Ukrajinske snage su za pola godine kontraofanzive izgubile preko 125.000 ljudi i 16.000 jedinica naoružanja, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.
Borbene mogućnosti Oružanih snaga Ukrajine značajno su smanjene zbog moćnih i efikasnih napada ruske vojske, dodao je Šojgu.
“Naša vojska deluje kompetentno i odlučno, zauzima povoljnije položaje i širi zone kontrole u svim pravcima”, rekao je ruski ministar odbrane na sastanku sa rukovodstvom Oružanih snaga Rusije.
U Banjaluci je danas otvoren Sajam inovatora i investitora čiji je cilj da predstavi najbolje prototipe i inovacije Republike Srpske potencijalnim investitorima i organizacijama koji nude brojne programe podrške za razvoj inovacija.
Na sajmu, koji je organizovala Gradska razvojna agencija u saradnji sa gradom Banjaluka, učestvuje 60 inovatora i 70 investitora iz Republike Srpske.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, koji je pristvovao otvaranju manifestacije, rekao je da tri različite političke opcije, tri različita mišljenja učestvuju u nečemu što Banjaluku čini velikim poslovnim inkubatorom za ideje, inovatore i investitore.
“To je važno i za Banjaluku, drugu srpsku prijestonicu, ali i za Republiku Srpsku, da pamet može da zaobiđe sukobe i da se nađe na istom planu kada treba nešto da prikažemo, pomognemo, povećamo broj radnih mjesta i kada treba da se poboljša imidž Banjaluke. Tu se pamet, inovacije i investitori susreću i pokreću nove pogone, daju novu energiju”, rekao je Stevandić novinarima u Banjaluci.
Direktor Gradske razvojne agencije Banjaluka Neven Stanić rekao je da su na sajmu predstavljene brojne ideje iz različitih oblasti, dodajući da ovakav vid sajma još nigdje nije organizovan.
“Inovatori imaju dobre ideje, ali su im problem finansije da bi ih komercijalizovali. S druge strane imamo investitore koji su voljni da svoj novac ulože u inovacije”, naveo je Stanić.
Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da je suština ovog sajma da se probude kreativnost i inovativnost, te pošalje poruka da je najvažnija vlastita ideja, i kada drugi sumnjaju.
“Ideja je da pozovemo sve koji se bave inovacijama da nastave dalje, te da će Republika Srpska, grad Banjaluka i sve ustanove i institucije to podržati, a ovaj sajam to pokazuje”, naglasio je Stanivuković.
Partneri ovogodišnjeg sajma su Područna privredna komora Banjaluka, gradsko Udruženje inovatora i kompanija “RS konsalting end trejd Banjaluka” /RS Consulting and Trade Banjaluka
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić smatra da bi Balkan bio stabilniji i manje ljudi bi se iselilo iz BiH da je američka administracija poslušala Henrija Kisindžera da Srbe, Hrvate i Bošnjake ne gura u istu državu.
“Takođe, svako bi u BiH raspolagao svojom imovinom, kreirao bi investicije, jedni drugima ne bi zabijali klipove u točkove, mada to Srpska nije radila. Kisindžer je sigurno dugoročno bolje vidio situaciju u BiH nego američka administracija”, rekao je Stevandić novinarima u Banjaluci.
On kaže da je veoma zanimljivo to što je Kristijan Šmit stavio Henrija Kisindžera na OHR-ov službeni “Tviter” nalog, dodajući “da mu treba reći da stavi i dio o onome što je Kisindžer govorio o BiH.
Nekadašnji šef Stejt departmenta i Savjeta za nacionalnu bezbjednost, te američki državni sekretar Henri Kisindžer preminuo je u 100. godini.
Kisindžer je u intervjuu američkom novinaru Čarliju Rouzu prije 13 godina kritikovao američku politiku na Balkanu, navodeći da se Amerika ponaša kao da silom pokušava da vrati Srbe u nekakvu mitsku Bosnu, koja nije postojala nikada u istoriji.
“Ne postoji bosanski jezik, ne postoji bosanska kultura. Bosna je administrativna jedinica koja se sastoji od Hrvata, muslimana i Srba, vještački stvorena u bivšoj Jugoslaviji i glupavo priznata kao država od zapadnih sila”, rekao je Kisindžer.
On je naveo da su se Srbi 600 godina borili da njima ne vladaju muslimani i upitao zato SAD krši vlastito načelo samoodređivanja naroda i zašto ih mediji nazivaju “srpskim separatistima”?
Centralna izborna komisija (CIK) BiH na juče održanoj sjednici utvrdila je prestanak mandata Milanu Radoviću, sada već bivšem poslaniku SDS-a.
Radović je ostavku podnio iz ličnih razloga, a na njegovo mjesto CIK je imenovao drugoplasiranog sa liste SDS-a, a to je Nedeljko Glamočak, koji je u prethodnom mandatu takođe bio poslanik.
Inače, Radović je na prošlim Opštim izborima održanim 2022. godine na listi SDS-a u trećoj Izbornoj jedinici imao 6.625 glasova, dok je Glamočak kao 14. na listi, bio drugoplasirani sa 2.931 glasom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da je rat sa Rusijom u novoj fazi, prenosi AP.
Zelenski je kazao da će zima zakomplikovati borbe nakon letnje kontraofanzive. Međutim, uprkos neuspesima, on je rekao da Ukrajina neće odustati.
“Rat sa Rusijom ušao je u novu fazu i očekuje se da će zima otežati borbe nakon letnje kontraofanzive koja nije donela željene rezultate zbog stalnog deficita u oružju i kopnenim snagama”, rekao je Zelenski i dodao:
“Zima kao celina je nova faza rata”.
Upitan da li je zadovoljan rezultatima kontraofanzive, Zelenski je kazao da kontraofanziva nije donela željene rezultate zbog stalne nestašice naoružanja i trupa. Zelenski je dodao da ne može biti zadovoljan rezultatima.
“Nismo dobili svo oružje koje smo želeli, ne mogu da budem zadovoljan, ali takođe ne mogu da se žalim previše”, rekao je Zelenski.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da bi bila greška da Evropska komisija insistira da se prijem Ukrajine u Evropsku uniju stavi na dnevni red.
Dodao je da bi evropski blok prvo trebalo da potpiše strateško partnerstvo sa Kijevom na period između pet i deset godina.
Orban je rekao za državni mađarski radio da ove pripreme ne treba da znače da se “nešto tek stavi na papir što će svi pročitati”, već da EU treba da razgovara sa svim članicama, kako bi se uskladili svačiji interesi.
“Jednom kada vidimo da možemo da sarađujemo, onda možemo da stavimo na dnevni red pitanje članstva. To može da bude moguće za mnogo godina od danas”, istakao je Orban, preneo je MTI.
Mađarski premijer je rekao da pravni i politički sistemi zemlje u ratu funkcionišu drugačije i da stoga nije moguće da se kaže da li Ukrajina ispunjava uslov EU, a to je vladavina prava.
On je, takođe, rekao da se ne može odrediti koliko je velika teritorija Ukrajine, rekavši da je deo pod ruskom kontrolom, dodajući da ne može da se kaže ni koliko stanovnika ima ta zemlja jer mnogi konstantno odlaze u inostranstvo.
Kada je reč o pomoći Ukrajini, Orban smatra da bi podrška Kijevu trebalo da se pruži van budžeta Evropske unije, na transparentan način.
On je napomenuo da bi trebalo napraviti poseban fond sa međuvladinim sporazumom za podršku Ukrajini, u koji bi svaka zemlja uplaćivala sredstva.
“Dali smo mnogo novca Ukrajini, više od 100 milijardi evra, delimično kroz oružje, a delimično u novcu. Da se taj novac trošio na evropski razvoj, evropska ekonomija bi bila u mnogo boljem stanju”, naglasio je Orban.
On je dodao da, umesto rata, treba postići primirje.
“Umesto rata, treba finansirati prekid vatre, a onda i mir”, rekao je Orban.
Cilj izraelske vojske je da uništi Hamas da više nikada ta militantna grupa ne bi počinila zločin u Izraelu, kaže portparol IDF major Doron Špilman.
On je istakao da je cilj, takođe, vratiti taoce kući.
Portparol je istakao za Si-En-En (CNN) da IDF ponovo nastoji da uništi Hamas nakon što je isteklo jednonedeljno primirje između Izraela i te militantne grupe.
Špilman je rekao da vojni ciljevi ostaju uporišta i teroristi Hamasa, kao i mesta sa kojih su pucali iz raketnih bacača.
On je istakao da je izraelska vojska od jutros presrela više raketa ispaljenih iz Gaze.
“Potencijalni nastavak primirja je na političarima, a ne na vojsci”, rekao je Špilman.
Na pitanje o gađanju civilnih područja u Gazi, Špilman je rekao da Hamas deluje direktno iz civilnih područja u Pojasu Gaze i da zbog toga IDF mora da gađa te oblasti, iako, kako je naveo, ne želi da izaziva civilne žrtve.
Špilman tvrdi da je Hamas direktno gađao civile u Izraelu, a ne vojne položaje.
Sirene su se oglasile jutros u Izraelu, sat vremena pre nego što je privremeno primirje trebalo da istekne, a IDF je saopštio da je presreo raketu ispaljenu iz Pojasa Gaze.
Sirene od tada nastavljaju da se oglašavaju u izraelskim zajednicama na granici sa Gazom.
Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura EU do ivice, a diplomate se sada boje da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini gurnuti blok u konačnu provaliju.
EU planira da sredinom decembra na samitu donese istorijsku odluku o primanju Ukrajine i time zapečati ključni dogovor i Kijevu baci slamku spasa od 50 milijardi evra. Takođe, taj sastanak bi trebalo SAD-u da pošalje poruku da je, uprkos ratu na Bliskom istoku, EU i dalje u potpunosti predana Ukrajini.
Ali, kako ocenjuje Politiko, te bi planove mogao bi pokvariti Viktor Orban. Naime, Orban zahteva da se čitav proces zaustavi dok se zvaničnici ne slože s opštom revizijom podrške Evropske unije Kijevu.
To zvaničnicima EU zadaje veliku brigu, jer iako Mađarska predstavlja samo dva odsto stanovništva EU, Orban celu Uniju može držati kao taoca. Podseća se da je bio najglasniji protivnik sankcija protiv Rusije još od Putinove aneksije Krima 2014. godine.
“Idemo prema velikoj krizi”, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU-a pod uslovom da ostane anoniman, dok je drugi, koji takođe nije želeo da se njegovo ime pominje, rekao da bi to mogao biti jedan od najtežih Evropskih saveta.
Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti, kaže da je Orban čekao da Evropa shvati da ne može dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora učiniti ustupke. “Sada oseća da njegovo vreme dolazi jer u mnogim zemljama EU javno mnjenje pokazuje da su ljudi umorni od Ukrajine”, dodaje Krekó.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ranije ove sedmice otputovao je u Budimpeštu na dvosatnu raspravu s Orbanom.
Kazniće ga?
EU sada važe kako se nositi s mađarskim prijetnjama.
Zvanični Brisel bi teoretski mogao da pokren tzv. postupak EU-a prema članku 7 protiv Mađarske. To se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja temeljnih vrednosti Unije.
Neki to zovu “nuklearnom opcijom” jer predviđa najozbiljniju sankciju koju blok može nametnuti nekoj zemlji članici: suspenziju prava glasa o odlukama EU-a.
Ipak, u Briselsu se boje da bi pokretanje članka 7 protiv Mađarske moglo izazvati kontraefekat i dovesti do izlaska Mađarske iz EU.
Ipak, brojni analitičari smatraju da je Orban skloniji tome da potkopava EU iznutra, a ne da iz nje izađe, a sve više oseća vetar u leđa, posebno nakon nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji.
“Orban igra dugu igru. S Vildersom, još jednim ili dvojicom krajnje desničarskih čelnika u Evropi i potencijalnim povratkom Trampa u SAD-u, on bi uskoro mogao biti manje izolovan nego što mislimo, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU.
Zbog inflacije i situacije s kupovnom moći građana, nećemo povećavati cijenu električne energije za domaćinstva, ona će ostati ista, kazao je Nermin Nikšić, premijer FBiH.
“Mi vrlo precizno pratimo stanje u svim oblastima koje su u nadležnosti u FBiH. Ovo je neki dvokorak koji pravimo kada je u pitanju zaštita energetske stabilnosti FBiH. Ovako kad kažete malo alarmantno zvuči, ali u stvari govorimo o tome da imamo situaciju da cijena električne energije koju isporučujemo manja je od proizvodne tako da je izvjesno kako Elektroprivreda mora ući u proces povećanja cijena električne energije. To će se kretati u onom zakonskom okviru do 20 posto povećanja, to je za privredu. Predstoji nam da u skladu sa usvojenim setom energetskih zakona pratimo situaciju, napravimo dubinsku analizu prema kojoj ćemo ona domaćinstva koja se ponašaju energetski odgovorno, koja troše manje električne energije, zadržati na nižoj cijeni, a oni koji budu enormno trošili električnu energiju, morat će malo više i da plate”, naglasio je Nikšić za FTV, prenosi Fena.
Na pitanje ima li Vlada mehanizme da kompenzira, odnosno da umanji mogući domino efekt kod poskupljenja struje privredi, kaže da su privrednici u protekloj godini ostvarili dodatnu dobit od nešto više od milijardu te da su to ostvarili na komparativnim prednostima koje imaju, i koje im je na neki način omogućila i država.
“A to je da imaju najnižu cijenu električne energije u regionu i sa ovim poskupljenjem to će biti najniža cijena. To daje dodatni doprinos njihovoj konkurentnosti, imamo prilično podcijenjenu radnu snagu i među najnižim stopama poreza na dobit. To su stvari koje se moraju uvažiti”, pojasnio je Nikšić.
Dodao je da većina poslodavaca i privrednika prihvata da je ovo realnost, da su inflatorni udari takvi da se mora povećati cijena električne energije. Kaže i da nisu moguće redukcije za građane.
Govorio je i o tome kakva je budućnost “Elektroprivrede”.
“Imali smo jedan period kreativnog pristupa obračunu i vođenju finansijskih izvještaja kada je u pitanju ‘Elektroprivreda’. Još u januaru ove godine tadašnja uprava je poslala dopis Vladi FBiH, resornom ministru i premijeru u kome su upozorili da u ovoj godini planiraju preko 260 miliona slabiju realizaciju u odnosu na plan poslovanja i da će to generirati gubitak Elektroprivredi 90 miliona. Mi smo zatekli situaciju kakvu smo zatekli, aktuelna uprava je zaista dala sve od sebe i u saradnji sa rudnicima taj gubitak će biti ipak nešto manji. Pretpostavljamo da će godina završiti u gubitku od nekih 70 miliona. Ali ono što je posebno važno kada je u pitanju poslovanje ‘Elektroprivrede’ je alarmantan pad proizvodnje. Mi imamo još uvijek dovoljno električne energije za svoje potrebe. Prije osam godina je bilo preko 2.000 gigavat sati viška električne energije. Imamo problema sa određenim kapacitetima, imali smo problema sa isporukom uglja od strane rudnika, štrajkovi, problemi”, dodao je Nikšić.
Predstavnici stranaka u Narodnoj skupštini RS podržavaju uvođenje novih tehnologija u izborni proces u BiH, ali isto tako dio njih imao je šta da doda na predložene ideje.
Skeniranje glasačkih listića, otisak prsta, provlačenje ličnih karata, te automatsko dostavljanje rezultata, trebalo bi, po najavama, da unaprijede izbore u BiH, a da li će se to i desiti, pokazaće pilot-projekat Centralne izborne komisije (CIK) BiH, kojim je planirano da ove tehnologije budu instalirane na narednim lokalnim izborima na 165 biračkih mjesta u 64 lokalne zajednice u BiH.
Pored ovoga, opozicija u Srpskoj nastavlja i da zagovara da se na svim glasačkim mjestima uvede i obavezan video-nadzor.
Za uvođenje svega navedenog u potpunoj mjeri biće neophodne izmjene i dopune Izbornog zakona BiH, a za tako nešto, kako su u više navrata poručili iz Delegacije EU u BiH, ima vremena uz političku volju.
Iz vladajućeg SNSD-a, pored poruke da jesu za nove tehnologije, navode i da izmjene Izbornog zakona BiH nisu samo tehničko pitanje, već su na neki način i ustavno pitanje, podsjetivši na stav hrvatske strane koja čini vlast.
Ali, ne slažu se ni sa stavom da vremenski rokovi dozvoljavaju izborne reforme.
“U ovom trenutku, kada govorimo o vremenskim rokovima, mislim da je nametanje nekih zakonskih rješenja jedino što je ostalo, a to je za nas neprihvatljivo, posebno ako te zakone treba da nametne neko ko nelegalno radi i djeluje u BiH”, istakao je Igor Žunić, šef Kluba poslanika SNSD-a.
“SNSD je kao najveća i najorganizovanija partija uvijek za bilo šta što će doprinijeti da rezultati izbora odgovaraju glasovima birača. Nove tehnologije svakako jesu pomoć u samom procesu glasanja, ali one nose i određene vrste opasnosti da se iz jednog mjesta može upravljati samim izbornim procesom. Lično sam za što veću kontrolu izbornog procesa i da se zaista broji onako kako građani glasaju, ali moramo biti pažljivi, jer svi znamo koliki je uticaj stranaca na procese ovdje”, dodao je on.
Ni predstavnici Demosa i Socijalističke partije RS nemaju ništa protiv ove ideje.
“Ja sam definitivno za ovo, smatram da će to sigurno pojednostaviti izborni proces”, kazala je Suzana Gašić, poslanica Demosa, dok je Srđan Todorović, predsjednik Kluba poslanika SP – NDP – SNP, naveo da novim tehnologijama treba da se spriječe propusti kojih je bilo u dosadašnjim izborima.
“Hiljadu puta napiši ‘da’. Mi smo za nove tehnologije i to posebno odgovara manjim strankama”, jasan je bio i Dragan Galić, šef Kluba poslanika NPS – PUS – Prva SDS.
Nove tehnologije su prioritet izbornog procesa i za opoziciju u Srpskoj, čiji su lideri još jednom ponovili da nema fer izbora bez skenera i video-nadzora.
“Da na svakom biračkom mjestu birač ima zaštićen svoj glas. Skeneri, biometrija, video-nadzor, tajno glasanje”, kazao je Milan Miličević, prvi čovjek SDS-a.
Međutim, on smatra da ideja CIK BiH o pilot-projektu za lokalne izbore nije dobra.
“Mislim da je iracionalno praviti pilot-projekat. Ne možete parcijalno praviti poštene izbore, izbori su pošteni ili nisu pošteni. To nećemo prihvatiti. Od prvog dana, Izborni zakon mora da onemogući fiktivno prijavljene političke partije ili nezavisne kandidate koji iza sebe nemaju ljude ni članstvo, a samo služe za prodaju mjesta u biračkim odborima”, poručio je on.
Njegov kolega iz PDP-a Branislav Borenović navodi da je BiH potreban novi Izborni zakon jer se samo tako društvo može sačuvati od anarhije, a građani biti sigurni da je njihov glas ispravan.
Nebojša Vukanović, predsjednik Kluba poslanika Za pravdu i red, dodao je da je cilj vlasti da opstruiše tehničke izmjene Izbornog zakona, a da im u tome podršku daju stranci, kao što su prihvatili rezultate prethodnih izbora.
I iz poslaničke grupe Pokret za državu poručuju da će oni podržati sve ono što će donijeti transparentnost izbora i spriječiti već dokazane izborne manipulacije.
“Ako će ovo rezultirati time da će spriječiti da u vlast bude izabran makar jedan predstavnik koji je to pokušao na manipulatorski način, isplati se ići u ovo, bez obzira na to koliko košta”, rekao je Mirsad Duratović iz ove poslaničke grupe.
Podsjećanja radi, i sve stranke u Parlamentu FBiH, izuzev HDZ BiH, podržale su predloženu Deklaraciju o uvođenju modernih tehnologija u izborni proces.
Ali, i oni smatraju da nove tehnologije treba da se uvedu u svim jedinicama lokalne samouprave, a ne samo u pojedinim.