bezbednosti UN koju je predložila Rusija u ponedeljak dobila podršku samo četiri zemlje – Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mozambika i Gabona – ali mnoge zapadne diplomate su zabrinute da bi izmenjena ruska rezolucija mogla dobiti devet glasova potrebnih za usvajanje. SAD, Britanija ili Francuska bi tada mogle da stave veto, i time daju Moskvi propagandnu pobedu.
“Moramo da sprečimo Rusiju… koju podržavaju Kinezi… da preuzimajući inicijativu i ovo iskoristi protiv nas”, rekao je visoki zapadni diplomata. “Postoji rizik da ćemo na sledećem glasanju u Generalnoj skupštini UN o podršci Ukrajini videti veliku eksploziju u broju uzdržanih.”
Francuska je posebno zabrinuta zbog rizika od eskalacije u sukobu Hamas-Izrael. Veruje da Rusija više ne igra tradicionalnu ulogu “velike sile” u obuzdavanju svojih saveznika u regionu, već umesto toga vidi priliku da potroši američke resurse i odvrati pažnju od Ukrajine.
“Rusija ima ogroman interes u produžavanju ovog sukoba… kako bi ga koristila za ometanje i pomeranje globalnog narativa”, rekao je jedan zapadni ministar spoljnih poslova. Diplomate EU i SAD će takođe iskoristiti samit u petak u Beloj kući između Bajdena, Fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela, da bi izgradili zajednički stav.
“Evropa ovde mora da drži liniju”, rekao je taj ministar. “Bili smo u malom neredu u početku, ali mislim da smo sada bolje koordinisani u pogledu odbrane osnovnih prava i obezbeđivanja da vidimo obe strane.”
