VRBAS Media

Autor: INFO

  • Zabranjen uvoz mandarina iz Turske u Srpsku

    Zabranjen uvoz mandarina iz Turske u Srpsku

    Zbog povećanog sadržaja pesticida Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz 6.800 kilograma mandarina porijeklom iz Turske.

    “Prilikom pregleda pošiljke nadležni inspektor je izvršio uzorkovanje za laboratorijsku analizu radi ispitivanja ostataka pesticida. Na osnovu Izvještaja o laboratorijskoj analizi izdatog od strane ‘Instituta za vode’ Bijeljina u analiziranom uzorku utvrđeno je povećano prisustvo pesticida iznad vrijednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u i na hrani i hrani za životinje biljnog i životinjskog porijekla”, saopšteno je iz Inspektorata Srpske.

    Kako je navedeno, postupajući po rezultatima analize inspektor je donio Rješenje kojim je zabranjen uvoz i naloženo vraćanje sporne pošiljke pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

  • Varhelji: BiH posvećana reformama

    Varhelji: BiH posvećana reformama

    Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, uoči sastanka na visokom nivou napisao je na društvenoj mreži X da EU vidi posvećenost i pozitivan razvoj događaja kada se radi o neophodnim i dugo čekanim reformama u BiH.

    “Mnogo toga se desilo od našeg prethodnog sastanka u Sarajevu. Vidimo posvećenost. Vidimo poztivna dešavanja u vezi sa toliko potrebnim i dugo čekanim reformama”, naveo je Varhelji.

    Inače, u Briselu je počeo sastanak na visokom nivou između BiH i EU. Osim Varheljija, sastanku prisustvuju i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta minsitara BiH, zatim entitetski premijeri, zvaničnici drugih nivoa vlasti, parlamentarci itd..

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU u BiH rekao je da se očekuje da će učesnici razgovarati o napretku na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, reformskim koracima najavljenim kad je BiH dobila kandidatski status i reformama u vezi sa novim Planom rasta za zapadni Balkan.

    Konferencija za novinare Krištove i Varheljija održaće se u 13.45 časova.

  • „Bošnjacima pola Ustavnog suda BiH“

    „Bošnjacima pola Ustavnog suda BiH“

    Elmedin Konaković, predsjednik Naroda i pravde i ministar spoljnih poslova BiH, nakon sastanka političkih zvaničnika u Briselu, rekao je da se razgovori nastavljaju i da su se dotakli tema oko kojih još nema konsenzusa.

    Jedna od njih je Ustavni sud BiH, odnosno pitanje da li strane sudije treba da odu jednog dana ili treba da odu sad.

    -Način promjene ili formulacije Ustavnog suda, Bošnjaci koji imaju preko 50 osdto… Ako govorimo o etničkom sazivu, onda očekujemo da Bošnjaci imaju pola Ustavnog suda. Ako ne govorimo o etničkom spremni smo govoriti o drugim formulama. Razgovaramo i o tome. (…) Još imamo otvoreno pitanje sjedišta apelacijskog vijeća ili Suda koji bi o tome trebao odlučivati. Danas smo i to dotakli, ali nemamo tih posebnih problema sa zakonom o sprječavanju pranja novca, sukobu interesa, nemamo neke političke pozadine – istakao je Konaković, prenosi N1.

  • “Nažalost, Putin je bio u pravu”

    “Nažalost, Putin je bio u pravu”

    Putin je bio u pravu kada je rekao da je Rusija ojačala nakon početka rata u Ukrajini, navela je kolumnistkinja nemačkog magazina “Špigl”.

    “Predsednik Putin kaže da je njegova zemlja postala jača posle upućivanja trupa u Ukrajinu. Nažalost, u pravu je”, priznala je nemačka novinarka En Dorit Boj.

    Ona je podsetila na reči ruskog predsednika od prošle godine, da “specijalna operacija”, kako Rusi nazivaju rat u Ukrajini, ide po planu, ali da mnogi nisu verovali, već su očekivali da će Ruska Federacija propasti.

    “Danas moramo da priznamo da Rusiji ide dobro i da Ukrajina strahuje od ruske ofanzive. Osim toga, ruski lider je zadovoljan rezultatima i pokazuje samopouzdanje. Putin, prema trenutnoj poziciji, izlazi kao pobednik na bojnom polju”, ocenjuje ona.

    Osim toga, novinarka je istakla da, uprkos očekivanjima Zapada, ruska privreda “nije propala” pod pritiskom sankcija i da čak nastoji da raste.

    “Ekonomska politika u kratkom, a verovatno i u srednjem roku, dovešće do rasta, koji će na kraju imati koristi za Ruse. Nezaposlenost je niska. Ruska građevinska industrija postavlja čak i rekorde, a Putin je zadovoljan zato što je Rusija vratila svoj suverenitet kao globalna sila”, zaključila je nemačka novinarka, a preneo je ruski portal Raša tudej Balkan.

  • “Nećemo tolerisati Kinu”

    “Nećemo tolerisati Kinu”

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekal je danas da EU neće tolerisati trgovinski jaz između tog bloka i Kine zauvek.

    “Imamo sredstva da zaštitimo svoje tržište”, rekla je Von der Lajen za AFP, “ali preferiramo da do rešenja dođemo pregovorima.”

    Komentar predsednice EK došao je samo par dana pred posetu delegacije EU Pekingu (7. decembra), gde će predsednik evropskog saveta Šarl Mišel imati sastanke sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom, prenosi teletrejde

  • Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Evropski put BiH nije sporan nikome u BiH, međutim Republika Srpska insistira na tome da se na tom putu mora poštovati Ustav i da odluke moraju donositi domaći akteri, a ne stranci.

    Ovo se u suštini može zaključiti nakon sastanka lidera političkih partija iz BiH sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom za proširenje, koji je završen u Briselu.

    Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a rekao je da se Ustav BiH mora poštovati te da odluke autonomno treba da donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci.

    “Sastanak je bio prilika za razgovore o važnim planovima i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se u BiH odobri otvaranje pregovora sa EU”, rekao je Dodik koji je i predsjednik Republike Srpske, a prenosi RTRS.

    Dodik je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    “Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BIH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi”, rekao je Dodik dodajući da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticanje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Elmedin Konaković, lider Naroda i pravde, rekao je da će razgovori biti nastavljeni i da su se dotakli tema oko kojih još nema konsenzusa, ali da je najbitnije da se razgovara.

    On je nakon sastanka sa Varheljijem rekao da bi se nakon povratka iz Brisela brzo trebao organizovati sastanak koalicije kako bi se teme koje su otvorene konkretizovali.

    Konaković je rkeao da BiH nema drugu opciju nego Evropsku uniju u koju izveze 75 posto svojih proizovda, i pored toga što neko ima simpatije prema nekim “drugim geografijama”, te da je jedna jedina putanja integracija BiH ka Briselu.

    Nakon sastanka lidera političkih stranaka sa Varheljijem, počeo je sastanak na visokom nivou kojem prisustvuju osim Varheljija i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, zatim entitetski premijeri i predstavnici drugih nivoa vlasti. Na ovom sastanku trebalo bi se razgovarati o “operativnijim temama” u kontekstu 14 prioriteta, pomoći zapadnom Balkanu itd…

  • Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Evropski put BiH nije sporan za Republiku Srpsku, ali na tom putu ima mnogo izazova i mora se poštovati Ustav, rekao je danas predsjednik Srpske Milorad Dodik u Briselu.

    Mora se poštovati Ustav BiH i činjenica da EU traži prilagođavanje kroz reforme, a to je da odluke autonomno donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci bez obzira u čije i kakvo ime – rekao je Dodik nakon sastanka lidera političkih stranaka iz BiH sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.

    Dodik, koji je lider SNSD-a, rekao je da je sastanak bio prilika za razgovore o važnim planovim i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se BiH odobri otvaranje pregovora s Evropskom unijom.

    On je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    • Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BiH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi – rekao je Dodik.

    Odgovarajući na pitanje da li je na sastanku razgovarano i o navodnim prijatnjama disolucijom, Dodik je rekao da stranci prave BiH koja ne može opstati.

    • Očigledno Republika Srpska bez vidljivosti neće moći biti dio paketa saglasnosti za EU, ako bude eliminisana. Mi to pratimo. Imate neke parlamentarce koji su izlobirani, koji to komentarištu. Moje pitanje njima je kakvo je to vladavina prava, ako je visoki predstavnik nelegitimno tu. Nisu upoznati sa detaljima u BiH, ali diskutuju o tome. BiH se zasniva na Ustavu, a ne da se razgrađuje na Ustavu. Želim da BiH bude ustavna, ali ako to nije to, nije prihvatljivo. Mi smo rekli da smo za evropski put, optimista nisam, ali racionalan jesam, da treba taj put pratiti – rekao je Dodik.

    Dodik je naveo da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticaje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Podsjećamo, u Briselu će danas biti održan sastanak u okviru Političkog foruma na visokom nivou između EU i BiH o napretku u evropskim integracijama BiH.

  • Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Trka počinje; Juriš na Zelenskog

    Nastala bezizlazna situacija na frontu zaoštrila je borbu unutar Ukrajine za mesto predsednika zemlje Vladimira Zelenskog, piše španski list “Mondo”.

    Prema pisanju lista, sukob u Ukrajini se nastavlja “usled paralize na frontu, ali i zbog početka borbi u pozadini”.

    “Suočivši se sa mogućim opozivom predsedničkih izbora, predviđenih za mart 2024. godine, nekoliko kandidata koji pretenduju na mesto Zelenskog počinju da preduzimaju korake kako bi ga primorali da ih sazove”, uprkos ratu, objavio je “Mondo”.

    Prema listu, do leta 2023. godine između ukrajinskih vlasti i opozicije postojao je manje-više javni konsenzus o tome da ne treba održavati izbore, ali “ćorsokak u kojem se našla ukrajinska strana u sukobu menja stav nekih mogućih kandidata”.

    List smatra da je jedan od ključnih igrača u borbi za mesto Zelenskog njegov bivši savetnik Aleksej Arestovič (u Rusiji uključen na spisak terorista i ekstremista), koji je izjavio da izbore u Ukrajini treba održati da bi se Zelenski sklonio sa vlasti.

    Drugi kandidat je aktuelni gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, koji je za “Mondo” izjavio da nije spreman da zvanično kaže sve što misli o Zelenskom.

    Treći pretendent je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni, o čijem sukobu sa aktuelnim ukrajinskim liderom već neko vreme pišu kako zapadni, tako i ukrajinski mediji.

    Pored njih pominje se i bivši predsednik zemlje Petro Porošenko.

    Istovremeno, “Mondo” takođe navodi niz problema sa kojima se Ukrajina može suočiti u slučaju odluke o održavanju izbora 2024. godine, a prvi je neophodnost ukidanja ratnog stanja, što će muškarcima otvoriti “prolaz ka graničnim prelazima”.

    Drugi glavni problem je, kako se navodi u članku, nemogućnost konsultovanja sa biračima u regionima koji su pripojeni Rusiji, kao i to što je šest miliona Ukrajinaca otišlo u Evropu.

    “Mondo” ističe da se u istočnim regionima Ukrajine, za razliku od zapadnih, stanovništvo ne odnosi tako negativno prema početku pregovora sa Rusijom.

    “Oponenti Zelenskog ulaze u trku sa neizvesnom završnicom koju je teško predvideti”, naglašava list.

    Predsednički izbori u Ukrajini trebalo bi da se održe u proleće 2024. godine. Ipak, vlasti su produžile važenje ratnog stanja i opšte mobilizacije, zbog čega su izbori otkazani.

  • Selmo Cikotić osuđen na tri godine zatvora

    Selmo Cikotić osuđen na tri godine zatvora

    Sud Bosne i Hercegovine osudio je Selmu Cikotića, bivšeg ministra bezbjednosti na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja.

    Optužnica je Cikotića teretila da je u periodu od 2009. do 2011. godine u dogovoru sa drugim osobama, s ciljem pribavljanja koristi iskoristio službeni položaj i pogodovao firmi “Scout” iz Zagreba, čime je oštetio budžet BiH za 9,7 miliona KM.

    U optužnici se navodi i da je Cikotić mimo Sporazuma o konačno rasploaganju svim pravima i obavezama nad pokretnom imovinom iz 2008. godine i odlukama Predsjedništva BiH, donio i potpisao dvije odluke o odobravanju isporuke, odnosno zamjene roba te četiri rješenja o isporuci municije.

    Prema optužnici, on je zaključio četiri aneksa na osnovne ugovore o prodaji neperspektivnog naoružanja i municije potpisane 2003. i 2004. godine.

  • Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Berbokova poručuje da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju EU

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok poručila je juče, uoči posjete Sloveniji, da zemlje Zapadnog Balkana u potpunosti pripadaju Evropskoj uniji.

    Ona je dodala da je cilj Njemačke jačanje EU u kojoj će biti i zemlje regiona.

    – U svijetu u kojem se krize i sukobi preklapaju u neposrednom susjedstvu Evrope, potrebna nam je Evropska unija koja ce sutra i prekosutra djelovati brzo i odlučno i ostati bezbjednosno sidro za sve nas u Evropi – rekla je Berbok.

    Ona je dodala da su Njemačka i Slovenija ujedinjene u tome da ojačaju zajedničku Evropu, učine je prikladnom za budućnost i uključe zemlje Zapadnog Balkana u tu sredinu.

    – Za nas je jaka Evropska unija, baš kao i NATO, nezamenljivo životno osiguranje u neizvjesnim vremenima – navela je Berbok u saopštenju objavljenom na sajtu njemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

    Ona je poručila da zemlje Zapadnog Balkana “potpuno i apsolutno” pripadaju Evropskoj uniji.

    To nisu samo prazne riječi. To je u našem bezbjednosnom interesu u Ljubljani, u Berlinu i u cijeloj Evropi. Da bi se to ostvarilo, neophodne reforme moraju da budu završene u zemljama koje žele da postanu dio evropske porodice. Istovremeno, EU mora da održi svoju riječ i preduzme korake u procesu proširenja, kada se za to steknu uslovi – navela je Berbokova.

    Ona je dodala da zbog “ruskog imperijalizma u srcu Evrope”, EU ne može da priušti “sive zone”.

    – Zajedno sa Slovenijom radimo na reformama u EU kako bismo postavili kurs za proširenu Uniju. Napredak u politici proširenja i unutrašnje reforme EU moraju ići ruku pod ruku – naglasila je šefica njemačke diplomatije.