VRBAS Media

Autor: INFO

  • EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    EU parlamentarci pozvali na otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, Ukrajinom i Moldavijom

    Poslanici Evropskog parlamenta danas su usvojili rezoluciju u kojoj pozivaju Evropsko vijeće da otvore pristupne pregovore s BiH, Ukrajinom i Moldavijom te da Gruzija dobije kandidatski status.

    Oni pozdravljaju interes i političku volju zemalja da se interes i politička volja zemalja da se pridruže EU i napore da se ispuni uslove.

    Navode da trebaju postojati jasni rokovi za zemlje kandidate, a kraj pregovora prema njihovom mišljenju trebao bi biti do kraja decenije.

    Oni smatraju da se trebaju poštovati kriteriji iz Kopenhagena, kako bi se osiguralo da kandidati i potencijalni kandidati pokažu trajnu predanost demokratiji i vladavini prava, ljudskim pravima, poštivanju i zaštiti manjina te privrednim reformama.


    Ističu da je zbog “ruske agresije protiv Ukrajine proširenje još važnije i navode da je to strateško ulaganje u mir i sigurnost, kao i pokretač demokratije i evropskih vrijednosti širom kontinenta.”

    Unutrašnje reforme
    U rezoluciji naglašavaju potrebu za unutrašnjim reformama, koje su uporedo s procesom proširenja, kako bi se poboljšala sposobnost EU da efikasno integriše nove članice, uključujući uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom.

    Za je glasalo 468 parlamentaraca, 99 je bilo protiv i 58 suzdržanih, prenosi Avaz.

  • Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Mišel: Želimo balkanske zemlje u EU

    Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel izjavio je da Brisel želi balkanske zemlje u EU i da je samit sa njihovim liderima prilika da se potvrdi posvećenost tom cilju.

    Danas je važan samit sa partnerima sa zapadnog Balkana. Prilika je da potvrdimo čvrstu posvećenost – želimo te zemlje unutar EU. Od njih očekujemo više, reforme, posebno u oblasti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa – izjavio je Mišel uoči samita.

    On je dodao da će EU sa svoje strane “uraditi domaći zadatak” i da je zato pokrenula stratešku debatu na nivou lidera da bi se utvrdilo koje su reforme neophodne da bi evropski projekat bio spreman za izazove koje će savladavati u budućnosti.

    • Želimo više investicija, više ekonomskog razvoja i zato smo uveli princip postepene integracije, da bi ljudi i kompanije što prije osjetili pozitivne efekte angažmana sa EU – rekao je Mišel.

    On je dodao da EU želi da zemlje regiona riješe sporove i da se poveća nivo saradnje među njima.

    • Znate da je projekat EU zasnovan na pomirenju – to je neophodni fundamentalni korak za dalji napredak – zaključio je Mišel.
  • Vidović: Najvažnije da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika

    Vidović: Najvažnije da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je predloženi budžeta Republike Srpske za narednu godinu od 5,735 milijardi KM apsolutno realan, i da su tako projektovani i prihodi i rashodi, kao i da je najvažnije od svega da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika.

    Slažem se u potpunosti da je više socijalnog, nego razvojnog karaktera, ali nije potpuno socijalni i to je sasvim normalno za ovo vrijeme. U ovom vremenu kada moramo posvetiti veliku pažnju stanovništvu s obzirom da inflacija još traje i da su u svijetu stvari vrlo rizične i ne znamo šta nas sutra čeka, moramo ipak odvojiti jedan dio sredstava i biti spremni da pomognemo stanovništvu u narednom periodu – rekla je Vidovićeva.

    Nismo zaboravili ni privredu, kaže Vidovićeva i dodaje, da misli da su privrednici zadovoljni sa subvencijama koje imaju, a naročito poljoprivreda koja i dalje ima 180 miliona, privreda ima negdje 75 miliona.

    • Mislim da je to sasvim solidno za ovo vrijeme i da će oni naravno uspjeti da održe svoju privrednu djelatnost. Najvažnije od svega je da privreda održi svoju djelatnost i da ne bude otpuštanja radnika – poručila je Vidovićeva.

    Navela je da će Vlada sigurno biti spremna da, ukoliko dođe do toga da neke grane, a koje su najčešće orijentisane prema izvozu, dođu u situaciju da imaju smanjene ugovore, da moraju da otpuštaju radnike, da pomogne privredi.

  • Dodik: Osoba kojoj treba da se sudi je Šmit

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je osoba kojoj bi trebalo da se sudi, da se u BiH poštuju Ustav i zakoni – Kristijan Šmit, te da nijedan pojedinac nikada neće biti iznad institucija Srpske.

    Zemlja s pravosuđem kojim upravlja nelegalni i neimenovani stranac ne može ni postojati – napisao je Dodik na društvenoj platformi Iks.

    On je naglasio da je obaveza svih u BiH da poštuju Ustav i zakone.

    • Kakvi god bili pritisci i prijetnje, nećemo dopustiti da se urušava ustavni poredak – naglasio je Dodik na društvenoj mreži Iks.
  • Stevandić: Vučić podiže privredu i infrastrukturu, a jača vojsku

    Stevandić: Vučić podiže privredu i infrastrukturu, a jača vojsku

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske i lider Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić oglasio se danas na društvenim mrežama i tom prilikom poručio da je predjsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, jedini ima kapacitet da nastavi sa razvojem zemlje.

    “Ako realno pogledamo, Srbiju može da vodi samo onaj ko ima ravnotežu između istoka i zapada, podiže privredu i infrastrukturu, a jača vojsku, rekao je uoči lokalnih izbora u Srbiji predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić, te poručio da će na društvenim mrežama sutra će poslati završnu poruku.

  • UIO objavila oglas: Kupuje zgradu u Banjaluci za 70 miliona KM

    UIO objavila oglas: Kupuje zgradu u Banjaluci za 70 miliona KM

    Uprava za indirektno oporezivanje BiH (UIO) objavila je danas oglas za kupovinu poslovne zgrade u Banjaluci u kojoj bi trebalo da bude smještena uprava ove institucije i regionalni centar Banjaluka.
    U oglasu je navedeno da objekat mora da se nalazi u užem gradskom području Banjaluke te da se kupovina vrši po principu „ključ u ruke“.

    Za razliku od ranijeg oglasa ovaj put nema mnogo detalja i samo je navedeno da objekat mora da bude minimalne površine 16.000 metara kvadratnih. Od toga minimalno 10.000 metara treba da bude kancelarijskog prostora, 2.000 kvadrata višenamjenskog i minimalno 4.000 kvadrata parkinga.

    U oglasu je navedeno da ove površine predstavljaju minimalno tražene površine te da su moguća odstupanja plus minus deset odsto unutar pojedinih segmenata.

    Precizirano je i da će sredstva za kupovinu biti obezbijeđena iz budžeta Uprave, a kako je CAPITAL ranije pisao UIO BiH za ove namjene ima na raspolaganju 70 miliona KM.

    Kriterij je najbolje ocijenjena ponuda u kojoj će se sabirati ponuđena cijena i kvaliteta gradnje.

    Rok za dostavu ponuda je 17. januar iduće godine.

    „Pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica koja mogu dokazati da su vlasnici objekta koji je predmet ponude u oglasu“, navedeno je u ovom dokumentu.

    Podsjećamo na prethodni oglas koji je UIO BiH objavio za kupovinu objekta jedinu ponudu je dostavio kontroverzni banjalučki biznismen Mile Radišić.

    Radišić je 17.020 kvadrata poslovnog prostora ponudio za 98,5 miliona KM.

    Međutim, UIO je ponudu “Grand trejda” na kraju odbila jer nije uspjela da prikupi traženih 100 miliona maraka.

  • U Srpskoj 16 slučajeva velikog kašlja

    U Srpskoj 16 slučajeva velikog kašlja

    U Republici Srpskoj do juče registrovano je 16 slučajeva velikog kašlja, rekla je pomoćnik direktora Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Jela Aćimović.


    Kako je navela, za očekivati je da ima i više slučajeva.

    Aćimovićeva je rekla da sva zaražena djeca imaju lakše kliničke slike te da se radi o osnovcima.

    “Niko nije hospitalizovan“, rekla je Aćimovićeva.

    Riječ je, kaže ona, o djeci koja nisu vakcinisana kompletno ali, na sreću, prolaze sa lakšom kliničkom slikom.

    Aćimovićeva je naglasila da imamo vakcinu koja sprečava ovu bolest i epidemiju ove bolesti.

    Problem je, dodaje Aćimovićeva, to što je pao obuhvat MRP vakcine koja se djeci daje sa godinu dana protiv pertutisa, kao i sa petovalentnom vakcinom u sklopu sa još četiri zarazne bolesti koja se daje u tri doze u prvoj godini i jedna doza revakcinacije sa godinu i po dana a od 201.9 godine imamo još jednu dozu pred upis u školu koja podiže imunitet uključujući i imunitet na veliki kašalj i drži ga na odgovarajućem nivou.

    Aćimovićeva je apelovala na sve koji nisu vakcinisani ili su propustili neku od doza vakcina da to što prije nadoknade.

  • “Očaj”

    “Očaj”

    Jučerašnju posetu Vladimira Zelenskog Vašingtonu od početka rata u Ukrajini, najbolje opisuje jedna reč – očaj.

    To je, zapravo, bio poslednji pokušaj Ukrajine da dobije novu vojnu pomoć od američkog Kongresa pre nego što presuši trenutno odobreni iznos, piše Index.hr.

    Ukrajinski predsednik je očajan jer bi sudbina njegove nacije mogla da visi o koncu. Njegov američki kolega Džo Bajden je očajan jer ukrajinski rat vidi kao ključno bojno polje u svetskom sukobu između demokratija i autokratskih režima, navodi se u tekstu.

    Podseća se da je Zelenskog prošle godine dočekao crveni tepih, ali je ovog puta sve bilo drugačije.

    Razgovarao je sa američkim senatorima iza zatvorenih vrata. Seo je sa republikanskim predsednikom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom, koji se nije ni pojavio u javnosti sa ukrajinskim predsednikom.

    Njegov prijem u Beloj kući bio je izuzeto skroman, uz minimalnu pompu.


    Atmosfera njegove posete odgovarala je raspoloženju u Vašingtonu, gde je dodatno finansiranje Ukrajine povezano sa unutrašnjom borbom oko imigracione politike SAD.

    Dok su demokrate bile spremne da potroše više novca na bezbednost granica kao deo vojnog paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vrednom 110 milijardi dolara, republikanci žele fundamentalnu reformu načina na koji američka vlada obrađuje migrante bez dokumenata koji traže politički azil.

    Nakon sastanka sa Zelenskim u utorak ujutro, republikanski senatori su jasno stavili do znanja da, iako saosećaju sa teškom situacijom Ukrajine, situaciju na američkoj granici vide kao hitnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

    Bajden će ili morati da ubedi republikance da odustanu od ove borbe protiv imigracije – ili da učini ustupke koje će demokrate na levici smatrati izuzetno neprijatnim.
    U ovom trenutku, barem, republikanci, čiji su birači mesecima ljuti zbog kontinuirane podrške Ukrajini, izgleda da su spremniji da dozvole da pomoć Ukrajini istekne kako bi ostvarili pobedu koju će slaviti njihova baza. A ako pritom još više razbiju koaliciju demokrata, tim bolje za izborne nade sledeće godine.


    Reforma imigracije možda nije jedina prepreka za dalju pomoć Ukrajini. U svom obraćanju nakon sastanka sa Zelenskim, Džonson je rekao da veća vojna podrška zavisi od “jasne strategije“ i adekvatnog nadzora Kongresa. “Nisu nam objasnili kako oni vide kraj rata”, rekao je on.

    To izaziva strahove da čak i ako Senat postigne dogovor, nema garancije da se on neće raspasti u blisko podeljenom Predstavničkom domu.

    Tokom zajedničke konferencije za novinare na kraju dugog dana sastanaka, i Zelenski i Bajden pokušali su da daju optimističnu sliku onoga što se čini kao uzaludan napor. Američki predsednik je rekao da se nada da će rešenje biti pronađeno, ali ne može ništa da obeća.

    Njegov ukrajinski kolega je naveo da je Amerikancima rekao šta želi da uradi i da je odgovor bio pozitivan. Ipak, možda je on jedini stekao takav utisak.

    “U nekoliko tačaka tokom posete, Zelenski je, dok se obraćao američkim senatorima na engleskom, morao da traži objašnjenje reči čije značenje nije razumeo”, kaže Liza Dežardin iz PBS-a. Jedna od tih reči bila je – tezga.

    To je termin koji bi ukrajinski predsednik mogao naučiti na teži način. U ovom vremenu podeljene američke vlade, zastoj je tipično političko stanje.

  • Dodik: Apsurdna situacija u BiH traje predugo, Srpska na braniku slova Dejtona

    Dodik: Apsurdna situacija u BiH traje predugo, Srpska na braniku slova Dejtona

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da apsurdna situacija u BiH traje predugo, istakavši da je Srpska ostala na braniku slova Dejtonskog mirovnog sporazuma i da i time pokazuje svoj karakter.

    Od početka je bilo jasno da je Dejtonski mirovni sporazum prelazni dokument, oni to više ni ne kriju, a pitanje je ka čemu, ka unitarnoj Bosni, mi se ne slažemo – poručio je Dodik.

    On je naglasio da je u BiH bio niz epizoda, da je apsurdna situacija i u vezi sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, te da je protiv Republike Srpske upereno i djelovanje Kristijana Šmita.

    • Sada nas jure sa Sudom BiH – rekao je Dodik i dodao da je apsurdno da neko ko nije visoki predstavnik, ko nije potvrđen u Savjetu bezbjednosti UN, nameće zakone.
    • Čak je i opozicija u Republici Srpskoj odbila da sarađuje sa njim, sem stranke Narodni front Јelene Trivić – istakao je Dodik.

    Podsjetio je da su ranije visoki predstavnici zabranjivali politički rad, da je u BiH potpuno bespravno više od 280 zakona u BiH nametnuto sa visokim predstavnikom, te da se sada to nastavlja sudskim procesom u Sudu BiH.

    Dodik je za Televiziju Hepi rekao da se za Šmita vezuju velike afere u Njemačkoj i da se Šmit, da je pošten, nikada ne bi prihvatio ovoga što čini u BiH.

    • Nisu ga /Šmita/ htjeli Nijemci, /njemački kancelar/ Angela Merkel nije znala šta će s njim, i odjednom /Valentin/ Incko podnosi ostavku i dolazi Šmit – naveo je Dodik.

    On je podsjetio da je Republika Srpska nakon Dejtona bila u nezahvalnoj poziciji i da je sasvim druga situacija kako sada živi.

    • Stvar Republike Srpske je u njenom karakteru – naglasio je Dodik.

    Dodik je dodao da je sve što radi Šmit upereno protiv Srba.

    • Merkelova nije znala šta će s njim, nisu ga oni htjeli. Budući da je on bio njen saradnik, ona ga je poslala ovamo – kaže Dodik.

    Govoreći o Dejtonskom mirovnom sporazumu Dodik je poručio da će se jednom morati pitati i Srbija i Hrvatska jer su one potpisnice i garant tog sporazuma.

  • “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    “Svi su umorni od kijevskog prosjaka”

    Posjeta ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog SAD pokazala se ispraznom, jer nije uspio da ubijedi Vašington da je Ukrajina važnija od bezbjednosti same Amerike, rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    “Ovo je bio prazan pokušaj da se pokaže da je Ukrajina važnija od bezbjednosti SAD. Svi su umorni od kijevskog prosjaka”, rekao je on.

    Prema riječima ruskog ambasadora, Kijevu neće biti od pomoći dalje antiruske sankcije i isporuke oružja, prenosi TASS.

    “Zelenskom više ništa ne može pomoći. Međutim, Amerikanci rizikuju da budu zaglavljeni sve dublje u močvaru ukrajinskog sukoba”, rekao je on, prenosi “Srna”.

    Antonov je istakao da nikakve sankcije ne mogu da promijene spoljnopolitičke prioritete Rusije.