VRBAS Media

Autor: INFO

  • Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zaobilazi načelnika Glavnog stožera Valerija Zalužnog u komunikaciji s komandantima oružanih snaga, piše Ukrajinska pravda pozivajući se na svoje izvore.

    O napetosti između političkog vodstva i vojne komande zemlje, koja se suočava s 649. danom ruske agresije, špekulira se već najmanje nekoliko sedmica, u pozadini neispunjenih očekivanja ukrajinske protuofanzive, koja je započela 19. početak ljeta.

    “Ponekad se stječe dojam da Zelenski ima dvije vrste oružanih snaga: ‘dobru’, kojom komanduje (komandant kopnenih snaga general Oleksandr) Sirskij i drugi favoriti, i ‘lošu’, podređenu Zalužnom. To je vrlo demotivirajuće za vrhovnog komandanta i uglavnom ometa komandovanje cijelom vojskom”, kazao je izvor iz uskog kruga Zalužnog za Pravdu.

    Prema izvorima Pravde, Zelenski koji je na temelju položaja šefa države ujedno i vrhovni komandant oružanih snaga, stvorio je paralelne puteve za pregovore sa komandantima različitih vrsta oružanih snaga, zaobilazeći vrhovnog komandanta glavnog štaba. To se, na primjer, odnosi na komunikaciju sa komandantom kopnenih snaga Sirskim ili komandantom zračnih snaga Mykolom Oleschukom.

    “Direktan kontakt s komandantima ubrzava predsjednikov rad, ali destabilizira rad vrhovnog komandanta oružanih snaga (Zalužni), koji dio informacija saznaje od svojih podređenih na sastancima visoke komande, ako ih uopće sazna”, piše Ukrajinska Pravda.

    Brza odluka s lošim posljedicama

    Još jedan primjer ponašanja Zelenskog, prema novinama, bila je medijski poznata priča o smjeni komesara regionalne vojne uprave. Nakon što je Ukrajinska pravda otkrila ratno bogaćenje komesara uprave Ode, predsjednik je zatražio smjenu svih šefova regionalnih mobilizacijskih centara i provjeru stanja njihove imovine.

    Prema anonimnom izvoru, sudionik sastanka, šef istražitelja Oleksij Suchačov, podnio je izvještaj na sastanku vrhovne komande o tome kako je smijenjen komandant vojne uprave. A onda su riječ dali Zalužnom koji je čestitao policijskim službenicima i rekao je problem korupcije važan.

    Ali također je želio ukazati na najnovije podatke o stanju mobilizacije, gdje je regrutovanje novih vojnika naglo palo u svim segmentima. Dakle, ono što se s političkog gledišta činilo brzim i odlučnim ispunjenjem javnog zahtjeva, imalo je loše posljedice s vojnog gledišta.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene u oružanim snagama, koje utiču na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Popularnost Zalužnog raste

    Nezadovoljstvo Zelenskog također može biti potaknuto sve većom popularnošću Zalužnog u ispitivanjima javnog mnijenja, što sugerira da sadašnji predsjednik možda neće uspjeti ako se kandidira za ponovni izbor i ima Zalužnog za protukandidata.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene oružanim snagama, koje utječu na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Zelenski je u medijima izjavio da ne smatra da je situacija pat pozicija i da vojnici koji će ući u politiku ne bi trebali u isto vrijeme ratovati. Magazin The Economist je krajem novembra napisao da Zelenski Zalužnog vidi kao suparnika i da su politička prepucavanja štetna za Ukrajinu.

  • Trivić: Najniža plata treba da bude od 750 do 780 KM

    Trivić: Najniža plata treba da bude od 750 do 780 KM

    Predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić rekao je da su za poslovnu zajednicu neprihvatljivi prijedlozi da najniža plata u Republici Srpskoj u 2024. godini bude 1.050 KM, već treba da iznosi od 750 do 780 KM.

    Nakon sastanka predstavnika Unije sa premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem u Banjaluci, Trivić je rekao novinarima da će Vlada narednih dana donijeti odluku o iznosu najniže plate i da je uvjeren da prijedlog da ona bude 1.050 KM neće biti na stolu, jer bi to, kako je ocijenio, sigurno proizvelo ogromne probleme.

    Trivić je rekao da bi u slučaju rasta najniže plate na 1.050 KM došlo do rasta cijene hljeba četiri do pet odsto, prenosi Srna.

    On je naveo da poslodavci na najnižu platu isplaćuju topli obrok i prevoz, te da traže da se izjednače najniže plate u javnom i privatnom sektoru.

    Govoreći o prijedlogu budžeta i ekonomskih reformi za 2024. godinu, Trivić je rekao da se poslovna zajednica zalaže za jače mjere države u borbi protiv sive ekonomije, te da se u budžetu poveća stavka za tehnološki razvoj.

  • Iz dijaspore u BiH stižu milijarde maraka

    Iz dijaspore u BiH stižu milijarde maraka

    Podaci Centralne banke BiH pokazuju da su samo u prvom kvartalu 2023. godine ukupni tekući transferi iznosili 1,116 milijardi KM, ali se pretpostavlja da su brojke i znatno veće ako se računaju i transferi “iz ruke u ruku”.

    Oko deset posto ukupnog novca koji trošimo u BiH nismo zaradili, već su nam to poslali naši ljudi iz inostranstva, kaže zvanična statistika.

    Prema podacima Centralne banke BiH, dijaspora je u Bosnu i Hercegovinu u prošloj godini uplatila rekordnih 4,9 milijardi maraka.

    U 2021. godini uplatila je 4,3, a u pandemijskoj 2020. godini u Bosnu i Hercegovinu iz dijaspore se slilo 3,8 milijardi maraka, piše BHRT.

    Ipak, pretpostavlja se da je ta brojka skoro dvostruko veća jer u nju nisu uračunati “neformalni” i transferi “iz ruke u ruku”.

    Osim slanja novca, bh. dijaspora značajan novac potroši i tokom praznika i posjeta domovini.

  • Bukejlović: Zakon o imunitetu ići će u redovnu zakonsku proceduru

    Bukejlović: Zakon o imunitetu ići će u redovnu zakonsku proceduru

    Očekujem da će novi zakon o imunitetu proći sve faze i biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srpske u redovnoj proceduri, rekao je ministar pravde Republike Srpske Miloš Bukejlović.

    Bukejlović je naglasio da ovaj zakon na specifičan način širi dijapazon lica koja su njime obuhvaćena iz izvršne i zakonodavne vlasti za ono što su učinili u vršenju svojih dužnosti.

    • Zakon o imunitetu trenutno je u fazi nacrta i prolaziće redovnu zakonsku proceduru, ne ide po hitnoj proceduri, nego očekujemo da zakon prođe sve faze i da bude usvojen – rekao je Bukejlović.

    On je podsjetio da su zakon predložili narodni poslanici, a Kolegijum Narodne skupštine razmatrao ga je u petak, 1. decembra.

    Predsjednik Narodne skupštine Nenad Stevandić je nedavno izjavio da je priprema zakona o imunitetu završena, te da bi se uskoro mogao naći pred poslanicima.

    Ovu inicijativu podržale su pojedine stranke iz Republike Srpske, dok su se iz Federacije BiH čule kritike.

    Prethodni Zakon o imunitetu ukinuo je 2002. godine visoki predstavnik Pedi Ešdaun, ali ga je kasnije vratio. Ešdaun je u oktobru iste godine nametnuo tri odluke o imunitetu u BiH, odnosno po jednu za entitetske, te zajednički nivo vlasti.

    Prema ovim odlukama, od krivičnog i građanskog postupka oslobođeni su poslanici i delegati svih parlamenata u BiH, a od građanske odgovornosti svi predsjednici, potpredsjednici i zamjenici predsjednika, kao i ministri u svim vladama i u Savjetu ministara.

  • Petronijević: Šmit izvršio državni udar, Srbija i Hrvatska da reaguju

    Petronijević: Šmit izvršio državni udar, Srbija i Hrvatska da reaguju

    Advokat Goran Petronijević ocijenio je da bi Srbija i Hrvatska trebale da aktiviraju svoja ovlaštenja kao garanti Dejtonskog sporazuma, s obzirom na to da je nelegalni i nelegitimni visoki predstavnik Kristijan Šmit izvršio državni udar u BiH, jer je sebi prigrabio zakonodavna ovlašćenja koja mu ne pripadaju i promijenio Krivični zakon BiH.

    Petronijević je rekao da Šmit nema ulogu zakonodavcu, već da je prigrabio sebi zakonodavnu vlast, promijenio Krivični zakon i propisao da će onaj ko ne bude izvršio njegovu naredbu biti kažnjen zatvorom od šest mjeseci do pet godina.

    • Po tom članu sada gone predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. To je smejurija od izigravanja prava i međunarodnog i unutrašnjeg – izjavio je Petronijević za TV Prva.

    Govoreći o cilju takvih poteza, Petronijević je naveo da su iz međunarodne zajednice locirali da skidanjem Dodika sa vlasti rješavaju problem otpora Republike Srpske u svim međunarodnim zahtjevima koji idu prema BiH, a to se, prije svega, odnosi na prijem BiH u NATO i druga pitanja.

    • Dakle, skidanjem Dodika sa vlasti računaju da će dobiti nekoga ko će u Republici Srpskoj dati saglasnost na sve one aktivnosti kojima su se u Srpskoj do sada protivili. Iza toga stoji ulazak u NATO i otimanje teritorije Srpske, znači ne imovine, nego teritorije, jer imovina znači teritoriju – rekao je Petronijević, koji je i predsjednik nevladine organizacije Centar za obnovu međunarodnog prava.

    On je istakao da bi na sve to morale da reaguju Srbija i Hrvatska.

    • Garanti Dejtonskog sporazuma su Srbija, kao pravni sledbenik tadašnje SR Јugoslavije, i Hrvatska. Prema tome, treba aktivirati ovlašćenja koja su u izvornom Dejtonskom sporazumu data i Srbiji i Hrvatskoj u smislu očuvanja Dejtona – rekao je Petronijević.

    On je naveo da je cilj sudskog procesa koji se vodi protiv predsjednika Republike Srpske pred Sudom BiH zbog nepoštovanja odluka Šmita da se Dodiku zabrani da se bavi politikom, a da je optužba potpuno neosnovana.

    Petronijević je rekao da nelegalno i nelegitimno postavljeni visoki predstavnik dolazi u BiH, pribavlja bonska ovlašćenja koja mu ne pripadaju, dodajući da se u bonskim ovlašćenjima, niti u Dejtonskom sporazumi, ni Ustavu BiH, ne može naći ni riječ o zakonodavnoj ulozi visokog predstavnika.

    On je ukazao da čitav ovaj problem počinje od nelegalnog i nelegitimnog visokog predstavnika koji nije imenovan na način kako je to predviđeno Dejtonskim sporazumom.

    Petronijević je podsjetio da visokog predstavnika predlaže Savjet za implementaciju mira /PIK/, a verifikuje Savjet bezbjednosti UN, koji ga mini rezolucijom postavlja i on tek onda ima ovlašćenja koja su prije njega svi imali.

    On je napomenuo da čak ni PIK nije jednoglasno predložio Šmita, već su Rusija i još jedna od zemalja stavile rezerve na to.

    Petronijević je podsjetio da je bio jedini slučaj kada je Kristijan Švarc Šiling bio visoki predstavnik, a nije bila donesena mini rezolucija, ali je postojala pisana korespondencija između svih članova PIK-a i članica Savjeta bezbjednosti UN i pristanak na to, pa je onda to zamijenilo mini rezoluciju.

    Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je da je ono što je urađeno direktno rušenje Dejtonskog sporazuma koji je na snazi i da BiH nije suverena država, jer ima PIK.

    • Ovo je pokušaj da se na silu sruši Dejtonski sporazum i proizvede novi status BiH u skladu sa interesima dela međunarodne zajednice – istakao je Milivojeivć.

    On je podsjetio da je BiH primljena u UN na osnovu Dejtonskog sporazuma, ali izvornog, prema kojem ona funkcioniše sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

  • “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    Da li je Zapad spreman da podrži Ukrajinu? Ako jeste onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, kazao je pukovnik Markus Rajsner za ARD.

    On je dodao da “ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih”.

    ARD: Da li će Ukrajina izgubiti rat?

    Markus Rajsner: Ukrajina će izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku. Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj.

    Ali, Zapad je već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava. Da li je još veća podrška uopšte moguća?

    Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor.

    Iz neutralne perspektive, situacija je ozbiljna. Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate.

    Zapad shvata da će biti skuplje ali se ne usuđuje da to kaže svom narodu
    Pre otprilike godinu dana već ste kritikovali isporuke oružja kao “previše za smrt, premalo za život”.

    To sam rekao relativno kratko nakon početka rata. Kada je bilo jasno da su Rusi počeli da se oporavljaju od šoka neuspeha na početku. Već tada se videlo da se stvaraju svi uslovi za rat iscrpljivanja. Ne možete da vodite rat iscrpljivanja usput, morate da date sve od sebe.

    Uzmimo sistem HIMARS. Umesto potrebnih 100 do 150 jedinica, do sada je isporučeno 38. Borbeni avioni su mogli da budu isporučeni i ranije. Isporučuje se najstarija verzija ATACM-a, u malim količinama. Možete više, ali se plašite eskalacije.

    Sada otrežnjen Zapad shvata da će to sve biti mnogo skuplje. Ali niko se u ovom trenutku ne usuđuje da ovu poruku prenese svom narodu, iz straha da će ohrabriti radikale.

    Evropska unija stalno ističe da će stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i podržavati je u obnavljanju međunarodno priznatih nacionalnih granica iz 1991, uključujući Krim i Donbas.

    Onda mora da uradi ono što je neophodno. Uprkos jedanaest paketa sankcija, ruska vojna industrija je sve više u stanju da se prilagodi. A Rusija nije izolovana, nego ima dovoljno podrške globalnog juga da može duže da vodi ovaj rat.

    Kaže se da Rusija proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje i da je, prema južnokorejskim informacijama, od avgusta dobila dodatnih milion granata od Severne Koreje. EU, s druge strane, nije uspela da održi obećanja i do sada je isporučila samo 300.000.

    Izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije. Zašto? Jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera.

    Situacija je gora nego prošle godine
    Ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh. A Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu. Da li im se tako nudi prilika da razviju jake odbrambene linije, kao prošle godine?

    Mislim da je situacija još gora nego prošle godine. Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede.

    Relativno nov fenomen su takozvani FPV-dronovi, odnosno bespilotne letelice sa eksplozivnim uređajima kojima se upravlja preko monitora ili VR-naočara, odnosno pomoću kojih piloti imaju direktan pogled na protivnika, skoro kao u kompjuterskoj igrici. Kako ti sistemi menjaju rat?

    Istovremena upotreba hiljada dronova stvara stakleno bojno polje. Svi znaju šta ovi drugi rade. Sada se pokušava da ovo stakleno ratište zamrači kako bi se omogućilo kretanje vojske. Za to se mora savladati elektromagnetno polje. Ali i ovde su Rusi uspeli da prošire svoju ogromnu dominaciju.

    Ako si ranjen ujutro, umrećeš
    Šta to konkretno znači za vojnike u rovovima?

    To je pakao. Doživljavamo poteru za pojedincima. Tokom Prvog svetskog rata još uvek ste mogli da pobegnete u rovove ako niste bili pod direktnom vatrom iz mitraljeza. Ali na staklenom bojnom polju sada preko drona možemo sa udaljenosti od dva metra da gledamo kako ljudi umiru.

    Sa relativno jeftinim malim dronom možete napasti i ubiti pojedinačne ljude, ali i uništiti tešku vojnu tehniku kao što su borbeni tenkovi. Možete leteti u skloništa i zgrade.

    Dronovi imaju i direktan uticaj na zbrinjavanje ranjenika. Tu smo praktično stigli u 19. vek, gotovo kao u Napoleonovo vreme, gde su životi spasavani amputacijama. Nismo na “Zlatnom satu” – posle sat vremena si u bolnici kod specijalista. Ne. Ako si ranjen ujutru, umrećeš, jer ne mogu da te evakuišu. Ako te pogodi uveče, imaš sreće, noću te mogu izvući. U najbližoj medicinskoj ustanovi biće amputirani udovi kako bi se spasio život. I to više od 100 godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Više od 200 godina nakon Napoleonovih ratova.

    Paralele sa Korejskim ratom – “večito” primirje
    Kako se ova klanica može zaustaviti? Rusija ne želi da pregovara – naprotiv…

    To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.

    A šta sada treba da urade države Evropske unije?
    Dobra vremena su za sada verovatno prošlost. I moramo razmišljati o tome kako oblikovati ova nova vremena. Ako dođemo do zaključka da nismo spremni da podržimo Ukrajinu onoliko koliko je potrebno, onda po mom mišljenju to moramo da saopštimo i eventualno otpočnemo pregovore. Ali, onda je Rusija s nama uradila baš ono što je htela, i nastaviće da radi šta hoće. A to je uništenje Ukrajine.

  • Kineska vojska je spremna: Novi rat sve bliže?

    Kineska vojska je spremna: Novi rat sve bliže?

    Šefica francuske diplomatije Katrin Kolona pozvala je danas Kinu na smanjenje tenzija u Južnom kineskom moru i dodala da “svetu nije potrebna nova kriza”.

    Peking je pojačao vojne vežbe u strateški važnom Tajvanskom moreuzu, a kineska obalska straža je optužena da je uznemiravala filipinske ribarske čamce u spornim vodama.

    Australija je takođe kritikovala Peking prošlog meseca zbog “nebezbednog i neprofesionalnog” ponašanja na moru, rekavši da je jedan od njenih pomorskih ronilaca povređen sonarnim impulsima sa obližnjeg kineskog ratnog broda.

    “Naravno da smo zabrinuti zbog onoga što se pre nekoliko dana dogodilo australijskoj mornarici, kao i zbog onoga što se dogodilo Filipinima pre nekoliko nedelja”, rekla je Kolona novinarima u Kanberi.

    Prema njenim rečima, smirenost i stabilnost moraju da vladaju širom Tajvanskog moreuza, a svetu sigurno nije potrebna još jedna kriza.

    Francuska ministarka je pozvala Kinu da smanji tenzije u azijsko-pacifičkom regionu.

    Kina treba da bude slobodna da nastavi svoj “ekonomski uspon”, ali mora i da ispuni međunarodna očekivanja kao što su poštovanje ljudskih prava, rekla je Kolona i dodala da će njena zemlja nastaviti konstruktivnu saradnju sa Kinu jer “postoje ohrabrujući znaci”.

    Kolona je u novembru bila u službenoj poseti Kini.

  • Pomama za turskim oružjem

    Pomama za turskim oružjem

    Odbrambena i avioindustrija Turske nadmašila je raniji godišnji rekord izvoza.

    Isporuke su porasle za više od trećinu od januara do novembra, navodi Skupština turskih izvoznika (TIM).

    Borbeni dronovi Turske izazvali su veliku potražnju te je izvoz dostigao 4,4 milijarde dolara 2022. godine, prenosi Klix.

    Prema podacima TIM-a, 12-mesečna prodaja ove godine dostiže čak 5,5 milijardi dolara pa se bliži postavljenom cilju od 6 milijardi dolara za ovu godinu.

    Cilj je da se cifra podigne iznad 10 milijardi dolara u bliskoj budućnosti, rekli su zvaničnici.

    “Uz naše inicijative u odbrambenoj industriji, naš izvoz raste eksponencijalno. Naš cilj ove godine je da premašimo 6 milijardi dolara”, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan krajem septembra, navodeći eksponencijalni rast sa samo 248 miliona dolara pre više od dve decenije.

    Transformacija u odbrambenoj industriji Turske podstaknuta je nizom zapadnih embarga.

    Tokom poslednjih 20 godina, transformacija je imala za cilj smanjenje spoljne zavisnosti od zapadnog naoružanja kroz inovativne inžinjerske inicijative i domaće razvijene tehnologije.

  • “Rusi su tačno znali”

    “Rusi su tačno znali”

    Jedan vojnik s prve linije fronta dao je otrežnjujući prikaz borbe Ukrajine da zadrži svoje uporište na istočnoj obali reke Dnjepar.

    Kao prenosi BBC, nekoliko stotina ukrajinskih vojnika poslato je u taj deo Ukrajine u okviru kontraofanzive pokrenute pre šest meseci.

    Pod nemilosrdnom ruskom vatrom, taj vojnik je proveo nekoliko nedelja na ruskoj okupiranoj strani reke dok je Ukrajina pokušavala da uspostavi mostobran oko sela Krink.

    BBC koji je preneo njegove reči nije želeo da otkrije njegov identitet kako bi ga zaštitili. S njim su, kako navode, komunicirali preko Vacap aplikacije. Tom prilikom, vojnik im je otkrio da su na Ruse poslati neiskusni vojnici koji su imali osećaj da su ih napustili i komandanti.

    “Ceo prelaz reke je pod stalnom vatrom. Video sam kako čamci sa mojim drugovima na brodu jednostavno nestaju u vodi nakon što su pogođeni, zauvek izgubljeni u Dnjepru. Moramo sve da nosimo sa sobom – agregate, gorivo i hranu. Kada postavljate mostobran potrebno vam je mnogo svega, ali nije bilo planirano snabdevanje za ovo područje”, naveo je taj vojnik.

    “Mislili smo da će neprijatelj nakon što stignemo da pobegne i da onda mirno prevezemo sve što nam je potrebno, ali nije bilo tako”, dodao je on.

    “Kada smo stigli na obalu, neprijatelj je čekao. Rusi koje smo uspeli da uhvatimo rekli su da su njihove snage obaveštene o našem iskrcavanju, tako da su, kada smo stigli tamo, tačno znali gde da nas pronađu. Bacili su sve na nas – artiljerije, minobacače i sistem za bacanje plamena. Mislio sam da nikada neću izaći odatle živ”, nastavio je zatim svoju ispovest.
    Ipak, prema njegovim rečima, nekoliko stotina marinaca je uspelo da se ukopa, delimično uz pomoć ukrajinske artiljerijske vatre sa viših, zapadnih obala Dnjepra koji razdvaja delove južne Hersonske oblasti pod ruskom okupacijom i one pod kontrolom Ukrajine.

    Ukrajinski generalštab je u svom dnevnom ažuriranju u nedelju izvestio da ukrajinske snage održavaju svoje položaje na istočnoj obali Dnjepra i da izvode “udare u pozadinu neprijatelja”.

    Svedočenje ovog vojnika, međutim, otkriva podele između ukrajinske vlade i njenih generala po pitanju ratnog stanja.
    Ukrajinski glavnokomandujući general Valerij Zalužni rekao je za magazin Ekonomist u novembru da je situacija takva da je “baš kao i Prvom svetskom ratu, dostignut nivo tehnologije koji dovodi u ćorsokak“.

    Kancelarija predsednika Zelenskog brzo je prekorila generala zbog njegovih komentara, negirajući da je na bojnom polju došlo do ćorsokaka.

    “Svakog dana smo sedeli u šumi i gađali. Bili smo zarobljeni – putevi i staze su izrešetani minama. Rusi ne mogu sve da kontrolišu, a mi to koristimo. Ali njihovi dronovi stalno zuje u vazduhu, spremni da udare. čim vide kretanje”, naveo je taj vojnik.

    “Snabdevanje je bilo najslabija karika. Rusi su pratili naše linije snabdevanja, pa je postalo teže – zaista je nedostajalo vode za piće, uprkos našim isporukama čamcem i dronom. Platili smo dosta sopstvenog kompleta – sami smo kupovali generatore, toplu odeću… Sada dolaze mrazevi, stvari će se samo pogoršavati. Prava situacija se zataškava, tako da niko ništa neće menjati”, naveo je ukrajinski vojnik.

    “Niko ne zna ciljeve. Mnogi veruju da nas je komanda jednostavno napustila. Momci veruju da je naše prisustvo imalo više politički nego vojni značaj. Ali mi smo samo radili svoj posao i nismo ulazili u strategiju“, rekao je još taj vojnik.

    Kaže i da je većina gubitaka njegove jedinice bila njihova greška, “neko se nije dovoljno brzo popeo u taj rov, drugi se loše sakrio. Ako neko nije uključen, odmah će biti gađan odasvud”.

    “Ali zahvaljujući našim lekarima, ako uspemo da dovedemo povređenog vojnika do medicinara – on će biti spašen. Oni su titani, bogovi. Ali ne možemo da izvučemo ostatke stradalih. Jednostavno je previše opasno. U isto vreme naši dronovi i projektili nanose velike gubitke neprijatelju. Jednom smo uzeli ratne zarobljenike, ali gde da ih stavimo, ako nemamo načina da pređemo reku ni sa svojim povređenim drugovima“, svedoči ukrajinski vojnik.

  • Policija otkriva jezive detalje: Vanjin otac učestvovao u kidnapovanju

    Policija otkriva jezive detalje: Vanjin otac učestvovao u kidnapovanju

    Ministar unutrašnjih poslova Sjeverne Makedonije Oliver Spasovski održao je konferenciju za medije, na kojoj je rekao da je otac 14-godišnje Vanje Gorčevske učestvovao u njenoj otmici.

    „Ministarstvo unutrašnjih poslova je, u koordinaciji i pod rukovodstvom javnog tužilaštva, tokom protekle noći rasvijetlilo slučaj, obezbijeđeni su dokazi. Petoro osoba je osumnjičeno, trojici je određen pritvor, jedno je van zemlje, a otac maloljetnice je priveden i saslušan zbog umiješanosti u otmicu“, rekao je Spasovski, a prenosi Nova.rs.

    Prema njegovim riječima, drugi ubijeni Panče Žežovski (74) nije bio povezan sa Vanjom, ali mu je zbog povezanosti sa jednim od osumnjičenih oduzeto vozilo. Maloletnica je, prema navodima ministra policije, oteta sa ulaza u kuću nakon što je otac prethodno podijelio informacije sa otmičarima.

    „Glavni organizator i izvršilac koji je 27.11.2023. godine negdje oko 11 časova ubio maloljetnicu iz pištolja u strahu od dokaza do kojih je ministarstvo unutrašnjih poslova moglo da dođe, izvršio je ovo krivično djelo. Učiniću sve da ovo čudovište privedemo pravdi čim kroči na naše tlo“, rekao je Spasovski.