VRBAS Media

Autor: INFO

  • Crnadak tvrdi da Stanivuković nastavlja kampanju prevođenja cijelog PDP u SNSD koaliciju

    Crnadak tvrdi da Stanivuković nastavlja kampanju prevođenja cijelog PDP u SNSD koaliciju

    Sinoć u Zalužanima nastavljena je kampanja za prevođenje cijelog PDP u SNSD koaliciju.To tvrdi potpredsjednik PDP Igor Crnadak, komentarišući izjavu Draška Stanivukovića da je dobio jednoglasnu podršku Mjesnog odbora PDP Zalužani za još jedan mandat gradonačelnika.

    –Ni sinoć nije bilo ni predsjednika PDP, niti bilo kojeg od potpredsjednika PDP iz Banjaluke. Svi koji su bili prisutni neka pogledaju ovaj video iz 2019. i neka stave prst na čelo. Jesu li ovo danas i ovo sa snimka ista politika? – objavio je Crnadak na Fejsbuku.

    U pomenutom videu iz 2019. Stanivuković je u ulozi poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske i govori o tenderima vlasti u RS na kojima je prošao “Prointer”.

  • Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Podrška Ukrajini među Evropljanima je i dalje široka, ali skoro dve godine nakon invazije u punom obimu jedva 10% sada veruje da može da pobedi Rusiju.

    Prema istraživanju širom EU – sa nekim oblikom “kompromisnog rešenja” koji se smatra najverovatnijim krajem tačka.

    Na drugu godišnjicu sukoba u Ukrajini, autori izveštaja su rekli da Evropljani nisu bili “herojski raspoloženi”, pa čak ni optimisti po pitanju situacije. Ali, rekli su, posvećenost Evropljana da spreče pobedu Rusije se nije pomerila.

    U ovo vreme prošle godine, više Evropljana nego što nije reklo da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu “realističniji” pristup koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

    “Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu”, rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu, prenosi The Guardian.

    Većina Evropljana “očajnički želi da spreči pobedu Rusije”, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da je najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći “mogao da dovede do održivog, dogovorenog mira koji favorizuje Kijev – pre nego pobeda Putina”.

    Ratovi i izbori
    Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini, otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok je duplo više (20%) predviđalo pobedu Rusije. Čak i u najoptimističnijim anketiranim državama članicama – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od jedne od pet (17%) veruje da bi Kijev mogao da pobedi, piše The Guardian.

    U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem – iako su neke zemlje više volele taj ishod od drugih.


    Najveća podrška
    U Švedskoj (50%), Portugalu (48%) i Poljskoj (47%), ispitanici su češće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini da uzvrati, dok u Mađarskoj (64%), Grčkoj (59%), Italiji (52%) ) i Austrije (49%), više su voleli da guraju Kijev da prihvati nagodbu. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji mišljenja su bila ravnomernije podeljena.

    Anketa je dala dokaze da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih, a 33% je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29%) – od rata na Bliskom istoku ( u poređenju sa 5% koji su rekli suprotno po obe tačke).

    Trampov mogući povratak = loša vest
    Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, sa 56 odsto ispitanika u 12 ispitanih zemalja reklo da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.

    Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije, mađarskog Fidesa, nadale su se pobedi Trampa.

    Ako bi SAD obustavile vojnu pomoć Ukrajini pod Trampovim predsedavanjem, 41 odsto Evropljana je reklo da bi EU trebalo ili da poveća svoju podršku ili da je zadrži na sadašnjem nivou, dok bi 33 odsto više volelo da EU sledi vođstvo SAD, prenosi The Guardian.

  • Javni sektor u Srpskoj se pobunio, zbog rasta minimalca traže veće plate

    Javni sektor u Srpskoj se pobunio, zbog rasta minimalca traže veće plate

    • Kao što se i očekivalo, zbog rasta minimalne plate sa 700 na 900 KM, zaposleni u javnom sektoru i javnim preduzećima traže povećanje i ostalih plata, jer kako kažu, sadašnja situacija je neizdrživa zato što, recimo, čistačica sada ima istu platu kao i visoko kvalifikovani radnik.

    Ova situacija, kako kažu u sindikatima, unijela je nemir među same radnike koji se bune i koji insistiraju da se plate isplaćuju po platnim razredima, jer zbog rasta minimalne plate od 28 odsto, po platama, mnogi poslovi su izjednačeni, iako to ne bi smio biti slučaj.

    “Povećanjem najniže plate došli smo u još goru situaciju i očigledno je da većina poslodavaca ne pomjera druge platne razrede i to će biti osnovni pravci za djelovanje Konfederacije sindikata u narednom periodu. Kroz povećanje minimalne plate trebalo je naći modele za povećanje i ostalih platnih razreda, jer najniža plata se isplaćuje za najjednostavniji rad gdje nije potreban nikakav obrazovni profil. Tražimo veću platu i pravičniji odnos u platnim razredima. Sada imate neka preduzeća gdje je VKV radnik u toj najnižoj plati, da ne pričamo o tome da je masovna pojava da mnogi u javnom sektoru imaju minimalnu platu, a po obrazovanju su treći ili četvrti stepen”, rekao je Željko Tepavčević, predsjednik Konfederacije sindikata Republike Srpske.

    Ova konfederacija u posljednjih nekoliko dana održala je dvije sjednice Predsjedništva na kojima je, između ostalog, bilo govora o povećanju plata. Sljedeća sjednica biće održana u četvrtak, kada će biti organizovana i pres-konferencija sa koje će i zvanično biti upućen poziv poslodavcima da se plate povećaju i ostalim radnicima.

    U suštini, to znači da će mnoga javna preduzeća, kao što su “Elektroprivreda Republike Srpske”, “Pošte”, “Željeznice”, “Šume” itd… biti pod pritiskom sindikata da se povećaju primanja i ostalih zaposlenih.

    Kao i u Konfederaciji sindikata Republike Srpske, slično misle i u Sindikatu uprave Republike Srpske, gdje kažu da su prije 15 dana od Vlade Republike Srpske zatražili izmjene seta zakona o platama zaposlenih u javnoj upravi i javnim službama.

    “Trenutni minimalac uveo je nered u oblast plata iz prostog razloga što su se sada izjednačile plate čistačice i onih sa srednjom stručnom spremom. Imali smo rast minimalca od 28 odsto, ali očekujemo da se Vlada trgne i predloži izmjene zakona kako bi i ostali radnici dobili povećanje plata”, rekao je Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske.

    On ističe da je još jedan od problema taj što su radnici u javnoj upravi diskriminisani u odnosu na ostale s obzirom na to da nemaju topli obrok, regres itd. Tačnije, topli obrok, regres i sve ostalo uračunato im je u tu minimalnu platu, dok je kod ostalih radnika, pored minimalne plate, obavezna isplata toplog obroka i regresa.

    “Radnici u javnoj upravi nemaju pravo na to i njima su sve te naknade uračunate u platu. Sada imamo situaciju da čistačica koja čisti kabinet premijera ima za 300 KM manju platu od najniže plate u Republici Srpskoj”, istakao je Marić.

  • Šmrkao kokain sa displeja telefona

    Šmrkao kokain sa displeja telefona

    Muškarac B.R iz Laktaša uhapšen je juče u Banjaluci, nakon što je policija primjetila da šmrče kokain sa displej telefona.

    “Lice B.R. je odbilo da se podvrgne ispitivanju na prisustvo opojnih droga u organizmu. O navedenom je obaviješten dežurni sudija Osnovnog suda u Banjaluci-Odjeljenje za prekršaje”, kazali su iz Policijske uprave Banjaluka.

    Tokom jučerašnjeg dana uhapšena su i dvojica Banjalučana, kod jednog je pronađena teglica u kojoj se nalazilo 300 grama marihuana, dok je drugi Banjalučanin je uhapšen nakon kontrole automobila suzuki koji je vozio.Vozač je odbio test na droge nakon čega je uhapšen.

  • Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija je u šest najsiromašnijih afričkih zemalja isporučila 200.000 tona žitarica kao humanitarnu pomoć, izjavio je ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev na sastanku sa predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Završili smo isporuke pšenice u šest najsiromašnijih zemalja na afričkom kontinentu.Ukupno smo isporučili 200.000 tona žita na afrički kontinent kao humanitarnu pomoć – saopštio je Patrušev, prenosi TASS.

    On je precizirao da prvi brod otplovio 7. novembra 2023, a da je poslednja isporuka stigla u Somaliju krajem januara, kao i da su Mali, Burkina Faso, Zimbabve i Eritreja dobili po 25.000 tona žita, dok su Somalija i Centralnoafrička Republika dobili po 50.000 tona žita.

    Patrušev je dodao da je ovo prvi put da je Rusija sprovela ovako obimnu humanitarnu operaciju, navodi TASS.

  • Putin sprema vojsku za napad

    Putin sprema vojsku za napad

    Zauzimanje Avdejevke je uspeh ruske vojske koji treba iskoristiti za dalje napredovanje, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Ali kako je naveo, za to su potrebne pripreme.

    “Što se tiče situacije u Avdejevki u celini, to je nesumnjivo uspeh i čestitam Vam na tome. To treba dalje razvijati, to je očigledno. Ali taj za napor se treba dobro pripremiti i obezbediti ljudstvo, naoružanje, opremu i municiju”, rekao je Putin na sastanku sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, javlja TASS.

    Šojgu je Putinu podneo izveštaj o zauzimanju Avdejevka, u kome je naveo da je to mesto osvojeno uz minimalne ruske gubitke.

    Šojgu je istakao da su pripreme za osvajanje Avdejevke počele u jesen 2023. godine, kao i da je “oslobođeno” više od 72 kvadratna kilometra teritorije. Prema njegovim rečima, operacija u Avdejevki bila je “veliko iznenađenje” za ukrajinsku vojsku.

    On je objasnio da su ruske snage dnevno izvodile i 460 udara na utvrđenu Avdejevku, i da je upotrebljeno, kako je naveo oko 200 tona municije.

    “Protivnik je, povlačeći se, ostavio puno ranjenika i mnogo naoružanja, uključujući strane protivtenkovske rakete i prenosive bacače raketa“, rekao je Šojgu. Pod ruskom kontrolom sada je i fabrika koksa u Avdejevki, rekao je on dodajući da ruske jedinice napreduju na zapad. Avdejevka se nalazi severno od Donjecka, a borbe za taj grad između ukrajinskih i ruskih snaga trajale su nekoliko meseci Šojgu je naveo i da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Krinki, u regionu Hersona, na levoj obali Dnjepra.

    Ukrajinske snage su u ovom delu fronta izgubile 1.820 vojnika, prenosi Sputnjik.

    Šojgu je objasnio da je završen rad na raščišćavanju ove teritorije, gde su se nalazile četiri brigade pomorske pešadije Oružanih snaga Ukrajine koje su imale zadatak da stignu do zapadne obale Krima. Prema njegovim rečima, osvajanje Kinkija predstavlja “kraj ukrajinske protivofanzive”.

  • Velika Britanija napravila haos?

    Velika Britanija napravila haos?

    Britanska raketa “Trajdent” pogrešno je ispaljena i srušila se u okean kod obale Floride tokom probnog lansiranja sa nuklearne podmornice.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije u utorak je potvrdilo incident, koji se dogodio krajem januara, saopštivši da se dogodila greška u koju je bila uključena podmornica Vengard, ali kako tvrde, iz sigurnosnih razloga nije podeljeno više detalja.

    Zvaničnici ministarstva ipak su naglasili da te rakete i dalje predstavljaju temelj odbrane Britanije i da su one i dalje “bezbedne i efikasne”, prenose Skaj njuz.

    Izvor te britanske TV mreže naglasio je da greška ima veze s tim što je u pitanju bilo probno lansiranje, a da bi ono bilo uspešno da je izvedeno s nuklearnom bojevom glavom.

    Britanski “San” preneo je da se ministar odbrane Grent Šeps nalazio u Vengardu tokom lansiranja.

    Ovo predstavlja drugo neuspešno lansiranje “Trajdenta” zaredom za britansku Kraljevsku mornaricu, nakon problema sa probnim ispaljivanjem 2016.

  • Ročišta Dodiku i Lukiću zakazana za 6. mart u isto vrijeme

    Ročišta Dodiku i Lukiću zakazana za 6. mart u isto vrijeme

    Ročišta u procesima koji se pred Sudom BiH vode protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora “Službenog glasnika Republike Srpske” Miloša Lukića zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, zakazana su za 6. mart u isto vrijeme, objavio je Sud na svojoj stranici.

    Oba ročišta zakazana su za 13.00 časova u sudnici broj četiri, prenosi Srna.

    Dodiku je na ročištu 5. februara pročitana optužnica, dok je Lukiću pročitana 13. februara.

    Lukićev predmet je od Dodikovog 17. januara razdvojio sudija Suda BiH Mirsad Strika, koji je vodio ovaj proces prije nego što je predmet dodijeljen sudiji Seni Uzunović.

  • Dodik: Država će odlučivati o litijumu, a ne opozicija

    Dodik: Država će odlučivati o litijumu, a ne opozicija

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je protiv eksploatacije litijuma na Majevici, da o tome ništa nije odlučeno i da će se u tom slučaju pitati država, a ne opozicija.

    Dodik je najavio da će ići u Lopare da iznese svoj stav i objasni ljudima, pa ako utvrdi da je to korisno za narod, onda će se zalagati za to, a ako je protiv, zalagaće se za da toga ne bude.

    “Nismo odlučili ništa, ali ćemo pozvati najviše autoritete iz te oblasti i tražićemo razgovore sa ljudima na tom prostoru, a ne sa Nebojšom Vukanovićem koji sve zna“, rekao je Dodik za RTRS i ATV.

    On je pojasnio da je Srpska jako daleko od eksploatacije litijuma. “To je potpuno isprazna priča. Ja sam protiv eksploatacije litijuma. Nije tu samo riječ o litijumu”, rekao je Dodik.

    Predsjednik Srpske je podsjetio da se načelnik opštine Lopare Rado Savić prije nekoliko godina utrkivao da dođu istraživači i da ispitaju to, da nađe partnere da na tome rade, a sada je prvi na liniji borbe protiv toga.

    “Država će na kraju ipak odlučivati o tome, bez ikakvih oklijevanja vezano za opoziciju. Mogu oni da govore šta hoće. Je li Vukota Govedarica stručnjak za litijum?”, rekao je Dodik.

    On je pojasnio da nisu još u cijelosti ni dokazane količine koje se tamo nalaze, nego postoje pretpostavke, ali još mnogo toga što bi trebalo da se uradi, a Srpska treba da osmisli strategiju.

    “Nikakvog zagađenja na tom prostoru neće biti. Nećemo dozvoliti nikakvo narušavanje ekoloških standarda. Niko neće dobiti pravo da eksploatiše rudu, a da nama ostavlja samo zgarište. Umjesto da postignemo konsenzus o tome, našli su se sada neki da pričaju o tome”, pojasno je Dodik.

    On je ukazao da će litijum biti aktuelan 20 ili 30 godina, a poslije toga će se naći neki drugi metali, baterije i proizvodnja, te da baš zbog toga neće se dozvoliti da ovaj prostor bude zloupotrijebljen.

    On je istakao da litijum ne smije da napravi siromašnim ljude sa tog prostora, u opštini za koju je poznato da ima mnogo klizišta, te dodao da je Srpska izdvojila ogroman novac da se sanira taj nestabilni prostor, oštećene kuće i slično.

    “Ako vidimo da to nije ta priča koja može da pruži garanciju za očuvanje ekologije, da bude ekonomski isplativo, to onda nećemo ni raditi. Ako bude ekologija ispoštovana i ekonomski isplativo, onda ćemo raditi”, rekao je Dodik.

    On je rekao da opoziciji ništa neće proći, jer je sve što rade glupo, te upitao šta je cilj peticije.

    Dodik: Privilegija sresti Putina
    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je privilegija sresti ruskog predsjednika Vladimira Putina, šta god rekli na Zapadu.

    “Putin ima pozitivan odnos prema svom narodu i državi, brani svoj subjektivitet, suverenitet i slobodu ruskog naroda, te ima puno razumijevanje za sve prijatelje, bez obzira odakle došli”, rekao je Dodik večeras u Kazanju.

    Dodik je podsjetio da kada god je razgovarao sa Putinom, nikada nije rekao da treba da se podijeli BiH, već je rekao da poštuje teritorijalni suverenitet i integritet BiH, ali da su bošnjački političari puni priče kako treba uvesti sankcije Rusiji.

    On je napomenuo da njemački kancelar Olaf Šolc nikada nije zvao političare iz BiH da pričaju o mišljenju NJemačke da treba uvesti sankcije Rusiji, već pošalje poruku putem ambasadora da BiH to treba da uradi bez ikakvog objašnjenja.

    “To neće dobiti i to je nemoguće”, poručio je Dodik.

    Predsjednik Srpske je rekao da sve što se do sada desilo u pogledu usvajanja “evropskih” zakona na nivou BiH, bilo je uz podršku i pristup zvaničnika iz Republike Srpske, ali da stalno postoje male prevare od sastanka u Laktašima.

    “Američki ambasador /Majkl/ Marfi dođe i kaže, ja se ne slažem sa vašim dogovorom. Onda oni promijene i sve slažu samo zbog jednog Marfija”, istakao je Dodik.

    Dodik je rekao da nije sporno donošenje Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorističkih organizacija, ali da su oni razvalili i taj dogovor da se ovaj zakon donese u paketu sa preostala dva zakona.

    “Nismo ni došli u Banjaluku, a oni su odmah pritiskali da se ovaj Zakon donese, pa su inscenirali kako zovu ovi ili oni, a sve u namjeri da ja kažem evo nećemo glasati i da kažu evo Dodik je za finansiranje terorističkih organizacija“, pojasnio je Dodik.

    Dodik je rekao da imaju dogovoren zakon o sudu BiH, prema kojem je sjedište Apelacionog odjeljenja Banjaluka.

    “Mi smo spremi prihvatiti ovaj zakon, a ako nema toga, neće dobiti ništa”, poručio je Dodik.

    Dodik je najavio da će mađarski premijer Viktor Orban do kraja marta posjetiti Republiku Srpsku.

  • Tramp: Navaljni nikada nije trebalo da se vrati u Rusiju

    Tramp: Navaljni nikada nije trebalo da se vrati u Rusiju

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da smatra da je preminuli ruski opozicionar Aleksej Navaljni bio hrabar, ali da nije trebalo da se vrati u Rusiju.

    “Navaljni je bio veoma hrabar. Mogao je da ostane van zemlje. Iskreno, vjerovatno bi bilo mnogo bolje da se držao podalje i pričao van zemlje umjesto da se vrati, jer su ljudi mislili da bi to moglo da se desi i desilo se. I to je užasna stvar”, rekao je Tramp tokom intervjua u gradskoj vijećnici u Južnoj Karolini, prenosi Tanjug.

    Tramp je dodao da se situacija slična ruskoj događa i u SAD, te da se on suočava s krivičnim gonjenjima, iako je vodeći kandidat za predsjedničku nominaciju Republikanske stranke, prenosi Rojters.

    Donald Tramp prethodno je rekao da ga je smrt Alekseja Navaljnog ”učinila svesnim” šta se dešava u SAD, ali nije nikome direktno pripisao odgovornost za smrt ruskog opozicionara.

    Uprkos tome što su predsjednik SAD Džozef Bajden i drugi bivši predsednici, kao i najviši članovi američkog Kongresa direktno okrivili ruskog predsjednika Vladimira Putina za smrt Navaljnog u zatvoru na sjeveru Rusije, Tramp to nije učinio.

    Dok je bio predsjednik, Tramp je, prema navodima Rojtersa, izrazio divljenje Putinu.

    Kancelarija Federalne kazneno-popravne službe Rusije za Jamalo-Nenecki autonomni okrug saopštila je da se Navaljni osjećao loše poslije šetnje u kaznenoj koloniji Polarni vuk i izgubio svest, nakon čega je preminuo poslije neuspješne reanimacije, kao i da se istražuje tačan uzork smrti.

    Navaljni je služio kaznu zatvora od 30 godina, a u saopštenju ruskih zatvorskih vlasti navedeno je da je on bio “najžešći domaći protivnik” predsjednika Rusije Vladimira Putina.