VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Ukrajina i Rusija u tajnosti vode mirovne pregovore”

    “Ukrajina i Rusija u tajnosti vode mirovne pregovore”

    Rusija i Ukrajina u tajnosti vode mirovne pregovore preko visokih vojnih lidera, izjavio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simon Herš.

    Kako je naveo, taj dijalog sve više uzima maha, uprkos primedbama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Bele kuće.

    On je u člnaku koji je objavio na platformi Sabstek napisao da se pitanje mogućeg utvrđivanja novih granica duž trenutnih linija fronta između Ukrajine i Rusije, može rešiti tako da Rusija zadrži Krim i teritorije samoproglašenih Luganske Narodne Republike i Donjecke Narodne Republike, kao i Hersonsku i Zaporošku oblast, dok bi zauzvrat Ukrajina postala članica NATO, uz niz izvesnih ograničenja.

    ”Ozbiljni mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine naglo su ubrzani, ali njihova glavna pokretačka snaga nisu ni Vašington ni Moskva, ni Bajden ni Putin, već dvojica visokih generala – načelnik ruskog generalštaba Valerij Gerasimov i glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji”, navodi Herš.

    Herš tvrdi da se u zamenu za teritoriju razmatra opcija da se Rusija navodno neće protiviti mogućem ulasku Ukrajine u NATO, ali uz jasan uslov da Alijansa tamo neće stacionirati svoje trupe i ofanzivno oružje.

    Dodaje da je Bela kuća ”u potpunosti protiv predloženog sporazuma”. Kao još jednu moguću prepreku, američki novinar navodi insistiranje ukrajinskog predsednika Zelenskog da Ukrajina iz rata ”izađe kao pobednik”.

    Herš navodi da je jedan američki zvaničnik rekao da je Zelenskom stavljeno do znanja da nije on, već vojska ta koja će rešiti ovaj problem, a pregovori će se nastaviti sa ili bez njega i poručio mu da, ako bude potrebno, Zelenskom će biti ”plaćen put na Karibe”.

  • Cvijanovićeva: Benefite diplomatskih veza Srpske i Rusije imaju i građani FBiH

    Cvijanovićeva: Benefite diplomatskih veza Srpske i Rusije imaju i građani FBiH

    Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović rekla je da od dobrih dilomatskih veza Republike Srpske sa Rusijom ekonomske benefite imaju i građani Federacije BiH (FBiH).

    Imaju povlaštenu cijenu gasa, pa čak i u ovom periodu kada je Rusija u sukobu sa Ukrajinom. Mogu reći da su veću korist imali građani FBiH, s obzirom na veću zavisnost o snabdijevanju gasom. Republika Srpska je mali potrošač, gotovo zanemarljivo u odnosu na FBiH rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je istakla da je veza Republike Srpske i Rusije višeslojna, da će u budućnosti biti razvojnih projekata i da se sa tom namjerom i održavaju odnosi sa Moskvom.

    – Naši odnosi nemaju nikakvo utemeljenje u ovome što se dešava u vezi sa ratom u Ukrajini. Te veze postoje i postojaće i u budućnosti – rekla je Cvijanovićeva.

    Cvijanovićeva je naglasila da je Republika Srpska zauzela neutralan stav po pitanju konflikta između Rusije i Ukrajine.

    – Ne želimo da budemo navijači u nečemu gdje ljudi stradaju. S druge strane, BiH nije nikakav geopolitički globalni faktor da bi sada sebi dali na važnosti da će biti značajna za neko odlučivanje – rekla je Cvijanovićeva.

    Ona je istakla da će sukob između Rusije i Ukrajine jednog dana stati i da nema potrebe unaprijed kidati veze.

    – Mislim da su sve članice EU pretrpjele ogromnu ekonomsku štetu. Našli su oni druge snabdjevače za svoje gasne potrebno, ali tu štetu trpi privreda – pojasnila je Cvijanovićeva.

    Ona je navela da je Rusija i velika uzdanica kada je riječ o Dejtonskom mirovnom sporazumu jer nije imala navijačku ulogu.

  • Parlament Srpske uskoro raspravlja o novom zakonu o referendumu, a evo šta je novina

    Parlament Srpske uskoro raspravlja o novom zakonu o referendumu, a evo šta je novina

    Narodna skupština Republike Srpske će održati redovnu sjednicu za dvije sedmice, a na njenom dnevnom redu će se naći brojne tačke.

    Jedna je, ipak, privukla posebnu pažnju, a to je Nacrt zakona o referendumu i građanskoj inicijativi.

    Republika Srpska je još prije 13 godina donijela Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srpske broj 42 od 19. maja 2010. godine.

    Zakon donesen 2010. godine
    Donošenju ovog zakona prethodila je izjava tadašnjeg predsjednika Vlade Srpske i lidera SNSD, Milorada Dodika, o referendumu o samostalnosti Srpske.

    Ad
    Report this ad as:
    Animated
    Offensive
    Misleading
    – Sigurno će se jednog dana održati referendum o tome da li će Republika Srpska biti u okviru BiH ili izvan nje. To ne treba da bude sporno, ali da bismo to učinili moramo legalizovati pravo na referendum, a da bismo to učinili, moramo donijeti zakon o referendumu – rekao je Dodik u januaru 2010. godine.

    Četiri mjeseca kasnije donesen je navedeni Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi u NSRS.

    Kaka je razlika između zakona koji je na snazi i nacrta o kojem će raspravljati poslanici?

    Predstavnici opozicionih klubova u parlamentu Srpske nisu željeli ništa da komentarišu, navodeći kako nisu pročitali nacrt, te su poručili da pitamo vladajuću većinu koja ga je uputila u skupštinu.

    Novo, a nije
    Govoreći o Nacrtu zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, predsjednik NSRS, Nenad Stevandić, rekao je danas novinarima da je ovim aktom predviđeno da „natpolovična većina izašlih građana odlučuje o referendumu, a ne natpolovična većina upisanih građana“.


    Međutim, uvidom u postojeći Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi vidljivo je da i u njemu već stoji da „natpolovična većina izašlih građana odlučuje o referendumu“ , te da nigdje ne stoji da o tome odlučuje natpolovična većina upisanih građana.

    Naime, u članu 55. Nacrta zakona, koji će se naći pred poslanicima, stoji da je „referendumsko pitanje dobilo podršku građana ako se za njega izjasnila natpolovična većina građana koja je glasala na referendumu“.

    S druge strane, u članu 35. Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, koji je na snazi, navodi se da je „referendum punovažan ako je na njemu glasala natpolovična većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak“.

    – Referendumsko pitanje dobilo je podršku građana ako se za njega izjasnila natpolovična većina građana koja je glasala na referendumu – stoji u zakonu.

    Ko je zadužen za sprovođenje referenduma?
    Iz ovoga proizilazi da nema razlike između nacrta i već postojećeg zakona, kada je u pitanje odlučivanje na referendumu.

    Ono što je novina u Nacrtu zakona jeste da bi za sprovođenje republičkog referenduma trebala biti zadužena Republička izborna komisija, gradska, odnosno opštinska izborna komisija i glasački odbor, dok prema važećem zakonu za to sada treba oformiti komisiju.

    Naime, u članu 12. postojećeg zakona navodi se da su organi za sprovođenje referenduma komisija i glasački odbor.

    – Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasačke odbore – stoji u postojećem zakonu.

    Novina je i to da su Nacrtom zakona predviđene novčane kazne od 500 KM pa do 3.000 KM za članove organa za sprovođenje referenduma, odnosno zaposlene u organima i institucijama zbog propusta u radu.

    Predloženim Nacrtom preciznije se definiše i ko ima pravo da glasa na referendumu, a pominju se i građani Srpske koji žive u inostranstvu, postupak glasanja u inostranstvu, način i postupak izrade izvoda iz glasačkog spiska i slično.

    Preciznije je definisan i sam način kampanje sprovođenja referenduma, a pominje se i uloga medija u kampanji.

  • Stoltenberg poručio Erdoganu: “Došlo je vrijeme”

    Stoltenberg poručio Erdoganu: “Došlo je vrijeme”

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas turskom predsjedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da je “došlo vrijeme” da Turska ratifikuje dokument o pridruživanju Švedske zapadnoj vojnoj alijansi.

    Turska i Mađarska jedine su članice NATO-a koje još uvijek nisu formalno odobrile pristupanje Švedske, podsjeća AP.

    Stoltenberg je u izjavi za tu američku agenciju rekao da je tokom susreta sa Erdoganom, na magrinama samita o klimi COP28 u Dubaiju, pozvao Tursku da završi proces pristupanja Švedske, prenosi Tanjug.

    “Jutros sam se susreo s predsjednikom Erdoganom i ponovio svoju poruku da je došlo vrijeme da se finalizuje proces pridruživanja Švedske. Ne mogu da dam tačan datum, ali pozdravljam činjenicu da je prije nekoliko nedjelja predsjednik Erdogan podnio parlamentu papire za ratifikaciju”, naglasio je sekretar.

    Turska je odlagala ratifikaciju više od godinu dana, optužujući Švedsku da ne shvata dovoljno ozbiljno tursku zabrinutost za bezbjednost, uključujući i borbu protiv kurdskih militanata i drugoih grupa koje Ankara smatra prijetnjom.

    Švedska i Finska, koja se pridružila NATO u aprilu, napustile su politiku neutralnosti i aplicirale su za članstvo u alijansi nakon ruske invazije na Ukrajinu. Kako bi se primile nove članice, sve postojeće moraju odobriti odluku.

  • Putin potpisao ukaz o broju zaposlenih u vojsci

    Putin potpisao ukaz o broju zaposlenih u vojsci

    uski predsjednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o povećanju broja zaposlenih u Oružanim snagama Rusije, saopštio je Kremlj.

    U saopštenju se navodi da je određeno da u vojsci radi 2.209.130 ljudi, od kojih će 1,3 miliona biti vojnici.

    “U skladu sa članom četiri saveznog zakona od 31. maja 1996. godine “O odbrani”, odlučujem da utvrdim popunjenost Oružanih snaga Ruske Federacije u iznosu od 2.209.130 ljudi, uključujući 1.320.000 vojnog osoblja”, navodi se u ukazu koji je potpisao predsjednik Rusije.

  • U međunarodnoj akciji na području Srpske uhapšene 23 osobe

    U međunarodnoj akciji na području Srpske uhapšene 23 osobe

    Na području Republike Srpske su u međunarodnoj akciji “Džad” uhapšena 23 lica, a otkriveno je 20 krivičnih djela, i to najviše iz oblasti trgovine drogom i oružjem.

    Policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske su u okviru akcije usmjerene na zajedničko djelovanje protiv nelegalne trgovine oružjem, drogom, krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima izvršili provjeru 852 lica i 701 vozila.

    Slobode su liššena 23 lica na području Republike Srpske i otkriveno je 20 krivičnih djela, od čega 15 krivičnih djela neovlaštena proizvodnja i promet opojnih droga i pet krivičnih djela nedozvoljena proizvodnja i promet oružja ili eksplozivnih materija. Pronađeno je i oduzeto 13 pušaka, pet pištolja i 1.370 komada municije, saopšteno je iz MUP-a Srpske.

    Akciju su realizovale policije 26 evropskih zemalja uz podršku Evropola, Evrodžasta, Fronteksa i Interpola.

    U ovim planskim aktivnostima učestvovalo je 710 policijskih službenika, a samu aktivnost koordinisala je Uprava za organizovani i teški kriminalitet MUP-a Republike Srpske uz podršku policijskih uprava Istočno Sarajevo, Prijedor, Doboj i Banjaluka.

    Iz MUP-a su istakli da je jedna od njihovih značajnijih aktivnosti u ovoj međunarodnoj policijskoj aktivnosti akcija kodnog naziva “Kode” u kojoj su pripadnici Policijske uprave Istočno Sarajevo zajedno sa Upravom za organizovani i teški kriminalitet i u saradnji sa Evropolom slobode su lišili 14 lica.

    Njima se na teret stavlja da su počinili krivično djelo neovlaštena proizvodnja i promet drogom, čime su pričinili protivpravnu imovinsku korist od 2.750.000 KM.

    Ova akcija bila je usmjerena protiv više lica da su duži period na području Istočnog Sarajeva dogovarala kupovinu, distribuciju i novčanu isplatu heroina, kokaina, marihuane, amfetamina, ekstazija i drugih supstanci za proizvodnju narkotika te tako počinili prethodno navedeno krivično djelo.

    U akciji “DŽad” širom Evrope je učestvovalo ukupno 22.488 službenika, a epilog su 163 pokrenute istrage.

    Provjereno je ukupno 215.273 osoba i 67.277 vozila, kao i 5.225 poštanskih pošiljaka i paketa.

  • Vučić: Vratiti se osnovnim principima UN-a

    Vučić: Vratiti se osnovnim principima UN-a

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na Konferenciji UN o klimatskim promjenama u Dubaiju da je važno da se svi vrate osnovnim principima organizacije UN i da nisu mogući različiti pristupi teritorijalnom integritetu zemalja.

    Vučić je rekao da će, bez vraćanja osnovnim principima organizacije UN, svi uvijek biti suočeni sa arbitrarnim i proizvoljnim pristupima.

    “Ne možemo da imamo različite pristupe teritorijalnim integritetima nekih zemalja, pošto mi u Srbiji to znamo bolje od bilo koga”, rekao je Vučić.

    On je ukazao na geopolitičke probleme sa kojima je svijet danas suočen i na brojne ratove koji se vode.

    “Ako nismo uspjeli da tu ostvarimo rezultate da ih zaustavimo, kako možemo da budemo toliko sigurni i ubeđeni da ćemo ispuniti najbolje rezultate na polju klimatskih promena?”, upitao je Vučić.

    On je naveo da će Srbija napraviti novu strategiju kako bi doprinijela borbi protiv klimatskih promjena, te upozorio da su klimatske promjene u svijetu takve da do se kraja vijeka može očekivati povećanje temperature za pet stepeni, što može dovesti do kataklizme.

    Vučić je pozvao na saradnju i da se nađe zajednički imenitelj koji će pronaći put da svijet najprije riješi najveća geopolitička pitanja, a zatim da se na odgovarajući način pozabavi i sa problemom klimatskih promjena koji postaje sve veći.

    On je dodao da je to dio strategije do 2050. godine za smanjenje ugljen-dioksida i da je Srbija spremna da doprinese u toj borbi, ali da svijet treba bude ujedinjen i odmah da djeluje.

    “Suočeni smo sa najvećim izazovom našeg vremena u borbi protiv klimatskih promena, katastrofalnog globalnog zagrevanja i opasnosti koje predstavlja za zajedničku budućnost”, rekao je Vučić.

    On je naveo da su u Srbiji osjetne klimatske promjene, da su ove godine bili najtopliji jul, septembar i oktobar, kao i da sada mora da se izračuna napravljena šteta.

    Vučić je rekao da se Srbija bori sa prosječnom temperaturom višom za 1,8 stepeni Celzijusovih, što je iznad globalnog prosjeka, a u oktobru su bile tropske noći, što je nezapamćeno.

  • Vučić: Ako uslov Brisela bude Kosovo u UN, onda nam zatvaraju vrata u EU

    Vučić: Ako uslov Brisela bude Kosovo u UN, onda nam zatvaraju vrata u EU

    Predsjednik Srbije Alekandar Vučić rekao je da bi Evropska komisija de fakto zatvorila vrata za Srbiju ukoliko bi u pregovaračko poglavlje uvrstila članstvo Kosova u UN.

    Vučić je rekao da bi usvajanje prijedloga Savjeta EU da Evropska komisija u poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, uvrsti i Ohridski sporazum, značilo da ne ne žele Srbiju u EU.

    “Ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti. Ne mislim da je moguće da to bude u celini deo pregovaračkog poglavlja. Postoje stvari za koje smo rekli šta je to što hoćemo da implemetiramo, a šta je to što je nemoguće”, rekao je Vučić večeras za RTS.

    Što se tiče mišljenja Savjeta EU da je Srbija spremna da otvori više poglavlja odjednom, Vučić je rekao da je Srbija spremna ne samo da otvori, nego i u kratkom periodu i zatvori ta poglavlja.

    “Ali, oni su naveli da to zavisi od razgovora sa Prištinom”, rekao je Vučić.

    On je naveo da je za Srbiju važno da bude na evropskom putu i pošalje važne poruke po tom pitanju, ali i da zemlja dobro radi i ekonomija i energetika, ali da sve to zavisi od političkih kriterijuma, a to je uvijek Kosovo i Metohija.

    U nacrtu zaključaka o Srbiji i politici proširenja Savjeta EU, u koji je RTS imao uvid, navodi se da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom odrediti dalji tempo pregovora o članstvu u EU.

    Prema ovom dokumentu, koji bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova, a zatim i lideri EU na samitu 14. i 15. decembra u Briselu, Savjet EU traži od Evropske komisije da formalno uvrsti obaveze iz Ohridskog sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine u pregovore sa Srbijom o članstvu u EU.

    EU očekuje od Srbije da pojača napore u reformi pravosuđa, slobodi medija i usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji i Bjelorusiji, te da u potpunosti primijeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i učini više u procesuiranju odgovornih za napade u Banjskoj.

  • Ako Zelenski krene na Zalužnog i Budanova…

    Ako Zelenski krene na Zalužnog i Budanova…

    Sve su jasnije “pukotine” u ukrajinskom društvu – na jednoj strani su oni koji se moraju boriti u rovu, a na drugoj oni kojima je ring politika.

    Poslednji u nizu takvih slučajeva je onaj Antona Droboviča koji je odbio mesto zamenika ministra kulture. Drobovič je bio rujivodilac ukrajinskog Instituta za nacionalno pamćenje i imao je dobre reference, ali se tokom prethodnih meseci zaglavio boreći se u najopasnijim operacijama ukrajinske vojske u regionu Zaporožja.

    “Odlučio sam da imam važnijeg posla na prvim linijama”, kazao je odbivši ponudu.

    “Ekonomist” navodi da je Drobovič samo jedan u nizu Ukrajinaca koji su se našli između dva sveta koja se sve više razlikuju: sumorne stvarnosti rovovskog rata i sve oštrijeg političkog fronta u Kijevu.

    Opozicija, koja je u početku rata u Ukrajini bila skrajnuta, polako diže glavu i upozorava da je to nadmetanje u Kijevu već učinilo Ukrajinu “nestabilnom”, a takođe upozoravaju i da se greške prave “na sve strane”.

    Pokušaj predsednika Volodimira Zelenskog da “centralizuje donošenje odluka” i “ućutka protivnike” već je imao suprotan efekat, navodi se dalje u tekstu.

    Pukotine su se pojavile ne samo na političkim linijama nego, što je najviše zabrinjavajuće, između vojnog i političkog vođstva.

    Već se neko vreme priča da su odnosi između predsednika Zelenskog i njegovog vrhovnog zapovednika Valerija Zalužnog užasni.

    O razlikama u mišljenjima prvi put je izveštavano u leto prošle godine, a nedavni iskreni intervju “Ekonomista” s generalom, u kom je izjavio da je rat u Ukrajini došao do mrtve tačke, izneo je taj sukob na videlo.

    Zelenski je potom javno ukorio svog generala zbog naslova, a onda je u kasnijem intervjuu upozorio Zalužnog da se drži vojnih poslova umesto da se “bavi politikom”.

    Jedan visoki ukrajinski zvaničnik iz tamošnje vlade rekao je “Ekonomistu” da je sukob Zelenskog i Zalužnog rezultat propale kontraofanzive. Isti zvaničnik međutim kritikuje Zalužnog, tvrdeći da mu je bilo mudrije da nije protivrečio optimističnijim javnim stavovima svog predsednika.

    Ipak, priznao je da bi malo ko u vladi mogao prigovarati zaključčcima Zalužnog.

    “Političari kažu da su njihovi generali kreteni obučeni u Sovjetskom savezu. A generali govore da su političari “budale” koje se mešaju. Pobeda ima mnogo očeva, ali niko ne želi biti roditelj zastoja.”

    Drugi faktor u sukobu na liniji predsednika i Generalšataba je prijavljena kriminalistička istraga o odbrani južne Ukrajine. To je bilo jedino područje na kom su ruske snage uspele da ostvare brzu i važnu pobedu u februaru i martu 2022, stvarajući novi kopneni koridor do Krima u nekoliko sedmica.

    Zalužni je, kažu neki izveštaji, trenutno imenovan samo kao svedok istrage, ali to se može promeniti u nešto ozbiljnije. Neki kažu da je mogućnost podizanja krivične prijave osmišljena da bi ga “ukrotili”.

    Zalužni nije iskazao nikakve političke ambicije, a njegovih nekoliko koraka u političkoj areni bilo je sve samo ne spretno.

    Ali to ne znači da on ne predstavlja pretnju Zelenskom. Interna anketa u koju je imao uvid “Ekonomist” pokazuje da predsednik, nekada hvaljen, sada je upleten u korupcionaške afere i ima podršku od oko 32 odsto, dok još uvek cenjeni general Zalužni ima oko 70 odsto. Ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov takođe ima bolje ocene od predsednika 45%.

    Ista anketa sugeriše da Zelenski veoma rizikuje da izgubi predsedničku poziciju ako se ikada sukobi sa svojim vrhovnim zapovednikom.

  • EU zavisna od ruskog nuklearnog goriva?

    EU zavisna od ruskog nuklearnog goriva?

    Evropska unija je ponovo povećala tokom 2023. godine uvoz ruskog nuklearnog goriva i usluge za blok reaktore konstruisane u Rusiji, u poređenju sa 2021.

    To je saopštila Agencija Euratoma za snabdevanje (ESA).

    Iako takav uvoz ne podleže sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi, EU je postavila cilj da smanji zavisnost od Rusije, prenosi Rojters.

    U tom smislu njen ukupan uvoz iz ruske nuklearne industrije ostao je stabilan prošle godine, uprkos rastućoj tražnji za nuklearnom energijom izazvanoj visokim troškovima energenata i naporima da se smanje emisije ugljenika, navodi britanska agencija.

    Međutim, uvoz pet zemalja EU, koje koriste takozvane VVER reaktore, verovatno će ove godine ponovo premašiti nivo iz 2021, nakon porasta i tokom 2022. godine, rekao je Stefano Čikarelo, vršilac dužnosti direktora ESA, u intervjuu za Rojters.

    Ovaj trend naglašava izazove sa kojima se EU suočava u postizanju svog dugoročnog cilja, postizanja samodovoljnosti VVER gorivom.

    “Uvoz zemalja koje koriste VVER reaktore ruske proizvodnje porastao je u 2022. u poređenju sa 2021. i verovatno će se povećati 2023. u poređenju sa tom godinom, pre ruske invazije“, objasnio je Čikarelo.

    Prošle godine je tih pet zemalja, Bugarska, Češka Republika, Finska, Mađarska i Slovačka, kupilo 30 odsto više usluga konverzije od Rusije i 22 odsto više obogaćivanja, navela je ESA u svom godišnjem izveštaju u oktobru. Čikarelo nije naveo konkretne brojke za ovu godinu i rekao je da je prerano za ocenu da li će i 2023. uvoz biti veći nego prošle godine.

    Od pet zemalja EU koje su se do sada u potpunosti oslanjale na rusko snabdevanje, samo Mađarska još treba da potpiše ugovore za alternativno gorivo, navodi ESA. Ranije ove godine, u Ukrajini, američka kompanija Vestinghaus je prvi put koristila alternativno gorivo za VVER reaktor, ali bi za prebacivanje većeg obima bile potrebne godine, navodi Rojters.