VRBAS Media

Autor: INFO

  • Tramp: Neće biti beskonačnih isplata Zelenskom

    Tramp: Neće biti beskonačnih isplata Zelenskom

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp rekao je da će prestati da daje desetine milijardi dolara ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom, obećavajući da će se situacija u Ukrajini “srediti” ako bude ponovo izabran ove godine.

    “Mislim da je Zelenski možda najveći prodavac, trgovac od svih političara koji je ikada živio”, rekao je Tramp pristalicama na “Narodnoj konvenciji”, odnosno konzervativnoj konferenciji u Mičigenu.

    On je rekao da Zelenski svaki put kada dođe u SAD, ode sa 60 milijardi dolara.

    “On je upravo otišao prije četiri dana sa 60 milijardi dolara, vratio se kući i najavljuje da mu treba još 60 milijardi dolara, inače to se nikad neće okončati”, rekao je Tramp, prenosi Srna.

    SAD i druge zemlje G7 najavile su prošle sedmice zajam od 50 milijardi dolara za Ukrajinu, koji će biti podržan prihodima od oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine. Iako Zelenski nije tražio “još 60 milijardi dolara” nakon što je napustio skup G7 u Italiji, on je više puta prekorio svoje zapadne pristalice što nisu predali dovoljne količine gotovine i oružja, i intenzivno je lobirao kod republikanskih poslanika u Vašingtonu da odobre vojnu pomoć od 61 milijardu dolara.

    “To pitanje ću riješiti prije nego što preuzmem Bijelu kuću. Kao novoizabrani predsjednik, to ću riješiti”, rekao je Tramp i ponovio, kao što je to učinio u više navrata od 2022. godine, da se sukob u Ukrajini “nikada ne bi dogodio” da je on bio predsjednik.

    Tramp je u više navrata rekao da politika otvorene vojne podrške Ukrajini DŽozefa Bajdena vodi SAD ka trećem svjetskom ratu i obećao je da će okončati sukob “za 24 časa” ako pobijedi Bajdena na izborima u novembru.

  • Kremlj reagovao na Stoltenbergovu izjavu o nuklearnom naoružanju

    Kremlj reagovao na Stoltenbergovu izjavu o nuklearnom naoružanju

    Portparol Kremlja Dimitrij Peskov ocijenio je danas danas kao još jednu eskalaciju tenzija izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o mogućnosti stavljanja nuklearnog naoružanja Alijanse u stanje pripravnosti.

    “To je ništa drugo nego još jedna eskalacija tenzija”, rekao je Peskov novinarima, a prenose RIA Novosti.

  • Pareznović poslao Sava Manojlovića na nagradno putovanje u Njemačku

    Pareznović poslao Sava Manojlovića na nagradno putovanje u Njemačku

    U redovima navijača koji su iz Srbije otputovali u Nemačku, kako bi tamo bodrili našu fudbalsku reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, nalazi se i prozapadni „opozicioni“ političar, lider pokreta „Kreni-promeni“ Savo Manojlović. Ova okolnost bi bila za svaku pohvalu, da na Manojlovićeve „navijačke pobude“ ne baca senku način na koji se tamo obreo.

    Ostaje otvoreno pitanje da li njegov put na Evropsko prvenstvo predstavlja deo nagrade koju je dobio za uspešno razbijanje srpske prozapadne opozicije pred nedavno održane izbore, za koje dobro upućeni krugovi tvrde da je realizovano po nalogu pojedinaca iz vrha Bezbednosno-informativne agencije (BIA).Među osobama bliskim Manojloviću se komentariše da je nagradu za svoje postupanje tražio isključivo u novcu, ali da je njegova predanost i kreativnost u izvršavanju dobijenog zadatka u toj meri oduševila njegovog nalogodavca, visokog funkcionera BIA Marka Parezanovića, da je odlučio da Manojloviću obezbedi i mali bonus, odnosno pokloni mu povratnu avionsku kartu i set ulaznica za Evropsko prvenstvo.

    Tako sada, dok se prozapadni opozicioni lideri u Srbiji pitaju šta ih je snašlo i kako su naseli na Manojlovićeve podvale, on sa tribina bodri naše fudbalere, za koje se svi nadamo da će, uprkos tome, na Evropskom prvenstvu ostvariti daleko bolji rezultat nego što su to prozapadne opozicione stranke učinile na izborima, značajnim delom zahvaljujući upravo Manojlovićevoj „podršci“.

  • Njemački list: Rusi presijecaju “žilu kucavicu” Donbasa

    Njemački list: Rusi presijecaju “žilu kucavicu” Donbasa

    Ruskim snaga preostalo je tek sedam kilometara da prekinu “žilu kucavicu” kojom Kijev naoružava svoje snage u Donbasu, piše njemački list “Bild”.

    Nakon zauzimanja sela Novoaleksandrovka, ruske snage izbile su pred auto-put T0504, saobraćajnicu koja povezuje Donbas sa ostatkom Ukrajine. Ona je glavana arterija snabdijevanja za gradove Časov Jar i Konstantinovka.

    Oružane snage Ukrajine bacale su sve raspoložive rezerve na taj pravac i usporile rusko napredovanje, ali je tokom proteklih dana naselje potpuno zauzeto.

    Grad Pokrovsk je vjerovatno najvažnije čvorište Donbasa u ovom trenutku. Sve što se šalje na Časov Jar i gusto naseljenu oblast Donbasa pod kontrolom Ukrajinaca mora proći kroz ovaj grad.

    Postoje i alternativni pravci snabdijevanja preko Kramatorska i Slavjanska. Ipak, svi ovi putevi su značajno duži i komplikovaniji.

    Dakle, samo presijecanje auto-puta paralisalo je ukrajinsku odbranu u većim gradovima kao što su Časov Jar i Konstantinovka.

    “Bilt” ocjenjuje da se ovo lako može ostvariti, naročito kada se uzme u obzir da Rusima na putu do ove trase stoji samo selo Vozdviženka, prenosi “Srna”.

    Napredak na ovom pravcu daje ruskoj armiji puno strateških prednosti.

    Osim problema koje će imati logistika Časovog Jara i Konstantinovke, u perspektivi bi ovaj napredak mogao da stvori dobre početne pozicije za napad na sam Pokrovsk.

  • Raspuštena ratna vlada

    Raspuštena ratna vlada

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu raspustio je ratnu vladu, koja je formirana nakon Hamasovog napada bez presedana na Izrael 7. oktobra prošle godine.

    Kako prenosi Tajms of Izrael, Netanjahu je kasno sinoć rekao Ratnom kabinetu, maloj grupi visokih zvaničnika iz niza stranaka koja je osnovana 11. oktobra da upravlja operacijama protiv Hamasa i Hezbolaha, da su oni zvanično raspušteni.

    Predsednik umerene Partije nacionalnog jedinstva Beni Ganc, jedan od tri člana vlade, napustio je ratni kabinet prošle nedelje. Raspuštanje je bilo očekivano nakon što je krajnje desničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir zatražio da bude uključen u rad ratnog kabineta.

    Očekuje se da će Netanjahu donositi kritične odluke o ratu tokom ad hok sastanaka sa manjim brojem zvaničnika bez Ben Gvira i tražiće odobrenje za odluke šireg bezbednosnog kabineta, navodi Tajms of Izrael.

    Antivladini demonstranti blokirali su autoputeve
    Istovremeno, Izrael je potresen velikim antivladinim protestima. Prema pisanju lokalnih medija, demonstranti su drugi dan zaredom svojim automobilima blokirali niz ključnih auto-puteva i puteva. Traže izbore, ali i postizanje dogovora o oslobađanju talaca koje je Hamas zauzeo tokom napada 7. oktobra.

    Za večeras je najavljen veliki protest koji bi trebalo da se održi u 19 časova ispred izraelskog parlamenta, Kneseta, a potom će demonstranti krenuti ka rezidenciji premijera Netanjahua.

    Organizatori protesta saopštili su juče da im je cilj da na ulice izvedu milion ljudi. Oni zahtevaju da Izrael održi izbore pre 7. oktobra godišnjice napada na Hamas.

  • Nebenzja: Moskva će tražiti zvanično međunarodno priznanje prave prirode zločina nacističke Njemačke

    Nebenzja: Moskva će tražiti zvanično međunarodno priznanje prave prirode zločina nacističke Njemačke

    Rusija će tražiti zvanično međunarodno priznanje prave prirode zločina nacističke Njemačke u Drugom svjetskom ratu, rekao je stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja, podsjećajući da je Njemačka, koja je počinila tako velike zločine, bila jedan od glavnih sponzora rezolucije o Srebrenici.

    Usvajanjem rezolucije o Srebrenici napravljen je presedan koji će svakako uticati na dalje diskusije o proglašavanju drugih istorijskih tragedija za genocid – rekao je Nebenzja za “RIA Novosti”.

    Na pitanje da li Rusija planira da predloži rezoluciju o genocidu protiv sovjetskih naroda u okviru Generalne skupštine UN, on je podsjetio da je jedan od glavnih sponzora rezolucije o Srebrenici bila upravo Njemačka, koja je počinila velike zločine za vrijeme Drugog svjetskog rata.

    Prema njegovim riječima, Rusija je uvijek pridavala veliki značaj očuvanju istorijskog sjećanja i vraćanju pravde onima koji su stradali i poginuli tokom velikog rata, prenosi “RT Balkan”.

    – Zločini nacističke Njemačke nad narodima Sovjetskog Saveza, uključujući opsadu Lenjingrada i masovno istrebljenje civila, su i dalje jedna od najbolnijih tema za nas. Nastavićemo da svim raspoloživim sredstvima tražimo zvanično priznanje prave prirode ovih zločina i obnavljanje istorijske istine na međunarodnom nivou – naglasio je Nebenzja.

  • Procurili pregovori; Kapitulacija je bila spremna

    Rusija i Ukrajina imale su tri sastanka na početku rata na kojima se progovaralo o uslovima mira. Bili su to susreti koji su se održavali u Belorusiji, preko videopoziva, te u Istanbulu.

    Razgovori su propali jer su se obe strane ukopale na bojnom polju, ali pre toga pregovarači su izradili više nacrta ugovora koji su trebali da garanbtuju buduću bezbednost Ukrajine uz ispunjavanje nekih od zahteva predsednika Vladimira Putina, piše Njujork tajms.

    Novinari tog američkog dnevnika došli su do niza dokumenata, a razgovarali su i s nekoliko desetina izvora kako bi sastavili sliku pregovora u tim prvim danima rata.

    Njihova analiza je pokazala da su se dve strane sukobile oko nivoa ukrajinskog naoružanja, uslova potencijalnog članstva Ukrajine u EU i dela ukrajinskih zakona o jeziku i kulturi koje je Rusija želela da ukine.

    Ukrajinski pregovarači su, kako se naovdi, ponudili odustajanje od članstva u NATO-u i prihvatanje ruske okupacije delova njihove teritorije, ali su odbili da priznaju ruski suverenitet nad njima.

    Rusija je bila zapanjena žestokim ukrajinskim otporom, činila se otvorenom za takav dogovor, ali je na kraju odustala od ključne komponente: aranžmana koji obvezuje druge zemlje da stanu u obranu Ukrajine ako ona ikada ponovno bude napadnuta.

    Njujork tajm se čak objavio nacrte ugovora od 17. marta i 15. aprila 2022., koji prikazuju suprotstavljene predloge i tačke dogovora dve strana te privatno saopštenje na razgovorima u Istanbulu 29. marta u kojem je sažet predloženi dogovor.

    Ukrajina je napravila značajan ustupak: bila je spremna da postane “trajno neutralna država” koja se nikada neće pridružiti NATO-u ili da dopusti stranim snagama da budu bazirane na njenom tlu. Činilo se da ponuda odgovora na suštinsku Putinovu pritužbu – da Zapad koristi Ukrajinu da uništi Rusiju.

    Ukrajina je od Rusije tražila pristanak na međunarodne bezbednosne garancije po kojima bi druge zemlje – uključujući ukrajinske saveznike koji bi takođe potpisali sporazum – stale u njenu obranu ako bude ponovno napadnuta.

    Ukrajina je takođe želela da se sporazum primenjuje na “međunarodno priznate granice” Ukrajine, iako su ruske snage u tom trenutku i dalje pokušavale da zauzme Kijev.

    Ruski tim je želeo da Ukrajina i sve druge potpisnice sporazuma ukinu sankcije protiv Moskve koje su uveli od 2014. i da javno pozovu druge zemlje da učine isto. Ukrajina je trebalo i da prepusti ceo istočni Donbas i priznati Krim kao deo Rusije.

    Popis od sedam tačaka bio je okrenut protiv ukrajinskog nacionalnog identiteta, uključujući zabranu imenovanja mesta po ukrajinskim borcima za nezavisnost. Takođe, nacrt je uključivao ograničenja ukrajinskih oružanih snaga i broja tenkova, artiljerijskih baterija, ratnih brodova i borbenih aviona koje zemlja sme da ima u svom arsenalu.

    Ukrajinci su bili spremni da prihvate takva ograničenja, ali su tražili puno veće granice. Bivši visoki američki zvaničnik koji je bio upoznat s pregovorima tvrdio je da je Putin bio itekako zagrejan za takav dogovor budući da su ukrajinske snage žestoko odbijale ruskog neprijatelja.

    Međutim, američki zvaničnici bili su uznemireni uslovima, a navodno je jedan američki visoki zvaničnik tokom pregovora “šapnuo” ukrajinskim pregovaračima: “Razumete da je ovo jednostrano razoružanje, zar ne?”

    Zatim su usledili pregovori u Istanbulu gde se činilo da Rusi podržavaju ukrajinski model neutralnosti i bezbednosnih garancija, stavljajući manji naglasak na svoje teritorijalne zahteve. Nakon toga, glavni ruski pregovarač Medinski rekao je da ukrajinska ponuda neutralnosti znači da je “spremna da ispuni glavne zahteve na kojima je Rusija insistirala svih proteklih godina”.

    Ukrajina je sažela predloženi dogovor u dokumentu od dve stranice koji je nazvala “Istanbulski komunike”, koji nikada nije objavila.

    O statusu Krima trebalo je odlučiti u razdoblju od deset ili 15 godina, pri čemu je Ukrajina obećala da neće pokušati da vrati poluostrvo silom. Zelenski i Putin trebalo je da lično da se sastanu kako bi finalizovasli mirovni sporazum i postigli dogovor o tome koliko će ukrajinskog teritorija Rusija i dalje okupirati.

    Ali ruski zvaničnici su u javnost poslali različite signale o tome da li je Kremlj zaista spreman da potpiše sporazum.

    Rusi i Ukrajinci vratili su se na višesatne pregovore putem videopoziva, razmenjujući nacrte ugovora WhatsAppom, piše NYT.

    Početkom aprila, nakon što se Rusija povukla iz predgrađa Kijeva, slike masakriranih civila u predgrađu Buča šokirale su svet. Za Ukrajince se ideja da bi njihova zemlja mogla postići kompromis s Rusijom činila daljom nego ikada. Ali Zelenski, koji je posetio Buču 4. aprila, rekao je da će se razgovori nastaviti.

    “Kolege, razgovarao sam s RA”, napisao je 10. aprila ukrajinski glavni pregovarač David Arahamia u WhatsApp poruci ukrajinskom timu. “Razgovarao je juče sat i po sa svojim šefom.”

    “RA” je bio Roman Abramovič, ruski milijarder koji je u razgovorima igrao ulogu iza scene. Njegov “šef” bio je Putin, koji je pozivao pregovarače da se skoncentrišu na ključna pitanja i brzo ih razrađuju, napisao je Arahamia.

    “Nismo znali misli li Putin ozbiljno”, rekao je bivši visoki američki zvaničnik NYT o tom događaju. “Nismo mogli zaključiti jesu li ljudi koji su razgovarali bili ovlašćeni za to.” Jedan ukrajinski pregovarač rekao je cda veruje da su pregovori bili blef s Putinove strane, ali su ih druga dvojica opisala kao ozbiljne.

    Dana 15. aprila, pet dana nakon što je Abramovič javio Ukrajincima o sastanku s Putinom, ruski pregovarači poslali su nacrt ugovora od 17 stranica na sto svog predsednika. Pregovarači su se složili da će se Ukrajina proglasiti trajno neutralnom, iako će joj biti dopušteno pridruživanje EU.

    Velik deo sporazuma “neće se primenjivati” na Krim i još jedan deo Ukrajine koji će se odrediti – što znači da će Kijev prihvatiti rusku okupaciju dela svoje teritorije bez priznavanja ruskog suvereniteta nad njim.

    Ali ostale su nerešene ključne tačke. Rusija je htela da se domet ispaljivanja ukrajinskih projektila ograniči na 40 kilometara, dok je Ukrajina želela 280 kilometara – dovoljno da pogodi mete na Krimu. Rusija je još uvek želela da Ukrajina ukine zakone koji se odnose na jezik i nacionalni identitet te da povuče ukrajinske trupe u sklopu prekida vatre.

    Najveći problem, međutim, pojavio se u članu 5. U njemu je stajalo da će, u slučaju još jednog oružanog napada na Ukrajinu, “države garanti” koje bi potpisale ugovor – Velika Britanija, Kina, Rusija, Sjedinjene Države i Francuska – stati u odbranu Ukrajine. Na užas Ukrajinaca, došlo je do ključnog odstupanja.

    Rusija je ubacila klauzulu da sve države garanti, uključujući Rusiju, moraju da odobre odgovor ako Ukrajina bude napadnuta. To je značilo da je Moskva mogla ponovno da napadne Ukrajinu i zatim stavi veto na bilo kakvu vojnu intervenciju u ime Ukrajine.

    Bio je to naizgled apsurdan uslov koji je Kijev odbacio kao kršenje dogovora. “Nakon toga nismo imali interesa da nastavimo razgovore”, rekao je jedan član pregovaračkog tima.

  • Cvijanović: Nestabilnost u BiH uzrokuju bošnjački predstavnici koji brutalno krše Ustav i Dejton, uz asistenciju pojedinih stranaca

    Cvijanović: Nestabilnost u BiH uzrokuju bošnjački predstavnici koji brutalno krše Ustav i Dejton, uz asistenciju pojedinih stranaca

    Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović istakla je da politička nestabilnost u BiH nema nikakve veze sa Rusijom, već sa svojatanjem BiH od bošnjačkih predstavnika koji brutalno i u kontinuitetu krše Ustav i Dejtonski sporazum, uz asistenciju pojedinih stranaca.

    Na pitanje Srne da prokomentariše istup Bećirovića na skupu u Švajcarskoj, gdje je, između ostalog, rekao da “proruske snage ugrožavaju mir u BiH” i da “podrška Ukrajini znači podršku zaštiti međunarodnog prava”, Cvijanović je odgovorila da Bećirović uporno pokušava da lične stavove predstavi kao stavove BiH, iako ono što govori nije usaglašeno ni u Predsjedništvu, niti u bilo kojoj drugoj instituciji.

    Ona je ponovila da Bećirović može da govori u svoje ili eventualno u ime bošnjačkog naroda, ali ne može u ime Predsjedništva, niti BiH, jer predstavlja tek jednu trećinu.

    – Licemjerno je da Bećirović govori o ugrožavanju mira, a da ne spomene glavnog ratnohuškača i svog stranačkog kolegu /Zukana/ Heleza koji je, osim što prijeti ratom, počeo i da pozira sa puškama naglasila je Cvijanović.

    Srpski član Predsjedništva BiH je rekla da Bećirović proruskim snagama u BiH lažno naziva one koji se suprotstavljaju antidejtonskoj unitarizaciji BiH.

    Ona je ukazala da je Bećirovićeva namjera da na taj način privuče dodatnu pažnju zapadnih zemalja, uzdajući se da će to doprinijeti ostvarivanju bošnjačkih ratnih ciljeva.

  • Goganović: Umjesto što priziva sukobe, Helezu bolje da se napokon počne baviti svojim poslom

    Goganović: Umjesto što priziva sukobe, Helezu bolje da se napokon počne baviti svojim poslom

    Zamjenik ministra odbrane u Savjetu ministara Aleksandar Goganović pozvao je ministra odbrane Zukana Heleza da zajedno rade na unapređenju uslova života i rada profesionalnih pripadnika u Oružanim snagama BiH, osnovnih radnih uslova u kasarnama i uniformi, umjesto što konstantno istupa u duhu ratno-huškačke retorike i prijetnji Republici Srpskoj i srpskom narodu.

    Fotografije kolege Heleza sa automatskom puškom u rukama potvrđuju da on ima veoma loša razmišljanja u svojoj glavi koja nisu samo na štetu Republike Srpske, kako to Helez misli, već i cijele BiH. Poručujem mu da militarizam i prijetnje nisu nikome donijele ništa dobro, pa neće sigurno ni BiH – istakao je Goganović u izjavi.

    On je podsjetio da od početka mandata upozorava na štetno djelovanje Heleza po sistem odbrane, ali i stabilnost u BiH.

    – BiH je u ozbiljnoj krizi kada ministar odbrane u Savjetu ministara ide tako daleko da otvoreno priziva sukobe i prijeti Srbima, koji je konstitutivan narod, isto kao i Bošnjaci i Hrvati, “Olujama” i protjerivanjem, pokazujući da priželjkuje BiH bez Srba – naglasio je Goganović.

    On je rekao da je i Ambasada SAD, mada mlako, ali, ipak, osudila Helezove izjave i navela da podržava BiH sastavljenu od dva entiteta i tri ravnopravna naroda.

    – Postdejtonska BiH je mirovni projekat i svaka aktivnost suprotna Dejtonskom sporazumu za Republiku Srpsku nije prihvatljiva, tako da kolega Helez treba da prestane pričati o municiji, haubicama, puškama, dronovima i drugim oružanim sredstvima, i da se napokon počne baviti svojim poslom, da se okrene ljudima koji su u Oružanim snagama, te da razmišlja kako da im omogući bolje uslove za obavljanje svakodnevnih aktivnosti – naveo je Goganović.

  • Kako posluju hronični gubitaši

    Kako posluju hronični gubitaši

    Prema finansijskim izvještajima, “Željeznice Republike Srpske” su prvi kvartal 2024. završile u minusu od 5,5 miliona KM, dok je u istom periodu minus u “Šumama RS” bio 3 miliona KM. Ipak, situacija u ova dva hronična gubitaša se razlikuje.

    Akumulirani gubitak “Željeznica RS” iznosi nevjerovatnih 283 miliona maraka i uprkos mučnom i dugotrajnom procesu restrukturiranja, u koji je utrošeno skoro 100 miliona maraka iz kredita Svjetke banke, pitanje je da li će ovaj gigant isplivati iz dubioze.

    Istina, u odnosu na prošlu godinu, gubitak u Željeznicama RS je smanjen za oko milion KM, a preduzeće ima 142 radnika manje nego lani. Tako je broj zaposlenih, sa nekadašnjih 3.600 sveden na 1.812 radnika.

    Za razliku od “Željeznica RS” koje, uprkos tome što su gotovo prepolovila broj zaposlenih i dalje tavore u gubicima, u “Šumama RS” se nazire svjetlo na kraju tunela. Podsjećamo, prošle godine u ovo doba u “Šumama RS” je bilo opsadno stanje, a zbog nagomilanih gubitaka najavljena je “sječa direktora”.

    U prvom kvartalu ove godine gubitak je prepolovljen. Istina, šumarima je najviše pomogao “onaj odozgo”: dok lani, zbog izrazito kišnog i hladnog proljeća, u šume nisu mogli ući do juna mjeseca, ove godine im je vrijeme išlo na ruku, pa su šumski radovi počeli još u januaru.

    Blaško Kaurin, v.d. direktora “Šuma RS” je optimista, ne samo zbog sunčanog i vedrog vrmena, nego i zbog poslovnih rezultata.

    Linker
    -Još uvijek smo u minusu, ali kada poredimo prvo tromjesečje ove godine, sa istim periodom lani, možemo biti zadovoljni – kaže Kaurin za Srpskainfo.

    Navodi da je prošle godine ovo preduzeće, koje gazduje sa skoro milion hektara šuma u javnom vlasništvu, prvo tromjesečje završilo sa minusom od oko 6,5 miliona maraka.

    -Ove godine je taj gubitak smanjen na oko tri miliona. Prvo tromjesečje uvijek ima neke fiksne troškove, koji moraju da se finansiraju, a istovremeno proizvodnja bude smanjena. Ove godine su vremenske prilike bile povoljne i sa proizvodnjom smo počeli već od januara – kaže Kaurin. Dodaje da je “posao dobro išao”, pa je i otprema je bila bolja nego što su se šumari nadali, što je presudno uticalo na značajno smanjenje gubitaka.

    – Uskoro će i šestomjesečni obračun i ja sam siguran da ćemo prvu polovinu ove godine završiti u plusu, Dakle, uvjeren sam da ćemo isplivati iz gubitaka, da će poslovanje biti pozitivno, da Šume RS idu naprijed i da će poslovanje biti još bolje – kaže Kaurin.

    Dodaje i da se direktori Šumskih gazdinstava ponašaju domaćinski, pa su našli načina da dodatno smanje troškove, a povećaju proizvodnju. U privredi je računica jednostavna: kad povećaš proizvodnju, a smanjiš troškove rezultat mora biti dobar – kaže Kaurin.

    Direktor Šuma RS nije htio da istakne ni jedno šumsko gazdinstvo kao posebno uspješno, jer se situacija na terenu mijenja, u zavisnosti od vremenskih prilika, od raspoloživih drvnih sortimenata i od plasmana.

    – Važno je da svi, u skladu sa onim s čim rapolažu, doprinose boljitku. Dosta naših radnika je sada fokusirano samo na proizvodnju, i dosta radimo svojim vlastitim snagama, bez angažovanja podizvođača – kaže Kaurin.

    Priznaje da trupaca još uvijek ima na lageru, ali tvrdi da je tako samo zato što je proizvodnja povećana.

    Posebnim uspjehom u “Šumama RS” smatraju to što je informacioni sistem već uveden na oko 75 do 85 odsto šuma, a u narednom periodu će, kažu, ovaj sistem proraditi u punom kapacitetu.