VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vlada Republike Srpske zakazala posebnu sjednicu s početkom u 10 sati

    Vlada Republike Srpske zakazala posebnu sjednicu s početkom u 10 sati

    Sjednica će se održati u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske.

    Iako se ne navodi, može se pretpostaviti da je tema sjednice odluka visokog predstavnika u BiH Valentina Inzka da nametne izmjene Krivičnog zakona BiH kojim se zabranjuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

    Predstavnici vlasti i opozicije iz RS-a su saopćili da neće poštovati ovu odluku te su krenuli s blokadama rada državnih institucija.

    Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik najavio je i druge mjere, između ostalog i da entitetska policija neće dozvoliti hapšenje građana RS-a po osnovu ovog zakona.

  • Đuričić nakon prijave Durakovića: Odazvaću se na poziv institucija Srpske, ali ne i SIPA

    Novinar RTRS-a Branimir Đuričić, protiv kojeg je predsjednik Skupštine opštine Srebrenica Ćamil Duraković podnio Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu zbog, kako navodi, poricanja genocida u Srebrenici, rekao je da će se odazvati ukoliko mu poziv na saslušanje dostave institucije Republike Srpske, ali ne i ako to učini Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA).

    “Ako mi institucije Republike Srpske dostave poziv, naravno da ću se odazvati, ali ako mi Sipa dostavi poziv, pretpostavljam da se neću odazvati s obzirom na to da ću i na taj način pokazati da ne poštujem pokušaj nametanja zakona o negiranju genocida. U svakom slučaju, neću praviti nikakve incidente, prepustiću Sipi da učini sve po sili zakona što misli da treba da uradi”, rekao je Đuričić, koji je i predsjednik Skupštine Udruženja novinara Republike Srpske.

    Đuričić je podsjetio da je potomak žrtava jasenovačkog genocida, ističući da nikada neće pristati na to da se genocid u Jasenovcu poistovjećuje sa ratnim zločinom počinjenim nad Bošnjacima u Srebrenici.

    “Kao predstavnik Udruženja novinara Republike Srpske, politikolog i novinar smatram da imam pravo da preispitam sve sudske odluke i da apsolutno ne mogu da ostanem nijem na pokušaj nametanja zakona i uskraćivanja slobode mišljenja”, rekao je on za RTRS.

    Đuričić je istakao da nikada nije nipodaštavao bošnjačke žrtve, niti žrtve bilo kojeg drugog naroda.

  • Po nalogu predsjedavajućeg: Odgođena sjednica Savjeta ministara BiH

    Po nalogu predsjedavajućeg: Odgođena sjednica Savjeta ministara BiH

    Sjednica Savjeta ministara BiH koja je bila zakazana za danas, odgođena je po nalogu predsjedavajućeg Savjeta ministara Zorana Tegeltije.

    Onovom terminu održavanja sjednice, blagovremeno ćemo informisati, saopšteno je na internet stranici Savjeta ministara BiH.

    Na današnjoj sjednici Savjeta ministara trebao je da bude razmatran, između ostalog, Nacrt prijedloga programa javnih investicija (razvojno-investicijski program institucija BiH za period od 2022. do 2024. godine).

    Lideri svih parlamentarnih stranaka sa sjedištem u Republici Srpskoj odbacili su u ponedjeljak, 26. jula, na sastanku u Banjaluci svako nametanje na nivou BiH i odlučili da srpski predstavnici neće učestvovati u radu i odlučivanju zajedničkih institucija.

    Samo dan kasnije otkazana je sjednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH zbog nedolaska poslanika iz Republike Srpske.

    Sastanak u Banjaluci održan je zbog situacije uzrokovane odlukom odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da nametne dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava “negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca”.

  • Kalabuhov: Prijetnja BiH nije Rusija, nego oni koji podrivaju dijalog naroda

    Kalabuhov: Prijetnja BiH nije Rusija, nego oni koji podrivaju dijalog naroda

    Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov izjavio je da se Rusija ni na koji način ne može smatrati prijetnjom za BiH, jer se zalaže za svestrani razvoj ravnopravnih i obostrano korisnih odnosa sa BiH.

    “Prijetnju predstavljaju oni koji joj kategorički nameću smjernice razvoja, miješaju se u unutrašnje političke procese, svojim neodgovornim djelovanjem podrivaju dijalog konstitutivnih naroda, što je jedina osnova za uspostavljanje klime stabilnosti i pomirenja u BiH”, rekao je Kalabuhov za “Glas Srpske”.

    Komentarišući tvrdnje odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da je primijetan narastajući uticaj Rusije i Kine u BiH, Kalabuhov je naveo da je visoki predstavnik u BiH osoba koja fokusira napore cijele međunarodne zajednice, uključujući Rusiju i Kinu.

    “Nažalost, posljednjih godina visoki predstavnik počeo je sebe doživljavati, ne kao posrednika u sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, već kao provodioca isključivo evropske ideje, kojoj navodno smetaju maligne snage“, naglasio je Kalabuhov.

    Na pitanje kako komentariše Inckov poziv upućen EU da se jače angažuju u BiH samo zbog jačanja uticaja Rusije i Kine, Kalabuhov je istakao da je određivanje prioriteta spoljne politike isključiva nadležnost BiH, a ne visokog predstavnika i njegove kancelarije.

  • U Srpskoj nema preminulih, koronom zaraženo još 10 osoba

    U Srpskoj nema preminulih, koronom zaraženo još 10 osoba

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа izvršеnо је tеstirаnjе 242 lаbоrаtоriјskа uzоrkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd dеsеt оsоbа.

    Rаdi sе čеtiri muškе i šеst žеnskih оsоbа, оd kојih su čеtiri mlаđе, pеt оsоbа srеdnjе i јеdnа оsоbа stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, pо dviје оsоbе su iz Biјеljinе i Trеbinjа i pо јеdnа оsоbа је iz Bаnjаlukе, Dоbоја, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Priјеdоrа, Srpcа i Čеlincа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе niје priјаvljеn ni јеdаn smrtni slučај.

    Dо sаdа su u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnа 64.442 slučаја virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 3.808 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, оd nоvоg virusа kоrоnа, dо sаdа sе оpоrаvilо 56.008 оsоbа, а tеstirаnе su ukupnо 289.892 оsоbе.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 36, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 17, а u оstаlim bоlnicаmа 19. Nа rеspirаtоru su dviје оsоbе (2 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо su 82 оsоbе, а nаdzоr је zаvršеn kоd 193.665 оsоbа.

  • Petković: Republika Srpska sprema svoj odgovor

    Gostujući u emisiji “Svet sa Sputnjikom”, Milan Petković, poslanik Narodne Skupštine Republike Srpske, izjavio je da će na posebnoj sjednici NSRS raspravljati o dva zakona, koji su proizvod jedinstva vlasti i opozicije, što samo govori o političkoj situaciji i ozbiljnosti svih parlamentarnih stranaka Republike Srpske.

    Nazivanje Republike Srpske ili njenog naroda genocidnim, te ukoliko bude omalovažavao sve simbole Republike Srpske snosiće krivično pravne posljedice,te će biti procesuiran. Ovde se ne govori samo o zaštiti Republike Srpske, već svih njenih naroda, bilo da su konstitutivni ili ne, i ovo je zakon po uzoru na druge zemlje, koji demokratski čine ugled svoje zemlje. “Pojedinačne presude mogu biti ispitivane, ali nikakva presuda protiv Republike Srpske ili njenog naroda nije donešena, i tom vređanju se mora stati u kraj” izjavio je Petković.

    Petković smatra da su ovi zakoni kojiće biti razmatrani dovesti do novih tenzija, ali su ti zakoni ništa drugo nego odgovor Republike Srpske, i da je nezamislivo da se sa strane nameću krivični zakoni u demokratskim zemljama u kojima je narod demokratski izabrao vlast. Ovi nametnuti zakoni će samo produbiti jaz između naroda u BiH, a neće dovesti do pomirenja, te je Petković izrazio nadanje da će novi visoki predstavnik povući odluku koju je Incko nametnuo. Parlament Republike Srpske ne može da poništi zakon, ali može da donese odluku o njenom nesprovođenju, izjavio je Petković.

    https://www.youtube.com/watch?v=e3gRU4u0–s&t=1210s
  • Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Ipak nema dovoljno poslova sa većim zaradama, što je jedan od razloga zbog kojih naši radnici odlaze u inostranstvo.

    Italijanska kompanija „Geoks” otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

    Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i „Geoks” planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

    Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, smatra da u našoj državi i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom.

    – Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u „Juri”. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu – napominje Jakobi.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje osetno manje na šta često upozoravaju sindikati. Podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

    Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala vlada, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

    Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači.

    Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

    Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. U Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra, piše u brošuri.

    Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

    – Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadra iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji – napominje Jakobi.

    Dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

    – U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo – podseća Jakobi.

  • SAD završavaju eru rata protiv terorizma

    Nakon povlačenja iz Avganistana, Džozef Bajden je rešio da okonča borbena dejstva u Iraku i okreće se rivalstvu s Kinom

    Sjedinjene Države će do kraja godine završiti borbene operacije u Iraku, saopštio je američki predsednik Džozef Bajden, što je još jedna njegova značajna odluka u regionu nakon što je odlučio da povuče vojsku iz Avganistana.

    Bajden je obelodanio kraj ratovanja na prekjučerašnjem sastanku s iračkim premijerom Mustafom el Kadimijem u Beloj kući. Prema rečima šefa vašingtonske administracije, američke trupe se više neće uključivati u borbena dejstva, ali će ostati da obučavaju iračke snage, kojima će slati i obaveštajne podatke. Pentagon će biti tu i ako to bude zahtevala situacija sa sunitskom ekstremističkom milicijom Islamska država, dodao je Bajden.

    Kadimi je zadovoljan odlukom, pošto je pred dolazak u Vašington izjavio da više nema potreba da se američke trupe bore protiv Islamske države i da je iračka vojska sposobna da sama odbrani zemlju.

    Kako ocenjuje „Vašington post”, ovo je drugi značajan korak u američkom otklonu od ere koja je nastupila posle 11. septembra. Prva važna stvar dogodila se pre tri meseca, kad je Zapadno krilo objavilo kraj rata u Avganistanu, najdužeg rata u američkoj istoriji (trajao je 20 godina). Iako je rok 31. avgust, najveći broj američkih vojnika već je napustio Avganistan. Time je nastavljena politika bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je insistirao da se trupe vrate kući i u tom cilju postigao sporazum s talibanima.

    Okončavanje borbenih dejstava u Iraku i Avganistanu trebalo bi da znači kraj rata protiv terora, koji je Amerika vodila posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001. To je i početak nove ere, koja će biti obeležena rivalstvom s Kinom, o čemu su otvoreno govorile i bivša i sadašnja administracija.

    Iako ne spori da Bliski istok ima sve manji značaj za SAD, „Njujork tajms” ocenjuje da Bajdenova politika prema Avganistanu i Iraku nije jednaka. Dok Pentagon iz Avganistana povlači sve trupe, isključujući oko 600 vojnika koji će štititi američku ambasadu u Kabulu, u Iraku ostaje svih 2.500 američkih vojnika. Njihova borbena uloga biće zamenjena savetodavnom, ali ipak ne napuštaju Irak. Dok je Bajden za Avganistan otvoreno kazao da više nije vredan ni ljudskih žrtava ni para, jer je Amerika tamo pobedila Al Kaidu, Irak je druga priča i to ne toliko zbog Islamske države, čiji se ostaci i dalje bore u Iraku i Siriji, koliko zbog Irana. Vašington ne želi da povuče trupe iz Iraka da bi sprečio jačanje iranske moći u ovoj zemlji i regionu. Zahvaljujući iračkim šiitima, iranska vlada utiče na prilike u Bagdadu, a Amerika pokušava da je zauzda pa Irak ostaje važna tačka sa koje će se Vašington suprotstavljati Teheranu. Kad je Tramp naredio likvidaciju iranskog generala Kasema Solejmanija, ta akcija je bila izvedena iz američke vojne baze u Iraku. Otkako je Bajden došao na vlast, proiranske milicije u Iraku 24 puta su napale američke vojnike, na šta je Pentagon triput uzvratio. Prema oceni pojedinih analitičara, situacija u kojoj Vašington proglašava kraj rata, ali zadržava trupe u Iraku, odgovara i američkoj i iračkoj vladi. Bajden može da tvrdi da smanjuje angažovanje na Bliskom istoku, što je u skladu sa željama američkog javnog mnjenja, dok se od iračkih vlasti očekuje da će se pohvaliti da su umanjile uticaj stranaca.

    Vlada u Bagdadu godinama se suočava sa zahtevom proiranskih političara da natera sve američke vojnike da napuste Irak, a premijer je pod još snažnijim pritiskom pred parlamentarne izbore u oktobru. Kadimi se nalazi između dve vatre, pa iako je pred put u SAD izjavio da „nema potreba za bilo kakvim stranim trupama na iračkom tlu”, ipak je dodao da američka vojska i dalje treba da obučava iračke trupe.

    Amerika je napala Irak 2003. i jednom se već odatle povlačila – 2011, kad je predsednik Barak Obama proglasio kraj rata. Tri godine kasnije, Islamska država osvajala je velike delove Iraka pa je na zahtev vlade u Bagdadu Obama vratio vojsku, koja je tamo ostala do danas.

  • Sputnjik vakcinu primilo 20 miliona građana Rusije

    Šefica Ruske službe za fitosanitarni nadzor Ana Popova izjavila je da je obe doze vakcine Sputnjik ve primilo oko 20 miliona Rusa.

    Kada je reč o vakcini EpiVakKorona, obe doze primilo je milion ljudi, dok je kompletno vakcinisano KoviVak vakcinom oko 300.000 ljudi.

    U Rusiji su registrovane četiri vakcine protiv korone –Sputnjik Ve centra Gamaleja, EpiVakKorona centra Vektor, KoviVak centra Čumakov i vakcina Sputnjik lajt, preneo je Sputnjik.

    Sputnjik Ve odobren je u skoro 70 država sa ukupnom populacijom od preko 3,4 milijarde ljudi i na drugom je mestu u svetu po broju odobrenja koja su dali vladini regulatori.

    Efikasnost vakcine iznosi 97,6 odsto na osnovu analize podataka o 3,8 miliona vakcinisanih državljana Rusije, što je više nego što je prethodno objavio medicinski časopis Lanset koji je naveo da je efikasnost 91,6 odsto, prenosi Tanjug.

  • U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    Tek što se sezona zahuktala, epidemiološke mere su pojačane i rad ugostitelja je skraćen, a sve se češće govori i o prošlogodišnjem scenariju kada je 15. avgusta zemlja naglo zatvorena za goste

    Cres – Kvarner je u prvih šest meseci ove godine ostvario 31 odsto više noćenja nego 2020. u ovo vreme, ali to ne znači da su ova hrvatska ostrva zabeležila očekivane ili dobre rezultate. Baš u trenutku kada su trajekti postali tesni za sve veći broj gostiju, jer je špic sezone, najskuplji i najvažniji deo godine za turizam ove zemlje, opet su konce pomrsile priče o novim merama. I strahu da bi se mogao ponoviti prošlogodišnji scenario kada je zbog složene epidemiološke situacije Hrvatska za turiste naprasno zatvorena 15. avgusta.

    Ovaj datum je za vlasnike ugostiteljskih objekata i na Cresu ključan, pa na pitanje kako ide sezona jednostavno kažu zavisi od toga kada će ponovo u karantin. Da će se to dogoditi, gotovo da su sigurni iako čak i letimičan pogled po plažama i šetalištima ne odaje takav utisak. Ne bi se reklo da korona ovde stanuje. Bez maski se, istina, ne može ući ni u jednu prodavnicu ili restoran, ali ovaj virus jednostavno nije tema.

    Ništa nije isto, ni sezona ni gosti. Statistika kao beleži dobru popunjenost navodno je sve kako treba, ali turista nema. I ne znam gde su. Čujem da je kamp ovde u Martinšćici pun gostiju iz Nemačke, ali šetalište je prazno, plaže puste, gde su ovi ljudi – pitanjem odgovara vlasnik male pečenjare u centru mesta. Radi dvokratno i kaže da ima posla, ali ni približno kao u rekordnoj 2019. godini kada je čak razmišljao i o proširenju posla.

    Na ulazu u mali kiosk od 30 kvadrata okačena je potvrda da je vakcinisan, što je, objašnjava, turistima važna informacija. Koliko god to zvučalo čudno, mnogi su sigurniji da uđu u radnju kada vide da je imunizovan i da ne predstavlja rizik.

    – Čudna vremena, kada je ovaj papir preporuka za kupca – dobacuje. Kiosk sa svežom ribom do njega nije ni otvoren, pretprošle godine su ispred njega bili redovi turista od ranog jutra, a samo najbrži su mogli da pazare tek ulovljenu ribu. Na tezgi pored sveže voće i povrće, kao na najsnabdevenijoj beogradskoj pijaci. Cene čak i pristupačne, malo „jače”, ali sasvim prihvatljive za tezgu smeštenu dvadesetak koraka od plaže.

    Sezona idealna za odmor, bez gužvi, ali slabašna za one koji žive od turizma u ovoj zemlji. U junu je na Kvarneru bilo otvoreno 150 hotela i 64 kampa, što je gotovo 90 odsto raspoloživog smeštaja. Po broju noćenja u kampovima Cres, Lošinj i Krk su se, kažu, našli u deset najvažnijih destinacija u Hrvatskoj, dok po broju noćenja u privatnom smeštaju prednjače Rab i Crikvenica.

    Testiranje za 15 evra
    Testiranje na kovid 19 se obavlja u svakom mestu. Postavljeni šatori pružaju mogućnost da turisti pred povratak kući lako i brzo provere da li su pozitivni ili negativni na virus i to po ceni od 15 evra koliko košta antigenski test koji je dovoljan onima koji nisu vakcinisani.
    Ono što se može čuti među turističkim radnicima najveće interesovanje je i ove godine za visokim kategorijama smeštaja koje pružaju dovoljno privatnosti i izolovanosti, poput privatnih vila, pa čak i jahti i jedrilica. Najviše je gostiju iz Slovenije i Nemačke , a u junu je zabeležen veliki broj turista iz Austrije, Češke, Poljske, Mađarske, Slovačke i Srbije.

    Ove godine Hrvatsku su uglavnom posetili gosti iz okolnih zemalja prema kojima su usredsredili i svoje promotivne kampanje. To su tržišta sa kojih turisti mogu lako i brzo da se organizuju i za kratko vreme pređu granicu ili se isto tako vrate u svoje zemlje u slučaju promene epidemioloških uslova.

    Već juče, pošto su usvojene nove mere na Jadranu, reagovali su ugostitelji upozoravajući da će im to dodatno iskomplikovati posao, koji nikako da se zahukta.

    Oni se žale što im je radno vreme ograničeno do ponoći, pa gosti kada se zatvore lokali idu na plaže gde nastavljaju provod i prave još veći rizik.

    Ugostitelji podigli cene
    Turisti se na Cresu snabdevaju uglavnom u velikim marketima poput „Plodina” ili „Lidla”, ali i u malim radnjama u kojima su cene više i do 20 odsto. Hleb je oko 180 dinara, litar mleka 140, ulja 230, dok su gazirana pića u pakovanju od dva litra oko 250 dinara. U restoranima je ove godine skupo i za lokalce, jer su ugostitelji izgleda odlučili da nadoknade gubitke iz prošle sezone. Tako obična večera za pet osoba, koja uključuje lignje, sitnu ribu, testeninu sa pićem košta minimum 100 evra. Cene u kafićima slične su onima u Beogradu, dok je kugla sladoleda u poslastičarnicama oko 135 dinara.

    Kada je reč o smeštaju, košta uglavnom isto kao i ranijih godina. Apartman u Zaglavu ili Martinšćici može da se iznajmi i za 60 evra po danu, dok boravak u prvom redu uz obalu u ovom trenutku ne može da se nađe ispod 100, pa i 130 evra po danu.